SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2010
PRIJAVITE SE NA VREME

    Broj 1203, 19. jun 2009.

Marej u retro odeći na Vimbldonu
Britanski teniser Endi Marej pripremio je retro odeću za ovogodišnji Vimbldon koji počinje iduće nedelje. Marej želi da postane prvi Britanac koji je pobedio na travnatom turniru Ol Ingland klaba još od 1936. godine, a to će pokušati da postignut u odeći modne kuće Fred Peri, nazvane po Britancu koji je pre 73 godine osvojio Vimbldon. Marej će igrati u potpuno beloj majici i belom šorcu što je bilo obavezno po nekadašnjim pravilima turnira, a ispod znaka kompanije imaće izvezene inicijale "AM". Kuća je navela da je odeća inspirisana majicama koje je Fred Peri dizajnirao za klijente i prijatelje kao što su Džon Kenedi i Bili Džin King. "Već sam je isprobao na terenima i jedva čekam da je obučem na Vimldonu sledeće nedelje. Nadam se da ću jednog dana poći stopama Freda Perija i ponoviti njegov uspeh na Vimbldonu", naveo je u saopštenju teniser koji će biti treći nosilac turnira. Fred Peri je najbolji britanski teniser svih vremena, pošto je osvojio tri uzastopna Vimbldona od 1934. do 1936. Osvojio je sva četiri grend slem turnira. Pored toga, tri puta je pobeđivao na Ju-Es Openu i bio je svetski prvak u stonom tenisu. Umro je 1995. godine.

Vladislavu Bajacu dodeljena nagrada Isidora Sekulić
Književna nagrada "Isidora Sekulić" za najbolju knjigu objavljenu u 2008. godini, dodeljena je Vladislavu Bajacu za roman "Hamam Balkanija", saopštio je juče žiri. Predsednica žirija Dubravka Popović Srdanović, rekla je danas da je žiri većinom glasova odlučio da nagrada pripadne Vladislavu Bajacu, a da su u užem izboru bile i knjige "Top je bio vreo" Vladimira Kecmanovića i "Filozofska životinja" Predraga Krstića. U obrazloženju žirija se navodi da "Hamam Balkanija" prati zbivanja u dva istorijska razdoblja, u 16. veku i savremenom dobu, u osmanskoj carevini i u evropskom delu osmanskog carstva i junake koji u tim vremenima i prostorima bivstvuju između dva identiteta. "U latinicom ispisanim poglavljima istorijskog romana, Bajac plastično i ubudljivo, oživljava i rekonstruiše uzbudljive živote i likove dvojice velikana osmanskog carstva. Srbina Bajice Sokolovića, monaha iz Mileševa i turskog državnika Mehmeda paše Sokolovića", piše u obrazloženju. U obrazloženju se dodaje da tekst, kao lajt motiv prožima ideja da se identitet u potpunosti ostvaruje samo njihovim prevazilaženjem u stvaranju. "Stilska osobenost romana je jezička svedenost i ona jasno manifestuje sposobnost Bajaca da inspirisano oblikuje i oživi svoje istorijski udaljene likove i prostore, kao i da veštinu korišćenja svakodnevnog, kolokvijalnog jezika, uspostavi kao pandan složenom sistemu ideja i kulturnih fenomena", piše u obrazloženju. Nagrada "Isidora Sekulić" će biti uručena Vladislavu Bajacu 23. juna u Skupštini BEograda, a nagradu čini novčani iznos od 3.000 evra, diploma i povelja. U konkurenciji za nagradu "Isidora Sekulić" bilo je 39 naslova, objavljenih tokom 2008. godine. Žiri za dodelu nagrade "Isidora Sekulić" činili su, pored Dubravke Popović Srdanović i Milena Stojanović, Milica Lalić, Ratomir Rale Damjanović i Petar Arbutina. Opština Savski venac dodeljuje književnu nagradu "Isidora Sekulić" od 1967. godine, a 1977. godine opština je osnovala Fond "Isidora Sekulić", koji je nastavio uručivanje nagrade. Među dosadašnjim laureatima te nagrade su i Lazar Trifunović, Miroslav Maksimović, Slobodan raketić, Zoran Hristić, Tanja Kragujević, Vladeta Jerotić, Zoran Živković.

