|
|
Broj 1199, 15. maj 2009.
| Najbrži procesor na svetu |
| |
Japanski proizvođač kompjutera Fuđicu saopštio je da je razvio najbrži
procesor za superačunare, koji je više od dva puta brži od do sada najbržeg
Intelovog čipa.
 Novi
procesor kodnog naziva Venus u stanju je da obradi 128 milijardi operacija u
sekundi, što je 2,5 puta brže od rekorda koji je držao Intelov čip, izjavio
je portparol Fuđicua Masao Sakamoto.
Japanska kompanija uspela je da smanji veličinu električnog kola, čime je
udvostručen broj kola u čipu. Prototip novog procesora je takođe energetski
vrlo efikasan i uspeva da smanji potrošnju energije za trećinu u odnosu na
ranije čipove kompanije Fuđicu.
Očekuje se da će ugradnja Venusa u superkompjutere i masovna proizvodnja
početi u narednih nekoliko godina, najavljuju iz japanske kompanije.
Najveći proizvođači računarske opreme u svetu - Aj-Bi-Em, Krej i Intel,
godinama se nadmeću ko će proizvesti najbrži procesor na svetu. |
| |
| |
|
| |
| Gasprom danas potpisuje sporazum sa Srbijom |
| |
Trasa gasovoda Južni tok dobiće, po svemu sudeći, svoje konkretne crte danas,
kada će, kako se očekuje, u Sočiju ruski Gasprom potpisati sporazume sa
energetskim kompanijama Italije, Bugarske, Srbije i Grčke, navodi Itar-Tas.
Planirano je da ruski gasni gigant potpiše sporazume sa bugarskim
energetskim holdingom, italijanskim ENI, srpskim Srbijagasom i grčkim DESFA,
navodi agencija.
 Itar-Tas
ukazuje da se iz toga može zaključiti da će trasa gasovoda krenuti od
Novorosijska po dnu Crnog mora, do bugarske luke Varna, zatim će se iz
Bugarske gasovod podeliti na dva kraka, južni će krenuti kroz Grčku,
Jadransko more do Italije, a drugi kroz Srbiju, i najverovatnije Mađarsku i
Austriju.
Portparol ruskog premijera Dmitrij Peskov saopštio je danas da će se u petak
u Sočiju sresti premijeri Rusije i Bugarske Vladimir Putin i Silvio
Berluskoni, u čijem će prisustvu Gasprom i ENI potpisati drugi aneks
Memoranduma o uzajamnom razumevanju o daljim koracima u realizaciji Južnog
toka.
U ruskoj vladi, po rečima Peskova, taj dokument "smatraju važnim na putu
finalizacije odnosa između dve kompanije, značajnom karikom u izgradnji te
trase".
Srpska strana se nada da će sporazumom Srbijagasa i Gasproma biti povećana
količina tranzita kroz njenu teritoriju sa prethodnih planiranih deset
milijardi kubnih metara godišnje na 20 milijardi kubnih metara, navodi
Itar-Tas.
Taj dokument će postati osnova za stvaranje zajedničkog preduzeća dve
nacionalne kompanije sa centrom u Švajcarskoj.
Zajedničko preduzeće, u kome će Srbija imati 49 odsto, a Rusija 51 odsto,
treba da izradi tehničke osnove i da konkretizuje trasu gasovoda kroz Srbiju,
ukazuje agencija.
Agencija navodi da se očekuje da će sporazumom sa Bulgargasom biti utvrđeno
da će po teritoriji Bugarske proći nove cevi, a da će postojeći gasovod biti
iskorišćen odvojeno, za potrebe Bugarske.
Bugarska i ruska kompanija će osnovati zajedničko preduzeće, gde će obe
kompanije imati po 50 odsto vlasništva.
Interfaks prenosi da Bugarska i Rusija nisu rešile sve nesuglasice oko
gasovoda i navodi reči predstavnika bugarske energetske kompanije da
pregovori o tačnoj trasi gasovoda i dalje traju, ali da će se Sofija
priključiti sporazumu o izgradnji.
