|
|
Broj 1207, 17. jul 2009.
| Ustavne promene ne mogu biti uslov za ulazak
u NATO |
| |
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je u Sarajevu da ustavne
promene u BiH ne mogu biti uslov za ulazak zemlje u NATO, kao ni za
zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika i ulazak u Evropsku uniju (EU).
 On
je posle razgovora "prudske trojke" sa generalnim sekretarom NATO-a Jap de
Hop Sheferom rekao da je bio iznenađen što je na sastanku bilo reči o
ustavnim reformama u BiH.
"Ustav nije bio zahtev za EU i zato ne bi trebalo da bude ni zahtev za
zatvaranje OHR-a i to smo čuli nekoliko puta. Ustav nije uslov ni za
zatvaranje OHR-a ni za EU ni za NATO i tako treba da ostane", naglasio je
Dodik.
On smatra da neki zagovornici ostanka međunarodne zajednice u BiH "sada
guraju priču" o ustavnim promenama kako bi pokazali da to pitanje ne može
biti rešeno.
"Očigledno da je reč o koordinisanoj akciji pritisaka da bi se došlo do
određenih razgovora o ustavnim promenama", naveo je premijer RS.
Dodik je upozorio da bi, ako ustavne reforme budu uslov za ulazak BiH u
NATO, predstavnici RS to smatrali pritiskom i u takvoj situaciji ne bi
učestvovali u razgovorima dok se ne stvore ravnopravni uslovi.
"U takvoj atmosferi od ustavnih promena nema ništa. Neka ih donese Shefer",
poručio je Dodik, koji smatra da BiH treba da uđe u NATO zbog ukupne
stabilnosti u BiH i regionu.
Lider Stranke demokratske akcije Sulejman Tihić izjavio je da je za BiH
najvažniji mir i bezbednost, a da mandat OHR-a u BiH treba da traje do
završetka ustavnih reformi.
Tihić je posle sastanka sa Sheferom rekao da smatra da osnova za ustavne
promene treba da bude "aprilski paket" iz 2004. godine.
Sastanku sa generalnim sekretarom NATO-a prisustvovao je lider Hrvatske
demokratske zajednice BiH Dragan Čović. |
| |
| |
|
| |
| Za prijem BiH u NATO potrebne ustavne reforme |
| |
Generalni sekreta NATO-a Jap de Hop Shefer izjavio je u Sarajevu da su ustavne
reforme i ispunjavanje ciljeva i uslova koje je pred BiH postavila
međunarodna zajednica uslovi da bi ta zemlja postala članica tog saveza.
Shefer je posle sastanka sa članovima Predsedništva BiH izrazio očekivanja
da će ustavne reforme dovesti do rezultata, dodajući da je to "relevantno za
nastojanje BiH u pogledu članstva u NATO-u".
 Prema
njegovim reči-ma, za članstvo u tom vojnom savezu postoje us-lovi i forme
koje treba zadovoljiti, posle čega članice saveza treba da donesu političku
odluku o pristupanju BiH u punopravno članstvo.
Generalni sekretar NATO-a ocenio je da BiH napreduje u aktivnostima u okviru
programa "Partnerstvo za mir", navodeći da će BiH i dalje biti pružana pomoć
u nastojanjima da postane punopravna članica NATO-a.
Bošnjački član Predsedništva BiH Haris Silajdžić izrazio je uverenje da će
BiH u što skorije vreme postati punopravni član NATO-a, ocenjujući da bi to
bio stabilizirajući faktor ne samo u BiH već i za ceo region.
Shefer će se danas sastati i s predsedavajućim Saveta ministara BiH Nikolom
Špirićem i predstavnicima ministarstava i službi bezbednosti BiH.
Generalni sekretar NATO-a razgovaraće i s "prudskom trojkom" - liderima
Saveza nezavisnih socijaldemokrata Miloradom Dodikom, Stranke demokratske
akcije Sulejmanom Tihićem i Hrvatske demokratske zajednice BiH Draganom
Čovićem.
Pretpostavlja se da će Shefer sa domaćinima u Sarajevu razgovarati i o
statusu državne i vojne imovine. |
| |
| |
|
| |
| Pušačke kabine u kafiće? |
| |
Hrvatski ministar zdravlja Darko Milinović rekao je da stručna grupa
Ministarstva zdravlja razmatra mogućnost da se kafićima do 50 kvadrata
omogući da imaju pušačku ka-binu.