Dženifer Aniston: Moj život liči na moje filmove
Holivudska zvezda Dženifer Aniston, dobitnica nagrade Kristal Lusi za doprinos žena filmskoj industriji, našalila se da njen život podseća na naslove njenih filmova. Primajući nagradu na svečanosti u subotu uveče, ona je rekla kako su naslovi njenih filmova - "Dobra devojka", "Fatalna preljuba" i "Razlaz" - tačno pratili događaje u njenom emotivnom životu, objavio je Holivud riporter. "Ako bilo ko od vas ima film pod nazivom 'Večna ljubav s odraslim, zrelim muškarcem' moji agenti su za stolom broj 12", navela je glumica koja je bila udata za Breda Pita a posle toga imala nekoliko neuspelih veza.

U subotu se otvara novi muzej, pozvani šefovi država
Posle nekoliko decenija debate i planiranja, godina izgradnje i znatno posle obećenog roka - 2004, uoči Olimpijskih igara u Atini, u subotu se otvara novi Muzej Akropolja. Atinska arhiepiskopija je danas blagoslovila novu staklenu zgradu oštrih linija, niklu 1.500 godina pošto su hrišćanski zeloti demolirali paganske antičke skulpture kojih su se mogli domoći. Zgrada muzeja koja je koštala 130 miliona evra, zvanično će biti otvorena u subotu, a glavne zvanice su šefovi država ili vlada. Prve posetioce muzej će primiti dan kasnije, u nedelju, a cena ulaznije je 1,40 evra. Zvaničnici kažu da će supermoderni muzej u samom podnožju Akropolja, izmaknut stotinak metara od ograde njegovog parka i sa jedfnim od najlepših pogleda na Partenon, ojačati zahtev Grčke da joj Velika Britanija vrati skulpture koje je pre skoro dva veka, uz otomansku dozvolu, sa Akropolja otkinuo i odneo lor Elgin. Loši uslovi u staroj, podrumskoj zgradi muzeja, na samom gornjem platiou Akropolju, bili su jedan od izgovora Londona da ne vrati "mermer" koji je jedna od glavnih atrakcija Britanskog muzeja. Na pet nivoa, novi prostrani muzej s pogledom na Akropolj izlaže neke od najboljih radova klasične skulpture koje su nekada krasile akropoljske hramove, a na najnižem niovu, u podrumu su ostaci prvobitne, antičke atinske četvrti, otkrivene pri iskopavanju temelja. Projektant zgrade, američki arhitekta Bernrard Cčumi kaže da je glavni izazov bilo to što je nov muzej gotovo tik uz Akropolj i "Partenon - jednu od najsavršenijih zgrada koje su vekovima uticale na generacije zapadnih arhitekata". Hram u slavu zaštitnice grada, boginje Atine - Partenon, građen je od 447. do 432. godine pre naše ere, kada je slava Atine bila na vrhuncu. Uprkos tome što je potom bio pretvoren u hrišćansku crkvu, i uprkos otomasnkoj okupaciji od 15. veka kada je bio deo vojnog utvrđenja, i svo vreme pustošen odnošenjem mermera za druge građevinske radove, preživeo je sve do velike eksplozije uskladištenog baruta izazvane pucnjem mletačkog topa tokom opsade 1687. godine. Početkom 19. veka Škotladnjanin, diplomata lord Elgin je otkinuo i odneo oko polovine preostalih skulptura, većinom sa friza Partenona. U novom muzeju je više od 4.000 antičkih dela, raspoređenih na 14.000 kvadratnih metara izložbenog prostora. Vrhunac postavke je na najvišem spratu gde će, u staklenoj sali, originalne skulpture sa friza Partenona biti izložene u prvobitnom rasporedu, uz gipsane replike radova koji su u Londonu.

