|
|
Broj 1199, 15. maj 2009.
| Grip neće imati ozbiljnije razmere |
| |
Jenjava medijska pažnja koja je bila posvećivana virusu gripa tipa A H1N1.
Polako sve dolazi na svoje i deluje kao da, makar za sada, epidemija neće
poprimiti drastične svetske razmere.
Istini za volju, u Kanadi se povećao broj obolelih, a preminula je jedna
žena iz Alberte. Provincijski zdravstveni zvaničnici saopštili su da je pa-cijentkinja
koja je 28. prošlog meseca umrla u severnom delu Alberte, imala blaži oblik
gripa tipa A H1N1. To je ujedno prvi poznati fatalni slučaj ove bolesti u
Kanadi. U izveštaju se kaže da nije sasvim jasno kakvu je ulogu ovaj virus
imao za fatalni ishod, ali očigledno je tome doprineo.
 Nadležne
službe potvrdile su da su u Torontu četiri me-dicinska radnika obolela od
gripa virusa tipa A H1N1. Kako se navodi, samo u jednom slučaju, zaposlenog
u Bolnici princeza Margaret, radi se o prenošenju bolesti sa pacijenata.
Zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije saopštili su da novi virus gripa
H1N1 ne pokazuje tendenciju nastavljanja prelaska sa osobe na osobu, sem na
severnoameričkom kontinentu, gde su i zabeleže-ni prvi slučajevi takvog
inficiranja.
Naučnici iz Nacionalne laboratorije za makrobiologiju očekuju da će u
narednih nekoliko nedelja uspeti da pripre-me soj H1N1 za vakcinu, što bi
značilo da će vakcina biti spremna do sledeće sezone gripa.
U Japanu su potvrđena četiri slučaja obolelih od najnovijeg gripa, a svi su
boravili petnaestak dana na ekskurziji u Oukvilu, Ontario.
Na jednoj farmi u centralnom delu Alberte uništeno je oko 500 svinja jer je
ustano-vljeno da se među njima pojavio virus svinjskog gripa. Ostatak od
1.700 svinja nalazi se u karantinu. Međutim, nacionalna Agencija za
inspekciju hrane saopštila je da nema potrebe da se unište svinje koje su
zaražene virusom svinjskog gripa, zato što se virus ne može preneti
konzumiranjem termički dobro prerađenog mesa. Oni su ipak, istakli da će
biti potrebno da prođu dve do tri nedelje dok se ne odluči šta će biti
urađeno sa svinjama.
Vlasnik farme Arnold van Ginkel, pak, ponovio je svoj stav da bi Agencija
trebalo da se reši svinja, jer bi to bilo u najboljem interesu porodice,
svinjarstva u Alberti i Kanadi, čak i pod uslovom da je potpuno bezbedno
konzumirati meso zaraženih životinja. |
| |
| |
|
| |
| Nije loše biti devojka Bena Sotola |
| |
Na jednom od najinteresantnijih konkursa, onom za najbolji posao na svetu,
koji je izazvao izuzetno veliku pažnju pobedio je Britanac Ben Sotol,
humanitarni radnik. Sotol je taj posao dobio u konkurenciji 35 hiljada ljudi
iz čitavog sveta, a mnogi su ostali razočarani jer nisu uspeli da dobiju
priliku da uživajući zarade dobre pare.
 Jedna
devojka, međutim, otići će na australijsko ostrvo Hamilton, kod Velikog
koralnog grebena, iako nije učestvovala na konkursu. Dvadesetjednogodišnja
Kanađanka Briana Votkins dobila je specijalni poziv - da se pridruži svom
dečku Benu tokom njegovog šestomesečnog bavljenja najboljim poslom na svetu.
Od njega se očekuje da pliva, roni, istražuje ostrvo i piše blog kojim će
promovisati taj deo sveta.