"Dokument koji će biti potpisan u Sočiju ima mnogo širi značaj", naveo je
taj predstavnik.
Sa Grčkom će, kako je najavio ministar za razvoj Konstantinos Hatzidakis,
takođe biti potpisan sporazum o osnivanju zajedničkog preduzeća za izgradnju
Južnog toka po teritoriji Grčke.
Prvobitna tranzitna moć gasovoda bila je planirana na oko 30 milijardi
kubnih metara gasa godišnje, a cena izgradnje, ocenjeno je, biće viša od 20
milijardi dolara.
Itar-Tas navodi da nije isključeno da će traniztna moć gasovoda, posle
potpisivanja odgovarajućih sporazuma u Sočiju, biti značajno povećana.
Do potpisivanja dokumenata u Sočiju, jedna od glavnih intriga i dalje je -
pod kojim uslovima će Gasprom i ENI prodavati gas trećim državama, da li će
italijanska kompanija učestvovati u prodaji gasa u zemljama kroz koje
prolazi gasovod ili će na to imati pravo samo u Italiji, navodi Itar-Tas. |
| |
| |
|
| |
| Dobrodošli u Niš(ta) |
| |
Dobrodošli u Ništa, piše na centralnom gradskom trgu u Nišu, na bilbordu na
kojem je nepoznati ogorčeni autor dodao zadnja dva slova na ime grada i time
možda najpribližnije opisao trenutnu ekonomsko socijalnu situaciju u
najvećem gradu na jugu Srbije.
Sa prosečnom platom malo većom od 250 evra, Niš, drugi po veličini grad u
Srbiji sa više od 250.000 stanovnika, jedan je od najsiromašnijih u državi.
Od 170 opština i gradova u Srbiji, Niš se po prosečnoj zaradi nalazi na 71.
mestu.
 Ekonomska
kriza sigurno će dodatno pogoršati položaj Nišlija. Međutim, dok radnici i
sindikati najavljuju proteste, lokalna vlast i dalje govori o novim
investicijama a plan borbe protiv krize i rešenje socijalnig nezadovoljstva
očekuje od republičke vlasti.
Koliko je težak položaj Nišlija govori i činjenica da pomoć Narodne kuhinje
traži čak oko 2.440 građana, koliko ih je prijavljeno za besplatni obrok
dnevno.
Gradonačelnik Niša Miloš Simonović, funkcioner Demokratske stranke, kaže da
se Niš, kao regionalni centar jugoistoične Srbije, nalazi pred najvećim
izazovom kada je reč o borbi protiv siromaštva.
"Moramo da se pripremimo za štednju, da smanjimo lokalnu administraciju i da
posredujemo između radnika i poslovodstva kako bi se sačuvala radna mesta",
kaže Simonović.
On priznaje da lokalna administracija ima veliki broj zaposlenih, ali
naglašava da se i o otpuštanju radnika gradske uprave može govoriti tek
pošto republička vlada saopšti socijalni program za zaposlene u
administraciji, kao i visinu otpremnine.
"Mi već imamo 48 ljudi manje od početka godine jer smo sproveli naš
socijalni program. Trenutno je zaposleno 760 ljudi u gradskim upravama u
Nišu, a trebalo bi da imamo 350 do 400 ljudi", kaže Simonović.
Gradonačelnik navodi da Niš nema plan za slučaj socijalnih nemira jer i ne
očekuje da će grad biti zahvaćen velikim socijalnim buntom, a razlog za
optimizam je i očekivanje da investitori neće odustati od najavljenih
otvaranja novih radnih mesta.
Ipak, smanjenje privrednih aktivnosti, nedostatak novca i posledice
ekonomske krize na lokalnom nivou Simonović ilustruje podatkom da je prihod
od prenosa apsolutnih prava smanjen za 38 odsto u odnosu na prethodnu godinu,
što znači da je promet nepokretnosti manji za 40 miliona dinara.
Prema rečima gradonačelnika, radi ublažavanja posledica krize neće biti
povećana cena komunalnih taksi kako mala i srednja preduzeća ne bi bila
dodatno opterećena.
