|
|
Broj 1201, 5. jun 2009.
| Obama poziva na novi početak između SAD i
muslimana |
| |
Američki predsednik Barak Obama pozvao je na "novi početak između SAD i
muslimana" i rekao da oni zajedno mogu da se suprotstave nasilnom
ekstremizmu u svetu i napreduju u traganju za mirom na Bliskom Istoku.
"Ovaj ciklus sumnji i neslaganja mora da se okonča", rekao je Obama u dugo
očekivanom govoru koji treba da popravi veze između SAD-a i muslimanskih
zemalja posle terorističkih napada 11. septembra 2001. i rata u Iraku.
U obraćanju na Univerzitetu u Kairu Obama je rekao da smatra da je njegova
odgovornost kao predsednika SAD da se bori protiv "negativnih stereotipa" o
islamu gde god da se oni pojave. Ali je dodao da taj isti princip mora da
bude primenjen i u suprotnom slučaju.
"Baš kao što se muslimani ne uklapaju u grubi sterotip ni Amerika ne
predstavlja grubi stereotip imperije okrenute samoj sebi", rekao je Obama.
Dok se odnosi između muslimana i SAD-a definišu razlikama, rekao je Obama,
jačaće oni koji "seju mržnju a ne mir, oni koji promovišu sukobe a ne
saradnju".
Predsednik SAD je međutim naglasio da akcije nasilnih ekstremističkih
muslimana krše sva "prava ljudskih bića".
"Islam nije deo problema u borbi protiv nasilnog ekstremizma, on je važan
deo unapređenja mira", rekao je Obama.
Obama je govorio posle sastanka sa egipatskim predsednikom Hosnijem
Mubarakom tokom svog kratkog boravka u Kairu u okviru turneje po Bliskom
istoku i Evropi.
Ovaj govor predstavlja centralni deo njegovog puta i dugo je najavljivan kao
govor u kome će se otvoriti nova era između SAD i muslimanskog sveta posle
administracije Džordža Buša.
Američki predsednik je takođe govorio o bliskoistočnom mirovnom procesu,
Iranu, ratovima u Avganistanu i Iraku i nasilnoj borbi koju vodi Al Kaida.
On je pozvao i Izraelce i Palestince da poštuju njihove međunarodne obaveze.
Rekao je da su američke veze sa Izraelom neraskidive ali je takođe istakao
da je palestinska situacija nepodnošljiva.
"Hamas mora da okonča nasilje, prizna prethodne dogovore i prizna pravo
Izraela da postoji", rekao je on. SAD smatraju radikalni Hamas koji
kontroliše Gazu terorističkom organizacijom.
On je takođe rekao da Izrael sa svoje strane mora da prizna pravo Palestine
na postojanje i da prestane sa postavljanjem jevrejskih naselja u
palestinskim teritorijama. Obama je naglasio da će SAD nastaviti da se trudi
da se formira Palestinska država.
Govoreći o Iranu on je pozvao tu zemlju da radi zajedno sa SAD da krene
napred ali je upozorio da se o pitanju nuklearnog naoružanja ne može
pregovarati.
Obama je vrlo uzdržano govorio o širenju demokratije, što je njegov
prethodnik Džrodž Buš smatrao glavnim zadatkom drugog mandata.
On je rekao da vlade treba da "odražavaju volju naroda" ali je dodao da
"nijedna nacija ne treba i ne može da nametne neki sistem vladavine drugoj". |
| |
| |
|
| |
| Empajer stejt bilding kao ekološki uzor |
| |
U želji da ga učine ekološkim uzorom, vlasnici najvišeg nebodera u Njujorku -
Empajer stejt bildinga - pristupili su gigantskom zadatku da zamene
celokupan sistem grejanja, ventilacije i rasvete, kao i svih 6.500 prozora
na jednom od najčuvenijih simbola grada.
Njujorške poslovne zgrade ispuštaju ogromne količine gasova koji uzrokuju
efekat staklene bašte. Procenjuje se da oko 900.000 njujorških solitera
učestvuje u ukupnom zagađenju sa 79 odsto.