Milinović je na konfere-nciji za novinare odbacio optužbe ugostiteljskih
udruženja da je zakon kojim je zabranjeno pušenje na javnim mestima
uzrokovao pad prometa u ugosti-teljskim objektima i da su zbog toga mnogi
ugostitelji morali da zatvore lokale.
On je dodao da ima podatke o "desetak ugostiteljskih objekata kojima je
porastao promet zbog letnje sezone i otvorenih terasa'.
Milinović je kazao kako su u nepovoljnijoj situaciji kafići u trgovačkim
centrima kojima bi tehničke promene o kojima se razmišlja najviše odgovara-le,
ali nije rekao da li bi puša-čke kabine bile dozovljene i u restoranima. |
| |
| |
|
| |
| Dnevnica vojnicima u Avganistanu 100 evra |
| |
Crnogorski vojnici koji učestvuju u mirovnoj misiji UN u Avganistanu imaće
dnevnicu od 100 evra, izjavio je ministar odbrane Crne Gore Boro Vućinić.
"Visina naknade je primerena naknadama koje daju zemlje u okruženju svojim
pripadnicima vojske koji učestvuju u miro-vnim misijama", rekao je Vuči-nić
posle sednice Vlade na kojoj je usvojena i odluka o dnevnicama za vojnike u
mirovnim misijama.
Pravni osnov ovakve odluke sadržan je u odluci o zaradama pripadnika Vojske
Crne Gore, civilne zaštite i policije, koji učestvuju u mirovnim misijama. |
| |
| |
|
| |
| Karadžić će se žaliti na odluku o sporazumu s
Holbrukom |
| |
Odbrana Radovana Karadžića najavila je, u objavljenom podnesku, da će uložiti
žalbu na odluku sudskog veća Haškog tribu-na-la da odbaci Karadžićev zahtev
za obustavu postupka, zasnovan na tvrdnji da mu je imunitet 1996. garantovao
izaslanik SAD Ričard Holbruk.
 Bivši
predsednik Republike Srpske optužen je za genocid i zločine protiv
čovečnosti nad nesrbima i uzimanje međunaro-dnih talaca u BiH 1992-95.
U podnesku Karadžićeva odbrana tvrdi da je veće predsedavajućeg Ijana
Bonomija pogrešno utvrdilo da Holbruk, tokom pregovora o povlačenju
Karadžića u julu 1996, nije bio ovlašćen da deluje u ime Saveta bezbednosti
UN, iz čega proizlazi i da njegova navodna obećanja Karadžiću nisu
obavezujuća za Tribunal.
U zahtevu za obustavljanje postupka, podnetom krajem maja, Karadžić je
tvrdio da mu je Holbruk, delujući u ime SAD, ali i Saveta bezbednosti UN,
garantovao imunitet u zamenu za povlačenje sa čela RS, tokom pregovora sa
predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem u Beogradu, 18. i 19. jula 1996.
"Ova pitanja zadiru u srce pravičnosti tekućeg postupka i njegovog ishoda.
Ako je Karadžić u pravu, njemu uopšte ne bi trebalo suditi. Brza odluka
žalbenog veća bi, stoga, proces ubrzala i, nadamo se, okončala", piše u
podnesku kojim je Karadžićeva odbrana najavila ulaganje žalbe.
Karadžić je uhapšen u Beogradu 21. jula prošle godine, a u Hag je prebačen
devet dana kasnije. U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, odbio je da se
izjasni o krivici, posle čega je sudija Bonomi u spis, u skladu sa pravilima,
uveo da je optuženi izjavio da nije kriv. |
| |
| |
|
| |
| Razbijena međunarodna krijumčarska mreža |
| |
Granična policija BiH uhapsila je u sredu 12 osoba osumnjiče-nih da su deo
međunarodne mreže za krijumčarenje ljudi, preneli su bosanski mediji.
Pzivajući se na izvore Granične policije BiH, mediji navode da je
međunarodna akcija "Tara 2", u kojoj je uhapšeno 10 bosanskih državljana i
dvoje iz Srbije, izvedena po nalogu Tužilaštva BiH. Iz Tužilaštva BiH
saopšteno je da je tokom akcije pronađena i zaplenjenjena određena količina
narkotika.
Akcija je izvedena na području Bijeljine, Šamca, Gradačca i Domaljevca,
mesta koja se nalaze u blizini granice sa Srbijom i Hrvatskom.