Takođe, sredstva namenjena za socijalna davanja neće biti smanjena da teret
ekonomske krize ne bi u najvećoj meri poneli najsiromašniji stanovnici grada.
U međuvremenu, dok loklana vlast na jugu Srbije očekuje pomoć države u borbi
protiv siromaštva i krize, niški radnici sve češće pomoć traže na ulicama i
u štrajkovima.
Niški Tekstilci iz fabrike "Nitedž", koji primaju platu nešsto veću od
10.000 dinara, štrajkuju (sa prekidima) od kraja prošle godine i još se ne
vidi izlaz iz krize.
Radnici građevinske firme "Građevinar" takođe su započeli štrajk a obustave
rada i nezadovoljstvo radnika su sve češći i u pojedinim fabrikama MIN-a i
EI. |
| |
Zoran Kosanović
Niš |
|
| |
| U Meksiku bi moglo oboleti 23.000 ljudi |
| |
Prisustvo novog gripa potvrđeno je do u 34 zemlje, a naučnici procenjuju da je
od virusa gripa A tipa (H1N1) u Meksiku, epicentru širenja te bolesti, moglo
oboleti i 23.000 ljudi pre nego što je proglašena epidemija. Prema
poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije, u 34 zemlje sveta
ukupno je zaraženo 6.600 ljudi, a 69 osoba je umrla.
U SAD ima najviše potvrđenih slučajeva - 2.618, podaci su američkog centra
za Kontrolu i sprečavanje bolesti. Od novog gripa u Meksiku je umrlo 56
ljudi, u SAD troje, a u Kanadi i Kostariki po jedan čovek.
 Belgija,
Tajland i Finska su ove nedelje potvrdili prve slučajeve novog gripa, kod
ljudi koji su upravo stigli iz Meksika. Kuba i Kina, koje su zavele strogu
kontrolu letova i putnika iz Meksika takođe su zabeležile prve slučajeve
oboljevanja
U Kanadi ima 330 obolelih od virusa, koji je kombinacija svinjskog, ptičjeg
i ljudskog gripa, registrovan je jedan smrtni slučaj, dok je u Kostariki
osmoro obolelih i jedan umrli.
SZO je navela da u Španiji ima 95 obolelih, u Britaniji 55, Panami 16,
Francuskoj 13, Nemačkoj 12, Italiji devet, Brazilu osam, Izraelu i Novom
Zelandu po sedam, a u Japanu i El Salvadoru po četiri.
Južna Koreja, Holandija i Kolumbija imaju po tri obolela, dok Švedska i
Norveška imaju po dva. Po jedan slučaj novog gripa zabeležen je, po podacima
kojima raspolaže SZO, u Kini, Hongkongu, Argentini, Australiji, Austriji,
Danskoj, Gvatemali, Irskoj, Poljskoj, Portugaliji i Švajcarskoj.
Bivši predsednik Kube Fidel Kastro je osumnjičio Meksiko da nije objavio
širenje novog gripa pre no što je predsednik SAD Barak Obama nije posetio tu
zemlju. Američki predsednik boravio je u Meksiku nedelju dana pre nego što
su meksički zvaničnici objavili širenje novog gripa i naredile zatavaranje
škola, stadiona, crkva i drugih javnih mesta.
U članku u časopisu Sajens procenjuje se da je samo u Meksiku 23.000 moglo
biti zaraženo novim gripom 23. aprila, na dan kada je objavljena epidemija.
Studija procenjuje da od bolesti umre između 0,4 i 1,4 odsto obolelih, ali
Nil Ferguson sa londonskog Imeprijal koledža kaže da su podaci nepotpuni.
U analizi se navodi da deluje da je se novi grip u suštini lakše prenosi
nego uobičajeni. Navodi se i da virus H1N1 iz 2009. deluje pođednako opasno
kao onaj iz 1957, ali manje od opasno od zaraze iz 1918. godine. |
| |
| |
|
| |
| Seks partija bez dovoljne podrške birača |
| |
Na izborima održanim u kanadskoj pacifičkoj provinciji Britanska Kolumbija
jedna stranka privukla je pažnju, ali ne i glasove birača samim imenom -
Seks partija.