Budući "zeleni soliter" će smanjiti emitovanje ugljen-dioksida u atmosferu
za 105.000 tona u narednih 15 godina. To je količina ugljen-dioksida jednaka
onoj koju godišnje emituje 17.500 automobila.
Predstavnik kompanije koja upravlja Empajer stejt bildingom, Entoni Malkin,
rekao je Frans presu da će projekat omogućiti i smanjenje energetske
potrošnje za 38 odsto.
Radovi će koštati 20 miliona dolara, a za celokupno renoviranje zgrade
visoke 375 metara biće utrošeno još pola milijarde dolara.
Zahvaljujući uštedi energije koja će se najviše osetiti od 2013. godine,
troškovi funkcionisanja zgrade biće umanjeni za 4,4 miliona dolara.
"Ne radi se samo o ekološkoj transformaciji već i o biznisu", rekao je
46-godišnji Malkin, čiji su majica i kravata, kao i kancelarijski itison,
zelene boje.
Prema njegovim rečima, prostor će biti izdat imućnim klijentima.
Pol Rod iz inženjerskog tima kompanije Džonson kontrols rekao je da su sve
inovacije prethodno testirane - od savremenije izolacije za prozore do
detektora koji uključuju osvetljenje kada zabeleže prisustvo ljudi.
Radovi će početi u suterenu zgrade koja ima 102 sprata, "Sala za mašine",
ogromna soba čiji ceo zid prekrivaju stare lampice i ručke, biće svedena na
mali kompjuterski ekran.
Razni informatički programi regulisaće toplotu ili svežinu u prostorijama.
Prozorska stakla biće deo novog "inteligentnog sistema", rekao je Rod.
"Primetili smo da 6.500 prozora obezbeđuje dosta svetla ali i da propuštaju
toplotu", naveo je on.
Prozorskim staklima će biti dodat još jedan zaštitni sloj koji će sadržati
gasove argon i kripton i u mikroskopskim dozama aluminijum, što će doprineti
boljoj izolaciji i odbijati ultraljubičaste zrake."Ulaziće svetlost ali ne i
toplota", objasnio je Rod.
Empajer stejt bilding, sagrađen u art deko stilu, godišnje primi oko četiri
miliona posetilaca. Uz njega se verao King Kong, u istoimenom filmu iz 1933.
Građevina je podignuta u vreme Velike depresije, prebrodila je bedu, svetski
rat, radničke štrajkove, strah od terorizma...Zgradu je gradilo 3.400
radnika, uglavnom doseljenika, a svečano ju je 1. maja 1931. otvorio
tadašnji predsednik SAD Herbert Huver.
Posle rušenja Bliznakinja, kula Svetskog trgovinskog centra, 11. septembra
2001, Empajer stejt bilding ponovo je preuzeo primat nad njujorškim
oblakoderima, a danas je po visini 9. u svetu. |
| |
| |
|
| |
| Kina traži od bogatih da smanje štetnu
emisiju 40 odsto |
| |
Bogate zemlje, koje su i najveći zagađivači planete, do 2020. treba da smanje
emisiju gasova koji izazivaju efekte staklene bašte za 40 odsto u odnosu na
nivo iz 1990, navodi se u novom kineskom dokumentu o klimatskim promenama.
Kineska vlada u međuvremenu je najavila nova sredstva za solarne, eolske i
druge projekte "zelene" energije.
Smanjenje štetnih emisija za koje se Kina zalaže, zasnovano je na principima
"istorijske odgovornosti i ispravnosti", navodi se u dokumentu objavljenom
pred međunarodne pregovore o globalnom zagrevanju na sajtu kineske
Nacionalne komisije za razvoj i plan.
Na konferenciji UN u decembru, u Kopenhagenu, treba da bude utvrđen nacrt
novog sporazuma o kontroli emisije ugljen dioksida i drugih gasova koji,
kako navode naučnici, izazivaju otopljavanje planete. O tekstu budućeg
sporazuma razgovaraće se već idućeg meseca u Bonu.