Francuska se priključila ruskom programu Roskosmos
Francuski Centar za kosmičke studije danas se priključio ruskom programu istraživanja prirodnog satelita Marsa pod nazivom Fobos. Ugovor koji su na sajmu vazduhoplovstva u Buržeu potpisali francuski Centar za kosmičke studije i ruska agencija Roskosmos predviđa da će francuski naučnici učestvovati u prikupljanju uzoraka tla Fobosa, preneo je AFP. Uzorke će prikupiti misija Fobos-Grunt, koja bi trebalo da bude lansirana u oktobru ove godine, a opremu za istraživanje tla će delimično finansirati Francuska. Na najvećem svetskom sajmu vazduhoplovstva američka kompanija Lokid Martin dobila je porudžbine za 31 borbeni avion "džojnt strajk fajter" (Joint Strike Fighter). Deo aviona poručcila je američka vlada, a ostali kupci su Velika Britanija i Holandija. Vojni program vredan je 300 milijardi dolara i trebalo bi da zameni staru flotu aviona F-16 i F-18 u drugoj polovini sledeće decenije u SAD i zemljama saradnicima. To je američki program koji se sprovodi u saradnji sa osam drugih zemalja - Velikom Britanijom, Holandijom, Kanadom, Danskom, Norveškon, Australijom, Turskom i Italijom. Erbas je do sada, tokom prva tri dana sajma, dobio porudžbine za 55 aviona u vrdednosti od 6,1 milijardu dolara, što je manje nego što je ostvarivano prethodnih godina, preneo je AP. Američki Boing za sada u Buržeu nije dobio porudžbine.

Predstavljena Basarina knjiga Fundamentalizam debiliteta
U beogradskoj knjižari-galeriji "Glasnik" u sredu je predstavljena knjiga "Fundamentalizam debiliteta" Svetislava Basare, koja sadrži kolumne tog pisca objavljivane u dnevnim i nedeljnim listovima u proteklih petnaestak godina. Knjigu koju je u ediciji "Publikus" objavilo beogradsko izdavačko preduzeće "Službeni glasnik" čine Basarini tekstovi objavljivani u "Vremenu", "NIN-u", "Danasu" i drugim domaćim dnevnim i nedeljnim listovima, u periodu od 1996. do ove godine. "Ova knjiga ne predstavlja ni istoriju, ni sociologiju, ni idelogiju, nego zbirku kolumni koje predstavljaju trag jednog vremena, ali i putokaze koji bi mogli poslužiti novim generacijama u Srbiji", rekao je Svetislav Basara na promociji. Govoreći o tekstovima sabranim u knjizi, Basara je istakao da političari u Srbiji svoja javna istupanja i dalje zasnivaju na ideologiji nacionalnog okupljanja, nastaloj krajem 19. veka i ocenio da je ta doktrina sada "apsolutno prevaziđena i kontraproduktivna". "Ovde realno fali nacionalna država, mi imamo samo maketu od države, oličenu u raznim ministarstvima. Potrebna nam je prava država, koja bi ograničila samovolju i pohlepu, u okviru institucija, a ne izvan njih", ocenio je Basara. Glavni urednik dnevnog lista "Danas" Zoran Panović rekao je da se Svetislav Basara može posmatrati na dva nivoa - kao književnik i kao politički analitičar i kulturolog. "Ove godine Evropa slavi 20 godina od pada Berlinskog zida, dok Srbija 'slavi' 20 godina od programskog govora Slobodana Miloševića na Gazimestanu. Ova knjiga, u kojoj je data analiza suštinskih grešaka srpske političke elite, nastala je na tragu tog paradoksa", rekao je Panović.

