|
|
Broj 1207, 17. jul 2009.
| Kraljica izabrala Kretjena u Red zaslužnih |
| |
Kraljica Elizabeta II dodelila je izuzetno priznanje nekadašnjem kanadskom
premijeru Žanu Kretjenu, time što ga je naimenovala za člana Reda zaslužnih.
Novi član ovog Reda bira se isključivo na osnovu monarhovog predloga i
smatra se poklonom. Osnovao ga je kralj Edvard, 1902. godine, za odavanje
priznanja istakntim pojedincima u oblasti oružanih snaga, nauke, umetnosti,
književnosti i promociji kulture.
 Ukupno
24 britanska državljana i kraljica članovi su ovog Reda.
Pored princa Čarlsa i Margaret Tačer, trenutno je tu i nekoliko dobitnika
Nobelove nagrade za različite oblasti, potom ser Dejvid Atenborou, baron
Džejkob Rotšild i kao i nekoliko istaknutih umetnika.
Postoji i institucija počasnog člana, koju sada nosi Nelson Mandela, dok je
svojevremeno to izuzetno priznanje dobila i majka Tereza.
"Ovo je izuzetan kompliment i prihvatam ga ponizno, jer sam samo radio svoj
posao najbolje što sam znao, a Njeno visočanstvo je velikodušno to nagradilo,"
izjavio je Kanadijen presu Kretjen, 75, tim povodom.
On je bio 20. kanadski premijer, koji je bio na čelu tri većinske vlade, od
novembra 1993. do decembra 2003. godine.
Žan Kretjen treći je Kanađanin kome je dodeljeno ovo visoko priznanje. Pre
njega, članovi Reda za zasluge bili su Vilijem Mekenzi King i Lester Pirson,
takođe premijeri, članovi Liberalne stranke.
U saopštenju za medije nema nikakvog dodatnog obrazloženja o konkretnijim
razlozima za dodelu ovog priznanja Kretjenu. Upućeni kažu da Red čine osobe
koje kraljica smatra prijateljima i lično veoma poštuje.
Zvanična, formalna ceremenija za uvođenje u Red biće održana do kraja godine.
Između ostalog, članovi Reda zaslužnih imaju pravo da uz svoje ime stave i
skraćenicu O.M. |
| |
| |
|
| |
| Ukradena vozila putuju u inostranstvo |
| |
Policija je ustanovila da veliki broj automobila ukradenih u regionu Toronto
završava u raznim delovima sveta, kao porodični automobili, ali i kao
automobili bombe na nemirnim i nestabilnim loka-cijama.
 Ustanovljeno
je da je ovakva aktivnost sada mnogo izraženija nego ranije, zahvaljujući
slabijoj kontroli sadržaja kontejnera koji se šalju u inostranstvo, ali i
brojčano sla-bijoj policijskoj službi za borbu protiv krađa automobila.
Udruženje osiguravajućih društava tvrdi da se godišnje iz zemlje izveze
dvadesetak hiljada ukradenih automobila i drugih prevoznih sredstava, dok
policija veruje da je čak preko dve hiljade ljudi uključeno u nelegalan
promet ukradenih vozila u regionu Toronto. Gotovo nerealno zvuči podatak da
je protiv njih u ontarijskoj provincijskoj po-liciji angažovan tim od svega
petnaest ljudi.
Ne čudi da je drastično smanjen broj vozila koja su vraćena svojim
vlasnicima, otprilike tek polovina prijavljenih. Istražni organi tvrde da je
broj otuđenih automobila i nekoliko puta veći od brojeva koji se obično
pojavljuju, zato što tu nisu uračunata vozila koja se kradu od dilera na
osnovu lažnog identiteta.
Hav Vilijems, portparol nacionalnog Udruženja dilera automobila, kaže da se
milionima dolara mere gubici koje članovi imaju od lažnog predstavljanja i
plaćene samo jedne rate za vozilo.
Ukradena vozila mogu se videti u Rusiji, Ukrajini, Švedskoj, Hrvatskoj,
Bosni, Holandiji, širom Afrike i Bliskog istoka, i na mnogima i dalje stoje
kanadske tablice.
Oni se transportuju kontejnerima, bez previše problema, jer ne postoji
obaveza posrednika u prevozu da obezbedi pismenu saglasnost vlasnika za
utovar i prevoz vozila. Cari-nici ne rade nikakve dodatne provere, jer
smatraju da u njihovom delokrugu nije spreča-vanje izvoza ukradene robe.
