|
|
Broj 1206, 10. jul 2009.
| Premijer Harper i nafora |
| |
Dilema da li je premijer Stiven Harper stavio u usta naforu na pogrebnoj misi
za nekadašnjeg generalnog guvernera Romea Leblanka, postaje još
interesantnija kada se očekuje da će se premijer, kao i ostali lideri
zemalja G8, tokom trajanja samita u Rimu, susresti sa papom Benediktom XVI.
Premijer Harper nije pripadnik katoličke, već Crkve za hrišćansku i
misionarsku alijansu, koja je evangelističko protestantskog opredeljenja. On
retko diskutuje o svojim religijskim ubeđenjima, i tvrdi da njegova
ekonomska, a ne religijska, gledišta određuju njegov stav prema većini
pitanja.
Predstavnici njegovog ka-bineta odbacili su navode da se premijer Harper
ponašao drugačije od ostalih prisutnih na sahrani u Memremkuku, Nju Brunsvik
i, po rečima portparola Dimitrija Soudasa, on je prihvatio ponuđenu naforu i
stavio je u usta, kao što nalažu katolički crkveni kanoni.
Glavni vikar dijaceze Sent Džon, monsinjor Brajan Heneberi kaže da mu je
jedan parohijan postavio pitanje o nafori i premijeru, te da je dobro što je
saopštenje odagnalo dilemu.
I predsednik Parlamenta Noel Kinsela tvrdi da je video premijera kako
stavlja naforu u usta.
No, pojavio se video klip na YouTube, u kojem se ne primećuje kada premijer
stavlja naforu u usta, ali se jasno vidi kako to radi zamenik guvernera za
Nju Brusvik Hermenegilde Čiason. Sudeći po objašnjenju Soudasa, ne vidi se
šta je uradio premijer Harper zato što on nije puno sniman, što se ponekad
dešava. |
| |
| |
|
| |
| Već viđeno kašnjenje |
| |
Dok su se lideri zemalja najrazvijenijih zemalja sveta nameštali za slikanje u
italijanskom gradiću L'Akvili, primećeno je da nema premijera Stivena
Harpera. Neki su počeli i da ga pozivaju, da bi se on sa zakašnjenjem i
pojavio ali, kako je primećeno, nakon što je američki predsednik Barak Obama
već bio namešten za slikanje.
Slična scena već se jednom dogodila, u aprilu u Londonu, kada je premijer
Harper takođe kasnio i kada su pravljene šale na taj račun. |
| |
| |
|
| |
| Kada će prestati štrajk komunalaca u Torontu? |
| |
Sve su glasniji apeli nadležnih da je došlo vreme da se prekine štrajk
komunalnih službi. I gradonačelnik Toronta Dejvid Miler se oglasio, ubeđen
da bi pregovaračke strane mogle veoma brzo da se dogovore oko spornih
detalja pravednog sporazuma koji grad može da održi. Predstavnicima grada
data su ovlašćenja za veću fleksibilnost, tako da se suštini očekuje da
sindikat izmeni svoj stav i prekine pregovore.
 Uz
procenat povećanja plata, najspornija odredba vezana je za sakupljanje dana
odobrenog bolovanja, kako bi se naplatili neposredno pred odlazak u penziju.
Kako se zaokružuje treća nedelja štrajka, očigledno je da se, sa nagomilanim
đubretom, na-gomilalo i previše pro-blema. Za sada sanitarci tvrde da
privremene deponije u gradu ne predstavljaju opasnost po zdravlje stanovnika.
No, nadležne gradske službe odlučile su da ipak svakodnevno obavljaju
deratizaciju, kao i za dezodorisanje deponija.
Apel za prekid štrajka uputili su peticijom studenti koje je grad angažovao
za sezonski, letnji rad.
Šef policije Bil Bler takođe je podstakao obe strane da daju sve od sebe
kako bi štrajk bio što pre okončan, jer strahuje da bi u protivnom mnoga
deca bila izložena dodatnim potencijalnim opasnostima. Naime, zbog toga što
se ne održavaju dodatne aktivnosti i uobičajeni letnji programi deca,
posebno ona u inače problematičnim naseljima, mogu se iz dosade okrenuti
nekim spornim aktivnostima. |
| |
| |
|
| |
| Ubisoftov studio uskoro u Torontu |
| |
Velika kompanija za video-igrice Ubisoft dobila je podsticajni kredit od
ontarijske vlade za otvaranje novog studija u Torontu, do kraja ove godi-ne,
i zapošljavanje 800 ljudi u narednih deset godina.