Povrtnjak u Bakingemskoj palati
Prvi put od Drugog svetskog rata, kraljica Elizabeta Druga dozvolila je uzgoj povrća u lejama vrtova oko Bakingemske palate, saopštio je portparol kraljičine londonske rezidencije. Baštovani su pre šest nedelja zasadili raznovrsno povrće, među kojem luk, praziluk, paradajz, pasulj i šargarepu, i neko od njih je već posluženo za trpezom. Poslednji povrtnjak u Bakingemskoj palati datira iz Drugog svetskog rata kad je kraljevska porodica ohrabrivala Britance da, u vreme racionisanja hrane, sami uzgajaju povrće U sadašnjem povrtnjaku, dimenzija deset sa četiri metra, ne koriste hemijske supstance, a namera je i da se očuva seme biljaka ugroženih vrsta. "Ne samo da pomažemo da se očuvaju stare vrste, mi čuvamo i baštinu i istoriju", izjavila je Kler Midžli zadužena za vrtove Bakingemske palate. Britanska kraljica nije jedina koja u svojoj rezidenciji ima povrtnjak: prva dama SAD Mišel Obama je jedan deo bašte Bele kuće, pretvorila u "bio" povrtnjak.

Klaudia Kardinale predstavila knjigu o Tunisu
Italijanska glumica Klaudija Kardinale predstavila je u Tunisu knjigu "Moj Tunis", objavljenu u Francuskoj, a posvećenu zemlji njenog detinjstva. Njoj je u Tunisu uručen orden za nacionalne zasluge. Klaudija Kardinale (71) je rođena u Tunisu, u sicilijanskoj porodici, a tokom filmske karijere koju je započela u Italiji i koja je trajala od 1962. do 2006. igrala je u više od 150 filmova među kojima su "Roko i njegova braća", "Gepard" i "Bilo jednom na zapadu".

Otvoren Deveti beogradski trijenale svetske arhitekture
Deveti Beogradski trijenale svetske arhitekture pod nazivom "Energija svetla" otvoren je u utorak u galeriji "Progres" u Beogradu. Arhitekta Mihajlo Mitrović ukazao je na otvaranju na značaj ove manifestacije koja je "od 1985. godine, kada je prvi put održana, uspela da predstavi oko 580 najznačajnih imena iz sveta arhitekture iz 58 zemalja". On je takođe odao priznanje arhitekti Ivici Mlađenoviću, za koga je rekao da predstavlja "pokretački duh ove manifestacije". Na izložbi su predstavljeni plakati projekata najznačajnijih arhitektonskih objekata, a prikazan je i video rad Aleksandra Đurića "Dizanje jedra" o nastanku skulpture "Jedro" na trgu Sunce u Budvi. Prema rečima arhitekte Ivice Mlađenovića, selektora, autora i autora koncepta ove izložbe, publika Trijenala će u narednim danima imati prilike da vidi "velike arhitektonske ideje za više od 100 reperezentativnih objekata i kompleksa iz više od 30 zemalja". On je dodao da su "ove beogradske smotre arhitekture, tokom godina, prezentovane u značajnim svetskim kulturnim prestonicama arhitekture, kao i da su, prema odluci Svetske asocijacije arhitekata, uvršćene u vodeće događaje na polju arhitekture u svetu". Mlađenović je autor više od 20 knjiga o arhitekturi i primenjenoj umetnosti i selektor niza izložbi. On je i autor i selektor beogradskih trijenala arhitekture od 1985. godine. Na izložbi su predstavljeni arhitektonski projekti iz Abu Dabija "Museums & Performing Centre", "Central Market sćeme", "Etihad Tonjers", "Tameer Tonjers" i "Manhal Oasis", "Njhite Bay Eco City" iz Australije, zatim iz Austrije, Argentine, Bahreina, kao i "Gremio Nenj Stadium" iz Brazila i "The Absolute Njorld - Toronto" iz Kanade. Postavku čini i veliki broj projekata iz Kine - "Beijing Boom Tonjer", "ČTV Station & Headljuarters" i "Beijing Olympic Green" u Pekingu. Takođe su predstavljeni i projekti iz SAD, kao što su "Svetski trgovački centar" i "Kula slobode u Njujorku", "Aura Condominiums" u Sakramentu, "Trempova kula" u Čikagu i "Američki komercijalni centar" u Filadelfiji. U okviru pratećeg programa biće održani "hepeninzi", među kojima su "Harmonija energije svetlosti i biomimetike" Marije i Branka Todorovića, šou profesora Radosava Pušića "Osam magičnih svetova Kine" i "Peto beogradsko carstvo" slikarke Olje Ivanjicki. Deveti Trijenale održava se od 16. juna do 7. jula 2009. u galeriji "Progres", a glavni organizator ove manifestacije je "Studio Linija A".

