|
|
Broj 1201, 5. jun 2009.
| Generalna guvernerka Žan i zalogaj srca foke |
| |
Generalna guvernerka Mišel Žan boravila je tokom svoje pete arktičke turneje
nedavno u Nanavutu, gde se obeleža-vala desetogodišnjica proglašavanja
teritorije.
Ova vest možda bi prošla gotovo nezapaženo da ona u Renkin Inletu nije
pojela parče sirovog srca tek ulovljene foke.
Istog trenutka, ovaj gest izazvao je veoma kontroverzne komentare. Zalogaj
sirovog fokinog mesa, koji je uzela kao podršku kanadskim lovcima na foke,
izazvao je brojne reakcije, od gađenja, preko kritika posebno od strane
grupa za zaštitu životinja, pa do pohvala sta-rosedelaca i političara, poput
ministra odbrane Pitera Mekkeja.
Protivnici komercijalnog lova na foke u Kanadi ističu da je neprimereno to
što je generalna guvernerka Mišel Žan javno probala meso foke, kao podstrek
legalizaciji lova. Sličnog mišljenja su i predstavnici Humanog društva.
 Nepovoljni
komentari, mada ne zvanični sa najviših mesta, došli su i iz Evropske unije,
od koje je sve i počelo. EU je, naime, početkom ovog meseca zabranila uvoz
proizvoda od foka u zemlje Unije, što su starosedeoci i ribolovci iz
atlanskog dela zemlje protumačili kao napad na svoj posao i egziste-nciju.
Starosedeoci su je, oduševljeni njenim gestom, do kraja posete svugde
dočekivali kao zvezdu, izražavajući joj time zahvalnost što je pokazala da
poštuje i prihvata njihovu kulturu.
Mediji u svetu su sa izuzetnom pažnjom propratili sve oko tog zalogaja i o
njemu izveštavali više nego o susretu guvernerke Žan sa američkim
predsednikom Barakom Obamom.
Guvernerka Žan naglašava da nije želela da da političku notu svom gestu već,
naprotiv, da ukaže na prisutne razlike i da pridoda normalniji aspekt lovu
na foku, ali je u politi-čkim krugovima postigla zapravo suprotan efekat.
U Velikoj Britaniji smatraju da je gospođa Žan, čija funkcija je uglavnom
ceremonijalna, prekoračila ovlašćenja i umešala se u politiku, prilično
spornim gestom.
Na pitanje da li je ovaj njen postupak bio poruka Evropi, guvernerka Žan je
odgovorila: "Shvatite kako god želite." Ona je zadovoljna što je ovaj deo
zemlje dospeo u žižu interesovanja i veruje da će i nadalje tako ostati,
zarad boljeg razumevanja među ljudima. |
| |
| |
|
| |
| Usvojen grejs period za kreditne kartice |
| |
Federalni ministar finansija Džim Flaerti nedavno je saopštio promenu propisa
za kreditne kartice, koji idu u prilog porodicama i svom korisnicima ovakvog
načina kreditiranja koji uz pomoć kartica pokušavaju da se izbore sa
recesijom.
Novo je da će, između ostalog, postojati grejs period za kamatu, koji traje
minimum 21 dan i važi za sve nove kupovine, ako kupac plati čitav iznos do
dana dospeća. U praksi to ovako izgleda: ako građanin ima dug po računu, on
dobija grejs period za narednu kupovinu, ukoliko ceo iznos uplati do kraja
meseca.
Flaerti je napomenuo da su finansijske institucije prvobitno bile protiv
odobravanja ovog grejs perioda, jer će ih to koštati na desetine miliona
dolara.
 Pored
toga, federalna vlada će zahtevati da ugovori i prijave za kreditne kartice
sadrže jasno istaknute informacije o kamatnim stopama, minima-lnim ratama za
otplatu, godišnjim članarinama i drugim troškovima. Izveštaji će morati da
pokažu koliko će trajati otplata kredita, ukoliko korisnik kartice uplaćuje
svakog meseca minimalni iznos.
Banke i drugi izdavaoci kreditnih kartica moraće, takođe, da preciziraju ako
se njihova kamata menja pri novim kupovinama, isplatama ili transferima.
Finansijske institucije moraće da preciziraju uvođenje svih dodatnih kamata,
kako bi pomogli građanima da se bolje informišu o svojim obavezama.
