|
|
Broj 1203, 19. jun 2009.
| Izgubljeno zlato iz Kovnice novca |
| |
U očekivanju da se razjasni gde je nestalo zlato, nadležni iz Kraljevske
kanadske kovnice novca uveravaju sve svoje klijente da ne treba da brinu o
svojim depozitima.
Skandal sa nestalim zlatom izbio je nedavno kada, posle četvoromesečne
kontrole, inspe-ktori nisu uspeli da ustanove šta se desilo sa jednom
količinom zlata i drugih dragocenih metala iz sedišta Kovnice u Otavi, na
Saseks Drajvu, nedaleko od rezidencije premijera. Kanvest Njuz Servis tvrdi,
iz pouzdanih izvora, da se radi o zlatu ukupne vrednosti od 20 miliona
dolara.
 Po
trenutnim tržišnim cenama, to bilo preko pola tone zlata.
Federalna vlada naložila je da RCMP sprovede istragu, ali još nije sasvim
izvesno da li će do nje i doći. Kakav god da je ishod dodatnih inspekcija,
upućeni naglašavaju da je malo verovatno da se radi o krađi, a još manje da
je ona izvedena odjednom. Napominje se da su mere obezbeđenja u Kovnici
izuzetne i da scene, koje se mogu videti u filmovima, nisu moguće u
stvarnosti.
Prvi čovek Kovnice Džejms Lav smatra da je jedno od mogućih objašnjenja ove
misterije, mada još uvek nepotvrđeno, da je došlo do programerske greške u
novom kompjuterskom sistemu koji se koristi za praćenje rezervi dragocenih
metala.
Iako ne isključuje u potpunosti mogućnost da je došlo do krađe, on ne veruje
da je tako nešto moglo da se dogodi.
Svaki zaposleni se obavezno presvlači i prolazi kroz detektor metala, tako
da je teško poverovati da je neko uspeo da izađe i sa uncom zlata, a kamoli
sa količinama o kojima se spekuliše.
Pored toga, nikad se ne dešava da sa dragocenim metalima radi samo jedna
osoba, a pri bilo kakvom premeštanju zaliha, obavezan je video nadzor.
Lav takođe naglašava da se radi i proces ponovne rafinacije sloja nečistoće
koja se pojavljuje pri rafinisanju zlata, tako da ni tu ne dolazi do gubitka
metala.
 Dogodilo
se, međutim, da prošle godine zbog izuzetno velike potražnje za zlatom nije
završena ponovna rafinacija oko 90 tona te prljave smese, pa bi tu moglo
biti objašnjenje za neslaganje.
Grupi posetilaca jedan radnik Kovnice u utorak je rekao da se otprilike
sedam miliona dolara nalazi u toj nečistoći, čime je ostavljeno pitanje gde
se nalazi još 13 miliona dolara u dragocenim metalima.
Nije bilo ni potvrde, ali ni demantija ove izjave, niti pak objašnjenja šta
je bilo sa prljavom smesom, da li je bačena ili pak prodata reciklerima.
Zvaničnici pominju i zla-tnu prašinu koja se taloži u odvodima ili
ventilacionim sistemima Kovnice.
Po njegovim rečima, prvobitno neslaganje između količine zlata po knjigama i
stvarnim zalihama, bilo je 0,5 odsto od vrednosti zlata koje je prošlo kroz
Kovnicu tokom prošle godine.
Predstavnici opozicionih stranaka smatraju da je do ovog skandala došlo
krivicom vlade, a liberal Džou Volpi strahuje da je pod znakom pitanja
međunarodna reputacija Kovnice, u kojoj se kuje novac i za desetak drugih
zemalja. |
| |
| |
|
| |
| Kanada polazna i odredišna tačka |
| |
Godišnji izveštaj američkog Stejt Dipartmenta o trgovini ljudima naglašava da
se taj fenomen tiče bukvalno svake zemlje u svetu, uključujući i SAD, te se
upućuje poziv svim vladama da se udruže u borbi protiv svih oblika trgovine
ljudima. Oni su 52 zemlje i oblasti, uglavnom u Africi, Aziji i Bliskom
istoku stavili na listu onih kojima prete sankcije ukoliko se stvari ne
izmene na bolje.
