SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2010
PRIJAVITE SE NA VREME

 
SRPSKA ZAJEDNICA

    Broj 1202, 12. jun 2009.

Na mladima svet ostaje
 
Na mladima svet ostaje, čim stariji donesu takvu odluku, govorio je Duško Radović.

Ti stariji, pamte ga tako, što su svako jutro pili prvu jutarnju kafu uz njegovo "Dobro jutro Beograde", a mlađi po ostavljenim napisanim radio dramama i pozorišnim predstavama.

Prevedenu na mnoge jezike sveta, radio dramu Duška Radovića, "Kapetan Džon Piplfoks" adaptiranu u pozorišnu predstavu, imali smo prilke da vidimo prošle nedelje u srpskom centru na Diksiju, u izvođenju dramske grupe "Puls Teatra" iz Toronta.

Ako se vodi računa o bogatstvu dečijih ukusa, nije lako odabrati predstavu za decu.

Kapetan Džon Piplfoks" Duška Radovića, a u režiji Mladena Obradovića, čini se kao pravi izbor. Predstava je razigrana, baš kao što su i deca.

Ovu šaljivu priču o gusarskoj družini koja se bori sa sedmoglavim čudovištem, sjajno su odigrali u glumačkoj postavi: Anja Trajković - narator, Kapetan Džon- Saša Samardžija dok su gusari bili: Petra Lazić, Vladimir Đurić, Vanja Miljković i Sofija Đogo .

Za scenografiju je bila zadužena Biljana Đogo, a roditelji su sami radili na kostimima i rekvizitima za predstavu.

Puls Teatar je škola glume na celu sa diplomiranim magistrom glume Mladenom Obradovićem, koji na pitanje šta znači imati svoje vlastito pozorište i svoju glumačku grupu kaže: "Imati sopstveno pozorište je jako prijatno ali je i nevjerovatno velika obaveza. Rad sa decom iziskuje pažnju i posvećenost. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da su neka deca u mom studiju godinama, od kad sam počeo da predajem u Torontu. To mi je najdraža pohvala i najbolja preporuka. Kao reditelj uvijek pokušavam da napravim dobru predstavu u kojoj će publika uživati. Ali kao profesoru, deca su uvijek na prvom mjestu. Zato je sam proces kroz koji oni prolaze na probama najvažniji i trudim se da kroz svako radno iskustvo nauče po nešto novo".

Kako svaka škola ima svoj zacrtan cilj, tako se i ovde intezivno radi na razvijanju i unapređivanju kod dece i omladine, ne samo glumačkih i vokalnih sposobnosti, već i koncentracije i međusobne komunikacije.

Predstavom "Kapetan Džon Piplfoks" pokazalo se koliko su deca razvila svoj maternji jezik koristeći ravopravno i ekavicu i ijekavicu, kako to već svakom detetu ponaosob odgovara.

Gluma je spontana kao pravi odraz dečije naviknutosti na scenu i publiku. Svi se snalaze brzo i lako, kao pravi profesionalci a svojim glumačkim zadacima potpuno su dorasli u ovoj maloj igri prilagođenoj savremenom detetu.

Mašta režisera Mladena Obradovića kojom je sjedinio glumu sa muzikom, stilizovanim pokretom i pantomimom, dala je ovoj predstavi dinamiku i originalnost.

Ako je uvaženo pravilo da reditelj kroz glumce , bez obzira kog su uzrasta, ulazi u "zemlju čuda", I ako su glumci rediteljevo ogledalo, celokupna ekipa iz predstave "Kapetan Džon Piplfoks" s ponosom se može"oglednuti".

Naravno da je bitno postici da na predstave namenjene određenom uzrastu dolaze upravo deca tog uzrasta. U tom cilju, u subotu na istom mestu u malom pozorištancu u srpskom centru na Diksiju odigraće se "Mala princeza" namenjana mlađoj deci.

Sa četiri različite produkcije ove školske godine, Puls Teatar je pokazao da stabilnim i ujednačenim otkucajima pulsira glumačkim i kulturnim životom Toronta.
 
Ksenija Vučević  
 
IKONE U OČIMA DESETOGODIŠNjAKA
 
Desetogodišnji Nikola Savčić iz Han Pijeska, naizgled dečak koji se ne razlikuje od svojih vršnjaka, ima neobičan dar. Ikone, ma gde da ih vidi, po sećanju, ali sa velikim uspehom, prenosi na hamer papir, senčeći ih drvenim bojicama.

