|
|
Broj 1199, 15. maj 2009.
| Telekom nudi jeftinije pozive uz pretplatu od
116,82 dinara |
| |
Telekom Srbije saopštio je danas da je korisnicima ponudio da uz mesečnu
pretplatu od 116,82 dinara pozivaju brojeve telefona u 19 zemalja sveta po
cenama koje su od 30 odsto do oko 10 puta niže od standardnih cena Telekoma.
Korisnici nove usluge Telekoma će moći da pozivaju fiksne telefone u
Mađarskoj, Makedoniji i Hrvatskoj po ceni od 4,8 dinara po minutu sa porezom
na dodatu vrednost, dok u standardnom cenovniku minut razgovora košta 16,56
dinara.
Minut razgovora sa za Francuskom, Italijom, Švajcarskom, Austrijom i
Slovenijom uz pretplatu će koštati isto 4,8 dinara, a po cenovniku staje
20,45 dinara.
Korisnici nove usluge će 4,8 dinara plaćati i minut razgovora sa Švedskom,
Nemačkom i Velikom Britanijom, što sada košta 24,1 dinara, kao i sa
Australijom, Kanadom i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), za šta je
redovna cena 43,78 dinara.
Za pozive u SAD i Kanadi, cena od 4,8 dinara važiće i za pozivanje mobilnih
telefona, dok se za ostale zemlje primenjuje samo u fiksnoj telefoniji.
Najveća razlika u ceni biće za razgovore sa Kinom, budući da će minut
koštati 4,8 dinara, dok prema važećem cenovniku košta 52,6 dinara.
Minut razgovora sa Rusijom, Rumunijom i Grčkom koštaće 9,6 dinara, navodi se
u saopštenju Telekoma.
Prema redovnom cenovniku Telekoma, minut razgovora sa Rusijom košta 24,1
dinar, sa Rumunijom 16,6 dinara, a sa Grčkom 20,45 dinara.
Zahtev za novu uslugu može se podneti pozivanjem broja info servisa 9813 ili
u korisničkim servisima Telekoma Srbije, navodi se u saopštenju.
Telekom je u decembru 2008. godine ponudio vaučere "ino kol" (ino call), sa
kojima se može razgovarati po istim cenama kao u novoj ponudi.
Vaučeri od 200 i 500 dinara, koji se prodaju na kioscima, moraju se
istrošiti u roku od mesec dana od aktiviranja, a prilikom korišćenja se ne
poziva direktno broj u inostranstvu, već se prvo poziva besplatni broj
naveden na vaučeru i ukucava se kod kartice.
Korisnici koji budu uzeli Telekomovu pretplatu za jeftinije međunarodne
tarife pozive će obavljati bez pristupnih kodova, biranjem broja 00 za
inostranstvo i pozivnog broja zemlje koju zovu. |
| |
| |
|
| |
| Bajden za bržu integraciju Zapadnog Balkana u
EU |
| |
Potpredsednik SAD Džozef Bajden doputovaće u posetu Beogradu, Prištini i
Sarajevu, gde će sa zvaničnicima razgovarati o potrebi ubrzanja unutrašnjih
reformi radi integracije zapadnog Balkana u EU, rekao je ekspert za Balkan,
Danijel Nelson.
"U Beogradu će (Bajden) istaći potrebu da Srbija postane integralni deo
Evrope. Srbi se kreću ka Evropskoj Uniji, ali brzinom puža. Taj trend
usporavaju problemi kao što su korupcija, politika mešanja u unutrašnje
stvari Kosova i krhko stanje demokratije u samoj Srbiji", rekao je Nelson za
Glas Amerike (VOA).
Bajden od Beograda očekuje energične mere na sva tri fronta i ocenio da
američki potpredsednik na Balkan stiže "bez štapa i šargarepe", odnosno, po
njegovim rečima, Bajden neće nuditi ni podsticaje, ni pretnje svojim
sagovornicima.
