|
|
Broj 1206, 10. jul 2009.
| Mladi nosioci razvoja Srbije |
| |
Mladi i stručni ljudi moraju biti noseća energija moderne evropske, politički
uticajne i ekonomski jake Srbije, izjavio je juče u Beogradu ministar
dijaspore Srđan Srećković.
Otvarajući prvu međunarodnu konferenciju mladih lidera iz dijaspore u Sava
centru, ministar je istakao da je Srbiji potreban novi patriotizam zapadnog
tipa, odnosno borba za modernu, evropsku, politički uticajnu i ekonomski
jaku Srbiju.
"Noseća energija ovog posla moraju biti mladi i stručni ljudi, koji će ovom
zadatku punom izazova odgovoriti znanjem, odlučnošu i sposobnošću. Upravo vi
možete najviše da učinite za poboljšanje imidža našeg naroda i naše zemlje",
poručio je Srećković.
On je istakao da Srbija ima potencijal da bude ekonomski i politički lider
na zapadnom Balkanu i da mladi iz dijaspore mogu da učine mnogo za svoju
zemlju, svoj region i unesu pozitivne promene u čitav svet.
"Nećemo dozvoliti da Srbija ikada više bude zemlja iz koje mladi žele samo
da odu! Učinićemo sve da vam stvorimo uslove da se, ako to želite, ovde
vratite i radite ono zašta ste se školovali, ono zašta ste stručni",
naglasio je Srećković.
Predsednica konferencije Tijana Arnautović rekla je da cilj konverencije na
kojoj učestvuje oko 600 mladih iz celog sveta razvoj ekonomije i stvaranje
globalne privredne i kulturne mreže širom dijaspore.
Ona je istakla da je na mladima zadatak da stvaraju novi imidž moderne
Srbije.
Ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić Marković rekla je da su mladi
glavni resurs i nosioci neprekidne modernizacije i demokratizacije Srbije.
"Srbija treba da bude zemlja koju mladi menjaju, jer kada je mladi menjaju,
promene su uvek na bolje", istakla je Samardžić Marković.
Prva međunarodnu konferencija mladih lidera iz dijaspore organizovana je pod
pokroviteljstvom ministarstava dijaspore i omladine i sporta, Univerzijade
2009 i Ambasade Kanade. |
| |
| |
|
|
| Ukidanje viza Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji |
| |
Evropska komisija će idućeg utorka predložiti Savetu ministara Evropske unije
da se ukinu vize za putovanja državljana Srbije, Crne Gore i Makedonije u "šengenski
prostor" EU, izjavio je juče u Briselu evropski komesar Žak Baro.
 On
je dodao da bi takva odluka trebalo da stupi na snagu 1. januara 2010.
godine.
Baro je napomenuo da BiH i Albanija mogu očekivati da njihovi državljani
takođe budu stavljeni na "šengenski beli spisak", kad vlasti tih zemalja
budu ispunile sve nužne uslove.
Zamoljen od novinara da oceni da li bi možda moglo biti nekih članica EU
koje bi, kao Holandija, bile uzdržane prema "ustupcima za Srbiju", on je
uzvratio da je, "čak i ako bi eventualno to mogao biti slučaj, siguran da
sve zemlje EU mogu da se uvere da, uz jemstvo o bezbednosti, to treba
učiniti".
Agencija Beta je od Baroovog predstavnika za štampu Mikele Čerkonea dobila
objašnjenje da Baro nije potvrdio da su Holandija ili neka druga zemlja
uzdržane prema ukidanju viza EU za Srbiju.
Čerkone je predočio da je evropski komesar za pravosuđe i unutrašnje poslove
na takvo "hipotetično pitanje" jednostavno izrazio uverenje da se to neće
desiti, jer postoje dokazi i garantije da bezbednost "šengenskog prostora"
neće biti ugrožena slobodnim ulaskom srpskih državljana u EU.
Baro je, ukazujući na sveukupne odnose Srbije i EU, naveo da "neka
uzdržanost Holandije prema Srbiji jeste važno pitanje", ali je naglasio da "srpska
omladina neće biti kažnjena zbog lošeg ponašanja (Slobodana) Miloševića".
Evropski komesar je objasnio da su Makedonija, Srbija i Crna Gora učinile
najviše napora u ispunjavanju uslova za ukidanje evropskih viza. A to su, po
njegovim rečima, izdavanja putnih dokumenata po evropskim normama, kao što
su biometrijski pasoši, jačanje nadžora granica i borba protiv korupcije. |
| |
| |
|
|
| Srbija postaje vojna sila? |
| |
Deset godina posle napada NATO-a na Srbiju, kada je naša namenska proizvodnja
desetkovana, vojna industrija Srbije je bukvalno rođena iz pepela stala na
svoje noge. Za taj uspeh najzaslužnije je Javno preduzeće Jugoimport SDPR,
koje kao integrator srpske odbrambene industrije, radi na proizvodnj i
izvozu naoružanja i vojne opreme.