Provincija će tromesečno proveravati odvijanje razvoja kompanije i, u
zavisnosti od tempa zapošljavanja, isplaćivati rate kredita.
Kompanija, čije je sedište u Francuskoj, koja ima filijale u 28 zemalja, 20
studija, od kojih jedan veliki u Montrealu, i male u Kvebek Sitiju i
Vankuveru, prošle godine ostvarila je dobit od 111,5 miliona dolara u 55
zemalja sveta u kojima ima njihovih igrica. Njihove najpoznatiji naslovi su
Assassin Creed, Prince of Persia, Far Cry i Tom Clancy.
Ontarijski premijer Dalton Mekgvinti izjavio je da kompanija neće deliti
profit sa poreskim obveznicima u provinciji, već će se odužiti kroz
investiranje u zapošlja-vanje radnika. On veruje da će otvaranje studija
biti dovoljan razlog da prestane odliv mozgova iz Ontarija i da se to
pretvori u mogućnost stručnima da se dosele u provinciju.
Kompanija će uložiti oko 500 miliona i uz to će sarađivati sa filmskom
industrijom oko produkcije video-igrica.
Poznavaoci tvrde da je sektor proizvodnje video-igrica veoma perspektivan,
čak moguće i perspektivniji od filmskog, jer zainteresovanih igrača ima u
svim starosnim grupama. Posebno je veliko interesovanje osoba starijih od 40
godina, koji uz to imaju dobra primanja, što nije zanemarljiva činjenica
kada se radi sa nečim što treba da donese profit. |
| |
| |
|
| |
| Izložba četiri umetnice iz Srbije |
| |
Četiri umetnice, tri poreklom iz Srbije i jedna koja u Srbiji živi, izlažu
svoje radove na tradicionalnoj letnjoj grupnoj izložbi u prestonici Kanade.
Dve Beograđanke - Božica Rađenović i Jasminka Kukić, i dve Pančevke, majka i
kćerka, Živana Đukić Kostić i Jelena Mitrić, izlažu u galeriji "Imažer" (L'Imagier)
na kvebečkoj strani otavskog regiona.
Do 9. avgusta kanadska publika moći će da vidi njihove instalacije, kolaže,
mozaike i metalne tapiserije.
Ovogodišnjom izložbom odaje se počast preminulom osnivaču i direktorki
galerije "Imažer" Ivet Debin (Yvette Debain) koja je taj izložbeni centar
kao neprofitnu organizaciju osnovala 1975. godine. Deceniju kasnije (1986)
Ministarstvo kulture Kvebeka uvrstilo ju je među priznate kulturne ustanove
kojima pruža materijalnu podršku.
Vajarka Božica Rađenović izložila je rad od 11 suza sačinjenih od terakote i
elastičnih konaca kojima su okačene o krov galerije.
"Rad je izraz gubitka i tuge. Nikad nisam upoznala osobu koja je toliko
zračila dobrotom kao Ivet", kaže Božica Rađenović.
Jasminka Kukić izložila je kolaž "Kefalia entelehia" čiji je naziv
Aristotelov pojam - aktivni princip koji stvara moguće, zatim ga usavršava i,
najzad, pretvara u životni cilj.
"Ivetin život vodio je ka uzvišenom cilju - ispunjenju i celovitosti",
objašnjava svoje motive Kukićeva.
Mozaičarka Jelena Mitrić je savremenim mozaikom "Bi-ser" koji delimično
podseća na školjku, koristeći kombina-cije bele boje od prozirnog stakla do
belog mermera, dočarala je čistotu života i dela Ivet Debin.
"Crna metalna kuglica u centru je crni biser odnosno ta galeristkinja, retka
i jedinstvena poput bisera, oko koje su se okupljali ne samo kanadski nego i
umetnici-imigranti", izjavila je Mitrićeva.
