|
|
Broj 1201, 5. jun 2009.
| Tadić za jačanje saradnje u regionu |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić založio se, na samitu na Cetinju, za jačanje
regionalne saradnje kako bi se postigao zajednički strateški cilj - ulazak u
Evropsku uniju.
"Srbija kao strateška zemlja za stabilnost zapadnog Balkana, nastaviće da
ima vodeću ulogu u promovisanju i produbljivanju regionalne saradnje,
značajnog elementa za demokratsko učvršćivanje mira, stabilnosti i pomirenja",
rekao je Tadić na samitu lidera šest bivših jugoslovenskih republika,
Albanije i Bugarske.
Samit čiji je domaćin Crna Gora, održava se pod nazivom "Raznolikost
kulturne baštine - upravljanje i turistička promocija".
"Okupili smo se na Cetinju kako bismo ojačali i proširili mostove koje
gradimo za dobrobit budućih generacija. Da uspostavimo zdravu međuzavisnost
saradnje koja vidi različitost kao izvor snage. I da prihvatimo stav da
pojedinačne kulture zaista napreduju i razvijaju se kada dođu u kontakt sa
drugim kulturama", rekao je Tadić.
Samo na taj način, naglasio je, zemlje regiona mogu se okrenuti miru.
Tadić se založio za "izgradnju kulturnih mostova" u regionu i istakao značaj
dijaloga među kulturama kao i uzajamnog razumevanja.
Kada je reč o srpskoj baštini na Kosovu, Tadić je poručio da će biti
nastavljena obnova svih srpskih spomenika zahvaljujući velikom zalaganju
Srpske pravoslavne crkve, UNESCO-a i Saveta Evrope.
Tadić je optužio prištinske vlasti za pokušaj iskorišćavanja srpske baštine
na Kosovu kao piona u "opasnoj igri stvaranja identiteta".
"Takvi pokušaji prekrajanja istorije moraju biti najoštrije osuđeni. Mi u
regionu, kao i UNESCO i Savet Evrope između ostalih organizacija ne smemo
biti pasivni", istakao je on.
Predsednik Srbije koji se učesnicima regionalnog samita obratio na engleskom
jeziku, zahvalio je Crnoj Gori kao domaćinu ovog samita, i pozdravio vodeću
ulogu odlazećeg generalnog direktora UNESCO Koićira Macure.
Podsetivši da je preminuli srpski ambasador u UNESCO Dragoljub Najman
inicirao ovakve godišnje samite, Tadić je predložio da Srbija bude domaćin
regionalnog samita 2011. godine.
Na samitu na Cetinju učestvuju predsednici država regiona - Albanije Bamir
Topi, Bugarske Georgi Parvanov, Hrvatske Stjepan Mesić, Makedonije Đorđe
Ivanov, Slovenije Danilo Tirk, kao i predsedavajući Predsedništva BiH
Nebojša Radmanović.
Na kraju samita trebalo bi da bude usvojena i zajednička deklaracija kojom
se naglašava zajednički cilj promovisanja održivog razvoja i uloge koju u
svakoj razvojnoj strategiji mora imati kulturna baština, posebno u okvirima
turističkog razvoja. |
| |
| |
|
| |
| Blic objavljuje delove dnevnika Ratka Mladića |
| |
Dnevni list Blic objavio je delove dnevnika haškog optuženika Ratka Mladića, u
kom su između ostalog opisani njegovi sastanci sa bivšim predsednikom Srbije
Slobodanom Miloševićem i bivšim šefom Državne bezbednosti (DB) Jovicom
Stanišićem. List navodi da je dnevnik zaplenjen prilikom pretresa stana
Mladićeve supruge Bosiljke 4. decembra 2008. godine, kao i da je predat
tužilaštvu Haškog tribunala.
"Mladićevu beležnicu beogradske vlasti predale su tribunalu 25. februara ove
godine, a 2. marta je stigla u Hag. Tužioci traže da ona naknadno bude
uvrštena u spisak dokaza protiv Stanišića", navodi se u Blicu.
Dnevnik se sastoji od više beležnica, ispisan je rukom ćiriličnim pismom i
pod datumom 4. februar 1995. zabeležen je Mladićev susret sa ocem Filaretom,
koji od njega traži obezbeđenje za svog zeta."Mladić beleži i susrete sa
nekim ljudima na kojima se razgovaralo o novcu za 'kupovinu senatora SAD',
spominje bivšeg predsednika Hrvatske Franju Tuđmana i njegov put u Ameriku,
kao i neke podatke o finansiranju vojske 1994. godine", navodi se u Blicu. |
| |
| |
|
| |
| Pozitivna ocena o saradnji sa Hagom -
nastavak pomoći |
| |
Američka državna sekretarka Hilari Klinton pozitivno je ocenila saradnju
Srbije sa Haškim tribunalom čime su ispunjeni uslovi za nastavak finansijske
pomoći Srbiji, potvrdio je ambasador SAD u Srbiji Kameron Manter.