Njih dvoje upoznali su se prošle godine u Gani, gde je on učestvovao u
jednoj planinarskoj humanitarnoj ekspediciji, a ona putovala sa svojom
porodicom svetskih putnika. Odmah su se razumeli i sledećih deset meseci
putovali su zajedno, da bi se potom vratili svojim kućama i nastavili da se
dopisuju. Kako kažu, tražili su način da budu zajedno, pa se konkurs
Ministarstva za turizam države Kvinslend pokazao kao idealna prilika da
spoje sve svoje ljubavi i interesovanja.
Votkins je pomagala u pra-vljenju materijala za konkurisanje, ima iskustva u
aktivnostima čija promocija se očekuje u narednih šest meseci, tako da je
zaista najbolja partnerka za najbolji posao na svetu. Za svog momka kaže da
je zabavan, da ima energiju i dobro srce, što sve čini da se ljudi oko njega
dobro osećaju. |
| |
| |
|
| |
| Šenaja Tvejn najlepša Kanađanka |
| |
Po navodima magazina Hello!, Šenaja Tvejn, 43, kantri pevačica i odnedavno
samohrana majka, proglašena je za najlepšu Kanađanku. Ona se našla na prvom
mestu liste sa ukupno 50 poznatih imena iz ovog dela sveta.
 Urednica
magazina Kjara Hant objasnila je da je Šenaji Tvejn na taj način odato
priznanje za božansku lepotu, ali i za sve što je postigla kao umetnica i
kao žena.
Tvejnova je rekla da je za svoj izgled može da zahvali zdravom načinu života,
koji obuhvata svakodnevnu mediciju i ishranu sirovim namirnicama.
U prvih deset su još glumac Kifer Saterlend, glumica Evanđelina Lili,
manekenka Gabrijel Obri, supermodel Linda Evanđelista, glumac Rajan Rejnolds,
pevačica Avril Lavinj, glumac Džošua Džekson, glumica Kim Katral i glumac
Hajden Kristensen.
Treba reći i da je svoje mesto na listi našla i Rubi Dala, poslanik
Liberalne stranke, o kojoj se ovih dana mnogo govori sasvim drugim povodom,
u aferi 'negovateljice'. Gospođici Dala su, u drugim anketama, dodelili i
drugo mesto na listi najseksepilnijih poslanika i treće mesto među
najpoželjnijim političarkama u svetu. |
| |
| |
|
| |
| Glasanje za kanadski nacionalni koktel |
| |
Na veb-sajtu
www.canadasnationalcoctail.ca upravo traje glasanje da se koktel
cezar proglasi za kanadski nacionalni koktel.
Koktel je kreirao kalgarijski barmen Volter Cel, pre četrdeset godina,
pomešavši klamato sa votkom. Recept ide po principu jedan, dva, tri, četiri:
jedna unca votke, dve kapi ljutog sosa, tri zrna soli i bibera i četiri kapi
vorčester sosa i preliti klamatom. Pored toga, važno je upotrebiti sveže
sastojke i promešati ih na odgovarajući način - praktično prelivanjem iz
jedne u drugu čašu.
Treba reći i da je klamato u suštini mešavina supe od školjki i soka od
paradajza. Tu u suštini leži i osnovna razlika između koktela bladi Meri i
cezara, pošto se u čuvenom američkom koktelu nalazi sok od paradajza umesto
klamato soka.
Proizvođač klamato soka, Canada Dry Mott's veoma zdušno podržava ideju o
proglašavanju nacionalnog koktela. Oni insistiraju da peticija treba da
stigne i na Parlament Hil.
Koktel cezar, pored piva, viskija i koka-kole, spada u najpopularnija pića
koja se konzumiraju u Kanadi. |
| |
| |
|
| |
| Zločini iz strasti u opadanju |
| |
Policija je saopštila da je broj zločina iz strasti u 2007. godini smanjen na
785, u poređenju sa 892, koliko ih je počinjeno u godini pre.