 Za
pet meseci ove godine Jugoimport SDPR je na stranim tržištima prodao
proizvode u vrednosti od oko 125 miliona dolara, čime se svrstao u red
najvećih srpskih izvoznika - rekao je Stevan Nikčević, na proslavi 60
rođendana ove kompanije.
Preko Jugoimport SPDR je prošle godine iz Srbije izvezeno naoružanja i vojne
opreme u vrednosti oko 400 miliona dolara. Samo posao sa Irakom oko kupovine
20 aviona, minobacača, municije i remonta artiljerije vredi oko 235 miliona
dolara. Uz to domaći oružari su napravili prodor na nova tržišta, koja nisu
tradicionalno naša, kao što je kinesko i NATO, gde su sklopljeni ugovori
vredni oko 50 miliona dolara.
Ta činjenica, međutim, izaziva veliku pažnju, kako konkurencije u vojnoj
industriji, tako i centara političke moći. Vojni obaveštajci pedantno
prikupljaju sve podatake o usponu srpske odbrambene industrije, pokušavajući
da odgonetnu šta se to sa njom dešava?
- U zapadnim zemljama i danas postoji strah od toga da se "Srbija naoružava".
NATO zna da u Srbije nema donaoružavanja, ali i dalje kontroliše našu vojnu
industriju. Srbija ne prodaje oružje oslobodilačkim pokretima, terorističkim
organizacijama ili zemljama pod sankcijama. SAD su pre nekoliko godina
podigle veliku galamu zbog navodnog izvoza srpskog oružja u Irak.
Ta kampanja je bila toliko snažna da je dovela SDPR pred zatvaranje. Možda
je strah, koji je tada SDPR osetio od SAD i NATO, razlog što se i danas o
poslovima i posebno planovima za budućnost u ovoj kompaniji govori sa dosta
tajnovitosti i opreza - kaže profesor Zoran Dragišić sa Fakulteta
bezbednosti.
U Srbiji postoji stotinak preduzeća koja se bave proizvodnjom i prodajom
vojnoj naoružanja i opreme. Kompanija Jugoimport SPDR, koja objedinjuje šest
najvećih proizovodnih sistema u zemlji, direktno je uticala na procvat vojne
industrije. Kako se to dogodilo, objašnjava direktor Stevan Nikčević:
- Važan korak na putu ka uspehu bio je odlučan ulazak u proces
restruktiraranja. Za Jugoimport SDPR J.P. to je značilo prodaju udela u
zavisnim preduzećima u okviru sistema koja nisu bila vezana za osnovnu
delatnost. A rešavani su i komplikovani finansijski i pravni slučajevi
nasleđeni iz prošlosti, što je omogućilo raščišćavanje odnosa sa brojnim
poslovnim partnerima i podiglo kreditni rejting preduzeća kod banaka.
Finansijska relaksacija stvorila je prostor za ulaganje u razvoj novih
borbenih sredstava kojim je obogaćena gama proizvoda za nastup na sve
zahtevnije i konkurentnije svetsko tržište. Morali smo da širimo
predstavničku mrežu i pojačavamo prisustvo na tržištima na kojima nismo
imali željene rezultate. Tu pre svega mislim na pridobijanje kupaca iz
zemalja Evropske unije, Afrike, Azije i Latinske Amerike - kaže Nikčević.
Bitan momenat za ostvarenje ovakakve ofanzivne strategije bila je odluka da
preduzeće proširi svoju osnovnu misiju i preraste u poslovni sistem koji
objedinjuje kompletne procese istraživanja tržišta, razvoja, proizvodnje,
promocije i prodaje složenih sredstava naoružanja i vojne opreme.
Od decembra 2007. godine, kada je dobijena zvanična licenca, Jugoimport SDPR
poslovnu aktivnost širi i na segment proizvodnje. Razvijeno je i u serijsku
proizvodnju uvedeno, deset sistema naoružanja i vojne opreme. Ovakav iskorak
nije bio moguć bez strateškog partnerstva sa preduzećima iz srpske
odbrambene industrije, kao i institucijama Ministarstva odbrane, kao što su
Generalštab VS, Vojno-tehnički institut, Tehničko-opitni centar tehnički
remonti zavodi. I sam ministar odbrane Dragan Šutanovac je kao pravi
poslovni menadžer u ime države sklopio nekoliko važnih ugovora.
- Srpska odbrambena industrija je uspela da se vrati na svetsko tržište
oružja zato što ima jako kvalitentu, ali i jako jeftinu robu. Naša
automatska puška "kalašnjikov" je zato među najtraženijim na svetu - otkriva
nam profesor Zoran Dragišić.