Procene govore da oko 70 od-sto građana reguliše redovno svoje obaveze po
kreditnim karticama, ali postoji bojazan da će recesija uticati da se to
izmeni na gore.
Ove izmene su posebno značajne kada se zna podatak koji je ovih dana
saopštila Asocijacija knjigovođa Kanade, da domaćinstva u Kanadi sve više
koriste kredit za pokrivanje svakodnevnih troškova. Oni kažu da je ukupni
dug svih domaćinstava u zemlji 1,3 triliona dolara.
Asocijacija upozorava da mnogi građani nisu ni svesni do koje mere se
trenutna finansijska kriza odrazila na njihovu nepovoljnu finansijsku
situaciju, tako da ne menjaju svoje potrošačke navike, niti pak sma-njuju
korišćenje kreditnih kartica. Podaci iz novembra govore da je oko 85 odsto
domaćinstava imalo velike dugove na kreditnim karticama, a da je 21 odsto
njih priznalo da ne može više da se nosi sa svojim dugovima. Svaki deseti
anketirani kaže da ne bi mogao da podnese nepredviđeni trošak od 500 dolara.
Kako ocenjuje Antoni Ariđanelo, predsednik Asocijacije, to ozbiljno ugrožava
finansijsku sigurnost domaćinstava u Kanadi. |
| |
| |
|
| |
| Ostavka ministarke Rejt |
| |
Posle godinu dana od slučaja Bernije, zaboravljena poverljiva vladina
dokumenta ponovo dovode u pitanje jednu ministarsku fotelju.
Ovog puta radi se o ministarki za prirodna bogatstva Lisi Rejt i fascikli sa
papirima vezanim za agenciju za atomsku energiju, koja je nedelju dana
stajala u prostorijama televizijske stanice CTV u Otavi. Na pojedinim
dokumentima stoji oznaka da su tajni, a tiču se vladinih planova za
finansiranje nuklearke u Čok Riveru.
Ministarka Rejt kaže da je ponudila ostavku premijeru Stivenu Harperu, ali
da je on odbio da je prihvati. Ona je, pak, prihvatila otkaz svoje
sekretarice za štampu Džasmin Mekdonel, za koju se tvrdi da je neposredno
odgovorna za zaboravljenu fasciklu.
Predstavnici opozicije smatraju da nije u redu da mlada sekretarica bude u
suštini jedina žrtva, kada je jasno da odgovornost mora da snosi i Rejtova.
Kori Tenejke, Harperov predstavnik za štampu, odbacio je nagoveštaje da je
kriterijum prema ministarki Rejt bio blaži nego prema bivšem ministru za
inostrane poslove Maksimu Bernijeu, koji je maja prošle godine ostavio svoju
akten tašnu u stanu bivše devojke Džuli Kuilard, inače povezane sa kvebečkim
bajkerskim grupama. On je obrazložio da postoji jasna razlika između lične
odgovo-rnosti ministra za dokumenta i one koju imaju druga lica u
ministarstvu . |
| |
| |
|
| |
| Najveći avion sleteo na aerodrom Pirson |
| |
Ovih dana je na svom prvom komercijalnom letu između Dubaija i Kanade, na
aerodrom Pirson u Torontu, sleteo najveći ikada napravljeni putnički avion,
dvospratni Erbas A380.
Pre dve godine Er Frans je ostvario test vožnju ovakvog tipa aviona između
Pariza i Montreala, a za potrebe Erbasa pre godinu dana avion je leteo do
Nanavuta, kako bi se izvršila provera u uslovima hladnog vremena.
Ovakvih aviona ima za sada svega četrnaest, ali su aviokompanije Emirati
Erlajnz, Kantas i Singapur Erlajnz poručile ukupno 200. Svaki od ovih aviona
može da preveze 486 pu-tnika, nudeći pri tom komfor veći od uobičajenog.
Dovoljno je reći da ovaj avion ima za oko 50 odsto više prostora od boinga
747, ali je broj sedišta tek za trećinu veći.
 U
stvari, ovaj avion mogao bi da primi do 853 putnika u ekonomskoj klasi, ali
je kompanija iz Emirata zahtevala da letelica bude kombinacija između
ekonomske, biznis i prve klase, uz dodatni luksuz u vidu barova, tuševa,
privatnih spavaćih soba i opremljenih salona.