"On bi želeo da u Srbiji čuje ne samo verbalnu predanost, već konkretnu i
vrlo brzu akciju u rešavanju pomenutih pitanja. Ukoliko bi takav proces bio
pokrenut, Vašington bi pružio snažnu podršku prijemu Srbije u NATO i EU.
Bajden, takođe, želi da čuje od lidera u Beogradu da neće potkopavati
nezavisnost Kosova podsticanjem separatizma ili secesije u delovima u kojima
živi srpska manjina. |
| |
| |
|
| |
| U Srbiji 100.000 mladih čeka na prvi posao |
| |
U Srbiji oko 100.000 mladih čeka na prvo zaposlenje, izjavio je direktor
Nacionalne službe za zapošljavanje Vladimir Ilić.
On je na Nacionalnoj konferenciji o zapošljavanju u Beogradu kazao da mladi
koji završe škole ili fakultete teško dolaze do posla zato što poslodavci
traže iskustvo, a ekonomska kriza je povećala taj problem. Ilić je ocenio da
je zbog toga dobro što je Vlada Srbije ove godine izdvojila budžet za
zapošljavanje 10.000 pripravnika u preduzećima u Srbiji, ali da će u
narednim godinama biti potrebno ulagati više novca u programe obuke i
prekvalifikacije.
Za 2009. godinu za programe prekvalifikacije izdvojeno je 195 miliona inara
za oko 3.000 korisnika, kazao je Ilić.
On je kazao da se srpski obrazovni sistem sporo prilagođava tržištu rada,
zbog čega iz obrazovnih institucija izlaze "kadrovi koji su suficitarni".
Programima obuka i prekvalifikacije broj ljudi čiji obrazovni profil ne
odgovara potrebama poslodavaca trebalo bi da bude smanjen, kazao je Ilić.
Na konferenciji o zapošljavanju rečeno je da u Srbiji, pored Nacionalne
službe za zapošljavanje, radi 56 agencija za zapošljavanje, preko kojih je u
proteklih pet godina zaposleno 30.000 ljudi sa evidencije nezaposlenih osoba. |
| |
| |
|
| |
| Uskoro izveštaj o režimu viza za Balkan |
| |
Evropska komisija će uskoro dostaviti vladama Evropske unije procenu napretka
zemalja zapadnog Balkana u sprovođenju uslova za ukidanje viza EU, ali se
zasad ne može "spekulisati" kad bi to počelo da se primenjuje.
To je u Briselu, izjavio portparol u Evropskoj komisiji Mikele Čerkone, koji
je naglasio i da ne može reći kad će izveštaj Komisije o mogućnostima
ukidanja režima viza za neku od zemalja regiona, biti uručen članicama EU.
 Najpre
je bilo najavljivano da bi izveštaj mogao biti dostavljen već iduće nedelje,
ali su sad diplomatski izvori EU preneli agenciji Beta da to može biti
učinjeno kasnije.
Odluka koje bi zemlje zapadnog Balkana mogle do kraja godine, ili početkom
2010. računati na ukidanje viza EU za svoje građane, trebalo bi da usledi u
junu.
Portparol Čerkone nije hteo da "spekuliše" oko tih rokova i zemalja za koje
bi bilo izgledno da će biti stavljene na "beli šengenski spisak" EU.
Evropski diplomatski izvori su potvrdili da je skoro izvesno da će
Makedonija izdejstvovati ukidanje viza za svoje državljane, a znatni izgledi
se daju i Srbiji i Crnoj Gori.
Srbija bi zajedno s Evropskom komisijom trebalo da razjasni u kojoj meri su
sprovedeni neki bitni zakoni za ukidanje evropskih viza, kao i pitanje
dvojnog državljanstva.