Mračnom vitezu osam nagrada
Film "Mračni vitez", drugo ostvarenje o Betmenu u režiji Krisa Nolana, dobio je osam nagrada Ki art koje dodeljuje specijalizovani časopis Holivud riporter. "Mračni vitez" je na 38. dodeli tih priznanja za razne oblike prezentacije filmova, nagrađen, između ostalog, za najbolji filmski poster i najbolji filmski TV spot. Po broju priznanja sledi animirani film "Voli" koji je osvojio sedam nagrada. Sem Reimi , koji je režirao tri "Spajdermena", otišao je kući sa nagradom za vizionarsttvo.

Izdavač Harija Potera negira plagijat
Izdavač bestseler romana o Hariju Poteru saopštio je da će se suprotstavi tužbi kojom se književnica Džoana Rouling optužuje da je ukrala ideju od drugog autora. U saopštenju izdavačke kuće Blumsberi navodi se da u tužbi piše da je škotska književnica ideju o dečaku čarobnjaku ukrala od pisca po imenu Adrijan Džejkobs koji je u međuvremenu umro, ali su autorska prava prešla na naslednike. Blumsberi je saopštio da su tvrdnje o plagijatu "neosnovane, ničim potkrepljene i neistinite" i da Džoana Rouling "nikada nije čula za Adrijana Džejkobsa, nije videla, čitala niti čula za njegove knjige". U saopštenju se dodaje da je Džejkobsova knjiga - "Njilly the Njizard" - imala ograničen tiraž i distribuciju.

BDP osvojio dve nagrade na Festivalu Dani satire u Zagrebu
Beogradsko dramsko pozorište je saopštilo da je, sa predstavom "Eling" reditelja Marka Manojlovića, osvojilo dve nagrade na Festivalu "Dani satire" koji se održava u pozorištu "Kerempuh" u Zagrebu. U saopštenju se navodi da je na festivalu dramski umetnik Ljuba Bandović osvojio nagradu publike "Ivo Serdar" za ulogu Sajmona Benta u toj predstavi, a da je Pavle Pekić koji tumači ulogu Elinga, dobitnik jedne od pet glumačkih nagrada "Zlatni smijeh" koje se dodeljuju na festivalu. Na festivalu "Dani satire" u Zagrebu, posvećenom velikom majstoru satire, ruskom književniku Aleksandru Nikolajeviću Ostrovskom, od 5. juna se, sa 13 komada, predstavilo 12 pozorišta iz Hrvatske, Slovenije i Beogradsko dramsko pozoriste. Festival će zvanično biti zatvoren sutra uveče, kada će biti dodeljene nagrade.

Džimi Ču kreira cipele za H&M
Švedski modni lanac Henes & Mauric otkrio je ime kreatora sledeće kolekcije aksesoara - to je britanski brend Džimi Ču. H&M je saopštio da će čuveni kreator obuće - omiljene marke Keri Bredšo glavne junakinje serije "Seks i grad" - novu kolekciju predstaviti 14. novembra u svojih 200 objekata. Uz cipele, biće predstavljene i ženske tašne i odeća koja ide uz njih. Džimi Ču će kreirati i mušku kolekciju cipela, tašni i aksesoara. Švedska kompanija je precizirala da je ovo prvi put da sarađuje sa nekim brendom za aksesoare. Kreacije firme Džimi Ču nose holivudske zvezde kao što su Kejt Blančet, Hale Beri i Hilari Svenk. H&M je ranije sarađivao sa pop zvezdama i kreatorima kao što su Madona, Kajli Minog, Stela Makatni, Karl Lagerfeld i Roberto Kavali.