Statistička služba izveštava da su i dalje najčešći motiv za zločine iz
strasti uzroci vezani za rasu ili nacionalnost, sa skoro dve trećine od
ukupnog broja. Religija se pojavljuje kao razlog u skoro svakom četvrtom
zločinu, dok je seksualna orijentacija uzrok za jedan od deset zločina.
Jevreji su i dalje na meti oko dve trećine zločina u čijoj osnovi leže
religijske pobude.
U zločinima kod kojih se pojavljuje rasna pripadnost kao motiv, čak u svakom
trećem od njih stradaju lica crne boje kože. Statističari, ipak, napominju
da je broj ovakvih fatalnih sukoba veoma primetno opao, sa 238 u 2006, na
154 u 2007. godini. Primetno je manje nasrtaja na Arape i one koji su
poreklom iz zapadnog dela Azije, ali su zato češće na meti belci i Azijati
iz istočnog dela kontinenta. |
| |
| |
|
| |
| Hansen i Sen-Žak kanadski astronauti |
| |
Objavljeni su rezultati izbora za nove astronaute. To su Džeremi Hansen, pilot
borbenog aviona CF-18s, i Dejvid Sen-Žak, koji ima diplome lekara, inženjera
i astrofizičara. Izbor je bilo veoma teško izvršiti, zato što je bilo
prijavljen ukupno 5.351 kandidat, koji su morali da prođu intervju, ali i
čitav niz testova na kojima se ispitivala njihova sposobnost da savladaju
kosmičku robotiku, fitnes, rešavanje problema pod stresom, kao i medicinske
i psihološke provere.
Sa ovom dvojicom izabranih, broj astronauta iz Kanade povećan je na 12.
Hansen i Sen-Žak će u avgustu započeti obuku u NASA centru u Hjustonu,
Teksas. |
| |
| |
|
| |
| Sat broji izgubljena radna mesta |
| |
Radnici Sindikata radnika u telekomunikacijama postavili su prošle nedelje na
Parlament Hilu u Otavi digitalni sat koji pokazuje broj nezaposlenih u
Kanadi.
Nacionalni sat nezaposle-nosti, koji beleži broj izgu-bljenih radnih mesta u
stvarnom trenutku, nalazi se na jednom vozilu i ići će od Otave do Vankuvera
tokom jednomesečne kampanje. Sat će od 8. juna stalno biti postavljen u
Vankuveru, a čitavim trajanjem puta prikupljaće se potpisi za peticiju koja
će biti uručena premijeru Stivenu Harperu i mi-nistarki za rad Roni Embrouz.
Džon Karpenter kaže da je cilj akcije sa satom da ukaže na opšti problem
nezaposlenosti u zemlji, koji obuhvata sve sektore, a ne samo
telekomunikacioni. On objašnjava da je broj na satu zasnovan na podacima
Statističke službe i da u ovom trenutku iznosi preko 1,5 miliona
nezaposlenih građana, a da se cifra povećava otprilike na svakih 40,91
sekundi. |
| |
| |
|
| |
| Kanađani vole velike automobile i velike,
tople kuće |
| |
Još jedna studija pokazuje da su Kanađani veći pobornici zaštite životne
sredine na rečima nego na delu. Godišnji izveštaj Nacionalne geografije,
National Geographic, pod naslovom Greendedž, smestio je potrošače iz Kanade
na drugo mesto otpozadi, od ukupno testiranih 17 zemalja.
Studija je obuhvatila Argentinu, Australiju, Brazil, Veliku Britaniju,
Indiju, Japan, Kanadu, Kinu, Nemačku, Mađarsku, Meksiko, Rusiju, SAD,
Severnu Koreju, Francusku, Švedsku i Španiju.
 Meren
je uticaj na životnu sredinu u oblasti stanovanja, saobraćaja, hrane i robe
za široku potrošnju. Ispostavilo se da Kanađani imaju dobre rezultate u
oblasti reciklaže i da piju manje flaširane vode od drugih naroda. Ono što
međutim, nikako nije dobro je da se ovde ljudi slabo voze javnim prevozom,
da voze bici-kle ili da pešače a da, pri tom, vole da koriste velike
automobi-le i avionski prevoz. Takođe, ustanovljena je naklonost ka većim
kućama, kao i ka pregrevanju domova tokom dugih kanadskih zima.