To pitanje, kad je reč o pravu Srba u Republici Srpskoj da imaju dvojno,
dakle i držaljanstvo Srbije, nije sporno, jer se temelji na sporazumu iz
Dejtona, ali izgleda da treba utvrditi i neke praktične korake. U
izveštajima za Bosnu i Hercegovinu i Albaniju, kako je rečeno, biće navedeno
i da neki bitni uslovi još nisu sprovedeni. |
| |
| |
|
| |
| Srbija na 13. mestu po broju žalbi Evropskom
sudu |
| |
Srbija je na 13. mestu u Evropi po broju žalbi građana Evropskom sudu za
ljudska prava što pokazuje da u državi "nešto sistemski ne funkcioniše",
rekao je zastupnik države pred sudom u Strazburu Slavoljub Carić.
Predstavljajući zbirku odluka i presuda Evropskog suda za ljudska prava u
periodu mart 2008-2009, Carić je kazao da je i dalje glavni razlog žalbi
Evropskom sudu povreda prava na suđenje u razumnom roku, i da broj žalbi
građana Srbije raste iz godine u godinu. Carić koji je i pomoćnik ministra
za ljudska i manjinska prava, naveo je da su u zbirci predstavljeni stavovi
iz presuda koji "mogu služiti kao orijentir domaćim sudovima, advokatima i
građanima".
"Građani imaju pomalo i parničarski mentalitet, što doprinosi tome da se u
većoj meri obraćaju sudu, ali primarno je to što sistem ne funkcioniše onako
kako bi trebalo, što zakoni nisu dovoljno izgrađeni i što se ne primenjuju",
rekao je on.
Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić kazao je da je
Evropsku sud za ljudska prava poslednja instanca gde građani mogu da zatraže
zaštitu svojih prava, ali i da predstavlja "korektor" rada državnih organa,
pre svega pravosudnih.
Čiplić je rekao da odluke tog suda predstavljaju izvor prava za srpske
sudove i da je zbirka objavljena da bi se poboljšao rad državnih organa i da
se "oni koji štite ljudska prava, upoznaju sa svojim greškama". "Ovim
presudama dobijamo poruku da je potrebno reformisati pravosuđe kako bi bio
pouzdan zaštitnik ljudskih prava", rekao je ministar. |
| |
| |
|
| |
| Pop-Lazić: Dolazak Bajdena poniženje za
Srbiju |
| |
Poslanica Srpske radikalne stranke (SRS) Gordana Pop-Lazić ocenila je da je
dolazak potpredsednika SAD Džozefa Bajdena u Beograd poniženje za državu jer
se radi o čoveku koji se, kako je rekla, pre 10 godina zalagao za okupaciju
Srbije.
Na konferenciji za novinare, Pop-Lazić je rekla da je Bajden u maju 1999.
godine u javnim nastupima u SAD zagovarao okupaciju Srbije i podelu države
po modelu Nemačke ili Japana posle Drugog svetskog rata, a da je Srbe
nazivao "bandom nepismenih silovatelja i ubica beba" koje treba držati u
koncentracionim logorima.
Pop-Lazić je kritikovala najavu usvajanja Predloga zakona o zabrani
manifestacija neonacističkih i fašističkih organizacija jer njegove odredbe,
kako smatra, izjednačavaju pojmove nacionalizma i fašizma i zbog toga što
zabranjuju isticanje simbola vezanih za optužene i osuđene za ratne zločine
pred Haškim tribunalom ili domaćim sudovima. |
| |
| |
|
| |
| Od 46 zemalja u Bolonjskom procesu Srbija na
24 mestu |
| |
Srbija je za sprovođenje Bolonjskog procesa dobila ocenu 3,8 i nalazi se na
24. mestu od 46 zemalja koje su uključene u taj proces, rečeno je u Vladi
Srbije.
Srbija je za sprovođenje Bolonjskog procesa u periodu od 2007. do 2009.
godine dobila istu ocenu kao Nemačka, Gruzija, Litvanija, Ukrajina i Crna
Gora, dok su niže ocene dobile Italija, Grčka, Bosna i Hercegovina,
Slovenija, Makedonija i Turska. Najbolju ocenu (5,0) dobila je Škotska.
