|
|
Broj 1212, 21. avgust 2009.
| Vlade Kanade daje kredite studentima |
| |
Ministarka za razvoj i usavršavanje ljudskih resursa Dajan Finli najavila je
da će studentima biti dostupna dva nova programa materijalne pomoći,
Nacionalni program stipendija i Plan za kreditiranje otplate, ukupne
vrednosti 350 miliona dolara.
 Ministarka
Finli veruje da će ovi programi biti od pomoći i studentima i njihovim
porodicama koji mukotrpno pokušavaju da se izbore sa troškovima post-sekundarnog
obrazovanja, posebno u ovo vreme ekonomske nesigurnosti.
Studenti iz porodica sa niskim i srednjim primanjima, oni koji vanredno
studiraju, osobe sa stalnim ili privremenim hendikepom, kao i oni koji
izdržavaju nekog, mogu se prijaviti za jednu ili više stipendija, koje ne
moraju da kasnije da vraćaju. Nisu potrebne pose-bne prijave, već su
dovoljne one koje se predaju za studentske kredite.
Očekuje se da će više od 245 hiljada studenata, odnosno stotinu hiljada više,
sa koledža i fakulteta dobiti ove stipendije.
Plan za kreditiranje otplate, pak, zamišljen je da olakša vraćanje kredita u
skladu sa po-rodičnim prilikama i prima-njima. Oni koji su bez ikakvih ili
sa nedovoljnim prihodima neće biti u obavezi da vraćaju rate, dok ostalima
rata neće moći da bude iznad petine prihoda. Pored toga, period otplate neće
biti duži od 15 godina, a za hendikepirane deset godina.
Treba reći da je za kreditiranje otplate potrebno posebno prijavljivanje.
Zainteresovani se mogu informisati putem telefona 1-888-815-4514 ili u
nadležnim provincijskim ili teritorijalnim službama. Oni koji su kredit
uzeli pre 2000. godine mogu zatražiti i predati prijavu u svojoj
finansijskoj instituciji.
Federalna vlada sarađuje sa većinom provincijskih i teritorijalnih vlada oko
kredita i stipendija za studente, što umnogome pojednostavljuje sve
formalnosti oko dobijanja pomoći.
Studenti se prijavljuju za neku od finansijskih pomoći u provinciji u kojoj
imaju stalno prebivalište.
Dodatne informacije mogu se pronaći na veb-adresi http://www.canlearn.ca/eng/indedž.shtml
Kvebek, Severozapadne teritorije i Nanavut imaju sopstvene finansijske
programe za pomoć studentima. |
| |
| |
|
| |
| Inflacija pada, optimizam raste |
| |
Stopa inflacije u julu je u Kanadi pala za 0,9 odsto, saopštila je Statistička
služba.
Kako ističu stručnjaci, ovo je najniža inflacija od 1953 godine, na
godišnjem nivou, ali će se do kraja godine povećati.
Do pada cena robe široke potrošnje došlo je najviše zbog pada cene
energenata skoro za četvrtinu tokom protekle godine. Cene transporta,
stanovanja i odeće i obuće su pale u poslednjih godinu dana za devet odsto.
Cene vozila su takođe pale u julu, ali manje nego u junu i maju. Hrana je
poskupela za pet odsto u julu ove, u odnosu na juli prošle godine, tako da
je i tu zabeleženo usporavanje, ali je taj sektor i dalje vodeći po rastu.
 Osnovna
inflacija je sada 1,8 odsto, što je manje od dva odsto koliko je
projektovala Banka Kanade.
Ovi podaci, kao i prve najave da privreda izlazi iz recesije, pokazuju da
ima osnova za optimizam koji nedvosmisleno vlada među građanima po pitanju
izlaska iz krize. Skoro dve trećine ispitanih u anketi Kanadijen Presa Haris
Desime veruje da će kanadska privreda dvostruko brže da se oporavi nego
američka.
