|
|
Broj 1206, 10. jul 2009.
AKADEMIJA SRPSKE NARODNE IGRE “MIROSLAV BATA
MARČETIĆ”
JOŠ JEDNA POBEDA
|
Tradicionalno, u Torontu se Dan Kanade proslavlja između ostalog i održavanjem
CHIN Canada Day internacionalnog takmičenja u folkloru u dve kategorije -
omladinskoj (senior) i dečijoj (junior) kategoriji. Ove godine se ovo
poznato i prestižno takmičenje održalo 5. jula pred više od 4000 gledalaca.
 Takođe
tradicionalno, Akademija srpske narodne igre "Miroslav Bata Marčetić" ne
samo da učestvuje na ovom takmičenju, već je i tradicionalno, svake godine u
samom vrhu, osvajajući lepe nagrade, prva ili druga mesta. Pored Akademije,
takmičili su se Portugalci, Ukrainci, Čileanci, Makedonci, Poljaci,
Meksikanci, Indijci i mnogi drugi.
Ove godine je Akademija srpske narodne igre osvojila drugo mesto u
omladinskoj kategoriji. Prvi su bili Grupo Čile, čileanski ansambl, a treći
Vesnyanka, ukrajinski ansambl. Akademija se predstavila kombinacijom
čobanskih igara i Vlaškim igrama.
 U
dečijoj kategoriji Akademija je takođe osvojila drugo mesto. Prvi su bili
White Eagle, poljski ansambl, a treći Makedonka, makedonski ansambl. Dečiji
ansambl Akademije se takmičio kombinacijom igara iz Šumadije i Šopskim
igrama.
Igrači Akademije su veoma zadovoljni ovim uspehom, obzirom da su i ostali
takmičari bili odlični. Kažu, da im učestvovanje na ovakvim poznatim
takmičenjima daje šansu da na najbolji način predstave bogatu srpsku
kulturnu baštinu pripadnicima drugih naroda u multikulturnoj Kanadi, a u
isto vreme i da u najboljem svetlu prikažu srpsku zajednicu u Kanadi.
Obzirom da je Akademija srpske narodne igre i pobednik ovogodišnjeg Kiwanis
Dance Festivala u kategoriji folklora (takođe takmičenja internacionalnog
karaktera koji se svake godine tradicionalno održava u Torontu) , upitali
smo G-dina Miroslava Batu Marčetića, direktora Akademije, da nam otkrije
tajnu njihovog konstantnog uspeha.
 "Nema
nikakve tajne - iza svakog nastupa Akademije stoji pre svega znanje i
profesionalnost celokupnog umetničkog kadra Akademije, veliki rad i ljubav
prema tradicionalnoj srpskoj izvornoj igri i pesmi do te mere da ne
dopuštamo da se srpski folklor "zamuti", "modernizuje" raznim etno-baletskim
trendovima, već da se sačuva srpski folklorni "izvor". Ako svaki narod
zamuti i promeni svoj izvor, jednoga dana će svi narodi izgubiti svoj
identitet, a mi u Akademiji srpske narodne igre to ne želimo da se desi.
Tajna uspeha, znači, nije u "sumnji" da bi srpski folklor izveden "na neki
drugi način" izgledao bolji pa da ga treba menjati, već naprotiv, u ponosu
predstavljanja tradicionalnog srpskog folklora, jer je sam po sebi izuzetno
bogat".
Nakon vrlo uspešne sezone i ovog plodnog nastupa, Akademija srpske narodne
igre zasluženo ide na odmor, a već u septembru nastavlja sa radom punom
parom, jer poziva za putovanja u sledećoj sezoni već ima puno. |
| |
| N.T. |
|
| |
| KNjIŽEVNO VEČE DRAGANA LAKIĆEVIĆA |
| |
Poznati beogradski književnik Dragan Lakićević boravio je po treći put u
Kanadi, kao gost Eparhije kanadske SPC. Pored toga što je bio glavni gost
govornikna Eparhijskom danu u Manastiru Preobraženja Gospodnjeg u Miltonu,
obišao je, u društvu Vladike Georgija, nekoliko kanadskih gradova, radi
promocije knjige MISLI AVE JUSTINA POPOVIĆ. Priređivač ove knjige, kao i
prošlogodišnje MISLI NIKOLAJA VELIMIROVIĆA je naš cenjeni gost Dragan
Lakićević, a izdavač ISTOČNIK.