Kao i druge partije neobičnih naziva i programa poput Marihuana partije,
partije "Radimo manje", pa i Komunističke partije, i Seks partija opravda-la
je neslavni epitet izbornog autsajdera - njena tri kandidata nisu osvojila
nijedno poslaničko mesto.
Najviše glasova - 511 ili 2,4 odsto glasova upisanih birača, u svojoj
izbornoj jedinici u Vankuveru osovojio je lider Seks partije Džon Ins (desno).
I on je, međutim, bio svestan ograničenosti izbornog partijskog dometa pa je
uoči izbora pomirljivo prognozirao: "Nikad nećemo dobiti izbore (ni u jednoj
izbornoj jedinici)".
Taj 52-godišnji advokat, novinar, vlasnik trgovine za odrasle osobe i
galerije pola života posvetio je angažmanu u oblasti seksualnog obrazova-nja,
zdravlja, prava.
"Nema prave demokratije u Britanskoj Kolumbiji dok su seksualna pitanja
nerešena i dok postoji negativistički pristup političara tim temama i
problemima", izjavio je Ins kanadskim medijima.
 Slogan
njegove partije glasi: "Seks je dobar. Poboljšajmo ga". Partija propagira "politiku
za seksualno pozitivnu budućnost" i "seksualno pozitivnu kulturu".
Između ostalog, rukovodstvo i članovi te partije zalažu se za poboljšanje
seksualnog obrazovanja u školama i legalizaciju prostitucije u provinciji.
Seks partija Britanske Kolumbije prva je registrovana politička partija u
svetu po-svećena isključivo ili najvećim delom seksualno-pozitivnim bračnim
temama i problemima.
Ta partija prvi put je imala svoje kandidate na prethodnim privincijskim
izborima pre tri godine. Međutim, ni tada nijedan njen kandidat nije osvojio
ni približan broj glasova da bi konkurisao kandidatima pobedničke Liberalne
ili opozicione Nove demokratske partije, stranaka koje su i ove godine
osvojile sve poslaničke mandate.
Liberali dosadašnjeg premijera Gordona Kembela imaće u novom sazivu
parlamenta provincije apsolutnu većinu od 49 poslanika, a Nova deomkratska
partija 36.
Odziv od samo 50% upisanih birača bio je rekordno nizak. Za Liberale je
glasalo 46, a za Nove deomokrate 42 % birača. |
| |
| |
|
| |
| Zorana Kid, zvezda kanadskog pozorišta |
| |
Kada neki emigrant postigne uspeh kao inženjer visoke tehnologije ili
biznismen, vest zvuči gotovo uobičajeno. Međutim, ako neko dostigne
umetničke vrhove na nematernjem jeziku u pozorištu, u peto-milionskoj
metropoli kakva je Toronto, onda priča postaje zanimljivija.
 Beograđanka
Zorana Kid, rođena Janković je, bez preterivanja, zvezda kanadskog teatra,
pre svega kao vlasnica i umetnički direktor pozorišta "Birdlend" odnosno kao
producent, ali i kao glumica.
Obnovljena prolećna predstava "Poslednji dani Jude Iskariotskog" u njenoj
produkciji pobrala je nepodeljene pohvale kritike i publike.
Taj crnohumorni komad mladog američkog pisca Stivena Adlija Gerdžisa
najuticajniji kanadski dnevnici nazvali su "divovskom predstavom" ("Toronto
star") i "šouom godine koji se kao Feniks reinkarnirao iz pepela" ("Nešenel
post").
Provokativna savremena predstava o apostolu koji je izdao Isusa Nazarećanina,
koji se ubio pre Isusovog raspeća i o kome pre toga nema pisanih tragova,
osvojila je 2006. pet nagrada "Dora", kanadski pozorišni "Oskar", ekvivalent
američkom "Toniju": za najbolju predstavu, za režiju (Dejvid Feri), za
najbolju mušku i žensku ulogu i za najbolje osvetljenje.