Kako se navodi u saopštenju dostavljenom Beti, "dodatnih pet miliona dolara
će sada biti dostupno i dopuniće 44 miliona dolara pomoći koju SAD ove
godine obezbeđuju Srbiji".
Ova dodatna sredstva će, dodaje se, podržati napore Vlade Srbije i SAD na
unapređenju demokratskih standarda, ekonomije i političke stabilnosti u
zemlji.
Američki ambasador naveo je da je državna sekretarka "pozitivno ocenila da
je Srbija svojom saradnjom sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu
Jugoslaviju (MKSJ) ispunila kriterijume Sekcije 7072(c) Stejt departmenta,
Inostrane aktivnosti i pripadajućih programskih akata iz 2009.".
Pozitivna odluka državne sekretarke Klinton o sadašnjoj saradnji Vlade
Srbije sa Tribunalom potvrdila je da Srbija čini napore u ispunjavanju
svojih međunarodnih obaveza. Iako preostale obaveze ostaju, optimisti smo da
će lideri Srbije u potpunosti ispuniti preuzete obaveze, navodi se u
saopštenju.
Podseća se takođe da je od 2001. godine, američki narod pomogao Srbiju sa
preko 720 miliona dolara.
SAD su ponosne što neguju snažno prijateljstvo sa Srbijom i srpskim narodom.
Pomoć u razvoju je samo jedan vid našeg odnosa koji takođe uključuje i
snažnu vojnu saradnju, kao i značajan doprinos američkog privatnog poslovnog
sektora, saopšteno je iz ambasade SAD. |
| |
| |
|
| |
| Kosovo dobilo novog ombudsmana |
| |
Skupština Kosova je na sednici izabrala magistra politčkih nauka Samija
Kurtešija za kosovskog ombudsmana.
Posle četiri neuspela pokušaja poslanici su izabrali Kurtešija za zaštitnika
naroda Kosova i time prekinuli praksu da funkciju ombudsmana obavlja vršilac
dužnosti.
Od odlaska Mareka Antonija Novickog sa funkcije ombusdmana tu je funkciju
pune četiri godine obavljao vršilac dužnosti Hiljmi Jašari.
Obračajući se poslanicima Skupštine Kosova, nakon izbora, Kurteši je rekao
da će biti u funkciji ostvarivanja prava i sloboda građana Kosova.
Navodeći da u zemlji u tranziciji, kao što je Kosovo, ljudska prava
predstavljaju izazov, Kurteši je rekao da je u potpunosti spreman da se
suoči sa tim izazovom.
"Na Kosovu nema sistemskih i institucionalnih pokušaja ugrožavanja ljudskih
prava, ali se ta prava gaze na mnoge druge načine. Ustav je sveta knjiga na
kojoj će se zasnivati moj rad. Za mene su svi građani Kosova jednaki", rekao
je Kurteši. |
| |
| |
|
| |
| Prosečna zarada u Beogradu 40.604 dinara u
aprilu |
| |
Ukupna prosečna neto zarada u Beogradu u aprilu iznosila je 40.604 dinara, a
najveće plate imali su zaposleni u turističkim agencijama, saopštio je Zavod
za informatiku i statistiku grada.
U saopštenju se navodi da su zarade u aprilu nominalno porasle za 13 odsto u
odnosu na isti mesec prošle godine.
"Najveće prosečne plate zaradili su zaposleni u turističkim agencijama -
82.599 dinara, finansijski posrednici - 75.562 i zaposleni u vazdušnom
saobraćaju - 60.128 dinara", dodaje se u saopštenju.
Najveća primanja u aprilu zabeležena su u opštini Novi Beograd 47.762 dinara,
Surčin 46.693, Lazarevac 45.658 i na Vračaru 45.524 dinara. |
| |
| |
|
| |
| Beograd ne prihvata da Srbi u CG budu manjina |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u Cetinju da su "srpski koreni u
Crnoj Gori duboki", što je "naučna činjenica", i zato Beograd ne prihvata da
Srbi u Crnoj Gori budu nacionalna manjina.
Tadić, koji u Cetinju učestvuje na samitu šefova država jugoistočne Evrope,
rekao je novinarima da ne može da prihvati ni to da su srpski jezik i
kultura u Crnoj Gori manjinski. "To je neprirodno i nelogično", naveo je
Tadić i ocenio da je "crnogorski narod autohton u Srbiji, isto kao i srpski
u Crnoj Gori".
Prema njegovim rečima, niko nema pravo da dovodi u pitanje crnogorski
identitet u Srbiji, "ali isto tako ne može ni srpski u Crnoj Gori".
Predsednik Srbije je poručio da Srbija ne vodi hegemonističku politiku, ali
da je obaveza Beograda da čuva srpsko kulturno nasleđe i u zemljama u
regionu.