Cilj akcije je presecanje veoma dobro organizovane međunarodne kriminalne
mreže koja se bavi krijumčarenjem ljudi iz Albanije prema zemljama zapadne
Evrope, navodi se u saopštenju Granične policije BiH.
Akcija je realizovana uz podršku Regionalnog centra za borbu protiv
prekograničnog kriminala i Inicijative za saradnju u jugoistočnoj Evropi iz
Bukurešta, u saradnji sa MUP-om Tuzlanskog kantona. |
| |
| |
|
| |
| Prosečna zarada u junu 466 evra |
| |
Prosečna zarada u junu ove godine u Crnoj Gori iznosila je 466 evra neto i u
odnosu na maj zabeležila je pad od 0,4 odsto, saopšteno je iz crnogorskog
zavoda za statistiku - Monstata.
Bruto prosečna zarada u Crnoj Gori iznosila je u junu 648 evra. Po sektorima
delatnosti najveća prosečna zarada bez poreza je u sektoru finansijsko
posredovanje i iznosi 956 evra, dok je najmanja u ribarstvu 150 evra.
 Pošto
su potrošačke cene u junu, u odnosu na maj, pale 0,3 odsto, realna zarada je
zabeležila pad od 0,1 procenta.
U junu su najviše porasle cene prevoza za 3,5 odsto. U okviru tog sektora,
cene goriva su porasle 6,9 odsto, a prevoza u drumskom saobraćaju 2,1 odsto.
Cene komunikacija su rasle za 0,6, stanovanja za 0,3, a alkoholnih pića i
duvana za 0,2 odsto.
Pad od 1,7 procenata zabeležile su cene hrane i bezalkoholnih pića, dok su
za 0,1 odsto pale cene odeće, obuće i pokućstva.
Cene zdravstva, kulture i rekreacije, obrazovanja i sektora ugostiteljstva
ostale su na novou iz maja.
Rast potrošačkih cena na godišnjem nivou iznosi 4,8 odsto, a u prvih sest
meseci ove godine 1,2 odsto.
Prema Monstatu industrijska proizvodnja nastavlja da beleži pad po svim
pokazateljima, tako da je za petinu niža na godišnjem nivou, 11,1 odsto u
odnosu na maj i čak 40,4 odsto u odnosu na jun 2008, dok je u odnosu na
prosečnu jednomesečnu proizvodnju iz prethodne godine pad 43 procenta.
Samo sektor proizvodnje struje, gasa i vode (koji učestvuje sa 23,3 odsto u
ukupnoj proizvodnji) imao je polugodišnji rast u ovoj u odnosu na prethodnu
godinu od 28,1 odsto. Vađenje ruda i kamena (koje čini 7,5 odsto ukupne
proizvodnje) palo je za 52,5 odsto u posmatranom periodu, dok je pad
prerađivačke industrije (čije je učešće 69,2 odsto u ukupnoj proizvodnji)
iznosio 34 procenta. |
| |
| |
|
| |
| Ukidanje viza dobro, ali ko će putovati? |
| |
I vladajuće i opozicione stranke u Crnoj Gori su kao "dobru vest" pozdravile
predlog Evropske komisije da se građanima Crne Gore, Srbije i Makedonije od
1. januara 2010. ukinu vize za putovanja u zemlje EU.
Predstavnici vladajućih stranaka ocenili su da je najavljeno ukidanje viza
zasluga vlasti, dok je opozicioni Pokret za promene pomenutu najavu ocijenio
kao politički potez, pošto se odnosi i na Srbiju i Makedoniju. U
reagovanjima opozicije izražena je rezervisanost prema uvođenju bezviznog
režima, pošto se, kako se navodi, najveći broj građana u u teškoj socijalnoj
situaciji, pa nije u mogućnosti ni da putuje. |
| |
| |
|
| |
| 14 obolelih od novog gripa |
| |
U Crnoj Gori je do sada registrovano 14 obolelih od virusa A (H1N1), od kojih
je samo jedna osoba trenutno na bolničkom lečenju, izjavio je danas
crnogorski ministar zdravlja Miodrag Radunović.
On je naveo da su zdravstvene vlasti za sada zadovoljne epidemološkom
situacijom u Crnoj Gori, ali da to nije umanjilo pozornost svih relevantnih
službi.