Dostignuća Bolonjskog procesa sumirana su na ministarskoj konferenciji u
Luvenu u Belgiji koja je održana od 28 do 29. aprila. Na konferenciji je
učestvovala i delegacija Srbije.
Ministar prosvete Srbije Žarko Obradović kazao je da je Srbija u Luvenu
ocenjena, kao jedna od zemalja koja je u punoj meri implementirala Bolonjsku
deklaraciju i bolonjski proces. "Mi smo kao delegacija Srbije zadovoljni
ocenom koju smo dobili. Mislimo da je Srbija tu ocenu zaslužila, da poseduje
dobar sistem visokog obrazovanja. Ta ocena bi bila bolja da je komisija koja
je ocenjivala dostignuća naše zemlje uvažila i naš dokument vezan za
Nacionalni okvir kvalifikacija", naveo je on.
Obradović je istakao da Srbija bez obzira na ovu ocenu nije rešila sva
pitanja iz oblasti visokog obrazovanja.
"Zadovoljstvo ovom ocenom je veće zato što smo kroz postojeće kriterijume
pokazali da imamo sistem obrazovanja koji i drugi poštuju", naveo je on i
dodao da će se kriterijumi za sprovođenje Bolonjskog procesa u narednoj
dekadi menjati.
Ocena o sprovođenju Bolonjskog procesa je formirana na osnovu 10 indikatora
koji su podeljeni u tri grupe. |
| |
| |
|
| |
| 145 godina od preseljenja Matice srpske u
Novi Sad |
| |
Svečanom sednicom Matice srpske u zgradi Platoneuma u Novom Sadu danas je
obeležena 145. godišnjica preseljenja te najstarije srpske kulturne,
prosvetne i naučne ustanove u Novi Sad iz Pešte, gde je osnovana 1826.
godine.
"Ovo je jedna od najvažnijih institucija srpskoga naroda i jako je važno da
takve institucije negujemo, i da negujemo svoju prošlost, jer narod koji ne
vodi računa o svojoj istoriji ne može da očekuje bolju budućnost", rekao je
na svečanosti gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić. Dodao je da će Grad
Novi Sad unaprediti saradnju s Maticom srpskom i Srpskom akademijom nauka i
umetnosti (SANU) i da će im u narednom periodu pružiti i finansijsku podršku.
Svečani skup održan je u palati Platoneum, sadašnjem sedištu Ogranka SANU, u
koju je 1864. godine Matica srpska preseljena iz peštanskog Tekelijanuma.
Posle svečane sednice, održan je naučni skup "Začeci srpske pravne nauke",
posvećen Savi Popoviću Tekeliji, prvom srpskom doktoru pravnih nauka i
jednom od prvih predsednika Matice srpske.
Matica srpska, od osnivanja u Pešti 1826. godine, u kontinuitetu deluje
gotovo dva veka, negujući i šireći srpsku kulturu, prosvetu i naučnu misao.
Njeni osnivači, među kojima su bili Jovan Hadžić, Đorđe Stanković, Josif
Milovuk, Jovan Demjetrović, Gavrilo Bozitovac, Andrija Rozmirović i Petar
Rajić, smatrali su da treba organizovano raditi na tome da se Srbi nakon
viševekovne turske okupacije ponovo uključe u evropske tokove.
Matica je od samog početka svoje delovanje usmerila na predstavljanje srpske
kulture u Evropi, a s druge strane na prosvećivanje i evropeizaciju srpskog
naroda.
Krajem tridestih godina 19. veka Matica je počela da prerasta u naučno
društvo, pre svega zahvaljujući viziji i materijalnoj podršci tadašnjeg
predsednika Save Tekelije.
Matica srpska je iz peštanskog Tekelijanuma preseljena u novosadski
Platoneum, a dolazak broda s knjigama i ostalom Matičinom imovinom, u Novom
Sadu je oglašen pucanjem prangija i službom u crkvama.