 Kanada
je označena kao polazna i odredišna tačka za trgovinu muškaraca, žena i dece
za komercijalnu seksualnu eksploataciju i prinudni rad.
Mnoge žrtve iz Tajlanda, Kambodže, Malezija, Vijetnama, Kine, Južne Koreje,
Filipina, češće se nalaze u Vankuveru i zapadnom delu Kanade, dok oni iz
istočne Evrope i Latinske Amerike završavaju u Torontu, Montrealu i istočnom
delu Kanade. Nisu pošteđene ni osobe rođene na ovim prostorima, posebno
starosedelačkog porekla, koje postaju žrtve interne komercijalne seksualne
eksploatacije.
Naglašava se da Kanada ima odgovarajuću zakonsku regulativu za kažnjavanje
seks turista i trgovaca ljudima, ali da sudovi donose preblage kazne.
Značajna je i kritika nevladinih organizacija da nema odgovarajuće
komunikacije između svih strana koje se bave ovim problemom.
 Uprkos
ovim zamerkama, Kanada je označena kao zemlja koja pokazuje najbolje
rezultate u borbi protiv onoga što izveštaj karakteriše kao današnju formu
ropstva. Posebno se pohvaljuje to što je komponenta borbe protiv trafikinga
uneta u bezbednosni plan za Zimske olimpijske igre 2010. godine, na osnovu
istraživanja koje je uradila Akciona grupa za bezbednost prodavaca ljubavi,
uz podršku vladine Kancelarije za borbu protiv trgovine ljudima i
vankuverske Policijske uprave.
Preporuka je takođe da policiji treba dati veća ovlašćenja za istrage kojima
bi se sprečili prekršaji.
Odavno se ističe da treba ukinuti mogućnost da plesači egzotičnih igara budu
na listi zanimanja za useljenje, zato što se ono može koristiti kao rupa u
zakonu za useljavanje žena koje se potom prisiljavaju na prostituciju, ali
je u prethodne tri godine izdato preko pedeset takvih dozvola. U RCMP-u
procenjuju da svake godine između 800 i 2.200 ljudi uđe ili prođe kroz
Kanadu u okviru trgovine ljudima.
Za trgovinu ljudima je do sada kažnjeno pet osoba i to prošle godine.
Maksimalna kazna je milion dolara i doživotna robija, ali je sud doneo mnogo
blaže kazne, od dve do osam godina zatvora. U prethodne dve godine
identifikovana je svega 31 žrtva trgovine ljudima, a polovina je dobila
privremenu dozvolu boravka prošle godine. |
| |
| |
|
| |
| Propisi štite najmlađe |
| |
Po novom ontarijskom propisu protiv pušenja u kolima sa decom do sada je
kažnjeno nekoliko lica, a veruje se da je jedna žena iz Vona prva osoba u
regionu Toronto kojoj je naplaćena kazna.
U policiji kažu da je automobil u kome je bila žena sa cigaretom i troje
dece mlađe od 11 godina uočen u ulici Daferin, ali nije precizirano kolika
kazna joj je određena. Maksimalna propisana kazna je 250 dolara, kako bi se
deca zaštitila od pasivnog pušenja u tako malom prostoru gde koncentracija
duvanskog dima i ostalih štetnih supstanci može biti i do 27 puta veća od
one u sobi ili i do 20 puta veća nego u zadimljenom baru pre uvođenja
zabrane. U Asocijaciji lekara Ontarija kažu da čak i pri otvorenom prozoru i
uključenoj ventilaciji pušenje čini da je u automobilu vazduh zagađeniji 13
puta od onog napolju.
Majkl Perlej, predstavnik Kampanje za akciju protiv duvana, ističe da mu je
drago što nema puno kažnjenih, jer to samo poka-zuje da su ljudi svesni da
ne treba da puše u kolima sa decom. |
| |
| |
|
| |
| Pornografski spotovi na novom telefonu |
| |
Vejd Grinvud iz Viktorije bio je šokiran kada je na tek kupljenom Blekberi
flipu, BlackBerry Flip, pronašao veoma eksplicitne pornografske spotove.
