|
|
Broj 1198, 8. maj 2009.
| NATO-u nema ko da sudi |
| |
Predstavnica Amnesti internešenel (AI) Šan Džouns izjavila je da ta
organizacija za zaštitu ljudskih prava traži mehanizme kako bi se NATO-u
sudilo za zlodela, između ostalog u Srbiji i Avganistanu.
Ona je za beogradski dnevnika Politika rekla je da AI "pronazali neke
mehanizme kako bi NATO odgovarao za zlodela, jer nijedno svetsko telo
trenutno nema jurisdikciju nad najmoćnijim vojnim savezom na planeti".
 "Nastavićemo da vršimo pritisak na NATO, jer smo tokom prethodnih deset
godina došlo do ubedljivih dokaza da je tokom 1999. godine (bobmardovanja
SRJ) došlo do kršenja ljudskih prava", rekla je Džounsova.
AI je u svom izveštaju iz 2002. godine bombardovanje Radio-televizije Srbije
(RTS), u kome je poginulo 16 radnika RTS-a, okarakterisao kao ratni zločin i
ozbiljno kršenje međunarodnog humanitarnog prava.
"NATO je za sada imun na krivično gonjenje, bilo za ubijanje civila u Srbiji,
bilo za ubijanje civila koje se, kako verujemo, i dalje odvija u Avganistanu",
rekla je Šan Džouns.
Prema njenim rečima, razlog, kako je rečeno organizaciji, treba tražiti u "komplikovanoj
činjenici da je Alijansa istovremeno i organizacija zasebnih država, ali i
zaseban entitet".
Evropski direktor Međunarodne federacije novinara (MFJ) Mark Gruber izjavio
je za Politiku da je činjenica da NATO ni posle deset godina nije podlegao
krivičnoj odgvornosti za ono što je počinio u Srbiji, "veliki pravni problem
koji nije nimalo lako rešiti".
"Nijedan sud ne može da počne suđenje NATO-u, za to nema osnova u
međunarodnom pravu, jer je Severno-atlantska alijansa naddrzavni subjekat,
međunarodna koalicija država", rekao je Gruber.
"Oštro osuđujemo ovaj zločin. Najmanje što bi NATO trebalo da učini jeste da
uputi reči izvinjenja. Već deset godina protestujemo protiv činjenice da je
NATO gađao jednu televizijsku stanicu, znajući da u zgradi ima novinara.
Mediji nikada ne smeju da biti vojni cilj", rekao je Gruber za Politiku. |
| |
| |
|
| |
| Poboljšana saradnja srpskih sluzbi u borbi
protiv terorizma |
| |
Saradnja srpskih državnih organa u borbi protiv terorizma značajno je
poboljšana otkad je prošle godine obrazovana nova Vlada Srbije, navodi se u
izveštaju Stejt department o borbi protiv terorizma u svetu za 2008. godinu.
"Srpski organi za sprovođenje zakona... posebno carina, kriminalistička
policija, pogranična policija, Bezbednosna informativna agencija i druge
bezbednosne službe značajano su povećale međusobnu saradnju u borbi protiv
terorizma otkada je u julu formirana nova vlada", navodi se u izveštaju u
delu o Srbiji.
Naglašava se takođe da su SAD omogućile obuku i pomoć srpskoj policiji za
borbu protiv terorizma.
U delu o Kosovu navodi se da su "porozne granice" koje lako prelaze
pojedinci koji se bave trgovinom ljudi, oružja i narkotika "omele napore
Kosova u borbi protiv terorizma".
"Slabo plaćeni granični i carinski službenici podložni su korupciji", navodi
se u izveštaju i dodaje da nedostatak potpune kontrole na dva granična
prelaza na granici sa Srbijom dalje otežava napore u borbi protiv terorizma.
Ta dva prelaza su Srbi, koji pripađu "tvrdoj struji", uništili nakon
proglašenja nezavisnosti Kosova 17. februara, a "iz bezbednosnih razloga"
Unmik i Euleks nisu ponovo uspostavili kontrolu, navodi se u izveštaju.
Kao slučaj za koji se sumnja da je povezan s terorizmom spominje se
eksplozija u Prištini ispred sedišta Međunarodne civilne kancelarije.