Kada je novoj pomoći reč, ministarstvo finansija obećalo je subvencije od 38
milijardi juana (5,6 milijardi dolara) za projekte proizvodnje solarne i
energije iz vetra, kao i ohrabrivanje korišćenja energetski efikasnijih kola
i aparata, javili su državni mediji.
Kina, koja je zavisna od velikog zagađivača uglja, jer tri četvrtine struje
dobija iz tog energenta, nastoji da poveća efikasnost trošenja energije i
smanji štetnu emisiju gasova ali se nije obavezala na konkretno smanjenje u
klimatskim pregovorima.U novom dokumentu Kina takođe ne daje konkretne
projekcije ali poziva bogate da najmanje pola do procenat godišnjeg bruto
domaćeg proizvoda daju zemljama u razvoju da unaprede tehnologiju, smanje
štetnu emisiju i prilagode se klimatskim promenama.
SAD, koje kao Kina nisu dale specifične projekcije smanjenja emisije štetnih
gasova, smatraju da sporazumom o borbi protiv globalnog otopljavanja mora da
se traži i od zemalja u razvoju, poput Indije i Kine, da smanje štetnu
emisiju.
Kina i SAD su zajedno najveći zagađivači u svetu koji daju 40 odsto emisije
gasova izazivača efekata staklene bašte.
Eksperti procenjuju da će štetna emisija biti na vrhuncu 2015. a zatim bi
trebalo da bude smanjena za polovinu do 2050. kako bi se ograničilo globalno
zagrevanje. |
| |
| |
|
| |
| Jaruzelski godišnjicu pada komunizma slavi u
sudnici |
| |
Poslednji poljski komunistički predsednik, general Vojćeh Jaruzelski, koji je
dogovorom sa opozicijom na Okruglom stolu omogućio prve poluslobodne izbore
iza gvozdene zavese, 4. juna 1989. i mirnu predaju vlasti opoziciji,
današnji veliki jubilej pada komunizma u Poljskoj slavi u sudnici.
"Ima simbolike u tome da slavim godišnjicu 4. juna u sudnici, optužen za
zločine komunizma i uvođenja vanrednog stanja 1981. godine", rekao je
Jaruzelski posle ročišta novinarima.
Paradoksalno, Jaruzelski se danas složio sa velikim idejnim protivnikom,
vođom če-ške plišane revolucije i ka-snije češkim predsednikom, Vaclavom
Havelom koji je rekao da nijedan pokret otpora protiv komunista u bivšim
sovjetskim satelitima ne može da uzima sebi pravo prvenstva, jer se radilo o
procesu u svim tim zemljama.
"Ni u čemu ne želim da umanjujem značaj tog našeg datuma, ali na stvari
treba gledati šire. Treba povezati naše promene sa krajem hladnog rata i
perestrojkom Mihaila Gorbačova u SSSR", kazao je Jaruzelski.
I drugi glavnoptuženi za zločin uvođenja vanrednog stanja u Poljskoj, bivši
ministar unutrašnjih poslova, general Česlav Kiščak slavi godišnjicu na
suđenju, braneći se da nije hteo da izda domovinu kada je zajedno sa
Jaruzelskim uvodio vanredno stanje u nastojanju da spreči sovjetsku
okupaciju, koja u Poljskoj ne bi protekla bez prolivene krvi.
Kiščak je podsetio da je on sam sindikatima Solidarnost i Lehu Valensi
predložio da se održi okrugli sto, a da je takođe njegov predlog bio da se
održe izbori i na njima rezervišu dve trećine poslaničkih mandata za režim,
dok bi o trećini, 165 poslanika, glasali slobodno sami Poljaci.
Poljska danas u Gdanjsku, gde slave sindikati i predsednik Leh Kačinjski, i
u Krakovu gde su se zajedno sa premijerom Donaldom Tuskom okupili premijeri
nekih evropskih zemalja na čelu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel,
obeležava datum održavanja prvih poluslobodnih izbora iza gvozdene zavese
kao dan kada je u Poljskoj pao komunizam i time izvučena posredno i prva
cigla iz Berlinskog zida.