Posle sednice Vlade na kojoj je usvojena informacija o gripu, Radunović je
kazao da je Crna Gora jedna od zemalja koja čeka na nabavku nove vakcine,
koja se očekuje početkom jeseni, a klinička ispitivanja će trajati 60 do 90
dana.
"Ta će vakcina, objektivno, biti dostupna krajem ove ili početkom naredne
godine", rekao je Radunović. |
| |
| |
|
| |
| Crna Gora posvećena rešavanju globalnih
izazova |
| |
Crnogorski predsednik Filip Vujanović izjavio je juče na plenarnoj sesiji 15.
samita Pokreta nesvrstanih u egipatskom letovalištu Šarm el-Šeiku da je Crna
Gora posvećena rešavanju globalnih izazova u okviru multilateralnih foruma.
"Budući da smo jedna od naslednica bivše Jugoslavije, još više smo obavezni
na poštovanje i primenu osnovnih principa multilateralizma na kojima počiva
Pokret nesvrstanih zemalja", kazao je Vujanović , a prenio njegov kabinet.
Crnogorski predsednik je ocenio da je "danas, više nego ikad u istoriji,
neophodno ojačati međunarodnu solidarnost i u pronalaženje rešenja za
probleme današnjice uključiti sve zemelje, kako razvijene, tako i one manje
razvijene".
"U okviru ukupnih aktivnosti koje je potrebno preduzeti, posebno mesto
pripada međunarodnim organizacijama, u prvom redu UN kao najznačajnijoj
multilateralnoj organizaciji za promociju međunarodnog mira i bezbednosti,
ljudskih prava i univerlzalnih demokratskih principa", naveo je Vujanović.
On je kazao da Crna Gora pozdravlja rezultate nedavno održane konferencije
UN o ekonomskoj i finansijskoj krizi, koja je "pružila priliku svim zemljama,
naročito onim najsiromašnijim, da na najznačajnijem mestu, u okviru najveće
svetske porodice, izraze kako svoja viđenja, tako i svoje potrebe u pogledu
izlaska iz krize".
"S tim u vezi, podržavamo reformu finansijskih institucija, čije slabosti su
došle do izražaja u kulminaciji krize, u cilju povećanja njihove
odgovornosti, reprezentativnosti i efikasnosti", kazao je crnogorski
predsednik.
On je ocenio da je Crna Gora preduzetim merama u borbi protiv krize "sprečila
bankrote preduzeća i banaka i pad nezaposlenosti". |
| |
| |
|
| |
| Vlada predlaže smanjenje plata za 10 odsto |
| |
Hrvatska vlada preporučila je danas nadzornim odborima i upravama trgovačkih
društava u većinskom državnom vlasništvu da počnu pregovore sa sindikatima i
radničkim većima o smanjenju plata zaposlenih za 10 odsto.
Premijerka Jadranka Kosor rekla je na sednici Vlade da tom preporukom Vlada
želi da podstiče odgovorno ponašanje i štednju na svim nivoima zbog ozbiljne
ekonomske krize s kojom se država suočava.
Ona je kazala da je to jasna poruka da svako mora dati svoj doprinos
naporima koji se preduzimaju da Hrvatska "na nogama dočeka budžetsku 2010".
Preporuka se odnosi na sva trgovačka društva u kojim je država većinski
vlasnik ili u kojima većinski deo imaju neke od državnih institucija, kao
što su Fond za privatizaciju i Zavod za zapošljavanje.
Ministar finansija Ivan Šuker je izjavio da su neke od tih firmi generatori
nelikvidnosti, pa same moraju da pronađu modele za izlazak iz krize.
Prema Šukerovim rečima, većina tih firmi je na donacijama iz državnog
budžeta, a neke imaju monopolistički položaj na tržištu.
Poslanici Hrvatskog sabora će sutra na vanrednoj sednici glasati o drugom
Vladinom predlogu rebalansa budžeta, kao i o nizu zakonskih predloga kojima
bi trebalo uštedeti novac iz budžeta.
Izmenama je predviđena preraspodela 2,2 milijarde kuna i smanjenje troškova
za 780 miliona kuna.
Rebalansom, koji je rađen uz projekciju pada bruto društvenog poizvoda za
4,5 odsto u ovoj godini i inflaciju od 2,7 odsto, predviđeno je smanjenje
budžetskih prihoda za 6,8 milijardi, a rashoda za 780 miliona kuna. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