Veće poverenje vlada među žiteljima iz zapadnog, nego iz istočnog dela
zemlje i Kvebeka. Takođe, oni koji podržavaju konzervativnu stranku više
veruju u skori oporavak, od pristalica drugih stranaka.
Da nada u bolje sutra postoji, uverava i izveštaj CIBC-a za svetska tržišta.
U njemu su tvrdi da otpušteni radnici lakše i brže pronalaze novi posao nego
u prethodnim velikim krizama, sudeći po podacima firmi koje se time bave.
Navodi se da je tempo gotovo kao što je bio pre početka krize - prosečno
ljudi su bez posla 15 nedelja, dok je pre recesije između dva posla bilo
obično 14 nedelja. Poređenja radi, tokom ekonomske krize 1991. godine
prosečno je od jednog do drugog zaposlenja prolazilo 20 nedelja.
Napominje se i da su ljudi promenili svoj stav, pa veoma lakše prihvataju
drugačije poslove, ili pak započinju samostalni rad. Poslodavci za iduću
godinu najavljuju povećanje plata, jedino se još uvek ne najavljuje kada će
stopa nezaposlenosti prestati da raste. |
| |
| |
|
| |
| RIM ostvario najveći rast u svetu |
| |
Po listi američkog biznis časopisa Forčun kanadska tehnološka firma Riserč in
Moušn proglašena je za firmu sa najvećim rastom u svetu.
 Kompanija
RIM se bavi proizvodnjom telekomunikacionih sredstava, među kojima je
najpoznatiji blekberije. Sedište im je u Voterluu, Ontario, a osnivao je
1984. godine Majk Lazaridis, koji se zajedno sa Džimom Balsilijem nalazi na
njenom čelu.
Ova kompanija prošle godine je proglašena i za jednog od 100 najboljih
poslodavaca u zemlji.
U poslednje četiri godine, kompanija je više nego uče-tvorostručila broj
zaposlenih, pa se veruje da do kraja ove godine u njoj može biti ukupno 12
hiljada radnika. Veruje se takođe, da bi RIM mogao da kupi deo Nortela, koji
je u januaru objavio bankrot i počeo rasprodaju svoje imovine.
Apelovali su i na federalnu vladu da spreči prelazak Nortelove tehnologije u
strane ruke, jer smatraju ona ima nacionalni interes. |
| |
| |
|
| |
| Slučaj Suad Mohamud nije usamljen |
| |
Muke kroz koje je prošla Suad Hadži Mohamud, 31, žiteljka Toronta, rođena u
Somaliji, a donedavno optužena u Keniji za lažno predstavljanje, moguće će
svoj rasplet imati na sudu.
Njen advokat Raul Bulakija rekao je da je federalna vlada odgovorna za sve
što se dešavalo, pa i za to što Mohamudova ima probleme sa disajnim organima.
Kako je izjavio, još uvek nije potvrđena dijagnoza, te može biti da se radi
o zapaljenju pluća, tuberkulozi ili tropskoj infektivnoj bolesti, što je
mogla da dobije tokom osmodnevnog boravka u zatvoru u Najrobiju.
 Mohamudova
se vratila u Kanadu prošle nedelje, nakon skoro tromesečne borbe za
dokazivanje identiteta kanadskim i kenijskim vlastima. Njena poseta majci u
Keniji pretvorila se u sumnje, optužbe, zatvorsku kaznu i preko dva meseca
beznadežnog boravka u jeftinom hotelu.
Na kraju, DNK analizom utvrđeno je nepobitno da je ona osoba za koju se
pretstavlja, te joj je izdat novi kanadski pasoš i mogla je da se vrati kući,
svom dvanaestogodišnjem sinu.
Optužbe protiv nje napokon su povučene, ali ostaje pitanje ko će i na koji
način nadoknaditi tri meseca njenog života.
Advokat Bulakija traži da bude vraćen pasoš koji je ostao u Keniji, jer
insistira da to može biti izuzetno važan sudski dokaz.