Kao producent "Jude" Zorana Kid u vitrini čuva dragoceni "Dorin" trofej. Ona
takođe tumači i lik Marije Magdalene koja je u praizvedbi bila ženski
supermen, a u obnovljenoj postavci stiže sa ratišta u Palestini da svedoči u
korist Jude.
"Poslednji dani Jude Iskariotskog" je moderna predstava o večnoj krivici i (ne)mogućnosti
praštanja u kojoj igraju najbolji kanadski glumci i glumice ", izjavila je
za Betu Zorana Kid.
Odigravši 50 puta novu predstavu "Piloumen" pozrorište "Birdlend" bilo je
deo jubilarne, 20. sezone najvećeg neprofitnog teatra "Kanadian stejdž
kompani". Zorana Kid igrala je majku lika koji tumači glumac Šon Smajt, a
koji u obnovljenoj verziji "Poslednjih dana" igra Judu.
Zorana Kid bila je producent i/ili igrala, između ostalih, i u poznatim
komadima "Ba-šta rajskog uživanja" Fernanda Arabala, "Frenki i Džoni" Te-rensa
Meknelija (glavna uloga koju je ranije tumačila i slavna američka glumica
Mišel Fajfer), "Sunovrat niz planinu Morgan" Artura Milera, "Ludnica"
nobelovca Harolda Pi-ntera, kao i u Šekspirovim komadima "Ričard Treći", "Kralj
Lir" i "Kako vam drago".
Osim u pozorištu, Zorana Kid glumila je i na filmu i te-leviziji, a sarađuje
i sa umetnicima-emigrantima poreklom iz Srbije i drugih država bivše
Jugoslavije. Nekadašnji Sarajlija, mladi režiser Boris Mojsovski snimio je
dokumentarac o originalnoj predstavi "Jude", a sa njim je Zorana Kid
sarađivala kao producent i glumica u filmu "Neil".
"Gost 'Birdlenda' bio je mladi srpski vizuelni umetnik iz Haga Boris Lazović.
Želim da on, kao specijalista za digita-lnu tehnologiju, kreira scenografiju
te vrste za "Balkon" Žana Ženea", kaže Zorana Kid. Ona takođe sprema jednu
monodramu za festival u Njujorku i priprema knjigu o praktičnim aspektima
producentskog rada u pozorištu.
Kao Zorana Janković diplomirala je organizaciju na Fakultetu dramskih
umetnosti u Beogradu, a u Toronto, u koji se doselila pre 18 godina je 2002.
doktorirala tezom o američkom pozorištu 20. veka.
Glumu je studirala u poznatoj njujorškoj "Nju aktors" ško-li na kojoj
predaje i Majk Nikols, reditelj kultnog filma "Diplomac", kao i na
londo-nskoj Kraljevskoj akademiji.
Jedini je umetnik srpskog porekla uvršten u Enciklopediju kanadskog
pozorišta. |
| |
Milomir Niketić,
Otava |
|
| |
| Završetak karijere zbog nedostatka motiva |
| |
Proslavljeni srpski vaterpolista Aleksandar Šapić rekao je da je odluka o
završetku karijere bila najteža u njegovom životu i da ju je doneo u oktobru
prošle godine zbog nedostatka takmičarskog motiva, pre svega u
reprezentaciji.
"Odluku sam doneo još u oktobru prošle godine, kada sam saopštio i da neću
više igrati za reprezentaciju. Zbog obaveza prema svom klubu u Rusiji,
odlučio sam da je objavim tek sada. Onog momenta kada sam shvatio da u
reprezentaciji za mene više nema mesta, izgubio sam motiv, koji je bio
najveći upravo na utakmicama nacionalnog tima", rekao je Šapić na
konferenciji za novinare u Beogradu.
Šapić je istakao da je u dosadašnjoj karijeri "uvek davao sve od sebe, ali
da je osetio da više nije sto posto posvećen vate-rpolu".