"Mi Nemci, a posebno žitelji bivše NDR, imamo veliki dug zahvalnosti prema
Poljacima. Događaji u zemlji na Visli inspirisali su Nemce na isto-ku i
ojačali njihovu borbu protiv režima", izjavila je Angela Merkel na proslavi,
u kralje-vskom zamku Vavel u Krakovu.
Nemačka kancelarka zahvalila je takođe pored Poljaka i Česima, Slovacima i
Mađarima jer je, kako je navela, zahvaljujući njihovoj hrabrosti oboren
komunistički sistem, a Nemačka mogla ponovo da se ujedini.
Iz Krakova je poljski premijer Donald Tusk zajedno sa nemačkom kancelarkom i
predsednicima vlada Češke, Slovačke, Mađarske, Litvanije, Slovenije,
Rumunije, Bugarske i Ukrajine, bivšim poljskim predsednicima Lehom Valensom
i Ale-ksandrom Kvašnjevskim, prvim slobodno izabranim premijerom Tadeušom
Mazovjeckim i vodećim disidentima iz isto-čnoevropskih zemalja, kao što je
Vaclav Havel, uputio posebnu poslanicu mladima Evrope.
Tusk, Valensa i Havel kao i deo ostalih zvanica, popodne odlaze u Gdanjsk
gde se odvija glavna proslava u organizaciji sindikata Solidarnost a na
kojoj je pre podne glavni gost bio predsednik Poljske, Leh Kačinjski. |
| |
| |
|
| |
| Prepiska pape Jovana Pavla II koči njegovu
beatifikaciju |
| |
Prepiska pape Jovana Pavla II sa bliskom prijateljicom iz detinjstva Vandom
Pultavskom koči beatifikaciju pape i brine Vatikan jer može ponovo da vrati
u žižu interesovanja stari homoseksualni skandal nadbiskupa iz Poznanja
Juliuša Peca.
Sveštenik Tadeuš Isakovič Zaleski poljskoj televiziji TVN24 kazao je da
velikodostojnike u Vatikanu ne brine blisko prijateljstvo u granicama
dopuštenog prethodnog pape sa Pultavskom, već to što prepiska duga 55 godina
može da sadrži i nove detalje o tom starom skandalu.
Isakovič Zaleski u Poljskoj je poznat pre svega kao čovek koji je počeo da
razotkriva javno bivše agente komunističke tajne policije u mantijama.
Upravo Pultavska je bila ta kojoj je dozlogrdilo i konačno je lično, tokom
jedne privatne večere obavestila papu Jovana Pavla II da Poljska katolička
crkva i papski nuncijus Juzef Kovalčik kriju od njega homoseksualne
sklonosti nadbiskupa iz Poznanja.
"Pultavska je papi govorila direktno i one stvari koje je od njega krila
najbliža okolina. Tipičan primer za to je skandal oko nadbiskupa Peca.
Pravedni ljudi pisali su nuncijusu a on je to krio", kazao je Isakovič
Zaleski TVN24.
O tome da nadbiskup Pec voli dečake i mladiće više nego što to dopušta
crkveni moral šuškalo su u Poznanju najamnje dve godine a ceo skandal
seksualnog zlostavljanja katoličkih učenika i sveštenika izneo je na svetlo
dana poljski dnevnik "Žečpospolita" 2002. godine.
Pre toga, čim je Jovan Pavle II od svoje bliske prijateljice saznao šta se
od njega krije poslao je papsku komisiju u Poznanj a nadbiskup Pec je brže
bolje podneo ostavku.
"Javnosti afera nadbiskupa Peca nije ostala nikada razjašnjena do kraja,
iako je mnogim silovanim uništio život. A on živi luksuzno i mirno kao
biskup-senior a i dalje nad njim izvesna mesta drže zaštitni kišobran",
upozorio je Isakovič Zaleski.