Uprkos globalnoj ekonomskoj krizi i prekidu saradnje sa američkim
Remingtonom, u Zastavi Oružju planiraju izvoz pušaka i pištolja za 30
miliona dolara. Zastava je započela pregovore o izvozu sa američkom
kompanijom EA armeri za 2,2 miliona dolara. Oružari će naredne godine u SAD,
pored lovačkih karabina, pištolja CZ999 i M88 i malokalibarske puške,
ponuditi i dalekometnu snajpersku pušku "crna strela" i "kalašnjikov". Za
nabavku nove opreme i revitalizaciju stare uloženo Kragujevčanima treba
investicija od 1,8 miliona evra.
Valjevskom "Krušiku" je potrebna nova kovnica. I drugim proizvođačima
nedostaju investicije.
Vlada Srbije je odlučila da obezbedi finansijsku podršku za oživljavanje
proizvodnje u namenskoj industriji.
- Država će obezbediti oko milijardu dinara za namensku industriju kroz
kredite banaka u naredne dve godine po povoljnim kamatama. Vlada Srbije će
podržati izvozne poslove osam preduzeća u namenskoj industriji. Nosilac
čitavog projekta biće "Jugoimport SDPR". Time će biti obezbeđen posao za oko
9.000 radnika - kaže Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu
ekonomije.
Naime, kako kaže direktor Stevan Nikćević, u toku je realizacija drugog po
vrednosti pojedinačnog robnog ugovora u istoriji preduzeća, što je
obezbedilo da Jugoimport SDPR ostvari najbolji poslovni rezultat u
poslednjih 18 godina. Proizvode se i prodaju se haubice "nora", minobacači
od 60 mm, municija povećanog dometa, municija kalibra 155 mm, bacači granata
"bgj 40", minobacačko-balistički računar "kis mo7", 36 aviona "lasta-95",
borbeno oklopno vozilo "Lazar", zaštitni prsluci i raketni sistem velikog
dometa "Alas". Haubicu "nora-B/52" kupile su država Mianmar i jedna afrička
zemlja. Posao je obavljen u konkurenciji vojne industrije Francuske, Izraela,
Švedske i Južnoafričke Republike.
Naredna godina će biti posebno važna za odbrambenu industriju. Prvi primerci
"lazara" će iz fabrike da izađu početkom 2010. Vojska Srbije i Irak će
dobiti nove avione "lasta 95". Svi oružari zajedno planiraju izvoz od 500
miliona dolara. I ta činjenica pleni pažnju stranih zemalja i velikih sila.
U Jugoslaviji je SDPR izvezao naoruženje u vrednosti od 23 milijarde dolara.
Tada je vojna industrija bila glavna privredna grana.
To odbrambena industrija može da bude i danas. Razvoj vojne industrije je
velika, ne samo privredna, već i politička šansa da Srbija podigne svoj
ugled u svetu.
Jer, prodajom oružja i vojne opreme oživlavaju se stara i stiču nova
politička prijateljstva. A to će za posledicu da ima razvoj bilatelarnih
odnosa i sklapanje važnih političkih dogovora i ugovora. I jačanje Srbije na
političkom, ekonomskom i vojnom planu - objašnjava profesor Zoran Dragišić.
MANjI DEFICIT
Za narednu godinu planiran je izvoz više od 500 miliona evra. Izvozom
proizvoda namenske industrije smanjuje ukupan spoljno trgovinski deficit
Srbi je.
Pet fabrika namenske industrije imaju prodate sve kapacitete za 2010. godinu.
"Krušik" iz Valjeva izvozi za 40 miliona dolara minobacače, municiju i
vojničku zaštitnu opremu. Glavni kupci su Irak i EU.
Fabrika "Milan Blagojević" iz Lučana proizvodi barute koje izvozi u 26
zemalja za 20 miliona dolara. Čačanska "Sloboda" potpisala je tri ugovora za
izvoz municije ukupne vrednosti od oko 12 miliona dolara.
Municiju će se izvoziti na tržišta Evropske unije, Bliskog istoka i
jugoistočne Azije.
I NATO PUŠKA IRAČANIMA
Posle posete Iraku srpski ministar Dragan Šutanovac je rekao da je
razgovarao o poslu sklopljenom 2007. godine, ali i o sklapanju novih.
- Iračani su zadovoljni tempom i kvalitetom isporuka, a zainteresovani su za
nove kupovine.
Fascinirani su novim vozilom "lazar" i novom "Zastavinom" puškom "M21", koja
je urađena po NATO standardima. Jednu takvu pušku smo poklonili iračkom
ministru odbrane - rekao je Šutanovac. |
| |
| Marko Lopušina |
|
|
| Arapi najviše daruju američke zvaničnike |
| |
Kad se američki predsednici i njihove diplomate sreću sa stranim liderima, sa
sastanaka ne izlaze samo ušiju punih spoljne politike već i sa poklonima.