Federalna vlada započela je svoju istragu o tome kako je vođen čitav ovaj
slučaj, a izveštaj će podneti ministar za javnu bezbednost Piter Van Loun.
On je naglasio da će od toga zavisiti i da li će Mohamudovoj biti ponuđena
neka nadoknada za muke kroz koje je prošla.
Pojedini analitičari smatraju da će vlada pokušati da postigne vansudsko
poravnanje i da će suma biti značajna.
Članovi porodice zahtevaju zvanično izvinjenje najviših vladinih zvaničnika,
kao i pozivanje na odgovornost.
Sada se ispostavlja da slučaj Mohamud nije usamljen. Jedan autistični mladić,
takođe dvojnog somalijsko-kanadskog državljanstva, nalazi se u Keniji skoro
tri godine, takođe pod optužbom da se lažno predstavlja.
Ahmed Husen, predsednik Kanadskog somalijskog kongresa, kaže da je očigledno
da Kanađani somalijskog porekla ne dobijaju potrebnu pomoć i službu, a ne
treba izgubiti iz vida ni poznatu korumpiranost zaposlenih na aerodromu u
Najrobiju, potvrđenu i u slučaju Mohamud. |
| |
| |
|
| |
| Magaret Atvud ponovo iznenađuje publiku |
| |
Čuvena književnica Margaret Atvud ponovo će na promociji svoje najnovije
knjige iznenaditi publiku. Ovog puta ona će post-pandemijsku knjigu Godina
potopa, The Year of the Flood, predstaviti turnejom koja će više podsećati
na svojevrsnu muzičko-pozorišnu produkciju.
 Knjiga
svoju svetsku premijeru doživljava na Međunarodnom festivalu knjige u
Edinburgu, 30. avgusta, a u Kanadi će promocije biti održane u septembru i
oktobru. U saopštenju njenog izdavača Mekklilend&Stjuart stoji da će sve
početi u Otavi, 22. septembra, sledećeg dana biće Kingston, 24. Toronto,
potom 29. Kalgari i 1. oktobra Vankuver. Posebna predstava biće održana u
Sa-dberiju, Ontario, 19. novembra, dan nakon 70. rođendana Margaret Atvud.
Slične predstave, sa angažovanim glumcima, horom i predstavljanjem
originalnog rukopisa, predviđene su i u SAD-u, Velikoj Britaniji, Švedskoj i
Nemačkoj.
Poznata spisateljica kaže da je želela kompleksniju preze-ntaciju ove knjige
i izuzetno prijatno je iznenađena odzivom na koji je naišla u kreativnom
timu koji se spontano uvećavao. Pri-znala je, takođe, da je čitav ovaj
projekat zahtevao mnogo više rada i sredstava nego što je prvobitno
očekivala.
Ovo nije prvi eksperiment kojim Margaret Atvud razbija uobičajenu strukturu
književne ture. Ona je pre tri godine predstavila interesantnu inovaciju,
kada je koristila LongPen, patentirano robotičko sredstvo za potpisivanje
knjiga na daljinu. Pored toga, ona se zainteresovala za virtuelni prostor,
pa je učestvovala u pripremanju vebsajta za novu knjigu i od skora se
oglašava na tviteru. |
| |
| |
|
| |
| Novčanice sa tragovima droge |
| |
Američkom hemijskom društvu su, na nedavnom skupu, predstavljeni rezultate
ispitivanja novčanica iz više od 30 gradova Kanade, SAD-a, Brazila, Kine i
Japana. Na čelu tima naučnika bio je Jegang Zuo, profesor hemije i biohemije
na Univerzitetu Masačusetsa Darmaut.
Primećeno je da su novčanice sa severnoameričkog kontinenta u mnogo većem
broju imale na sebi tragove droge. Što se tiče kanadskih novčanica, ispitano
je 27, i to iz regiona Toronto i Sarnija. Od toga, 85 odsto imalo je na sebi
tragove kokaina, od 2,4 do 2,53 mikrograma, što je količina ista kao i 100
zrna peska. U SAD-u taj postotak je skoro 90, a uzorak ispitanih novčanica
bio je daleko veći.