Podaci o dužini i težini aviona mogu samo dodatno da impresioniraju, ali
dovoljno ga je videti da bi se shvatilo koliko je veći od ostalih. U njega
staje toliko goriva da može da pređe preko 15 hiljada kilometara.
Erbasovim avionom je pilotirao kapetan Dejvid Hajno koji je svoju pilotsku
karijeru započeo u burlingtonskom Avioparku, a sada leti za aviokompaniju iz
Dubaija. On je, recimo, rekao da je erbas tiši od bilo kog aviona kojim je
imao priliku da upravlja do sada.
Upravljanje ovim avionom, po rečima pilota Hajnoa, nije ni malo
komplikovanije nego drugim, manjim avionima, ali aerodromi na koje će
sletati moraju da izvrše neophodna ojačavanja piste i izmene na terminalima,
kako bi mogli da ih prihvate. Potrebno je da postoji dvospratni most kako bi
putnici sa oba sprata mogli da se iskrcavaju u isto vreme. |
| |
| |
|
| |
| Alpinista ostvario san po cenu života |
| |
Alpinista iz Kalgarija Frenk Zibart, 29, uspeo je ostavri svoj san, ali to ga
je koštalo života.
Uz izuzetne napore, on se popeo na najviši vrh sveta Mont Everest, na visinu
od 8.848 metara, bez dodatne opreme, ali je potom pronađen, na visini od
8.700 metara, iznuren zbog nedostaka kiseonika i sa očitim znacima
hipo-termije. Pronašao ga je Manuel Pizaro, član iste ekspedicije, i pokušao
da ga ubedi da se pridigne i nastavi put. Pošto nije bilo šansi ni da se
Zibart pridigne, a niti da ga Pizaro ponese, njih dvojica su sedeli i
pričali do kraja.
Zibartova verenica Kristina Cigler objašnjava da je mladić pre tri godine
počeo da se priprema za ovaj podu-hvat, još u rodnoj Nemačkoj, odakle se pre
dve godine preselio u Kalgari. On je verovao da osvajanje Mont Everesta može
biti potpuno jedino ako se postigne bez pomoći tehnologije, odnosno bez
telefona, kompjutera i boce sa kiseonikom. Bio je svestan da zonu iznad osam
hiljada metara eksperti smatraju za 'zonu smrti', jer telo počinje da
otkazuje zbog nedostatka kiseonika, ali to nije moglo da ga odvrati od
njegove namere.
Izuzetno mali broj alpinista uspe da stigne na krov sveta bez dodatne opreme.
Razređenost vazduha čini da organizam dobija svega trećinu kiseonika, u
odnosu na onu koju dobija na nivou mora. |
| |
| |
|
| |
| Japanski kraljevski par dolazi jula u posetu
Kanadi |
| |
Na poziv generalne guvernerke Mišel Žan 3. jula u posetu Kanadi dolazi
japanski car Akihito sa suprugom Mičiko.
Neposredan povod za ovu posetu je obeležavanje 80-godišnjice uspostavljanja
diplomatskih odnosa između Kanade i Japana.
Pored Otave, kraljevski par će posetiti Toronto, Viktoriju i Vankuver.
Kralj Akihito boravio je u Kanadi pre 56 godina, u vreme dok je, kao princ
naslednik, putovao u Veliku Britaniju na ceremoniju krunisanja kraljice
Elizabete II. Njegovo tadašnje, sedmomesečno putovanje imalo je za cilj da
popravi sliku o Japanu, koji je i dalje osećao jake posledice poraza u
Drugom svetskom ratu.
Kanada je jedina zemlja G7 koju kraljevski par nije posetio od dolaska na
presto 1990. godine. |
| |
| |
|
| |
| Počelo naplaćivanje plastičnih kesa u Torontu |
| |
Ove nedelje u Torontu stupio je snagu propis o obaveznom naplaćivanju kesa za
jednokratnu upotrebu.
Simbolična cena od pet centi kod najvećeg broja kupaca prihvaćena je bez
komentara, ali pojedini su čak ljuti. Posebno burno reagovanje je zbog
šarenila koje je obeležilo ovu prvu nedelju, jer nisu svi baš najozbiljnije
shvatili propis.
I pored toga što je većini više nego jasan razlog za uvođenje ove mere, koja
se može shvatiti i kao taksa za ekologiju, neki trgovci smatraju da će ona i
dodatno ugroziti i onako klimavu trgovinu.