Takođe se navodi da je Albanska nacionalna armija (ANA), koju je Unmik
označio kao terorističku organizaciju 2003, nastavila da zastrašuje kosovske
građane, a da je 17. septembra u Vučitrinu 12 ili 13 osoba s oznakom ANA i
oružjem zaustavilo autobus s radnicima elektrane, pregledala im dokumenta i
potom ih pustila, o čemu je pokrenuta istraga, ali nije bilo uhapšenih.
Navodi se i da su prošle godine kosovska vlada i Unmik nadgledali sumnjive
terorističke aktivnosti.
"Ministarstvo unutrašnjih poslova (Kosova) sumnja da je nekoliko od više od
1.000 nevladinih organizacija koje rade na Kosovu umešano u sumnjive
aktivnosti i nastoji da spreči ekstremiste da koriste nevladine ogranizacije
da steknu uporište na Kosovu", navodi se u izveštaju. |
| |
| |
|
| |
| Unikredit grupe investira 432 miliona evra |
| |
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) saopštila je da je grupi Unikredit (Unicredit)
odobrila kreditnu liniju od 432,4 miliona evra za finansiranje privrede u
Srbiji i još sedam zemalja Srednje i Istočne Evrope.
Kako se navodi u saopštenju, banka Unikredit u Srbiji će od ukupnog iznosa
dobiti 30 miliona evra za kreditiranje malih i srednjih preduzeća, a
Unkredit lizing 15 miliona evra.
Investicija EBRD u banke članice grupe Unikredit u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni
i Hercegovini (BiH), Bugarskoj, Mađarskoj, Ukrajini, Kazahstanu i Kirgistanu
treba da ublaži efekte globalne ekonomske krize na region i poveća priliv
kredita.
 Zajednički projekat EBRD i grupe Unikredit omogućiće da se obezbede
srednjoročni i dugoročni krediti i finansijski lizing za podršku preduzećima
i poboljšanju energetske efinaksnosti.
"EBRD i Unikredit, kao najveći finansijski investitor u regionu i najveća
bankarska grupa u Srednjoj i Istočnoj Evropi, imaju zajednički cilj i
odgovornost da privredi u regionu obezbede neprestani priliv kredita u vreme
krize", istakao je predsednik EBRD Tomas Mirou .
Banakrska grupacija Unikredit ima više od 4.000 poslovnica u 19 zemalja
Srednje i Istočne Evrope. Odobrila je oko 85 milijardi evra kredita u
regionu, navodi se u saopštenju.
Banke članice grupe Unikredit u Mađarskoj, Bugarskoj i Hrvatskoj dobiće po
50 miliona evra, banka u BiH dobiće 30 miliona, ukrajinska Ukrsocbanka i ATF
iz Kazahstana dobiće po 100 miliona evra, a ATF banka u Kirgistanu 20
miliona evra, navodi se u saopštenju EBRD.
Unikredit lizingu u BiH namenjeno je 15 miliona evra, a lizing kompaniji u
Ukrajini 25 miliona evra.
EBRD je navela da će ulaganja u grupu Unikredit slediti slične investicije u
istočnoevropske članice drugih bankarskih grupacija.
Investicija EBRD sa grupom Unikredit je deo obaveze koju je preuzela zajedno
sa Svetskom bankom i Evropskom investiconom bankom (EIB) da se obezbedi više
od 24 milijarde evra za podršku bankarskom sektoru u regionu.
Time bi se obezbedile pozajmice preduzećima pogođenim svetskom ekonomskom
krizom, piše u saopštenju.
U saopštenju se dodaje da je EBRD, kao odgovor na krizu, povećala planirana
ulaganja u bankarskih sektor u ovoj godini za 50 odsto, na tri milijarde
evra.
Najavljeno je i da će biti udvostručeno finansiranje za podršku izvoza preko
preko programa za olakšanje trgovine.
EBRD je u prvom tromesečju ove godine uložila 1,1 milijardu evra što je za
64 odsto više nego u istom periodu 2008. godine, navodi se u saopštenju i
dodaje da je planirano da ukupne investicije u 2009. godini dostignu sedam
milijardi evra, što je porast od 30 odsto. |
| |
| |
|
| |
| Opljačkana pošta u Novom Sadu, nema
povređenih |
| |
Dvojica maskiranih razbojnika izvršili su oružanu pljačku pošte u centru Novog
Sada i iz nje uzeli oko 300.000 dinara.