Profesor Zuo kaže da uzorak iz Kanade nije dovoljno repre-zentativan da bi
se mogli izvlačiti neki validni zaključci o stvarnim razmerama korišćenja
kokaina.
Naučnici odavno već znaju da na novčanicama ostaje kokain u tragovima, koji
tu dospeva tokom trgovine, ali i posle, u bankama, tokom procesuiranja novca.
Oni veruju da bi ova činjenica mogla biti od pomoći kod praćenja tokova
trgovine drogom u određenim zajednicama.
Ističe se, međutim, da građani ne bi trebalo da strahuju da droga sa
novčanica može dovesti do nekih problema, bilo sa zakonom, bilo onih
zdravstvene prirode. |
| |
| |
|
| |
| Koncept stotinu milja stigao u građevinarstvo |
| |
Koncept stotinu milja počeo je da se širi na građevinarstvo.
Da podsetimo: prvobitno se koncept odnosio na način ishrane isključivo
namirnicama koje se uzgajaju lokalno, tačnije u krugu od najviše dve stotine
kilometara od mesta u kojem živimo.
 Na
ideju da ovo prenese na gradnju kuće došla je Brajoni Pen, pisac, profesor i
pobornik zaštite životne sredine iz Britanske Kolumbije. U izgradnji kuće na
Soltspring Ajlendu, rađene po njenom nacrtu, pomagao joj je građevinac Majkl
Dreglend. Projekat je podrazumevao upotrebu lokalno dostupnih materijala,
naravno u krugu od dvestotinak kilometara. Sem iz obližnje šume, drvnu građu
'nabavili' su i na obali, jer su koristili ono što je voda izbacila. Prozore
su pravile lokalne zanatlije, pod u prizemlju je stari pod iz crkve, a za
popločavanje sprata koristili su nekadašnji pod iz strugare. No,
najzanimljiviji deo kuće je crep, koji je već kao polovan dospeo na kuću
njenog dede, a potom, posle rušenja te kuće, stigao i na njen dom.
Trebalo je oko godinu i po dana i 300 hiljada dolara da na Soltspring
Ajlendu sagradi kuću od 300 kvadrata, koja je predstavljena posetiocima
tamošnjeg, nedavno održanog, tradicionalnog sajma projekata vezanih za život
u skladu sa okruženjem.
Penova je veoma vodila računa da kuća u svim segmentima, uključujući i
grejanje i odlaganje otpada, bude prilagođena i podređena okruženju i svojim
stanarima. Nema boja, tepiha, niti ičeg toksičnog, i kako prenosi impresije
posetilaca, kuća miriše i odiše svežinom podjednako kao i okolni pejzaži.
Ostvarenje ovakvih projekata sasvim sigurno zaslužuje naše divljenje. No,
samo malo razmišljanja pomogne nam da se setimo da su i naši preci, u svim
delovima sveta, na sličan način gradili svoje domove, koristeći materijal
koji im je bio pri ruci - kamen, drvo, slamu, lišće, led.
Uz svu tehnologiju i moderne proizvode, ponekad je teško vratiti se starim
materijalima, ali očigledno je da ima entuzijasta koji smatraju da starinski
način gradnje bio ispravan i koji su spremni da mu se vrate. |
| |
| |
|
| |
| Higijenske mere preventiva od gripa |
| |
Federalna vlada izdala je uputstva za sprovođenje preventive od širenja
meksičkog gripa u obdaništima, školama i internatima.
Pored momentalne izolacije svakog deteta ili zaposlenog u školi kod koga se
primete simptomi gripa, biće potrebno po-štovati pojačane mere za higijenu
ruku i prostora. Svi bi, takođe, trebalo da se pridržavaju preporučenog
ponašanja kod kijanja i kašljanja.