Drezdenu preti brisanje sa liste svetske kulturne baštine
Nemački grad Drezden, koji se zbog obilja kulturno-istorijskih dragocenosti i lepote već vekovima naziva Firencom na Elbi, mogao bi uskoro da izgubi status na listi svetske kulturne baštine. Na zasedanju Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) koje naredne sedmice počinje u Sevilji, Drezdenu će najverovatnije biti oduzet status zaštićene kulturne znamenitosti sa liste ove organizacije. Drastična odluka uzrokovana je namerom grada Drezdena da dve obale Elbe, reke na kojoj se nalazi, poveže mostom koji, prema proceni stručnjaka Uneska, nepovratno preseca dolinu Elbe i remeti sliku grada. Već 2006. je Drezden stavljen na crvenu listu svetske kulturne baštine čiji je status ugrožen, ali vlasti u Drezdenu i vlada savezne pokrajine Saksonije, čiji je Drezden glavni grad, nisu želele niti da odustanu od gradnje mosta niti da ga pomere dalje od grada. Kako izveštavaju nemački mediji, u povoljnom slučaju odluka može da bude odložena, ali i za to su šanse male, jer nadležni u centru za svetsku kulturnu baštinu navode da se drezdenske gradske vlasti ponašaju nekooperativno u pokušaju da se iznađe prihvatljivo rešenje. Gradonačelnica Drezdena Helma Oroš (Orosz) je danas doduše najavila da će zvaničnicima u Sevilji predložiti da sačekaju da se završi gradnja mosta, pa da onda vide da li je on zaista "tako agresivna varijanta". Ali komentatori smatraju da je odlaganje odluke malo verovatno, jer nadležni komitet Uneska ne želi da na kocku stavlja svoju verodostojnost. Drezden je poznat pre svega po spomenicima iz vremena baroka - to su Zemper Opera, Palata Cvinger, Bogorodičina crkva, Dvorska crkva, kao i Državni muzej sa Galerijom starih majstora i Zelenom riznicom. Drezden je bio jedan od omiljenih motiva italijanskog majstora Kanaleta. Predstojeća odluka o skudanju sa liste svetske kulturne baštine za Drezden već ima nepovoljne posledice. Savezni ministar za saobraćaj i građevinarstvo Volfgang Tifenze (Njolfgang Tiefensee) je odlučio da Drezden neće dobiti novac iz fonda od preko 150 miliona evra koji mogu da koriste nemački gradovi u kojima se nalaze znamenitosti sa Uneskove liste. Na listi svetske kulturne baštine nalaze se 33 znamenitosti u Nemačkoj - među njima i katedrale u Kelnu, Ahenu i Špajeru, stari centri gradova Bamberg, Regensburg, Kvedlinburg i Štralsund, kao i Muzejsko ostrvo u Berlinu i spomenici Bauhausa u gradu Desau. Prošle godine je na listu stavljeno i šest stambenih naselja klasične moderne koja su u Berlinu izgrađena između 1913. i 1934. godine. Prema navodima medija, skoro je sigurno da će na skupu u Sevilji na listu svetske prirodne baštine biti stavljeno plitko priobalno područje Severnog mora koje je za vreme oseke suvo. Iako će se tako ovaj deo nemačke obale naći na listi zajedno sa znamenitostima kao što su Veliki Kanjon, ostrvo Galapagos ili nacionalni park Serengeti, to teško da će biti uteha za oduzimanje titule Drezdenu koji velikim delom živi od turizma. U toj branši, u kojoj u Drezdenu radi 230.000 ljudi je 2007. promet iznosio 6,8 milijardi evra.