"Ovom konferencijom želim da završim sa tom pričom. Ne želim da mi igračka
karijera predstavlja neku vrstu balasta u budućnosti. Ono što je bilo
trebalo bi da ostane u prošlosti", kazao je Šapić, koji je poslednje tri
sezone igrao za ruski Šturm.
Najbolji strelac na mnogim svetskim i evropskim prvenstvima zahvalio je
bivšim trenerima Ratku Pejoviću i Vlahu Orliću zbog, kako je rekao, "blanko
podrške koju je dobio kao mlad igrač, iako mu ni danas nije jasno zašto".
"Ratko Pejović me je trenirao kada sam došao iz Partizana u Crvenu zvezdu.
Tada sam imao 14 godina i on mi je dao šansu, verovatno je to bio neki
njegov osećaj. Vlaho Orlić me je kao 16-godišnjaka doveo u Bečej. On je imao
specifičan način rada, koji mnogi nisu razumeli", objasnio je on.
Šapić je rekao da u ovom trenutku ne razmišlja da ostane u vaterpolu, ali ni
o bavljenju politikom, pošto se poslednjih nekoliko godina pojavljivao u
izbornom kampanjama kao istaknuti član Demokratske stranke.
"Prvo ću dobro da se odmorim, a zatim ću se posvetiti privatnom poslu u koji
sam pre par godina uložio neki svoj kapital. Ne planiram ni da se bavim
politikom, više od onoga koliko se svi mi bavimo njom na dnevnoj bazi",
kazao je on.
Upitan da li je učlanjenje u DS uticalo da se smanji broj njegovih
poštovalaca među navijačima, Šapić je rekao:
"Verovatno sam izgubio jedan broj navijača zbog toga, ali želeo sam da
svojim stavom pomognem ljudima. Mi, Srbi, imamo dosta loših osobina, a jedna
od njih je da ne poštujemo ljude zbog različitih političkih uverenja.
Poštujem sve, i radikale i naprednjake i narodnjake. Volim svoj narod i to
sam nebrojeno puta pokazao", poručio je on.
Poznat kao kritičar rada Vaterpola saveza Srbije, Šapić je kazao da više
nema nameru da se bavi tim stvarima.
"Dugi niz godina sam ukazivao na neke stvari i mnogo puta sam pokretao priče
na tu temu. Ljudi koji vode savez moraju da shvate da imaju veliku
odgovornost. Ne vidim da više imam prostora da kažem bilo šta o tome", rekao
je on.
Šapić je prošle godine kritikovao i Partizan zbog toga što je kao
najorganizovaniji klub među najodgovornijima za loše stanje vaterpola u
Srbiji, a na pitanje novinara da li bi u budućnosti seo na klupu "crno-belih",
rekao je:
"Ne, ne bih trenirao Partizan".
Kao najveće uspehe u karijeri Šapić je naveo osvajanje zlatne medalje na
Evropskom prvenstvu u Budimpešti 2001, titulu prvaka sveta iz 2005. i
osvajanje Evrolige sa Bečejom pre devet godina.
Među najveće neuspehe Šapić je ubrojao osvajanje osmog mesta na Olimpijskim
igrama u Atlanti 1996. godine, kao i činjenicu da je karijeru završio bez
osvojenog zlata na OI.
Šapić je u karijeri osvojio 20 medalja sa reprezentacijom SRJ, SCG i Srbije.
Odigrao je 385 utakmicu za nacionalni tim i postigao 981 gol.
Reprezentativnu karijeru završio je posle OI u Pekingu prošlog leta, a
takmičenje je obeležila i njegova tuča sa golmanom Denisom Šefikom. Ipak, po
povratku u Beograd njih dvojica su rešila nesporazum, a nedugo zatim Šapić
je saopštio da se povlači iz reprezentacije.
Igrajući za Partizan, Crvenu zvezdu, Bečej, italijanske timove Kamolji i
Savona i ruski Šturm, Šapić je osvojio ukupno 21 titulu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