Cena takvog prevoza nije previsoka, tako da tu postoji prepreka za one koji
su se namerili da do kraja sprovedu svoj naum. |
| |
| |
|
| |
| Terapija u avionu |
| |
Sud u Montrealu je odredio da Er Kanada treba da plati montrealskom lekaru dr
Henriju Kopersmitu hiljadu dolara na ime kompenzacije za pruženu lekarsku
pomoć u avionu.
Sve se dešavalo 2006. godine, na letu iz Montreala za Pariz, kada je jedna
putnica dobila napad panike i dr Kopersmit bio jedan od dvojice lekara koji
su se tu odmah našli. Kada je taj drugi lekar preuzeo odgovornost za putnicu,
dr Kopersmit je otišao na svoje sedište i zadremao. No, san mu je bio
kratkog veka, pošto ga je stjuardesa probudila, moleći ga da ipak on pomogne
putnici koja nije imala poverenja u drugog lekara. Dr Kopersmit je smirio
putnicu, pa pokušao da nastavi svoj odmor, ali su ga ponovo prekidali,
jednom da bi popunio nekakav formular.
Po povratku iz Pariza, dr Kopersmit se javio nadležnima u Er Kanadi, tražeći
dve besplatne karte do Evrope, u biznis klasi, kao nadoknadu za izgubljen
dan boravka u Parizu. Oni su mu ponudili deset hiljada nagradnih poena za
vernost kompaniji. Sud je presudio u njegovu korist. |
| |
| |
|
| |
| Kanađani se najmanje žale |
| |
Vodeća internet turistička agencija Ekspedija ponovo je sprovela anketu među
4.500 hotelijera iz svih delova sveta o ponašanju turista raznih
nacionalnosti.
Tražio se opšti utisak, ali su se posebno bodovali i sveukupna ljubaznost,
velikodu-šnost, ponašanje, urednost, osećaj za modu, spremnost da se nauči i
upotrebi jezik domaćina, kao i sklonost ka iskazivanju zamerki.
 Ispostavilo
se da su, među ukupno 27 nacionalnosti, Japanci najbolji turisti, a da su
Britanci i Kanađani na drugom, odnosno trećem mestu. Stanovnici Zemlje
izlazećeg sunca označeni su kao najtiši, najučtiviji, najpedantniji i
najmanje skloni da se žale, pored Kanađana, Australijanaca i Švajcaraca.
Na suprotnom kraju liste našli su se Francuzi, kao najneučtiviji i
najškrtiji kada dođe do davanja napojnica. Oni su još prepoznati kao turisti
koji su najmanje spremni da progovore na stranom jeziku.
Amerikanci, Italijani i Španci su najbučniji, a najveću napojnicu daju
američki, britanski, nemački i japanski turisti.
Što se stila i mode tiče, Italijani su ubedljivo prvi, a Francuzi treći,
posle Britanaca koji su na opšte iznenađenje zauzeli izuzetno visoku
poziciju u ovoj kategoriji.
Interesantno je da su britanski turisti u Evropi na najgorem glasu, ali da
ostatak sveta o njima ima potpuno drugačiju sliku. Oni su čak treći po želji
da progovore jezikom svojih domaćina, čime razbijaju još jednu predrasudu o
sebi.
Na začelju liste pored Francuza, našli su se i Španci, Grci, Turci i
Južnoamerikanci. |
| |
| |
|
| |
| Obeležavanje jednog veka od prvog leta u
Kanadi |
| |
Više od 100 malih privatnih aviona, počev od kopija aviona iz Prvog svetskog
rata pa do malih mlaznih aviona, učestvovaće u Stoletnom letu, manifestaciji
posvećenoj obeležavanju jednog veka od leta prvog motornog aviona u Kanadi.
Ovaj grandiozni poduhvat osmislio je vankuverski pilot Džon Lavlas.
 Letelice
će tokom dvanaest dana imati osam zvaničnih etapa, od Vankuvera, Britanska
Kolumbija, pa do Sidnija, Nova Skošija. Kada budu u Bramptonu, otići će do
obližnjeg Bedeka, gde je 9. februara 1909. godine Džon Mekardi izveo prvi
let u avionu Silver Dart. Letelica je bila izuzetno jednostavna, sa krilima
prekrivenim srebrnom japanskom svilom (otud i ime letelice), sa motorom od
35 konjskih snaga i drvenim propelerom. Na godišnjicu leta je astronaut
Bjarni Trigjason napravio reprizu pionirskog leta, u kopiji originalne
letelice.