Njena majka Živana Đukić Kostić izložila je metalnu tapiseriju "Borba
umetnosti protiv kiča" kao simbol onoga za šta se Ivet Debin zalagala celog
života.
Božica Rađenović diplo-mirala je i magistrirala na Fakultetu primenjenih
umetno-sti u Beogradu, a 1993. preselila se u Kanadu. Izlagala je na deset
samostalnih i više od 30 grupnih izložbi. Nagrađivana je više puta, a prošle
godine osvojila je i prvu nagradu izložbenog centra "Imažer". Njeni radovi
deo su kolekcije Muzeja savremenih umetnosti u Beogradu.
Takođe rođena Beograđanka Jasminka Kukić diplomirala je pejzažnu arhitekturu,
a od dolaska u Otavu 1993. jedina je umetnica poreklom iz Srbije koja se
profesionalno bavi kolažom. Zastupala je Kanadu, ali i Srbiju na brojnim
izložbama u obe zemlje i svetu, uključujući i "Zlatno pero" u Beogradu.
Jelena Mitrić takođe je beogradski diplomac i kanadska imigrantkinja iz
devedesetih godina. Izradila je više mozaika inspirisanih tradicijom i verom
svog naroda među kojima i mozaik Bogorodice Odigitrije po uzoru na oltarsku
ikonu iz hilandarske crkve koju je podigao sveti Sava, kao i novi mozaik
svetog Đorđa na konju koji kopljem ubija aždaju. Članica je kanadskog
udruženja mozai-čara.
Pančevka Živana Đukić Kostić specijalizirala se za metalne tapiserije, a one
iz ciklusa "Od Vinče do Islanda" izložila je u junu u Modernoj galeriji u
Subotici. Ista izložba priređivana je u prethodne dve godine i u Narodnom
muzeju u Pančevu, Zavičajnom muzeju u Jagodini i Udruženju likovnih umetnika
Vojvodine u Novom Sadu U septembru ta izložba biće otvorena u Narodnom
muzeju u Kikindi. Kostićeva je 2004. imala samostalnu izložbu i u Torontu. |
| |
| |
|
| |
| Tranzit Pablišing izdaje apsolutni hit |
| |
Sticajem okolnosti, montrealska izdavačka kuća Tranzit Pablišing u prilici je
da ovdašnjem, ali i svetskom tržištu prva ponudi knjigu najaktuelniju moguću
knjigu, onu o upravo preminulom kralju popa Majklu Džeksonu.
Radi se o knjizi pod naslovom Bez maske: Poslednje godine Majkla Džeksona
(Unmasked: The Final Years of Michael Jackson), autora Ijana Halperina.
Objavljivanje knjige trebalo je da se poklopi sa Džeksonovim povratkom na
scenu, serijom koncerata u Londonu, koja je trebalo da počne od ponedeljka.
Kako se ispostavilo, izlazak knjige iz štampe događa se u još aktuelnijem
trenutku, poklopivši se krajem života ove kontroverzne zvezde. Direktor
Tranzita Pjer Turžeon kaže da se ovakvo podudaranje dešava jednom u milion i
da se oseća kao da je dobio premiju na lutriji, iako nije srećan što je do
toga došlo zbog Džeksonove smrti.
Autor Halperin je u nekim člancima već ukazivao na izuzetno krhko zdravlje
popularnog pevača, da bi decembra čak predvideo da bi pevač mogao da živi
još svega šest meseci.
Kada je pevač umro, 25. juna, Halperin je izmenio 50 poslednjih stranica
knjige, kako bi propratio iznenadni obrt i knjigu učinio najaktuelnijom što
je moguće.
Izdavačka kuća pripremila je u ovom prvom izdanju 50 hiljada primeraka za
kanadsko tržište, 300 hiljada za američko, i po 100 hiljada za britansko i
francusko tržište, a vode se pregovori i za prodaju autorskih prava za
kinesko, portugalsko indijsko i još neka tržišta. Izdanje na francuskom
jeziku pojaviće se u knjižarama 17. jula. |
| |
| |
|
| |
| Državljanstvo i kako ga (ne)steći |
| |
Izveštaj stalnog parlamentarnog komiteta za imigraciju i državljanstvo
upozorava da zakon C-37, koji je stupio na snagu u aprilu, može stvoriti
kategoriju građana koji neće biti državljani ni jedne države.