Prema najnovijem spisku Stejt departmenta o poklonima uručenim američkim
zvaničnicima, kao posebno daražljivi, pokazali su Arapi.
Tako je libijski lider Muamar Gadafi poklonio bivšoj državnoj sekretarki
Kondolizi Rajs dijamantski prsten, medaljon u kojem se nalazila njegova
slika i muzički instrument u vrednosti od preko 212.000 dolara.
Američka pravila, međutim, zabranjuju zvaničnicima da zadrže većinu poklona
koje dobiju od stranih predstavnika. Oni, kako navodi AP, moraju da ih vrate
vladi. Većina poklona završi u skladištu, a samo mali deo se pojavi godinama
kasnije u nekoj predsedničkoj biblioteci.
Poklonjeni parfemi nikad se ne nađu na ruci neke važne američke ličnosti.
Vino i cigare, pošto su ljubazno prihvaćeni, skoro nikad ne budu i isprobani.
Na najnovijem spisku figuriraju pokloni koji su poklanjani Bušu i njegovim
zvaničnicima. Na listi je i američki predsednik Barak Obama, ali dok je bio
senator.
Tokom njegove posete Avganistanu 2008. godine avganistanski predsednik Hamid
Karzai Obami je poklonio statuu Isusa vrednu 60 dolara, kao i dva ćilima,
vazu i jedno palmino drvo u srebru. Svaki poklon je procenjen na 200 dolara,
a u skladu s protokolom Obama je ih predao Stejt departmentu.
U Arapskim zemljama jako se cene gostoljubivost i darežljivost i čak i
siromašni ljudi daju svojim gostima poklone ili omiljene lične predmete. Što
je osoba bogatija utoliko je veća gostoljubivost a pokoloni vredniji.
Tako je saudijski kralj Abdulah dao poklone u vrednosti od preko 750.000
dolara Bušu, Rajsovoj i nižim zvaničnicima Bele kuće. Elizabet Čejni, ćerka
tadašnjeg američkog potpredsednika Dika Čejnija, dobila je 85.000 vredne
dijamante i rubine, kao i tri para Šolovih klompi. Ni ona nije mogla da
zadrži poklone, svi su otišli u skladište.
Samo tokom jedne posete prošle godine kralj Abdulah je podario Rajsovoj
komplet nakita, ogrtač i šal u vrednosti od preko 230.000 dolara.
Ambasador Ujedinjenih Arapskih Emirata poklonio je Bušu razne božićne ukrase
vredne preko 700 dolara, uključujući i paprinog Deda Mraza.
Jordanski kralj Abdulah Drugi dao je američkom ambasadoru Dejvidu Hejlu
12.500 dolara vredan sat, koji je samo jedan od brojnih vrednih poklonjenih
satova navedenih u spisku.
Mnogi pokloni koji se daju oktrivaju ukus moćnih ljudi za razne brendove,
kao i ponos domaćom proizvodnjom.
Buš je dobio šal Vikuna vredan 972 dolara iz Perua i zvučni sistem Bang i
Olufsen Beolab 4000 vredan 5.195 dolara od Danske. Jedan zvaničnik iz
Singapura mu je poklonio uređaj za masažu stopala Osim koji košta 579 dolara
i MP3 plejer Creative zen.
U inventaru se još nalaze i penkala Tifani, kristal Voterford, kolonjska
voda i proizvodi od kože Živanši i roleri marke Zandastra.
Jedan mali deo poklona bude izložen u vladinim kancelarijima i predsedničkim
bibliotekama. U nekim slučajevima kada se radi o manje skupim predmetima
primalac može da ga otkupi od vlade.
Pokloni predsedniku koji se konzumiraju, kao što su hrana, piće ili duvan,
nailaze na posebne bezbednosne prepreke.
Tako su cigare Fuente Opus H iz Paname koje su poklonjene Bušu, tretirane "u
skladu sa politikom tajne službe", kako se navodi u izveštaju. Drugim rečima,
završile su u kanti za đubre.
A još jedan upečatljiv tip poklona je novac. Tako je predstavnik Svete
stolice u novembru poklonio američkom ambasadoru u Švajcarskoj 2.700
švacarskih franaka. Novac je prebačen na račun opštih službi američke
administracije. |
| |
| |
|
|
| Kada će štrajk prestati? |
| |
Sve su glasniji apeli nadležnih da je došlo vreme da se prekine štrajk
komunalnih službi. I gradonačelnik Toronta Dejvid Miler se oglasio, ubeđen
da bi pregovaračke strane mogle veoma brzo da se dogovore oko spornih
detalja pravednog sporazuma koji grad može da održi. Predstavnicima grada
data su ovlašćenja za veću fleksibilnost, tako da se suštini očekuje da
sindikat izmeni svoj stav i prekine pregovore.