Pobornici zaštite životne sredine pozdravili su odluku torontskih gradskih
otaca, koja je u suštini rezultat kompromisa postignutog u novembru između
zainteresovanih strana.
Zaprepašćuje podatak da samo tokom jedne sedmice stanovnici Kanade u
prodavnicama uzmu oko 55 miliona plastičnih kesa. |
| |
| |
|
| |
| "Lov na bizona" na aukciji u Njujorku |
| |
Jedna od najstarijih slika koja potiče iz zapadnog dela Kanade, pod nazivom
Lov na bizona, biće izložena na prodaju na aukciji u Sotbiju sredinom ovog
meseca u Njujorku.
Crtež je vodenim bojama načinio devetnaestogodišnji Piter Rindisbaher,
talentovani doseljenik iz Švajcarske, davne 1825. godine, a nedavno je
pronađen u jednoj privatnoj američkoj kolekciji.
Rindisbaherovi crteži predstavljaju veoma značajno svedočanstvo o životu
običnih ljudi u prvim danima naseljavanja i cenjeni su podjednako u
krugovima kolekcionara umetnina, ali i istoričara, geo-grafa i antropologa
zbog informacija koje daju o tom periodu, kao i zbog autentičnog umetničkog
kvaliteta. Nekoliko desetina crteža nalazi se u najznačajnijim nacionalnim
institucijama.
Na ovom crtežu se, pored autorovog potpisa, nalazi i potpis Roberta Parkera
Pelija, tadašnjeg guvernera područja koje obuhvata današnja Manitoba. Peli
je odneo u Englesku brojne radove mladog Rindisbahera.
Crtež je procenjen na oko 150 hiljada dolara.
Rindisbaher je u današnjoj Manitobi živeo svega pet godina, pošto je
koloniju Red Ri-ver uništila poplava 1826. godine. Njegova porodica
preselila se potom u Viskonsin, a zatim u Sent Luis, gde je i umro od kolere
u svojoj 34. godini. |
| |
| |
|
| |
| Šestomesečka misija kosmonauta Tirska |
| |
Kanadski astronaut Bob Tirsk je, zajedno sa ruskim kolegom Romanom Romanjenkom
i belgijskim Frenkom De Vinom, iz kazahstanske baze u Bajkonuru brodom Sojuz
otišao put kosmosa, gde će ostati šest meseci.
To će biti prvi put da jedan Kanađanin ostaje ovako dugo u misiji. Ovo će
ujedno biti Tirskov drugi boravak u kosmosu. Tokom juna on će na svemirskoj
stanici dočekati sunarodnicu, kanadsku astronautkinju Džuli Pajet, što će
takođe biti istorijski trenutak. Najavljuje se da će susret biti dostojno
obeležen kanadski 'obojenim' obrokom.
 Za
vreme Tirskovog boravka u kosmosu, tri različita spejs šatla će posetiti
stanicu, kao i tri kargo broda, dva ruska i jedan japanski. Broj članova
posade stanice biće udvostručen kada Tirsk i njegove kolege stignu, a kada
dođe brod na kojem je Pajet, na kosmičkoj stanici biće prisutno čak 13 ljudi.
U svojim prvim komentarima, Tirsk ističe da je oko njega tako nadrealan svet
da se ponekad oseća kao da je deo slike Salvadora Dalija. On se nada da neće
praviti ozbiljne greške u narednom periodu, objašnjavajući da je to najveći
strah koji kosmonauti osećaju, veći i od straha od povrede ili smrti.
On će učestvovati u eksperimentu naučnika sa univerziteta Jork, koji ima za
cilj da pomogne ljudima koji nemaju orijentaciju šta je gore, a šta dole.
Tirsk, koji je po svom obrazovanju lekar, pratiće različite efekte koje
dugotrajni boravak u besteži-nskom prostoru ima po ljudski organizam. Između
ostalog, zna se da kosmonauti mogu izgubiti i do trećine svoje mišićne mase
i snage za tri meseca boravka u kosmosu, imuni sistem se menja i mo-že se
aktivirati latentni virus herpesa, gustina u kostima se smanjuje, može doći
do gubitka sluha, poremećaja koncentracije, sna i vrtoglavice, visina može
biti povećana za četiri do osam santimetara zbog istezanja kičme. Sve te
promene se gube posle određenog vremena po povratku na Zemlju. Takođe,
jonizujuće zračenje kojem su kosmonauti izloženi može oštetiti DNK i
izazvati rak i povećati rizik od katarakte.