Nikolin dar primetila je mama Lola, još pre polaska dečaka u školu, a talenat odmah uočila i dalje pratila učiteljica Milanka Terzić.

- Ljubav prema crtanju ikona kod Nikole se pojavila poslije odlaska u crkvu, gdje je prisustvovao svojoj prvoj molitvi. Po dolasku kući odmah je nacrtao sliku jedne od ikona koju je tog dana video - kaže mama Lola.

Od prvog crteža do malih remek dela ovog skromnog dečaka nije prošlo mnogo vremena.

- Provodeći sve više vremena u crkvi dolazio je kući i prenosio na papir ono što je video. Slika samo po sjećanju, ali njegove ikone se mnogo ne razlikuju od onih što ih je video - kaže tata Rade.

- Svaku novu ikonu koju vidim jednostavno moram nacrtati, kao da me nešto tjera - priča Nikola - Najviše volim da crtam ikonu svetog Vasilija Ostroškog.

Tajna Nikolinog uspeha krije se u dobroj proceni papira na kome će raditi. Prvo naslika oči, pažljivo odredivši njihovu veličinu, a onda požinje sa radom. Nikoline ikone imaju onaj, samo umetniku uhvatljiv izraz lica.

- Moji crteži su na većem formatu. To mi omogućava da im udahnem život. Na većim crtežima lakše je uočiti izraz lica, sjaj oka i treptaj osmjeha - priča mali umetnik.

Ono što privlači pažnju običnom posmatraču, jeste bezbrižni, dečački osmeh u očima Nikolinih ikona.

Ikonu svete Petke naslikao je sa posebnom pažnjom i poklonio je oftamologu Lali Đeklić iz kliničkog centra Kasindo, kako bi joj se zahvalio za strpljenje i trud koji mu je posvetila.

Četvorogodišnji rad malog umetnika nije ostao nezapažen. Nikola se ponosi nagradama na nivou opštine, a svakako mu je najdraža prošlogodišnja nagrada za najbolji crtež Isusa Hrista.

Vešte ruke desetogodišnjaka nasarale su vaskršnja jaja, koja su ove godine nagrađena od crkvene opštine Han Pijesak.

Nikola nema san, on ima viziju. Počeće sa radom ikona u drvetu, a već razmišlja i o studijima slikarstva.

Za uspeh u životu neophodna je vizija. Želja Nikoline porodice, njegovih sugrađana i svih koji poznaju ovog dečaka jeste ostvarenje Nikolinih želja.
 
Branka Mitrović  
 
LUŽIČKI SRBI
 
Prošlog petka, u Srpskog centru u Misisagi, prisustvovali smo jednoj divnoj večeri posvećenoj našoj braći lužičkim Srbima.

To je bilo veče posvećeno životu i borbi za opstanak ovog malog i malo poznatog dela srpskog roda. Danas kad se mnogi odriču srpskog imena, lužički Srbi ne odstupaju od svog srpskog indetiteta, jer drugi nikad nisu ni imali.

O njihovom životu govorio nam je magistar Milan Čelik, profesor nemačkog i kineskog jezika, istoričar koji je bio u poseti našoj braći kao predsednik SVESLOVENSKOG KOMITETA KANADE. Kako je istakao u svom izlaganju sveslovenski pokret je započeo da funkcioniše još 1848 godine kada je u Pragu, tadašnjoj Austrougarskoj monarhiji bilo prvo zasedanje slovenskih naroda gde je Srbija takođe bila zastupljena.

Ideje panslavizma su podigle slovesnku svest i jedinstvo i spustile zavesu austrugarskoj imperiji. Stvorene su nezavisne slovenske države, Čehoslovačka i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Danas je velika potreba sa slovenskim jedinstvom i svešću. Slovenstvo je jedino sredstvo koje nam preostaje u borbi za očuvanje identiteta. Ono počiva u našim srcima i slovenskim dušama kao poklon i zavet naših predaka. Slovenska solidarnost živi u narodu i svest se budi. Naše oružje je bratstvo, prijateljstvo i ljubav.

Na njihovu nesreću lužički Srbi su podeljeni na dve nemačke pokrajine, Saksoniju i Bradenburg, tako da se ne nalaze u jednoj jurisdikciji unutar Nemačke. To znači da su podeljeni na dve regije koje imaju posebne političke aparate i skupštine. Bradenburg je severno od Saksonije. Da stvari budu još komplikovanije, Severna Lužica, se zove Donja Lužica, a južni deo naziva se Gornja Luzica. Neznatne jezičke razlike postoje između Gornje i Donje Lužice, ali je njihov jezik bolje održan i očuvan u južnom delu, u Gornjoj Lužici. U srednjem delu je tkz. prelazni jezik.