Radi se o deci rođenoj u drugim zemljama. Po novom zakonu, naime, kanadsko
državljanstvo ne dobijaju automatski deca rođena van Kanade, čiji su
roditelji naturalizovani Kanađani. Tako se može dogoditi da uko-liko se rode
u inostra-nstvu, deca iz druge generacije imigranata, kao i deca usvojenika
došlih u Kanadu po usvojenju od strane roditelja, kanadskih državljana, gube
pravo na kanadsko državljanstvo.
Komitet preporučuje da se razreši ovaj problem, kako se ne bi dogodilo da
neka deca kanadskih državljana, u slu-čaju da se rode u inostra-nstvu,
uopšte nemaju državljanstvo ni jedne države. Oni smatraju da bi usvojenici
iz drugih država, čiji usvojitelji inače žive u Kanadi, trebalo da dobiju
isti pravni status kao i deca rođena u Kanadi, jer bi se tako izbeglo
stvaranje dve klase državljana. Veza roditelja sa Kanadom može se
procenjivati na osnovu vremena koje su proveli u zemlji pre rođenja deteta.
Zakon C-37 donet je kako bi se razrešili problemi takozvanih 'izgubljenih
Kanađana', koji zbog tehničkih razloga nisu bili kanadski državljani.
Ispostavljalo se da su mnogi to saznavali i u svojim poznim godinama, tek
kada su im je bio potreban dokument o državljanstvu. |
| |
| |
|
| |
| Pomoć za Nedelju ponosa |
| |
Nedavno završenu manifestaciju Nedelja ponosa, nevelikim iznosima novčano su
pomogle i federalna i provincijska vlada.
Ontarijska vlada smatra da je time učinila dobar potez. Premijer Dalton
Mekgvinti ističe da su sredstva data za podsticanje, u turističkim okvirima
posmatrano, jedne od najznačajnijih manifestacija, koja donosa provinciji
milione i milione dolara, ali i doprinosi predstavljanju tolerantnog i
gostoljubivog okruženja u Ontariju i Kanadi.
No, u federalnoj vladi, tačnije među konzervativcima, postoji uverenje da ne
treba i da ne bi trebalo ni ubuduće pomagati dešavanja koja su prevashodno
politička, a ne samo turistička. Time se upućuje kritika na račun ministarke
za turizam Dajan Ablonši, čije ministarstvo je izdvojilo 397 hiljada dolara
za Nedelju ponosa.
Sredstva su, inače, odobrena na osnovu predloženog projekta, koji je bio
izvanredno pripremljen.
Ispostavlja se, međutim, da potez ministarke Ablonši nije bio urađen sa
blagoslovom premijera Stivena Harpera, tako da će buduća finansiranja
turističkih manifestacija doći u pitanje. Naglašava se da se preispituje i
buduća finansijska pomoć za Nedelju ponosa, iako bi tim novcem trebalo
poboljšati infrastrukturu i omogućiti pristup hendikepiranim osobama, ali i
pomoći održavanje nekih programa.
Treba reći da među poslanicima iz Konzervativne stranke ne postoji
jedinstven stav po ovom pitanju i da se mnogi ne slažu sa negativnim
raspoloženjem prema Nedelji ponosa. |
| |
| |
|
| |
| Kriza podstiče lakomost, ali i lakovernost |
| |
Zbog aktuelne krize, Kanađani su sve češće žrtve prevara i ponuda za stizanje
do lake zarade, koje im se upućuju preko interneta, telefona ili po-šte.
Stručnjaci objašnjavaju da želja da se izađe iz finansijskih problema čini
ljude lakovernijima i otvorenijima za prihvatanje tih i takvih su-mnjivih
ponuda.
 Podaci
do kojih su došli pripadnici Founbastersa, Phonebusters, centra u okviru
RCMP-a, Biroa za konkurentnost i provincijske policije, ukazuju da raste
broj prevara svih vrsta, čak i onih za koje se verovalo da su zaboravljene.