Uz procenat povećanja plata, najspornija odredba vezana je za sakupljanje
dana odobrenog bolovanja, kako bi se naplatili neposredno pred odlazak u
penziju.
 Kako
se zaokružuje treća nedelja štrajka, očigledno je da se, sa nagomilanim
đubretom, na-gomilalo i previše pro-blema. Za sada sanitarci tvrde da
privremene deponije u gradu ne predstavljaju opasnost po zdravlje stanovnika.
No, nadležne gradske službe odlučile su da ipak svakodnevno obavljaju
deratizaciju, kao i za dezodorisanje deponija.
Apel za prekid štrajka uputili su peticijom studenti koje je grad angažovao
za sezonski, letnji rad.
Šef policije Bil Bler takođe je podstakao obe strane da daju sve od sebe
kako bi štrajk bio što pre okončan, jer strahuje da bi u protivnom mnoga
deca bila izložena dodatnim potencijalnim opasnostima. Naime, zbog toga što
se ne održavaju dodatne aktivnosti i uobičajeni letnji programi deca,
posebno ona u inače problematičnim naseljima, mogu se iz dosade okrenuti
nekim spornim aktivnostima. |
| |
| |
|
|
| Knjiga o lekovima koji nam ne trebaju |
| |
Treba li zdravi ljudi da uzimaju lekove poput aspirina ili da gutaju kalcijum
prevencije radi? Zašto je u poslednjih petnaestak godina gornja granica za
normalni krvni pritisak spuštena sa 160/95 na 140/90, a normalna vrednost
holesterola sa 6,5 na 5. Slično, mada u nešto manjoj meri, dogodilo se i sa
šećerom u krvi.
 Da
li je na taj način veliki broj ljudi namerno "gurnut" u takozvane rizične
kategorije i prepušten preventivnoj farmakoterapiji?
Odgovore na ta pitanja pokušala je da nađe hrvatska doktorka, specijalista
interne medicine, Lidija Gajski, u svojoj nedavno objavljenoj knjizi pod
naslovom "Lekovi ili priča o obmani".
Ona kaže da je nastojala da rasvetli mutnu i podlu strategiju industrije
koja "leči" zdrave i sve marketinške obmane zbog kojih zdravi ljudi gutaju
hrpe lekova.
U nekim zemljama Zapadne Evrope čak 70-80 odsto ljudi iznad 65 godina ima
indikaciju za barem jedan preventivni kardiovaskularni preparat. Iza toga
dobrim delom stoji farmaceutska industrija, tvrdi doktorka Gajski.
Autorka je proučavala podatke iz mnogih kliničkih istraživanja o efikasnosti
stalno novih i preskupih preparata, kao i mašineriju koja "zarađuje bolje od
banaka".
Ustanovila je da farmaceutska industrija ne ulaže ili malo ulaže u
istraživanje i lečenje recimo tropskih bolesti jer su uprkos velikoj
smrtnosti neprofitabilne, već izmišlja bolest tamo gde ih nema.
Farmaceutske kompanije, kao i sva druga komercijalna preduzeća, rukovode se
zaradom. Zato ne proizvode neprofitabilne lekove, premda bi oni mogli da
spasu milione života u siromašnim zemljama, već one skupe i naplative, makar
bili i beskorisni.
Pre pedesetak godina farmaceutska industrija je bila realno dimenzionirana i
mogla je istovremeno i da leči bolesti i da zarađuje.
U međuvremenu je na plodnom tlu medicine i zdravstva, gde joj niko nije
postavio granice, narasla do takvih razmera da je "potrošila" stvarno
bolesne ljude pa je morala da se okrene zdravima kojima nudu preventivu.
Na sadašnjem stupnju ekspanzije, dalji rast profita zahteva održavanje
postojećih i stvaranje novih bolesti. Klinička ispitivanja, iako su
nesumnjivo donela napredak u medicini, često su osmišljena za zdrave ljude
kojima treba utrpati još jedan nepotreban lek, tvrdi Lidija Gajski.
Ona navodi da više od dve trećine ispitivanja lekova finansira farmaceutska
industrija. Praksa je pokazala da u istraživanju koje je platila
farmaceutska industrija lek ima 4-5 puta veću šansu da se prikaže kao
delotvoran.
Zato se u takvim istraživanjima preparati skromnog ili nejasnog učinka
pretvaraju u vrlo delotvorne i korisne lekove.
Na pitanje zašto su takvi lekovi skupi, doktorka Gajski kaže da je to pre
svega zbog marketinga, koji je skup. "Lako je prodati lek koji je delotvoran
ali za veštačke potrebe nužan je dobar marketing".