Lužičani su kao i mi pre Hrišćanstva imali staroslovensku veru i nje su se držali sve dok im Nemci nisu nametnuli katolicizam. U vreme tridesetogodišnjih ratova (1618-1648), većina lužičkih Srba je presla u Luterane tako da su danas oni podeljeni i po veroispovesti. Luteranstvo je dalo podstrek njihovoj literaturi.

Biblija je prevedena na njihov jezik još 1548 godine, ali liturgija na njihovom jeziku nije bila dozvoljena pod katolicizmom.

Nakon ujedinjenja dve nemačke države, stanovnici Lužica su dobili neka manjinska prava. Osnovan je fond za srpski institut. U institutu se istražuju i sakupljaju materijali od kulturnog i literalnog značaja, dok se ništa ne radi na spasavanju jezičkog opstanka. Finansijska sredstva za škole se ukidaju sa obrazloženjem da nema dovoljno srpske dece da ih napune. Protesti i apeli Evropskoj Uniji nisu ništa promenuli u tome.

Prvi podatak o Lužičko srpskom postojanju nalazimo u zapisima rimskog istorižara Kornelija Tacitusa, koji je rođen 55. godine Nove Ere, u njegovoj knjizi "Agricola ant Germania".

Lužički Srbi za sebe kažu Serbi, oni sebe i nas nazivaju istim imenom. Nema nikakve sumnje da se tu radi o jednom istom drevnom narodu, istog imena koji je imao zajedničko poreklo.

Lužice se odnosi na kraj u kojim oni žive a koren te reči je "lug". Po istorijskim podacima lužičkih istoričara, njihov narod je na današnje prostore došao u VI veku nove ere i neprestano je na tom prostoru već 1,400 godina.

Celi deo bivše istočne Nemačke je nekada bio naseljen Slovenima. Svi današnji gradovi u tom delu Nemačke imaju imena koja su germenozivani prvobitni slovenski nazivi. Primera radi, Lajpcig je nekada bio Lipsk (po lipi).

Lužički Srbi su u Dž veku izgubili nezavisnost i postali podčinjeni Nemcima. Njihova teritorija se sada smanjila na 4,000 kvadratnih kilometara. Danas Lužičkih Srba ima samo oko 60,000. Takođe, za vreme trećeg Rajha, Lužički Srbi su ponovo stradali i to na mnogo suroviji način nego u ranijim periodima.

U svojoj istoriji Lužički Srbi imali su mnogo znamenitih ljudi kako u Nemačkoj tako i u Češkoj. Poznato je da je Martin Luter bio Srbin iz plemena Ljutici, on je rođen u Lužicama, ali njegovo ime je pogermanjeno.

Najveličanstvenija veza nas, balkanskih Srba i lužičke braće se ogleda u karijeri Pavla Jurišića - Sturma koji je bio srpski general u Prvom Svetskom ratu. Pavel Sturm se zaljubio u našu Srbiju i njen narod, oženio se srpkinjom i promenio svoje ime u Pavle Jurišić.

Ovo divno informativno veče bilo je obagaćeno učešćem vokalnih i muzičkih umetnika. Nastupili su Vera Šević, Bogoljub Ranđelović-Bogi, Branko Vicentić i ukrajinski umetnici Kosca Porusis i Vasja Julea. Celovečerni program je vodila gosp. Mirjana Petrović.
 
Slobodan Rundo  
 

Oglasavanje Marketing

 
Hari Mata Hari
INDIGO - PREDSTAVA
Seka Aleksic
Put za jug
Milan Tomasevic
Zivko Vasiljev
Misa Zivkovic
Korica Trans
Paralegal Boban Vujicic
Guardian International currency
Bloor Optical
Mosaic Tour Naturopathic-Medicine-Pevac-b
EurActiv
Beta-Bi
JAT
Astro Match
  
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
Gordana Stajic - Svetlana Litvinjenko
Jelena Pucilowski
Tino Brelak Mortgage
Dusan Dragojevic Takse
Ivana Obradovic
Beograd rent
Frizer Bissa

Casovi_matematike_kompjutera  
SALSA  
Beograed Money Transfer


| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"