Višednevni boravak dobro znanom nam gosta, Dragana Lakićevića, ispunjen
značajnom nacionalnom i kulturnom misijom, omogućio nam je i jedno veče
uživanja u njegovim autorskim književnim ostvarenjima. U organizaciji
Srpskog društva "Njegoš", čiji je aktivni predsednik poznati pesnik Ranko
Radović, održano je u petak, 26. juna, veoma sadržajno književno veče
posvećeno Draganu Lakićeviću i njegovom književnom opusu.
Gosta iz Beograda predstavila je pesnikinja i dramska umetnica Dragana Živic
Ilić. U svom eseju pod nazivom "Vitez sna koji treba sačuvati", književnik
Radovan Gajić govorio je o značaju i mestu Lakićevićevog književnog opusa u
srpskoj književnosti:
 "U
burnom vihoru post-impresionističkih teorija i zavera promašenih literarnih
magova sa novčano-oligarhijskom vrhuskom Planete, koja ima za cilj ukidanje
svakog staništa, kuće zavičaja, otadžbine, a sve da bi se obezbedila veća
pokretljivost ljudskih masa, u svrhu jeftinog rada tamo gde to treba
nadmenom kapitalu, Dragan Lakićević se opredelio da jezički estetizuje i
mitologizuje zavičaj. Svoj zavičaj, čime u svome čitaocu budi osećanje i
sećanje na sopstveni zavičaj.
U poslednje dve decenije raspada zemlje Jugoslavije na sve manje i manje, a
sve brojnije "svetske" države Balkana, rasla je samo jedna država i
uvećavala je svoje granice, širila se kroz delo Dragana Lakićevića zemlja
Mora-ča…"
Drugi govornik, književni kritičar i novinar, Živko Cerović, u svom tekstu "Umna
knjiga o zaumnom", analizirao je poslednju zbirku priča Dragana Lakićevića "Ludački
rukopis".
"Ovom izvanrednom zbirkom beogradskih priča Lakićević se priključio manjem
broju naših pisaca koji se bave Beogradom i beogradskim temama (Simo
Matavulj, Miloš Crnjanski, Svetlana Velmar Janković, Svetozar Vlajković,
Momo Kapor). U "Ludačkom rukopisu" je odslikan onaj drugi, mahom nevidljivi,
onostrani Beograd. Lakićević kažeda je pišući ovu knjigu, jednostavno
beležio život ("hvatao u pero"). Piscu, dakle nije bilo potrebno "oneobičavanje",
što bi rekli ruski formalisti, jer su svi njegovi likovi već bili "oneobičeni".
Mnogi junaci Lakićevićevih priča uistinu postoje, neke karaktere i ličnosti
je on dopisao. Slično kao što je mnoge ličnosti tog drugog Beograda
ovekovečio Momo Kapor, ali na jedan drugačiji više ležerniji način. Ono što
daje dodatnu dimenziju Lakićevićevom pripovedanju je korišćenje paralele sa
njegovim zavičajem, te stalni tragični naboj, koji prati akcije ili
pripovesti njegovih junaka…"
Dramski umetnik Dimitrije Porobić i pesnik Milan Janković govorili su
stihove Lakićevića. Novinarka Ksenija Vučević pročitala je jednu priču iz
navedene knjige i na kraju je autor pročitao jedan svoj tekst iz knjige koja
je izdata u obnovljenoj ediciji "Kolo" SKZ. Obradovala nas je vest da će "Kolo"
svoju jubilarnu, stotu ediciju obeležiti izdavanjem knjiga osamnaest srpskih
pisaca. U toj nekada čuvenoj ediciji, ukupno je bilo izdato 670 knjiga.
Treba istaći značaj saradnje između tradicionalne srpske nacionalne
izdavačke kuće "Srpske književne zadruge", preko njenih eminentnih
predstavnika i poznatih književnika i Eparhije kanadske SPC, kao veliku
dobit za celokupno srpstvo. |
| |
| Katarina Kostić |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