Lavlas je ideju za ovu akciju dobio u vreme kada su u SAD-u obeležavali
stogodišnjicu prvog leta braće Rajt, koji se računa kao začetak
vazduhoplovstva.
Više detalja može se pronaći na veb-sajtu John Lovelace. |
| |
| |
|
| |
| Federalna vlada uvela vize za Meksiko i Češku |
| |
Federalna vlada je odlučila da preduzme korake i uvođenjem viza ograniči
dolazak azilanata iz Meksika i Češke, koji su poslednjih godina u velikom
broju bili zainteresovani da se nasele u Kanadi.
Po objašnjenju ministra za imigraciju Džejsona Keneja, u najvećem broju
slučajeva ovde se ne radi o izbeglicama, žrtvama rata ili državne odmazde,
već uglavnom o ekonomskim imigrantima.
Tokom prošle godine je 9.400 meksičkih državljana podnelo zahtev za azil u
Kanadi, što je trostruko više nego 2005. godine i predstavlja oko četvrtine
ukupnog broj zahteva. Što se tiče čeških državljana, najveći broj
podnosilaca zahteva za dobijanje azila su Romi, kod kojih je diskriminacija
glavni razlog za preseljenje. Kod njih je takođe zabeležen neverovatan skok,
od pet zahteva 2006. godine, do čak tri hiljade iduće, 2007, kada su se
ulaskom Češke u Evropsku uniju, stekli uslovi za ukidanje viza.
 Odluka
o uvođenju viza stupila je na snagu 14. jula i iznenadila je zvaničnike obe
ove zemlje. U prvim komentarima, predstavnici meksičke ambasade u Otavi u
svom saopštenju izrazili su žaljenje zbog odluke, i naglasili da će pratiti
njeno sprovođenje u interesu poštovanja prava meksičkih državljana. Rikard
Krpac, generalni konzul Češke Republike u Torontu, strahuje da će se ova
odluka nepovoljno odraziti na poslovne veze koje su uspostavljene između dve
zemlje.
Reakcije su usledile i na višim nivoima. Ambasador Češke Karel Zebrakovski
napustio je Kanadu, delom i iz protesta zbog uvođenja viznog režima, a
premijer Jan Fišer ocenio je, na hitnoj sednici svoje vlade, da se radi o
koraku koji je unilateralan i ne baš prijateljski. Oni najavljuju da će
tražiti uvođenje viza za kanadske diplomate i službenike kod poslovnog
ulaska u Češku, dok za ostale neće biti viza, zbog jedinstvenog viznog
režima za sve države Evropske unije. Češke diplomate su i Evropsku komisiju
upoznali sa problemom oko kanadskih viza, odakle stižu apeli kanadskoj vladi
da preispita ispravnost svoje odluke.
Po mišljenju upućenih, Kanada je započela 'vizni rat' koji bi mogao da
ugrozi trgovinske odnose sa EU i NAFTA. Prve posledice osetiće se u turizmu,
budući da je upravo u toku glavna sezona odmora. Veruje se da će se češki
turisti, koji su nameravali da dođu u Kanadu, preorijentisati na letovanje u
SAD-u, gde se od njih ne traže vize.
Nedolazak meksičkih državljana, pak, mogao bi ostaviti još nepovoljnije
posledice po ukupnu turističku privredu, pošto oni spadaju među najbrojnije.
Predstavnici turističkih organizacija apelovali su zbog toga na vladu da
odloži uvođenje viza za meksičke državljane do 15. novmbra.
I ostali privredni sektori, koji imaju jake poslovne veze sa meksičkim
privrednicima, biće ozbiljno pogođeni uvođenjem viza za meksičke državljane.
U redu pred kanadskom ambasadom u Meksiku ima na stotine ljudi, koji imaju
već uplaćene i ugovorene turističke, poslovne ili porodične posete Kanadi.
Čeka se po čitavu noć i komentarišu razlozi, način i vreme uvođenja viza, a
i iz zvaničnijih krugova čuju se sasvim ozbiljni predlozi za uvođenje
recipročnih mera. |
| |
| |
|
| |
| Češki Rom zbog uvođenja viza otpustio
kanadske radnike |
| |
Češki Rom Vaclav Gajda, vlasnik lanca restorana na plažama u Španiji, u znak
protesta što je Kanada 14. jula Česima ponovo uvela vize otpustio je 34
kanadska studenta koji su radili u njegovim restoranima, a ostalim kelnerima
naredio da ne uslužuju kanadske goste.