Kao razlog za bilo kakve redukcije u ovim oblastima navedena je cena, a ne
zaštita životne sredine.
U ovoj analizi vidi se i da Kanađani vole da popravljaju ili zamenjuju
pokvarene delove, da kupuju polovne, a ne uvek nove stvari, da izbegavaju
proizvode koji nisu u skladu sa zaštitom životne sredine i da ne vole
previše ambalaže.
Indijci su se u ovom istraživanju našli na prvom mestu, a građani SAD-a na
poslednjem. No, da razlike nisu previše drastične jasno je po indeksima. Za
Indiju je 59,5, a za poslednje plasiranu SAD indeks je 43,7, od 100 mogućih
poena. Kanada je ocenjena sa 47,5. Zaključak je i da se stanje popravilo u
svih 17 zemalja, a najviše u Australiji, Španiji i Francuskoj. |
| |
| |
|
| |
| Kopirani sako |
| |
Torontska modna marka Mersi dobila je nepoznati iznos, kao kompenzaciju
kreatorima Dženifer Halčuk i Ričardu Lajlu, čiji model sakoa sa cvetnim
dezenom i detaljima je 'pozajmila' mnogo čuvenija Dajana fon Firstenberg.
Firma Mersi je taj model sakoa lansirala za proleće prošle godine i on se
prodavao po ceni od 300 dolara. Sa etiketom fon Firstenberg i cenom od
hiljadu dolara, veoma sličan sako pojavio se ovog proleća. Pažnju je
privukao kada se Džesika Alba slikala u njemu za naslovnu stranu magazina
Elle, a potom se pojavila u njemu u epizodama serija The City i Gossip Girl.
Sličnost između pomenuta dva modela primetila je novinarka Natali Etkinson
iz Toronta, da bi se potom vest proširila kroz blogove i stigla do
Counterfeit Chic, koji se bave kontrolom plagijata. Prva reakcija Dajane fon
Firstenberg bila da je otpusti članove tima koji su odgovorni za kopiranje
modela, a potom su počeli i pregovori sa kanadskim dizajnerima. Ona je
izjavila da se oseća grozno i da bi ovo što se njoj dogodilo trebalo da bude
pouka drugima.
Da ironija bude veća, fon Firstenberg je predsednica Saveta modnih dizajnera
Amerike i istaknuti borac za stvaranje zakonskih propisa za zabranu
piraterije u modnom dizajnu. Njeni modeli takođe su puno puta kopirani.
Kreatori iz Mersija, Halčuk i Lajl, kažu da će novac iskoristiti da pomognu
kompaniji u kojoj rade. |
| |
| |
|
| |
| Politiku i sport ne treba mešati |
| |
Federalni Parlament prošle nedelje je izglasao da se Olimpijske igre u
Vankuveru iskoriste za svojevrstan pro-test protiv zabrane koju je Evropska
unija uvela na uvoz proizvoda od foke, a koja bi mogla veoma nepovoljno da
se odrazi na sektor lova, prerade i izvoza proizvoda od foka.
Federalni poslanici iz svih stranaka su se jednoglasno saglasili sa
predlogom Bloka Kvebekva da, za vreme Zimskih olimpijskih igara, uniforma
kanadskog olimpijskog tima sadrži makar neki detalj na-pravljen od te
životinje.
Mi-nistar za ribarstvo Gejl Šia podržava ideju, mada strahuje da bi moglo
biti prekasno za uvođenje izmena u izgled uniforme. Pretposta-vljalo se,
međutim da bi se simboličnim detaljem mogla pru-žiti podrška sektoru lova na
foke, koji je veoma važan u jednom delu Kanade. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