Autorka ipak naglašava da kod bolesti i stvarnih tegoba nema spora - lekovi
su neophodni. Dodaje da njena knjiga nikako nema za cilj da odvrati bolesne
od medicinske terapije.
Problem nastaje na "terenu" prevencije, gde ljudi nemaju subjektivnih
smetnji, na primer oni s povišenim holesterolom, blaže povišenim pritiskom
ili šećerom.
Tu ni laik, ni lekar na temelju svog iskustva i zdravog razuma nisu u stanju
da procene kliničku delotvornost lekova. Tu zavisimo od velikih baza
podataka, od statistike, a ona je često neverodostojna i koristi se za
interese medicinske industrije.
Poslednjih dvadesetak godina medicinska industrija ovladala je značajnim
delom medicinske nauke, edukacije, prakse i politike. Ona je danas moćan
faktor zdravstvenog sistema, koji uređuje i njime upravlja vodeći računa o
svom interesu - stvaranju profita.
U tako postavljenom sistemu bolesnik, dakle onaj zbog kojeg čitav sistem i
postoji, postaje sve manje bitan i sve češće je sveden na puko sredstvo za
zarađivanje novca, rekla je doktorka Gajski za sajt www.net.hr. |
| |
| |
|
|
| Ivanin skok od zlata |
| |
Ivana Španović je u skoku udalj "za koplje" nadskočila sve svoje protivnice i
zasluženo ponela najsjajnije odličje.
 Zlatan
skok Ivane Španović bio je onaj iz pretposlednje, pete serije, dug 6,64
metara, a kuriozitet je da bi Ivani zlato doneli i drugi i treći najbolji
skok, oba duga 6,52 metara, jer su i oni bili bolji od srebrnog skoka
Ruskinje Irine Krijačkove - 6,47.
Bronzanu medalju u ovoj disciplini rezultatom 6,44 osvojila je Kanađanka
Ruki Abdulai, jedna od nekoliko atletičarki koje su padale na klizavom
zaletištu koje je više puta prekidalo takmičenje. Druga naša junakinja dana
bila je plivačica Nađa Higl koja je nastavila seriju sjajnih rezultata.
Nakon prekjuče osvojenog srebra u trci na 100 metara prsnim stilom, Nađa je
polufinalu na 200 metara prsno oborila rekord Univerzijade rezultatom
2,23,34 i u finale ide kao prvoplasirana.
Finale u plivanju je izborio i Radovan Siljevski u disciplini 100 metara
slobodnim stilom. Dok se Nađa sa razlogom nada novoj medalji, naše
odbojkašice su odličje već obezbedile.
Prvak prethodnih Univerzitetskih igara, selekcija Poljske, nije bila
dorastao protivnik našim damama koje su sav posao u polufinalu završile za
72 minuta.
Rezultat 3:0 (25:17, 25:17, 25:15) svakako je veliko ohrabrenje
odbojkašicama pred duel za zlato sa Italijankama, od kojih su poražene u
takmičenju po grupama nakon što su ispustile 2:0 u setovima.
- Očekivale smo jači otpor Poljakinja. Pružamo sve bolju igru i najboljem od
nas nadamo se u finalu u petak - rekla je "tehničarka" našeg tima Maja
Ognjenović.
Uspešni su bili i naši vaterpolisti koji su izborili polufinale turnira
pobedivši Italijane 7:6 (2:2, 2:1, 2:1, 1:2).
Dvostruki strelac za Srbiju bio je Miloš Ćuk, a po jedan gol postigli su
Šaponjić, Bašić, Vapenski, Kalinić i Petković. Protivnik "delfinima" u
polufinalu koje se igra u petak biće selekcija Australije.
"Još nisam svesna kakav sam uspeh postigla"
Posle dva juniorska svetska zlata (2006, 2008) i srebra za SP za mlade
(2007), Ivana Španović nastavila je da dominira u svom uzrastu i na
zaletištu stadiona Crvena zvezda potvr-dila da će jednog dana donositi i
seniorske medalje sa Olimpijskih igara i Svetskih prvenstava.
- Nisam još svesna šta sam uradila - rekla je Španović posle finala, ogrnuta
srpskom zastavom. - Zahvalila bih se publici, ona je zaslužna za ovo.
Bronzana medalja za Jevtovića i Petea
Stonoteniski reprezentativci Srbije Marko Jevtović i Žolt Pete osvojili su
bronzanu medalju u muškom dublu na Univerzijadi u Beogradu.
Jevtović i Žolt su imali šansu da osvoje i sjajniju meda-lju, ali su u
polufinalnom meču sa Kinezima Kvinglej Kvijem i Jang Lijem ispustili vođstvo
od 2:0 i na kraju izgubili sa 2:4 (12:10, 11:9, 8:11, 1:11, 7:11, 7:11).