Tadić je objasnio da namera Srbije da u Crnoj Gori otvori tri konzulata nema
neki poseban razlog, već da je to praksa koja se primenjuje i u drugim
zemljama, a kao primer je naveo Nemačku, u kojoj Srbija ima šest konzulata.
Odgovarajući na pitanje novinara o mogućnosti da se u Beograd, na funkciju
ambasadora Crne Gore, vrati Anka Vojvodić, predsednik Srbije je rekao da "takav
potez nije uobičajen u diplomatskoj praksi". |
| |
| |
|
| |
| Bratislav Dikić postavljen za komandanta
Žandarmerije |
| |
Za komandanta Žandarmerije Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije
postavljen je pukovnik policije Bratislav Dikić, koji je do sada obavljao
dužnost komandanta Odreda Žandarmerije u Nišu, saopštio je MUP.
U saopštenju MUP-a se navodi da je Dikić za komandanta Žandarmerije
postavljen rešenjem ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića.
Bratislav Dikić rođen je 1970. godine. Studirao je u Novom Sadu, gde je
magistrirao i doktorirao na Fakultetu za menadžment na užoj naučnoj oblasti
"krizni menadžment".
U Ministarstvu unutrašnjih poslova radi već dvadeset godina, od kojih je
deset godina proveo u Specijalnoj antiterorističkoj jedinici.
Tokom dosadašnjeg rada više puta je nagrađivan za svoj rad. Odlikovan je
Ordenom za hrabrost, Ordenom za zasluge u odbrani i bezbednosti zemlje,
Ratnim krstom, Plaketom Srpske pravoslavne crkve, kao i Specijalnom plaketom
za najplemenitiji podvig 2008. godine. |
| |
| |
|
| |
| Saradnja napredovala,Mladić i Hadžić ključni |
| |
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc ocenio je juče pred Savetom
bezbednosti UN da je Srbija u proteklih šest meseci "dodatno napredovala" u
saradnji s Tužilaštvom, ali da ključno ostaje pitanje hapšenja preostalih
begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
Podnoseći redovan izveštaj Savetu bezbednosti, Bramerc je naglasio da su
vlasti Srbije ispunile sve zahteve za pomoć koje im je haško tužilaštvo
uputilo u vezi sa pristupom arhivama, dokumentima i svedocima.
Tužilac Bramerc ocenio je da je zvanični Beograd time učinio "dodatni
napredak" u saradnji, ali je, istovremeno, naglasio da pronalaženje i
hapšenje Mladića i Hadžića "ostaje centralno pitanje".
Glavni tužilac Tribunala izrazio je nadu da će poboljšana saradnja Srbije
uskoro dati nove rezultate.
Bramerc je konstatovao da je napredak ostvaren zahvaljujući promenama na
političkom vrhu u Srbiji, kao i novom vođstvu agencija koje se bave
operativnim radom.
On je, međutim, ukazao i na "negativne izjave" kojima je iz Beograda
propraćena nedavna pravosnažna presuda Veselinu Šljivančaninu, ocenjujući da
su takve izjave protivrečne izraženoj spremnosti vlasti Srbije da u
potpunosti sarađuju s Tribunalom. |
| |
| |
|
| |
| Jugoslovenska kinoteka obeležava 60. godina |
| |
Jugoslovenska kinoteka će šest decenija postojanja obeležiti u subotu, 6. juna,
svečanim uručenjem godišnjih nagrada filmskim umetnicima i saradnicima te
ustanove.
Proslava će biti u zgradi te ustanove u Uzun Mirkovoj 1, u Beogradu.
U Muzeju Jugoslovenske kinoteke te večeri će biti otvoren Festival nitratnog
filma, na kojem će ove godine biti prikazano oko 70 ostvarenja na nitratnim
(samozapaljivim) filmskim trakama iz 14 svetskih filmskih arhiva, najavljeno
je danas na konferenciji za novinare.
Završetak obnove i preuređenja zdanja Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj
ulici prvobitno je trebalo da se poklopi s obeležavanjem jubileja, ali je,
zbog ekonomske krize i rebalansa budžeta, odnosno zbog nedostatka novca,
odložen za najmanje nekoliko meseci.
U zgradi u Uzun Mirkovoj, spomeniku kulture izgrađenom 1846. godine, biće
direkcija Kinoteke, tri filmske sale sa najsavremenijom opremom za filmske
projekcije, biblioteka sa čitaonicom, fonoteka i videoteka, muzej
kinematografije, filmske laboratorije.
Za 8. jun je najavljeno i svečano otvaranje Centra za digitalnu restauraciju
filmova na Košutnjaku, izgrađenof zahvaljujući pomoći Evropske agencije za
razvoj i rekonstrukciju od 2,5 miliona evra.
Centar će 8. juna u podne otvoriti proslavljeni grčki reditelj Teo
Angelopulos. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