 Gajda
je češkom dnevniku "Mlada fronta Dnes" kazao da je pre tri decenije
emigrirao iz komunističke Čehoslovačke, da obožava jug Španije, ali da se i
dalje oseća kao Čeh.
U Španiji ima lanac od 22 restorana na plažama i 12 klasičnih i spreman je
da rizikuje da ga studenti Kanađani a i gosti koje ne želi da usluži tuže
zbog diskriminacije.
U Češkoj ne jenjava ogorčenje što su ponovo stavljeni u istu ravan sa
najnovijim članicama Evropske unije, Rumunijom i Bugarskom i što nakon dve
godine, tokom kojih su mogli da putuju u Kanadu bez viza, ponovo moraju da
stoje u redovima u konzulatu i to u Beču, jer je Kanada odbila da otvori
konzularno odeljenje u ambasadi u Pragu.
Češka je zatražila od EU da primeni klauzulu solidarnosti i ako Kanada i
dalje bude insisistirala na tome da Česi zbog povećanog priliva roms-kih
azilanata iz njihove zemlje moraju da traže viže i sama dvadesetsedmorka
uzvrati recipročno i uvede Kanađanima vize. Od predsedavajuće zemlje Švedske
zvanični Prag je dobio verbalnu podršku i opšte uveravanje da je EU
solidarna sa svojim članicama, ali Evropska komisija prvo želi da razmotri
da li je bilo razloga da Kanada uvede vize i svoj izveštaj predaće tek u
septembru.
Analitičari ocenjuju, a to ne krije ni češka vlada, da su minimalne šanse da
cela EU oteža putovanje Kanađanima.
Politikolozi i mediji upozoravaju da Češka baš nija članica koja ima moralno
pravo da se poziva na solidarnost, jer je prva počela da sama pregovara sa
SAD o ukidanju viza. Za njom su se onda povele i ostale nove članice, a sve
je rezultiralo ukidanjem američkih viza, ali i novom obavezom za građane
stare Evrope da se prijavljuju u elektronski sistem autorizacije putovanja.
U Kanadi je od početka ove godine azil zatražilo 1.720 čeških državljana,
mahom Roma, a Kanada je spremna da toleriše oko 500 zahteva godišnje.
U Češkoj je od utorka tema dana pitanje kako to da u Kanadu beže samo
njihovi Romi a ne i iz susedne Slovačke koji žive u mnogo većoj bedi i u
nehigijenskim naseljima.
Retko ko je u Češkoj spreman da prizna činjenicu da češki ekstremisti svako
malo organizuju marševe po romskim getima u velikim gradovima severne Češke,
uz vrlo mlake intervencije policije i aplauze mnogih iz "bele većine"
neonacistima i ekstremistima koji navodno štite samo "pristojne" građane.
Slovačke vlasti ne toleri-šu svoje neonaciste i ekstremiste i pohode protiv
Roma, a to da policija kao u Češkoj stoji skrštenih ruku dok ekstremisti
divljaju u Slovačkoj je ne-zamislivo.
U Slovačkoj takođe nijedna stranka, pa ni radikalni nacionalisti Jana Slote,
u predizbornim kampanjama nije koristila antiromsko huškanje, dok su u
Češkoj antiromske parole katapultirale već nekoliko poltičara sa lokalnog
nivoa u parlament. |
| |
| |
|
| |
| Grip mnogima prekinuo kampovanje |
| |
 U
tri letnja kampa u Muskoki, Ontario, na oko 150 kilometara od Toronta, od
kraja juna počeo je da se pojavljuje meksički grip, saopštili su zdravstveni
zvaničnici. Do 13. jula potvrđeno je prisustvo virusa H1N1 kod 227. dece i
šezdesetak kod pomoćnog osoblja, od kojih je velika većina odmah vraćena
kućama.
Na sreću, kod svih je bio blaži oblik gripa, ali će se do kraja sezone
nastaviti sa svim merama predostrožnosti.
Potvrđeno je da je zbog pandemije značajno pojačana kontrola u kampovima,
kako što se tiče praćenja zdrvstvenog stanja kampera, tako i kada je u
pitanju kompletna higijena, pranje ruku i veša. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