Tirsk je sa sobom poneo njemu drage stvari, odlomke iz knjige Anne of Green
Gables, sliku legende montrealskih Kanadijensa Žana Belivoa, i prstenje koje
su mu dali supruga i deca.
Iz kosmosa se vraća u novembru, istim brodom, koji će sve vreme biti 'parkiran'
na svemirskoj stanici. |
| |
| |
|
| |
| Vankuverski hoteli snizili cene |
| |
Na osnovu dosadašnjih pokazatelja, Turistička organizacija Vankuvera je
izračunala da će ovog leta broj turista biti umanjen za deset odsto u odnosu
na uobičajenu posetu. To je pre svega zbog toga što je recesija naterala
ljude da odmor provedu na bližim destinacijama, objašnjava Stiven Pirs,
potpredsednik organizacije.
Pošto će manje turista iz prekomorskih zemalja doći u Vankuver, pojedini
hoteli rešili su da snize svoje cene usluga, kako finansijski rezultati ne
bi bili previše razočaravajući. Oni veruju da će ovim potezom zainteresovati
američke turiste da dođu i dobiju maksimum za svoj novac. |
| |
| |
|
| |
| Tim Hortons popularniji od Starbaksa |
| |
Kanađani vole Tima Hortonsa, čak četiri puta više nego Starbaks.
Skoro svaki drugi anketirani iskazao je svoju lojalnost prema Hortonsu, a 12
odsto se izjasnilo da više vole Starbaks.
Interesantno je da je odnos gotovo isti kada se napravi presek anketiranih
po stranačkoj pripadnosti, prihodima i starosnoj strukturi. Tek je nešto
veći procenat odanih Timu Hortonsu među mlađima od 30 godina, i iznosi 55
odsto.
U anketi nije bilo pitanja da li je i u kolikoj meri ekonomska kriza
izmenila navike vezane za konzumiranje kafe u lokalima. |
| |
| |
|
| |
| Gaj Laliber u septembru u kosmosu |
| |
Osnivač i vlasnik čuvenog Sirk du Soleja, Cirljue du Soleil, Gaj Laliber
potvrdio je da bi u poslednjeg dana septembra trebalo da otputuje u kosmos.
Vest ne deluje kao iznenađenje, budući da se radi o milijarderu i ljubitelju
izazova. Laliber, 49, se nalazi među pedeset najbogatijih, ali i stotinu
najuticajnijih ljudi po magazinima Forbs i Tajm. On već neko vreme u svojim
intervjuima najavljuje da bi želeo jednog dana da ode u kosmos. Sada je,
tokom konferencije za štampu, priznao da je po malo nervozan, ali da je
veoma uzbuđen zbog predstojeće socijalne i poetske misije. Sebe je, inače,
nazvao 'humanitarnim svemirskim istraživačem', a cilj mu je između ostalog
da ukaže na značaj voda na planeti Zemlji.
Putovanje će trajati ukupno 12 dana.
Veruje se da će ova njegova avantura biti sjajna dopuna ovogodišnjem
obeležavanju četvrt veka od osnivanja trupe.
Laliber bi tada trebalo na svemirskoj stanici da se sretne sa kanadskim
kosmonautom Bobom Tirskom.
Kanadska svemirska agencija pozdravila je Laliberovu inicijativu,
naglašavajući da će ona pomoći u značajnijem svetskom priznanju kanadske
uloge u istraživanju kosmosa.
Laliber će biti sedma osoba, a prva iz Kanade, koja je iskoristila mogućnost
da uplati sebi put u kosmos. Prvi je bio investitor Denis Tito, još 2001.
godine, a direktor softverske kompanije Čarls Simonji je za sada jedini koji
je dva puta putovao. Letovi se ostvaruju u okviru programa Sojuz, koji
svakih šest me-seci šalje takozvane taksi ture, za zamenu članova posade
sve-mirske stanice.
Jedan od svemirskih putnika, Ričard Geriot, programer video igrica, rekao je
prošle godine u intervjuu Kanadijen presu, da 'karta' za ovo putovanje košta
30 miliona američkih dolara. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