Nasilni muž mora javno da se izvini
Sudija u Turskoj osudio je nasilnog supruga da sam podeli 1.000 letaka sa javnim izvinjenjem supruzi, piše štampa. Mustafu Kadindžija iz gradića Aras, na severu zemlje, koji je u više navrata tukao ženu, mlada žena-sudija osudila je da podeli letke sa tekstom: "Molim za oproštaj moju ženu zato što sam je tukao, a izvinjama se i celokupnom stanovništvu Arasa". Pošto su sudije u Turskoj često tolerantne prema nasilju u porodici, sudija je listu Milijet objasnila da je "pomislila da bi takva kazna (deljenje letaka) mogla da odvrati muža od ponovnog nasilja".

Ajnštanova doktorska diploma za 199.000 evra
Doktorska diploma Alberta Ajnštajna (Einstein), koja nosi datum 15. januar 1906. godine, prodata je na aukciji u Lucernu za 300.690 švajcarskih franaka (199.000 evra), javila je agencija ATS. Dokument koji je izdala katedra za matematiku i prirodne nauke Univerziteta u Cirihu, kupio je jedan privatni kolekcionar, izjavio je direktor aukcije kuće Galeri Fišer. Ajnštajnova doktorska diploma bila je procenjena na 20.000 do 30.000 švajcarskih franaka. Na istoj licijataciji kupca je našao i tekst govora koji je Ajnštajn održao prilikom primanja titule počasnog doktora Univerziteta u Ženevi 1909. godine. Rukopis je dostigao cenu od 102.000 švajcarskih franaka (67.600 evra).

Retka knjiga o istoriji SAD na aukciji
Kapetan Nacionalne garde američke države Indijane, Natan Harlan kupio je kao srednjoškolac vrednu knjigu iz 18. veka o američkoj istoriji - "Federalist" za svega sedam dolara, a danas očekuje da njena prodajna cena može da dostigne i 100.000 dolara. Harlan (35) je kada je imao 16 godina na buvljoj pijaci u Saut Bendu u Indijani kupio "Federalistu", knjigu eseja koji pozivaju na ratifikaciju američkog Ustava. Iste te nedelje, Harlanovo odeljenje je na času istorije upravo razmatralo "Federalistu", knjigu poznatu i pod nazivom "Federalistički spisi", i on je shvatio da je knjiga posebna. Dvotomno izdanje objavljeno je nekoliko meseci pošto je predložen nacrt američkog Ustava u septembru 1787. u Filadelfiji. Ono sadrži eseje koji je trebalo da "poguraju" ratifikaciju dokumenta, koji je predstavljao pravni okvir federalne vlade, rekao je Mark Dimjunejšon, šef odseka za retke knjige i specijalna izdanja Kongresne biblioteke u Vašingtonu. Eseje su pisali Džejms Medison, Alekzander Hamilton i Džon Džej, svi pod pseudonimom, jer su želeli da naglasak bude na samom nacrtu ustava i njegovoj ratifikaciji. "Ovo je jedan od najvećih političkih dokumenata iz američke istorije. A jedna od omiljenih društvenih igara krajem 18. veka bila je ko je napisao koji esej", naveo je Dimjunejšon.

Umetnički atelje u taksiju
Jedan njujorški taksista pretvorio je zadnje sedište svog vozila u umetnički atelje. Svakoj mušteriji koja uđe u njegov taksi, Fabio Peralta ponudi olovku i list hartije i zamoli je da nešto nacrta. Peralta, poreklom iz Dominikanske Republike, prikupio je 7.000 crteža a među njima su prizori kanarinaca, planina, predsednika SAD Baraka Obame a bilo je i crteža pornografskog sadržaja. Pošto sakupi dovoljan broj crteža, taksista ih povezuje u zbirke koje potom poklanja mušterijama koje žele da učestvuju u njegovom drugom projektu - video skeču od 30 sekundi.