Telefon je kupljen krajem maja u prodavnici Bel Kanada i bio je u
originalnom pakovanju, te je zbog toga Grinvud bio ubeđen da se radi o novom
aparatu. Međutim, posle nekoliko dana, on pronalazi nekoliko slika
nepoznatih ljudi i prijavljuje to kompaniji Bel, odakle dobija informaciju
da se radi o snimcima prethodnog vlasnika, koji se obično obrišu kada se
aparat vrati. Potom je usledilo još veće iznenađenje, kada je ugledao par
video zapisa izrazito seksualne sadržine, snimljenih otprilike mesec dana
pre kupovine.
Predstavnik kompanije Bel Alison Džonson, objašnjavajući da se takvi aparati
obavezno 'očiste' od svega što je prethodni vlasnik ubacio, kaže da se
ispituje kako je mo-glo doći do ovakvog propusta, da bi se sprečilo da se i
ubuduće dogodi nešto slično.
Grinvud i njegova supruga Marsija preporučuju roditeljima da obavezno
pregledaju telefone i druge slične aparate pre nego što ih daju deci. |
| |
| |
|
| |
| Pojedine službe potpuno staju |
| |
Iako nije izgubljena nada da će dogovor sa sindikatima ipak biti postignut,
nadležni u Torontu su sačinili spisak gradskih službi čije bi funkcionisanje
moglo biti potpuno ili delimično obustavljeno, ukoliko u ponedeljak dođe do
štrajka radnika.
 Na
listi se nalaze:
-obustavljanje prikupljanja smeća;
-hitna medicinska služba će funkcionisati, ali bi moglo doći do selektivnog
reagovanja, u zavisnosti od urgentnosti slučaja;
-vodovod i kanalizacija će raditi u skladu sa standardima o bezbednosti, a u
samo u slučaju ozbiljnog kvara intervenisaće služba za hitne intervencije;
-parkovi će biti otvoreni, ali neće biti uobičajenog održavanja;
-neće važiti dozvole za parkove, teniske i druge otvorene sportske terene;
-biće otkazano svi rekreativni programi, kampovi, časovi, izleti, pešačke i
druge ture i prezentacije;
-biće zatvorena sva obdaništa koja su pod upravom gradske dečje službe;
-muzeji, umetničke galerije i kulturne institucije u gradskoj nadležnosti
neće raditi;
-venčanja neće biti obavljana u Skarborou, Ist Jorku i Jorku, ali će od
ponedeljka do subote, tokom radnog vremena, biti moguće venčati se u
Gradskoj kući u Torontu.
Detaljnija obaveštenja mogu se pronaći na veb-sajtu http://www.toronto.ca. |
| |
| |
|
| |
| O kosmonautima se ponovo priča |
| |
Protekle nedelje dva puta je odlagano poletanje američkog vasionskog broda
Endevor, na kome je jedan od članova posade Kanađanka Džuli Pajet. Kada brod
dođe do međunarodne svemirske stanice, na kojoj se već nalazi Robert Tirsk,
doći će do istorijskog susreta dva kanadska državljana u kosmosu.
Robert Tirsk pominje se ovih dana i zbog toga što mu je Univerzitet u
Kalgariju dodelio počasnu titulu za njegova vanzemaljska dostignuća.
Priznanje će mu biti dodeljeno na ceremoniji 8. jula, na kojoj će on
prisustvovati putem video-linka sa svemirskom stanicom. Već se zna da će
veza trajati desetak minuta i da će se tom prilikom Tirsk obratiti prigodnim
govorom.
Predsednik Univerziteta Harvi Vajngarten objašnjava da pripreme za odlazak u
kosmos traju decenijama i da je u suštini pravi trenutak za odavanje
priznanja baš sada kada je Tirsk u orbiti. Vajngarten ističe da je dodatni
razlog za iskazivanje počasti i to što je Tirsk izuzetan u davanju preporuka
studentima šta da rade i kako da ostvare svoje snove.