Grad je od tada nazivan Srpska Atina, jer je Matica srpska okupljala
najobrazovanije i najmudrije ljude svog vremena. |
| |
| |
|
| |
| Srbija u trci za najosmehnutiju zemlju |
| |
Srbiji nedostaje "još malo" da obori svetski rekord u sakupljenom broju
fotografija osmeha svojih građana koji trenutno drži Velika Britanija,
saopštila je kompanija "Vrigli".
Ova firma koja pravi žvake je sa osmehnutom fotografijom teniserke Jelene
Janković pokrenula kampanju, na sajtu www.tvojosmeh.com, da Srbija uđe u
Ginisovu knjigu rekorda kao najnasmejanija zemlja na svetu.
 Rekord,
koji je prošle godine postavila Velika Britanija, iznosi 112.893 osmehuntih
fotografija i mozaik sastavljen od njih nalazi se u Birmingemu.
"Nastavite u Jeleninom pobedničkom duhu i šaljite svoje fotografije, kako
bismo napravili najveći mozaik sastavljen od fotografija osmeha. Treba
iskoristiti trenutnu veliku zainteresovanost građana Srbije i sakupiti još
malo fotografija koje nam nedostaju da bi Srbija oborila Ginisov rekord i
postala najnasmejanija zemlja na svetu", navodi se u saopštenju.
Na sajt www.tvojosmeh.com treba slati vlastite fotografije, kao i
fotografije osmeha svojih prijatelja i dragih osoba.
Kako bi se akcija pospešila, komapnija "Vrigli" je osmislila "Patrole osmeha"
koje će obilaziti srpske gradove i fotografisati osmehe prolaznika na
ulicama, saopštila je ova firma. Fotografije se takođe mogu slati fizičkim
putem, na adresu: SPARK, Antifašističke borbe 13b,11000 Beograd.
Više informacija može se naći na sajtu akcije, kao i na "Fejsbuku". |
| |
| |
|
| |
| Srbija nije ušla u finale Pesme Evrovizije |
| |
Predstavnici Srbije - pevač Marko Kon i harmonikaš Milan Nikolić, u četvrtak
uveče nisu uspeli da se sa pesmom "Cipela" plasiraju u finale "Pesme
Evrovizije" u Moskvi.
U drugom polufinalu Konu i Nikoliću nije pošlo za rukom da šarmantnim i
duhovitim nastupom, u pratnji tri plesača i plesačice, izbore ulazak u
finale 16. maja, u moskovskoj Olimpijskoj areni.
"Spasiba boljšoj Moskva. We Love You", poručio je Kon publici posle nastupa,
ali ni to nije pomoglo "Cipeli" da se u finalu nađe uz pesme Azerbejdžana,
Hrvatske, Ukrajine, Litvanije, Albanije, Moldavije, Danske, Estonije,
Norveške i Grčke.
 Pre
nego što je otvorena poslednja koverta, i poslednja šansa da Srbija uđe u
finale, čak je nakratko režiser evrovizijskog prenosa prikazao Kona.
Od zemalja bivše Jugoslavije, drugo polufinale nije prošla ni Slovenija -
bend "Kvartisimo", sa pesmom "Love Symphony", dok je, nasuprot prognozama, u
finale ušao predstavnik Hrvatske Igor Cukrov sa pesmom "Lijepa Tena".
U finale nisu ušle iz prvog polufinala ni Crna Gora i Makedonija, ali je to
uspelo predstavnicima Bosne i Hercegovine - grupi "Regina", sa pesmom "Bistra
voda".
Iz drugog polufinala nisu prošli ni Irska, Letonija, Poljska, Kipar,
Slovačka, Mađarska i Holandija.
Iz prvog polufinala su prošli Bosna i Hercegovina, Turska, Švedska, Izrael,
Portugalija, Malta, Finska, Rumunija, Jermenija i Island, a u finale su
direktno ušle Rusija - kao zemlja domaćin, Velika Britanija, Francuska,
Nemačka i Španija. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