Istražni sudija Okružnog suda u Novom Sadu Nenad Simović rekao je medijima
da je ekspozitura pošte u ulici Dušana Vasiljeva opljačkana oko 15 sati i da
su napadači izneli oko 300.000 dinara.
Prilikom današnjeg razbojništva niko od osoblja pošte nije povređen.
Od početka godine to je šesta pljačka pošti u Novom Sadu.
Pre dve nedelje opljačkana je poslovnica pošte u Futoškoj ulici, kada su
dvojica maskiranih razbojnika otela oko 200.000 dinara. |
| |
| |
|
| |
| Beogradski festival piva od 12. do 16.
avgusta |
| |
Beogradski festival piva (Belgrade Beer Fest) biće održan na Ušću od 12. do
16. avgusta, najavili su organizatori.
Kako je objavljeno, osnovan je i Odbor za razvoj ovog festivala, čiji je
predsednik ministar trgovine i usluga Srbije Slobodan Milosavljević.
Milosavljević je rekao da je cilj da taj festival postane "brend", po kojem
će Beograd biti prepoznatljiv. "Ulaz će biti besplatan i ove godine", naveo
je Milosavljević.
On je kazao da će ove godine cilj biti očuvanje životne sredine i društvena
odgovornost, a festival će biti održan pod sloganom "Biram da recikliram".
Kako je saopšteno, dva najvažnija cilja kampanje biće obuka građana i
prikupljanje novca za kupovinu reciklažnih kontejnera za beogradske škole.
Direktorka Turističke organizacije Beograda Jasna Dimitrijević izjavila je
da je Beograd grad kulture, noćnog života i dobre zabave.
"TOB će u okviru Bir festa učiniti sve da privuče što veći broj turista iz
okolnih zemalja", rekla je Dimitrijević.
Bir Fest je prošle godine privukao vise od 600.000 ljudi, a nastupile su 44
muzičke grupe.
Objavljeno je da su učešće na ovogodisnjem Bir festu potvrdili Stereo MCs,
slovenacki sastav Lajbah, i LMT konekšn (Connection). |
| |
| |
|
| |
| Srbi iz Brđana tražili da i oni obnove svoje
kuće |
| |
Srbi iz Brđana zatražili su juče na sastanku od predstavnika Euleks policije
da im se odmah omogući da i oni počnu da obnavljaju svoje kuće u delu tog
naselja u kome to čine i Albanci.
Predstavnik Srba iz Brđana Siniša Lazić rekao je novinarima da je dogovoreno
da se razgovor nastavi sutra u 9.00 sa koordinatorom Euleksa za severni deo
Kosova Majklom Karišem.
 Prema Lazićevim rečima, od rezultata tog sastanka zavisi da li će se meštani
okupiti i sutra u Brđanima i protestom izraziti nezadovoljstvo zbog toga što
samo Albanci mogu da obnavljaju kuće.
Stotinak Srba se i pre tog sastanka okupila u Brđanima, pa je u trenutku
kada su hteli da probiju kordon i prođu ka delu naselja u kome se obnavlaju
albanske kuće Eulkes policja ponovo, kao i prethodnih dana, na njih bacila
velike količine suzavca.
Pripadnici Euleksa bacili su suzavac na Srbe koji su pokušali da probiju
kordon Kosovske policije i krenu ka liniji razdvajajna koja grad deli na
albanski i srpski deo, a iza koje je počela obnova pet albanskih kuća
porušenih 1999. godine.
Meštani, koji su nosili zastave i crveno-plavo-bele majice sa tekstom "dobrodošli
na Kosovo i Metohiju, teritoriju države Srbije gde se albanski i međunarodni
teror ne respektuje", ispisanim na srpskom, engleskom, italijanskom i
nemačkom jeziku, izvikivali su parole "Srbija, Srbija".
Po dogovoru iz 2000. godine obnova kuća u delu razdvajanja je moguća samo uz
saglasnost obe strane. Uz sve to Srbi traže reciprocitet - da se i njima
dozvoli da obnavljaju svoje kuće pored Albanaca.