Glumci iz Volverina u novoj filmskoj fantaziji
Kompanija "Volt Dizni" saopštila je da će glumci iz filma "Iks men počeci: Volverin" igrati glavne uloge u ostvarenju "Jonh Carter of Mars" koje će biti rediteljski debi naigranom filmu Endrua Stantona, koji je režirao animirani film "Voli". Tejlor Kič će igrati Džona Kartera, veterana iz Građanskog rata koji se na misteriozan način nađe na Marsu i gde će mu njegovo ratničko iskustvo pomoći da na planeti koja umire, ponovo otkrije svoju ljudskost, objavio je Varajeti. Lin Kolins, koja je u "Volverinu" igrala Kajlu Silverfoks za koju je emotivno zainteresovan lik Hjua Džekmena, biće Didža Toris, princeza od Marsa. Snimanje počinje početkom iduće godine, a scenario je napisao Endru Stanton sa Markom Endrusom.

Održana deseta kosidba u Goranskom gaju
U Goranskom gaju kod Smedereva u nedelju je održana deseta kosidba u kojoj je učestvovalo oko 2.000 kosača iz Srbije i drugih bivših jugoslovenskih republika, koje je posmatralo oko nekoliko hiljada posmatrača. Pored takmičenja u košenju, učesnici su se nadmetali i u bacanju kamena sa ramena, viteškom nadvlačenju konopca, a deca se takmičila u skoku u dalj i trčanju. Za odrasle je organizovano atletsko takmičenje u 18 disciplina. Atletski klub iz Smedereva ugostio je i klubove iz drugih gradova. Predsednik udruženja kosača "Plavinac" Dragan Rogan rekao je agenciji Beta da je prošle godine, na predlog takmičara, organizovano i takmičenje u ispijanju piva, a da ove godine je, takođe na predlog učesnika, pridodata disciplina u ispijanju vina. Iako je kosidba među najtežim poljoprivrednim poslovima, ove godine su se žene i zvanično i ravnopravno takmičile. U Goranskom gaju je vila Obrenovića, a iz tog dela grada pruža se izvanredan pogled na Dunav. Zbog toga u Goranskom gaju ima više vikendica nego u svim drugim delovima Smedereva zajedno.

Odredili gradsku pravu presecanjem špila karata
Izbori u jednom gradiću u američkoj saveznoj državi Arizoni su se završili - jačom kartom. Na izborima za Gradsko veće Kejv krika dvojica kandidata za jedno mesto su imala po 660 glasova i trebalo je odlučiti ko ulazi, a ko ispada. Pobedio je 25-godišnji Adam Trenk čiji je kralj herc bio jači od šestice herca koju je, presecanjem špila, izvukao bivši član Greadskog veća Tomas Megvajer. Neobičan zakon u Arizoni, iz 1925. godine, kaže da nerešen rezultat na izborima treba rešiti "srećom". Zato su 2008. godine dva kandidata za školski odbor bacanjem kocke utvrdila ko će ući u to telo, a 1992. je ishod partije pokera odlučio o jednom poslaničkom mestu u Arizoni. Da bi sve bilo pošteno, odlučivanje o preostalom mestu u Gradskom veću Kejv krika je obavljeno pred TV-kamerama. Najpre je izvučen jedan od tri špila karata iz kaubojskog šešira. Potom je mesni sudija izmešao karte, kandidati su presekli špil i pobedila je jača karta.

Noćni obilasci Koloseuma od narednog leta
Rim će na leto ponuditi noćne obilaske Koloseuma a otvoriće i neke od spomenika koji su obično nedostupni posetiocima. Počev od petka, gradske vlasti omogućiće noćne posete delovima stare arene u kojoj je otvorena izložba posvećena dinastiji Flavijevaca - graditelja Koloseuma. Posetiocima će biti dostupna i Livijina kuća, poznata po zidnim slikama koje krase zdanje za koje se veruje da je pripadalo supruzi prvog rimskog cara Avgusta. Biće otvoren i nedavno restaurirani Romulov hram koji nikada do sada nije bio otvoren za posete. Rimski zvaničnici najavili su da će novi režim obilazaka trajati do 30. septembra, uz pauzu u avgustu.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"