Pultavska je ove godine objavila deo svoje lične prijateljske prepiske sa
Jovanom Pavlom II u Poljskoj kao knjigu, što je izazvalo negodovanje dela
crkvenih krugova u Poljskoj ali i Vatikana.
Italijanska štampa je ovih dana iz svojih izvora u Vatikanu navela da Sveta
stolica sada proverava celu prepisku i odugovlači beatifikaciju, dok ne vidi
da li bi u njoj mogli da se pojave i neki neprijatni detalji. |
| |
| |
|
| |
| Ponovo se otvara kruna na Kipu slobode |
| |
Turisti i svi drugi zainteresovani uskoro će ponovo moći da se popenju na sam
vrh Kipa slobode, do širom sveta poznate krune sa koje se pruža jedinstven
pogled na njujorški zaliv i sam grad.
Kip slobode, verovatno najprepoznatljiviji simbol Njujorka ali i cele
Amerike, za useljenike u SAD koji su više od stotinu godina prolazili kroz
njujoršku luku, bio je svetionik nade i boljeg života.
Kip je bio prvi znak Njujorka koji je videlo 12 miliona doseljenika koji su
prošli preko ostrva Elis, glavnog useljeničkog centra u Americi početkom i
sredinom 20. veka.
Takođe je bio, a i danas je, vrlo privlačna turistička atrakcija.
Od 11. septembra 2001. godine, odnosno od terorističkog napada na Svetski
trgovinski centar, kruna Kipa slobode je zatvorena za posetioce iz
bezbednosnih razloga.
Međutim, od Dana nezavisnosti, 4. jula ove godine, posetioci će ponovo moći
do samog vrha statue, kaže Daren Boh, predstavnik službe Nacionalnog parka u
čijem je sastavu ovaj spomenik.
"Na dan rođenja Sjedinjenih Država, nakon skoro osam godina, pružićemo
ponovo mogućnost Amerikancima i ljudima iz svih delova sveta da se uspenju
do samog vrha Kipa slobode", najavio je Boh.
Put do vrha ipak nije za svakoga. Treba se uspeti uz više od 200 stepenika
uskom spiralom unutar tela kipa ali je sa kružnog podijuma, kada se
posetilac već nađe u kruni, pogled, kažu, vredan truda.
Otud i ne čudi da je služba Nacionalnog parka već zatrpana prijavama za
izlazak do krune.
Boh kaže da je zahteva bilo toliko da se, već onog dana kada je najavljeno
ponovno otvaranje Kipa slobode za posetioce, njeb-stranica službe
Nacionalnog parka blokirala.
Dnevni broj posetilaca kruni će biti ograničen. Mada još definitivno nije
odlučeno, očekuje se da će to biti oko 150 izlazaka svakog dana.
Uprkos težini uspinjanja do krune Kipa, ulaznica za izlazak u nju će,
izvesno je, biti jedna od najtraženijih kada su u pitanju njujorške
znamenitosti.
Ostrvo slobode, na kojem je Kip slobode, posećuje preko tri i po miliona
ljudi godišnje iako od 2001. nisu imali pristup na krunu i baklju kipa.
Kip slobode su 1886. godine Francuzi poklonili Sjedinjenim Američkim
Državama, kao spomenik nezavisnosti, i kao podsetnik na savezništvo dve
zemlje tokom američke revolucije.
Kip je visok 46 metara dok mu je baza visoka još dodatnih 47 metara. Izrađen
je od metala i težak preko 200 tona.
Kip predstavlja ženu na čijoj je glavi kruna sa sedam šiljaka, svaki šiljak
predstavlja jedan kontinent. U levoj ruci joj se nalazi knjiga, a u desnoj
upaljena baklja.
Nakon što je sagrađen u Parizu Kip je rastavljen i u 214 sanduka poslat u
Ameriku, gde je ponovno sastavljen. |
| |
| |
|
| |
| Vajfert dobio zlatnu medalju mond seleksion |
| |
Pivo "vajfert" dobilo je zlatnu medalju za kvalitet "mond seleksion" (Monde
Selection), objavila je kompanija Ujedinjene srpske pivare, članica Hajneken
grupe.