Ova visokoškolska ustanova je mesto na kome je Tirsk dobio svoju prvu
diplomu, za mašinstvo, da bi kasnije magistrirao na mašinstvu i poslovnoj
administraciji na masačusetskom Institutu za tehnologiju, a potom i
doktorirao medicinu na Univerzitetu Mekgil. U svom saopštenju, poslatom sa
svemirske stanice, Tirsk naglašava da je počastvovan odlukom o dodeli
izuzetnog priznanja, koje mu stiže baš tokom svemirske misije. |
| |
| |
|
| |
| Kanada primi šest puta više izbeglica nego
SAD |
| |
U subotu 20. juna obeležava se Svetski dan izbeglica.
Odluku o tome donela je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2000. godine,
a prvi put je ovaj dan obeležen 2001. godine, čime je označena i pedeseta
godišnjica Konvencije o statusu izbeglica, iz 1951. godine.
Svake godine UNHCR izabira temu i koordiniše prigodne manifestacije širom
sveta.
 U
podacima UN objavljenim ovim povodom, vidi se da Kanada, po glavi stanovnika,
primi šest puta više izbeglica nego SAD. Prošle godine u Kanadu je došlo 228
hiljada izbeglih lica. Ispred Kanade nalaze se Švedska, Norveška, Austrija i
Nemačka, a četvrtinu svih prijava dobija Južna Afrika.
Ubedljivo najviše izbeglica bilo je u Pakistanu, 1,8 miliona, potom u Siriji,
1,1 milion, i Iranu, 980 hiljada.
Svaki četvrti izbeglica je iz Avganistana, a zajedno sa sapatnicima iz Iraka
čine skoro polovinu raseljenih lica po inostranstvu. Polovina izbe-glica u
svetu žive u urbanim oblastima, ali 70 odsto živi u kampovima u sub-saharskoj
Africi.
Prošle godine primećen je blagi pad u odnosu na prethodnu godinu, ali u
agenciji ističu da se primećuje da ekonomska kriza uzima svoj danak.
Izveštaj pokazuje da mnoge izbeglice pokušavaju da odu u zemlje u usponu,
pošto najrazvijenije zemlje pooštravaju kriterijume za prihvat.
Ministar za imigraciju Džejson Kenej je, komentarišući podatke UNHCR-a,
ponovio da je potrebno izvršiti proveru kanadskog sistema za prihvat
izbeglica, jer je ostavljen prostor za sistematske zloupotrebe. On je
naglasio da će provera doprineti prihvatanju pravih izbeglica, odnosno
pojedinaca i porodica koji su zaista ugroženi.
Ovogodišnji ambasador dobre volje je glumica Anđelina Džoli, koja je
zvanično najavila ovaj dan za brigu o ljudima koje je nazvala najranjivijim
ljudima na planeti.
Ona se posvetila radu sa izbeglicama februara 2001. godine, tokom posete
ratom pogođenoj afričkoj državi Sijera Leone. Od šestoro dece koliko ih ima
u braku sa poznatim glumcem, troje je usvojeno i to iz zemalja u razvoju.
Abraham Abraham, glavni predstavnik agencije za izbeglice u Kanadi, izrazio
je zahvalnost što je pružena prilika da se svi podsete da izbeglice nisu ni
malo drugačije od svih onih koji teže ka boljem životu. |
| |
| |
|
| |
| Rekordna cena za sliku Emili Kar |
| |
 Na
aukciji kod Hefela u Vankuveru, slika jedne od najpoznatijih kanadskih
umetnika Emili Kar, Vetar u krošnjam,a dostigla je rekordnih 2.164.500
dolara, kao jedno od tri dela sa cenom preko milion dolara.
To je ujedno i četvrta najviša cena koja je postignuta za jednu kanadsku
sliku, a što se ove umetnice tiče, njeno treće delo sa cenom preko milion
dolara.
Pored ove slike, visoku cenu postigao je i crtež malog formata Toma Tomsona
Breze i kedar, Jesen, sa 1.404.000 dok je apstraktna slika Žan-Pola Riopela
prodata za 1.170.000 dolara.