Na primer, vratila su se takozvana nigerijska pisma, u kojima se traži mala
usluga i materijalna pomoć za neke finansijske transakcije, posle čega se,
navodno, otvara mogućnost dobijanja miliona dolara trenutno zarobljenih u
banci.
Preporuka stručnjaka je da se ovakva pisma bace, odnosno izbrišu, ako se
radi o elektronskoj varijanti, odmah čim stignu.
Gubici onih koji uđu u igru mere se stotinama hiljada dolara. Primera radi,
maja je od jedanaest osoba na prevaru 'izvučeno' čak 571 hiljada dolara, dok
je jun je bio relativno miran, sa svega četiri žrtve i gubitkom od 73
hiljade dolara.
Ali, ovaj novac relativno je mali u odnosu na ono što se izgubi preko krađe
identiteta, ili putem raznih marketinških prevara i poziva da se investira,
dobije nagrada ili lutrijski dobitak.
Prošle godine prijavljeno je više od 11 hiljada žrtava prevara, koji su
izgubili preko 9,6 miliona dolara. No, pre-tpostavlja se da je i to tek vrh
ledenog brega i da stvarni gubici mogu biti čak i do dvadeset puta veći.
Što se tiče povraćaja izgubljenog novca, nema pravila, ali nema ni garancije
da će službe reda i zakona, uz sve angažovanje, uspeti u svojim napo-rima.
Vodnik Luis Robertson, portparol Founbastersa, smatra da se kod prevarenih
građana najmanje radi o pohlepi ili lakomosti, već da su pre u pitanju
neznanje ili nedovoljna neoba-veštenost, a ponajpre lakovernost. |
| |
| |
|
| |
| Replika omota za Abbey Road |
| |
Premijer Nove Skošije Darel Dekster i gradonačelnik Halifaksa Piter Keli dali
su svojevrstan doprinos najavi ovonedeljnog koncerta Pola Makkartnija,
jednog od legendarnih Bitlsa. Njih dvojica prerušili su se, uz pomoć perika,
u članove popularnih Buba i napravili repliku omota za legendarni album
Abbey Road.
Premijer Dekster izabrao je da 'glumi' Ringo Stara, dok je Keli bio bosonog
kao Mekkartni. Članovi Bitls tribjut benda prerušeni su u preostalu dvojicu
mu-zičara, Džordža Harisona i Džona Lenona.
Dekster je objasnio da je izabrao da bude Ringo zbog toga što on još uvek
živ.
Ovaj koncert trebalo bi da označi i početak zakasnele turističke sezone. |
| |
| |
|
| |
| Majka spasila dete od kuguara |
| |
Prošlog vikenda desio se redak incident u Britanskoj Kolumbiji, u blizini
provi-ncijskog parka Pinakls, kod mesta Kvesnel.
Dok su majka i njena dva mala sina, koji su želeli da ostanu aninimni,
uživali pešačeći, iznenada se pojavio kuguar.
Stariji, sedmogodišnji dečak, koji je bio svega par koraka ispred majke i
brata, okrenuo se ka ma-jci i tada mu je kuguar skočio na leđa i oborio ga
na zemlju. Majka je munjevito reagovala i uspela da otera životinju.
Drugi izletnici odmah su priskočili da pomognu porodici. Dečak je prebačen u
bolni-cu, gde mu je stavljeno nekoliko kopči na lice, uvo i leđa.
Svi se slažu da je dečak zadobio samo lakše ozlede zahvaljujući izuzetnoj
reakciji majke. Stručnjaci kažu da kuguar, koji nije redak u ovoj oblasti,
veoma retko napada i veruje se čak da je ovo prvi takav slučaj u ovom kraju.
Napad ove životinje je, inače, obično fatalan.
Park je bio zatvoren nekoliko dana dok su čuvari pokušavali da uhvate
životinju. |
| |
| |
|
| |
| KOK odustao od tužbe zbog spornog zaštitnog
znaka |
| |
Kanadski olimpijski komitet, KOK, odustao je, ipak, od tužbe protiv
vankuverske kompanije za internet druženje Interactive Male.