Meštani Brđana svakodnevno protestuju, od pre skoro dve nedelje - kada su
Albanci počeli da obnavljaju svojih pet kuća porušenih 1999. godine. Miting
je i danas počeo u deset časova.
Albanci su krajem oktobra prošle godine prvi put došli u Brđane u nameri da
obnove kuće. Tada je došlo do prvog sukoba u kome je povređeno nekoliko Srba.
Predstavnici Brđana obratili su se međunarodnim predstavnicima za pomoć jer
smatraju da će obnova albanskih kuća u naselju ugroziti njihovu bezbednost,
ali rešenje koje bi ih zadovoljilo nije nađeno. U naselju Brđani živi oko
2.000 Srba i 500 dece. |
| |
| |
|
| |
| EU, UN prekinule istragu korupcije na Kosovu |
| |
Evropska unija i Ujedinjene nacije su odustale od istrage pronevere i
korupcije na Kosovu pri korišćenju oko 70 miliona evra EU, piše britanski
list Dejli telegraf.
List saznaje da su postojali dokazi o krađi, podmićivanju i kršenju propisa
o tenderima u aktivnostima koje od 1999. do 2008. finansirala EU, a
sprovodio Unmik.
Grupa istražitelja, predvođenih UN na Kosovu, u kojoj su bili predstavnici "Olafa"
- kancelarija EU za borbu protiv korupcije, završila je rad u junu 2008.
godine, a prema internom dokumentu u koji je list imao uvid, zaključeno je
da "nisu predviđene dalje (istražne) radnje".
List navodi da su posle proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine,
zvaničnici UN zaključili da "više nema načina za nadzor".
 List podseća na neke od optužbi koje nisu do kraja ispitane i čija je
istraga izgleda završena.
Među tim slučajevima je navodna pronevera 64 miliona evra za dva projekta
kosovske elektroprivrede KEK-a, neregularnost tenderskog procesa za
izgradnju terminala prištinskog aerodroma za 2,3 miliona evra, odlivanju
prihoda od vazdušnog transporta tereta na tom aerodromu i podmićivanje pri
zapošljavanju.
"Komisija i dalje pokreće ova pitanja sa vlastima Kosova i traži
razjašnjenja o preduzetim merama", rekao je portparol Evropske komisije
listu.
Ovi skandali, ističe list, doveli su u pitanje oko milijardu evra koje
Evropska unija svake godine uputi za projekte na Kosovu, preko Ujedinjenih
nacija i Svetske banke.
Dejli telegraf takođe naglašava da Evropski parlament preti da blokira
evropska srestva koja se daju UN, ako ta organizacija ne obezbedi
odgovarajući nadzor potrošnje novca za projekte. |
| |
| |
|
| |
| Čeku u Evropi posle proterivanja iz Kolumbije |
| |
Bivši kosovski premijer Agim Čeku, koji je juče proteran iz Kolumbije, izjavio
je da se nalazi u Evropi, ne precizirajući tačno gde. "Samo mogu reći da sam
u Evropi", rekao je Čeku francuskoj agenciji Frans pres.
 Kolumbija je juče proterala Agima Čekua, za kojim je Srbija raspisala
interpolovu poternicu zbog ratnih zločina.
"Poternica nema pravnu osnovu, to je politička poternica", rekao je Čeku i
dodao da Srbija nema nadležnost na Kosovu od 1999. godine. Čeku je potvrdio
da je proteran iz Kolumbije i da je dobio zabranu ulaska u tu zemlju u
narednih deset godina.
Kolumbijska služba bezbednosti DAS saopštio je da je Čeku doputovao u
Kolumbiju 3. maja da bi učestvovao na međunarodnom seminaru o razoružanju.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je sinoć da je
Interpol Kolumbije obavestio srpske vlasti da se Čeku, jedan od lidera
nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), nalazi u toj zemlji.
Dačić je, međutim, dodao da kolumbijski zakoni ne dozvoljavaju zadržavanje i
izručenje nekog stranog državljanina za dela počinjena pre 2005. godine.
Agima Čekua Srbija tereti za ratne zločine počinjene nad Srbima i
nealbancima na Kosovu i Metohiji 1999. godine. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