Kako se navodi u saopštenjnu, pivo "vajfert" je tu nagradu za kvalitet
dobilo u kategoriji pilsen piva donjeg vrenja.
"Vajfert" je, dodaje se. brend sa tradicijom dugom gotovo tri stotine godina,
a proizvodi se od najkvalitetnijih sirovina i sadrži pet odsto alkohola.
Završna svečanost takmičenja u oceni kvaliteta hrane i pića Mond seleksion
održana je u Veneciji, a, kako se ističe, svake godine se za učešće na tom
takmičenju prijavi više od 1.500 proizvoda iz 70 zemalja. Mond seleksion
institut je osnovan 1961. godine u Briselu. |
| |
| |
|
| |
| Poljak naterao suprugu da živi u svinjcu |
| |
Poljska dobrovoljačka Straža za životinje rešava neuobičajen, šokantan slučaj
zlostavljanja žene, koju je njen suprug da bi joj se osvetio što ga je
prijavila policiji, naterao pre godine da počne da živi sa svinjama.
Straža za životinje krenula je da proveri u kakvom stanju je bilo 15 konja,
krave, svinje i ostale domaće životinje na jednom imanju u selu Kravcovizna
kraj Varšave, a naišla je na stariju ženu koja je prisiljena godinama da
jede i spava na prljavom dušeku, zajedno sa 22 svinje u toru.
Elžbjetu Rozbicku u svinjac je isterao iz kuće još pre tri godine njen
suprug, da joj se osveti zato što ga je prijavila policiji da je brutalno
prebio, a hranu joj krišom donosi, kada oca nema, njen 23-godišnji sin.
Rozbicka ne poseduje ništa, čak ni svoj peškir iako ima rentu od 90 evra
mesečno.
Slučaj koji je šokirao celu Poljsku ostavljao je ravnodušnim ne samo muža
nasilnika već i susede i lokalne vlasti koje su za sve to znale.
"Bolje joj je sa svinjama nego u kući", kazao je hladno novinarima suprug, a
predsednik opštine Kažimjež Lapka objasnio je da nesrećna žena ne može da
dobije socijalnu pomoć, jer ima prihode.
Paradoksalno, Straža može više da učini za životinje na imanju, koje su
takođe u tragičnom stanju, nego za ženu.
Straža za životinje ipak namerava da se od novca koje Poljaci spremno šalju
na poseban račun za zlostavljane životinje koje treba spasiti od surovih
vlasnika, pobrine i za nesrećnu Elžbjetu Rozbicku i nađe joj smeštaj.
Straža za životinje uspešan je projekt nevladinih organizacija koji su
pomogle i dale im velika ovlašćenja i poljske vlasti - da zaštite ili oduzmu
zlostavljane životinje.
Njeni posebno obučeni dobrovoljci patroliraju već nekoliko godina po
gradovima i selima širom Poljske. |
| |
| |
|
| |
| Na Kubi izuzetno veliki broj stogodišnjaka |
| |
Pristup besplatnom sistemu zdravstvene zaštite jedan je od faktora koji
objašnjava vrlo visok broj stogodišnjaka na Kubi, saopštila je Svetska
zdravstvena organizacija (SZO).
Prema podacima SZO, na Kubi živi 1.488 stogodišnjaka, najveći broj prema
glavi stanovnika u jednoj zemlji.
Slučaj Kube je "poseban jer se ne poklapa sa standarima zemalja u razvoju",
rekla je zvaničnica SZO na Kubi Lea Gvido, koja učestvuje na kogresu
posvećenom starenju, koji okuplja više od 200 predstavnika iz oko deset
zemalja.
Ona je rekla da podaci na Kubi mogu da se porede sa podacima evropskih
razvijenih zemalja ili SAD, kao i da na broj stogodišnjaka na tom ostrvu
utiču besplatni zdravstveni sistem, seksualno obrazovanje i promocija
zdravih navika. |
| |
| |
|
| |
| Stanovnici Japana i San Marina najduže žive |
| |
Devojčica rođena danas u Japanu verovatno će proslaviti 86. rođendan, što je i
najduži očekivani životni vek u svetu.