Ukupan iznos na ovoj prolećnoj aukciji premašio je 11 miliona dolara. Braća
Hefel, koji su vlasnici kuće, ističu da se po ovoj aukciji ne primećuje da
je recesija. Oni kažu da su zainteresovani za slike i njihovo angažovanje da
dođu do željenih dela pokazali da je kanadsko tržište umetničkih dela dobro
i da je kuća Hefel obezbedila svoje visoko mesto na njemu. |
| |
| |
|
| |
| U avion ponovo sa kućnim ljubimcem |
| |
Er Kanada od idućeg meseca ponovo uvodi mogućnost da putnici unesu male pse i
mačke u avion.
 Propis
je izmenjen 2006. godine, kada je zbog alergija doneta odluka da se više ne
dozvoljava da životinje budu sa ostalim putnicima. Od početka jula će, uz
nadoknadu od 100 dolara za povratnu kartu na domaćim linijama, odnosno 200
dolara za putovanja na druge kontinente, kućni ljubimac moći da putuje sa
svojim gazdom. Naglašava se da će biti dozvoljeno da u malom avionu budu do
dve životinje, a u većim do četiri i da će biti obavezno da se prijava
izvrši unapred.
U aviokompaniji ističu da je ova usluga deo strategije za zadovoljavanje
potreba putnika i veću konkurentnost na tržištu.
Portparol Er Kanade Piter Ficpartik ističe da u kompaniji veruju da će se
ovim uspostaviti odgovarajući balans pri obezbeđivanja zdra-vih, komfornih i
bezbednih uslova za sve putnike. On kaže da će osetljivi putnici moći pri
rezervaciji da se raspitaju da li će u avionu biti i neka životinja, kako bi
došlo do eventualnog pomeranja, na obostrano zadovoljstvo.
Kompanija VestDžet prima životinje više od deset godina i ističe da nije
bilo značajnijih zdravstvenih problema zbog toga. |
| |
| |
|
| |
| Prinudno skidanje na granici |
| |
Kakve neprijatnosti može neko, ni kriv ni dužan da doživi na granici, pokazuje
i ono što se u aprilu dogodilo jednoj ženi iz Montreala.
 Vraćajući
se sa odmora u Meksiku, Silvi Menar iz Montreala sletela je na aerodrom gde
joj je, po uobičajenoj proceduri, službenik postavio nekoliko pitanja. No,
odmah potom su je izdvojili, proveravali su u kompjuteru njene podatke, i
izvršili proveru da li u prtljagu ima droge. Potom joj je je službenik
pročitao zakonska prava, stavio joj lisice na ruke i odveo je u ćeliju.
Potpuno je razumljivo da je žena bila u šoku i izuzetno uznemirena, iako je
bila potpuno sigurna da nije nikada bila u sukobu sa zakonom.
Menarovoj je policajka zatim rekla da se skine, kako bi proverila da li na
butinama ima ružičastu tetovažu, a potom je usledila još i provera da li je
ta tetovaža laserski skinuta.
Po rečima Menarove, izgleda da se njeno ime i datum rođenja poklapaju sa
podacima osobe za koju se opravdano sumnja da je počinila neka krivična dela.
Ona kaže da joj je policajka preporučila da promeni ime kako ubuduće ne bi
ponovo prolazila kroz slične neprijatnosti. Ali, Menar i dalje veruje da
postoji neki jednostavniji način za proveru identiteta, preko dokumenata.
Ona naglašava da je uz sebe imala, pored pasoša, i vozačku dozvolu i
zdravstvenu karticu.
Dominik Meknili, portparol Agencije za pograničnu službu, nije želeo da
komentariše ovaj slučaj, ali je objasnio da se ponekad dešava da dođe do
poklapanja podataka i da su neophodne detaljne provere kako bi se izbeglo da
u zemlju uđe neka osoba neproverenog identiteta.
Menar je uložila žalbu odgovarajućim službama na ponašanje nadležnih
službenika. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