Srpski takmičari su na Univerzijadi u Beogradu do sada osvojili devet
medalja - jednu zlatnu, dve srebrne i šest bronzanih.
Čonkić i Grubin osvojili bronzu u dublu
Teniseri Srbije Boris Čonkić i Aleksandar Grubin osvojili su bronzanu
medalju na Univerzijadi u Beogradu, po-što su izgubili u polufinalu od Lija
i Jia iz Kineskog Ta-jpeija sa 0:2 (4:6, 5:7).
Meč je trajao 78 minuta.
Srbija zauzela šesto mesto posle poraza od Australije
Ženska vaterpolo reprezentacija Srbije poražena je na bazenu Banjica od
Australije sa 13:7 (3:0, 2:3, 4:3, 4:1) u utakmici za peto mesto na
Univerzijadi.
Najefikasnije u pobedničkoj ekipi bile su Džoana Vajthorn i Kiša Gofers sa
po tri gola, a dva pogotka postigla je Elis Rosato.
Dragana Ivković dala je dva gola za Srbiju, a po jedan pogodak postigle su
Ivana Ćorović, Jovana Dujović, Nataša Vezilicih, Izolda Mašić i Dijana Berak. |
| |
| |
|
|
| Dobitak na lutriji opasan po život |
| |
Premda nas može učiniti srećnim, dobitak na lutriji, dokazano, šteti zdravlju,
poručuju naučnici. Dobitnici previše piju i puše, pogotovo kada slave svoju
dobru sreću i dok uživaju u novom bogatstvu. Na kraju završe tako da imaju
gori stil života od onoga koji su imali pre i oboljevaju od težih bolesti.
 Naučnik
Endrju Klark, zaposlen na "Paris School of Economics" proučavao je živote
8.000 Britanaca koji su u razdoblju od 1994. do 2005. dobili velike dobitke
na lotou. "Ogromni novčani iznosi zbilja poboljšavaju mentalno zdravlje.
Međutim, oni koji više dobiju, više i puše i češće piju", tvrdi Klark.
Jedan od tragičnih slučajeva loto dobitnika u Velikoj Britaniji je
58-godišnji nezaposleni stolar Fil Kičen koji se tri godine nakon što je
dobio 1,8 miliona funti toliko napio da je umro.
Uprkos tome, milioni ljudi širom sveta svake nedelje ma-štaju o osvajanju
ogromnih na-grada na raznim loto izvlačenjima, tombolama i drugim lutrijama.
Kada se to zaista i desi, dobitnici započinju novi život koji nekad može da
bude upravo ono o čemu su maštali, ali i da ozbiljno ugrozi njihovu
bezbe-dnost i zdravlje, pa ih čak košta i života. Mnogo je takvih slučajeva
širom sveta.
Jinići Kumagai, prodavac novina iz Japana, ubio je svoju devojku Hisako
Josidu, koja je osvojila loto nagradu vrednu 1,5 miliona evra. Razlog je
bila svađa oko novca.
Džefri Dampler i njegova su-pruga osvojili su džekpot vredan 7,8 miliona
evra na lutriji američke savezne države Ilinois pre deset godina i preselili
se na Floridu. Prošle godine njih su oteli razbojnici, pokušavajući da
iznude novac. Džefri je ubijen, a njegova supruga je uspela da pobegne.
Dolores Meknamara (48), čistačica i majka šestoro dece iz irskog grada
Limerika, dobila je 115 miliona evra na pane-vropskoj lutriji "Evromilioni".
Zbog stalnih pretnji ot-micom članova njene porodice danas živi u "zlatnom
kavezu".
Karl Prens (50), velški mašinovođa koji je dobio 8,9 miliona evra na "Evromilionima",
poželeo je da se vrati na posao, samo deset meseci posle osvajanja džekpota.
Pošto nije prošao medicinski pregled za mašinovođu, zaposlio se kao
magacioner u jednoj kompaniji. Istina, sada na posao dolazi "jaguarom".
Luk Pitard (25), koji je sa svojom devojkom Emom (29) podelio dobitak od 1,7
miliona evra na britanskom lotou prijavio se posle godinu dana za posao u
Mekdonaldsovom restoranu gde je radio pre nego što je postao bogat. Kao
razlog je naveo "dosadu", a kolege su mu nadenule nadimak "Mekmilion".
Piter Kajl (55), Englez koji je osvojio 6,4 miliona evra, zbog niza
pogrešnih investicija sada živi u jeftinom pansionu u Plimutu, odmah uz
seks-šop radnju. Zarađuje za stanarinu tako što pomaže vlasniku pansiona.
Nemac Lotar Kuzidlovski, dobitnik četiri miliona maraka 1994. godine, odmah
se otarasio žene, kupio brza kola i odselio na raskošnu Majorku, gđe je
novac nemilice trošio. Četiri godine kasnije, veliki dobitnik umro je sam od
trovanja alkoholom i bez prebijene pare.