Ova kompanija smatra sebe najvećom u severnoj Americi za internet druženje
muškaraca homoseksualnog i biseksualnog opredeljenja. Problem se pojavio pre
više od četiri godine, zbog zaštitnog znaka kompanije i njegove sličnosti sa
simbolima za pojedine olimpijske manifestacije, koji se koriste od
sedamdesetih godina prošlog veka.
Sporan znak predstavljen je sa dva crna kružića iznad raskrečenog slova M,
što simboliše dvojicu muškaraca koji diskutuju.
Sada se ispostavilo da je pravna služba KOK-a tada podnela tužbu protiv
internet kompanije, ali se na to zaboravilo. Izabel Hodž, šef službe za
odnose sa medijima, izjavila je da su saglasni da povuku tužbu jer nema
bojazni da bi moglo doći do eventualne zabune zbog postojanja sličnosti
zaštitnih znakova.
U saopštenju za štampu kompanije Interaktiv Mel istakli su da su se godinama
borili za svoj zaštitni znak. Džo Rašer, direktor za promociju i odnose sa
javnošću, zadovoljan je ishodom iz dva razloga, prvo jer se radi o dobrom
zaštitnom znaku, koji bi bilo šteta menjati, a drugo, zato što ovakav ishod
u suštini znači uštedu novca i nerava za traženje dogovora i rešenja. |
| |
| |
|
| |
| Napravio hit od slomljene gitare |
| |
Ime Dejva Kerola iz Halifaksa odjednom je postalo poznato i popularno, ali tek
posle petnaest godina bavljenja muzikom i i jednog avionskog leta u kojem mu
je veoma oštećena njegova ručno pravljena gitara.
Prošle godine, on je posle putovanja avionom Junajted Erlajnza pobesneo kada
je ustanovio da mu je oštećena skupocena gitara, koju je smestio sa ostalim
prtljagom. Niko od nadležnih kome se obratio, nije bio spreman da sasluša i
reaguje na njegove žalbe, pa se on nekako sam smirio, postao fin i napisao
pesmu o onome što mu se desilo.
Trilogiju o tom događaju on i najavio jednom od predstavnika kompanije, sa
kojim je razgovarao pre nekoliko meseci.
Svoje iskustvo, pretočeno u pesmu United Breaks Guitars, Junajted lomi
gitare, i izvođenju njegove grupe Sons of Madžnjell, postavio je na YouTube
i za dva dana postao apsolutni hit, sa oko pola miliona ljudi koji su ga
čuli.
Počeli su da mu se javljaju iz svih delova kontinenta predstavnici medija i
agenti, nudeći mu učešće u TV programima, nastu-pe u Las Vegasu i slično.
Javili su mu se i predstavnici avioko-mpanije, pokazujući razumevanje za
način na koji je on iskazao svoje nezadovoljstvo i problem koji je imao sa
njima. Kerol kaže da je veoma prijatno iznenađen i da bi od svega što se
izdešavalo, na kraju od ove osvetničke pesme svi mogli imati neku korist.
Kako on objašnjava ovaj svoj iznenadni uspeh? Po Kerolovim rečima, ljudi ne
samo da prepoznaju svoje iskustvo u onome što pesma kazuje, već to slušaju
kroz lake note u kojima, za promenu, nema besa. Napominje i da je druga
pesma iz pomenute trilogije takođe završena, a najavljuje da bi treća mogla
da bude o srećnom kraju cele ove priče. |
| |
| |
|
| |
| Za opsednute brojevima |
| |
Osobe opsednute brojevima zapazile su da se ove nedelje dogodilo nešto vredno
pomena - cifre za merenje vremena poređale su se potpuno po redu. U sredu,
osmog jula, tačno u 12 sati, 34 minuta i 56 sekundi, vreme i datum mogli su
da se ispišu ovako: 12:34:56/07/08/09.
Ukoliko niste znali za ovaj kuriozitet, nema problema. Za mesec dana, 7.
avgusta, cifre će se ponovo uredno poređati, po mnogima možda čak i
pravilnije, tako da možete unapred da se pripremite, sačekate i obeležite
taj trenutak.
Ovakva podudarnost dešava se jednom, bolje rečeno dva puta u stoleću, zbog
toga što se datum piše na dva načina. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