Za muškarce je najduži očekivani vek u maloj evropskoj državi San Marino, 81
godina, pokazuju nove procene Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Kako se navodi u poslednjem godišnjem izveštaju SZO, najkraći očekivani
životni vek imaju muškarci u Sijera Leoneu, samo 39 godina, ali je gledano
za pripadnike oba pola, očekivani životni vek najmanji u Avgamistanu - u
proseku 41 godinu za muškarce i 42 za žene.
Izveštaj SZO pokazuje da su neke zemlje napravile značajan pomak, odnosno da
su od 1990. povećale očekivani životni vek, delom zahvaljujući okončanju
ratova, a delom zahvaljujući poboljšanju zdravstvene zaštite.
Tako je u Eritreji očekivani životni vek za muškarce povećan za 33 godine,
na 61, a za žene 12 godina, na 65, u Liberiji za 29 godina, na 54 za
muškarce, i za 13 godina, na 58, za žene.
U Angoli, Bangladešu, na Maldivima,u Nigeru i Istočnom Timoru prosečan
očekivani životni vek povećan je za deset godina i za muškarce i za žene.
Istovremeno je u nekim zemljama očekivani životni vek smanjen - u Zimbabveu
za 19 godina za žene, na 44, a za 12, na 45 godina za muškarce, u Lesotu za
16 godina, za muškarce i za žene, na 43, odnosno 47 godina.
Veliko smanjenje očekivanog životnog veka zabeleženo je i u Svazilendu,
Bocvani, Kongu, Južnoj Africi i Zambiji.
U SAD je životni vek muškaraca povećan na 76 sa 74 godine a žena na 81 sa 79
godina, dok je u Rusiji za muškarce pao na 60 sa 64 iz doba SSSR, a kod žena
je pad manji, za godinu dana, na 73.
Podaci o očekivanom životnom veku su među više od 100 zdravstvenih
indikatora u izveštaju SZO koji prati stanje u 193 zemlje.
Objavljeni su i podaci o smrtnosti majki i dece, borbi protiv virusa HIV,
tuberkuloze i malarije, pristupnosti zdravstvenoj zaštiti, troškovima za
zdravstvo po stanovniku.
Neki od tih pokazatelja su i deo Milenijumskih razvojnih ciljeva UN koji
treba da bude dostignuti do 2015.
SZO je saopštio i da je smrtnost dece do pet godina smanjena za 27 odsto na
globalnom nivou od 1990, što se pripisuje većoj upotrebi lekova i vakcina,
boljoj zdravstvenoj zaštiti, poboljšanju stanja na sektorima vodosnabdevanja
i kanalizacije. |
| |
| |
|
| |
| Manje doseljenika dolazi u Španiju |
| |
U Španiji ove godine stranci čine veći procenat stanovništva nego prošle, i
dolaze manje nego prethodnih godina, saopštio je španski Zavod za statistiku.
Od 46,6 miliona stanovnika Španije, koliko ih je registrovano 1. januara
2009, 5,6 miliona su bili stranci, piše u saopštenju.
Broj Španaca je porastao za 174.199 u odnosu na 1. januar 2008, dok je broj
stranaca porastao za 329.929. Broj stranaca je manji nego prethodnih godina
u Španiji, pogođenoj ekonomskom krizom uz nezaposlenost veću 17 odsto u
prvom tromesečju. Do sada je godišnje broj stranaca u Španiji rastao za po
600.000 do 750.000.
Među strancima je najviše Rumuna (796.576), zatim Britanaca (374.600) i
Nemaca (190.584). Najveći broj stranaca koji nisu uz Evropske unije čine
Marokanci (710.401), potom državljani Ekvadora (413.715) i Kolumbije
(292.971).
U poslednjih 12 godina, broj stranaca sa prebivalištem u Španiji naglo je
porastao jer je ona imala snažan ekonomski rast, te i potrebu za stranim
radnicima. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