Vilijam Post iz Pensilvanije je osvojio 16 miliona do-lara ali kaže da bi
voleo da se to nikad nije dogodilo. "Sve je ličilo na najgoru noćnu moru.
Moj brat je unajmio plaćenog ubicu, nadajući se da će u nasledstvo dobiti
novac". Posle mnogih propalih poslova u koje ga je uvukla rodbina, Post
danas živi povučeno i hrani se u narodnoj kuhinji.
Majkl Kerol iz Engleske, 19-godišnji đubretar, osvojio je deset miliona
funti, odmah kupio četiri kuće, vikendicu u Španiji, dva "BMV"-a i jedan "mercedes"
a dobar deo para potrošio na drogu. Nekoliko puta je bio u zatvoru a danas
je na ivici bankrota i veoma lošeg zdravlja.
Naravno da ima i "priča sa srećnim krajem". Ali sve one koje to nisu neće
obeshrabriti milione ljudi širom sveta da sve nade polažu u osvajanje
premije u nekoj od mnogih nagradnih igara. Naročito u vreme krize i opšte
nemaštine. |
| |
| |
|
|
| Spasavanje tanga |
| |
Jedan Argentinac pokrenuo je u Buenos Ajresu projekat za spasavanje svih
snimaka tango muzike sačinjenih od 1907. do danas.
"Najmanje 3.000 snimaka je do sada uništeno, a ovo je naša poslednja šansa.
Ako sada ne počnemo sa digitalizacijom, sve ćemo zauvek izgubiti", izjavio
je 32-godišnji Ignasio Varhoski, obožavalac tanga.
 Kontrabasista,
osnivač grupe "Aranke", producent, osnivač orkestra koji prima mlade
muzičare iz celog sveta, upravnik udruženja Tango via Buenos Ajres, Varhoski
je pre tri godine pokrenuo svoj do sada najambiciozniji projekat.
On i njegova ekipa počeli su da pripremaju teren digitalizacijom 6.000
snimaka od ukupno 100.000 koliko ih još čeka. Ali nedostaje im oko milion
dolara kako bi u narednih pet godina dovršili posao.
Varhoski je počeo projekat pošto je primetio da je u muzičkim prodavnicama
dostupno samo 20 odsto snimaka tanga, često na kompakt diskovima lošeg
kvaliteta.
Preostalih 80.000 nalaze se u tridesetak privatnih kolekcija čiji su
vlasnici vremešni i koji su raštrkani po svetu - osim u Argentini, ima ih u
Urugvaju, Japanu, Kolumbiji, SAD i Evropi.
"To su jedinstvene zbirke, a kada njihovi vlasnici umru, snimci će završiti
na otpadu ili će im se izgubiti svaki trag", kaže Varhoski.
Kolekcionari snimaka tango muzike postali su "glavni junaci ove priče" zato
što su velike diskografske kuće početkom 1960-godina počele da sa svojih
matrica brišu tango kako bi obezbedile dovoljno prostora za snimke sve
popularnije pop i rok muzike.
Tango muziku tradicionalno svira sekstet koji čine dve violine, klavir,
kontrabas i dva bandoneona (vrsta harmonike). Raniji sastavi ansambala imali
su i flautu, klarinet i gitaru.
Uz tango muziku, istoimeni ples je postao veoma popularan u Evropi i
Severnoj Americi 1930-ih i 1940-ih godina.
Orkestar koji je Varhoski osnovao redovno ima probe i trenutno izvodi
kompozicije Astora Pjacole. Ljubitelje tango muzike i značajne kolekcionare
počeo je da upoznaje kao adolescent, kada je shvatio da samo kolekcionari
poseduju sve snimke.
Ni država, niti ijedna druga institucija nikada se nisu potrudile da
sačuvaju to nacionalno muzičko blago.
Varhoski je jednom prilikom od oca na poklon dobio ploču Ignasija Korsinija,
velikana tango muzike 1920-ih i 1930-ih godina. "Mnogo mi se dopalo i odmah
sam počeo svoju potragu", ispričao je.
Kako bi podstakao državu, grad, univerzitete, kompanije i međunarodne
institucije da pomognu u spasavanju nacionalne baštine Argentine, Varhoski
je odlučan da ih zainteresuje tako što njihovim predstavnicima pušta snimke
prvo na kompakt disku koji se može na-ći u prodaji, a potom im daje da
poslušaju digitalno obrađene snimke.
"To je kao nebo i zemlja", rekao je on o kvalitetu dva snimka iste numere.
Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) mogla bi da mu
pruži veliku pomoć u septembru ako tango proglasi svetskom baštinom, na
zahtev Argentine i Urugvaja. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