 Ministarka
zdravlja Liona Aglukak upozorila je da je od velikog značaja da, pre nego
što deca pođu u školu, sve bude spremno za potencijalni drugi talas
epidemije meksičkog gripa.
Napominje se da će se, od jedne do druge školske uprave, razlikovati mere
preventive, praćenja i reagovanja u slučaju gripa. Nastavnici će morati
budno da prate zdravstveno stanje dece, a škole će biti u obavezi da prijave
porast broja odsutnih.
Roditeljima se, takođe, preporučuje da decu zadrže kod kuće dokle god kod
njih postoji neki znak bolesti.
Vladino uputstvo posebnu pažnju posvećuje higijeni prostora, sa akcentom na
sve površine koje se najčešće dodiruju, poput kvaka, igračaka, telefona,
rukohvata, slavina i sličnog. To znači da će 'tetkice i čikice' u školama
ove jeseni morati veoma vredno da rade. Federalna vlada ne preporučuje
zatvaranje škola, ali je ostavljen prostor da konačnu odluku donesu lokalne
vlasti, posebno ako je odsutan veći broj nastavnika. |
| |
| |
|
| |
| Lekarima u Alberti posebne plate za grip |
| |
Sudeći po predloženom planu za finansijsku podršku lekara u provinciji i
Lekarskog udruženja Alberte, tamošnji doktori mogli bi dobijati do 518
dolara na sat, ukoliko pristanu da rade sa pacijentima obolelim od meksičkog
gripa.
Najviše bi bili plaćeni tokom noćnog dežurstva, satnica za večernju i vikend
smenu bila bi 403 dolara, dok bi za dnevnu smenu bili plaćeni 259 dolara na
sat, pod uslovom da bude proglašena vanredna zdravstvena situacija,
obavestio je pismom predsednik Udruženja dr Noel Grizdejl.
Oni koji se razbole od gripa H1N1 i zbog toga ne budu mogli da rade, primaće
garantovanu platu. |
| |
| |
|
| |
| Policajci zaustavili glumce kao na filmu |
| |
Policajcima nije lako, ali u ovoj priči nije bilo lako ni glumcima. Scena koja
je u suštini sastavni deo policijskog posla, samo ovog puta, slučajno, sa
filmadžijama kao akterima, nije bila snimana jer se zaista posumnjalo da su
u crnom sportskom hameru naoružani ljudi.
Pre nekoliko dana, na osnovu prijave građana, na autoputu 427 severno od
Kvinsveja, u prvim večernjim satima, pet policijskih automobila opkolilo je
i zaustavilo sportski automobil. Dvojicu muškaraca koji su bili u kolima,
pod pretnjom oružjem, policajci su izvukli iz automobila, naredili im da
legnu na zemlju i stavili im lisicama im ruke.
Iapostavilo se, međutim, da se radi o članovima filmske ekipe koja gostuje i
snima na lokacijama u gradu. |
| |
| |
|
| |
| Baksuzni provalnik ostavio novčanik |
| |
Ime Vilijema Kinga, 48, iz Toronta verovatno će se naći na spisku
najbaksuznijih provalnika.
On je proteklog vikenda provalio u salon za lepotu u jednoj poslovnoj zgradi
u ulici Jang, gde je iz kase uzeo oko 120 dolara, ali i našao kutiju
cigareta. Nakon što je napravio pauzu i popušio jednu cigaretu, otišao je u
toalet, a potom je provalio i u susedni solarijum. Tu je takođe uzeo novac
iz kase, ovog puta oko 200 dolara i izašao kroz vrata.
Svugde je ostavljao otiske prstiju, a snimila ga je i kamera za video-nadzor.
Međutim, ispostavilo se da je on policiji još više olakšao posao na
utvrđivanju identiteta počinioca. Naime, u tom šetanju i provaljivanju on
nije ni primetio da mu je iz džepa ispao novčanik. To ni policija nije
videla tokom prikupljanja dokaza, već ga je pronašao jedan radnik dok je
raščišćavao nered.
Policija mu je vratila novčanik i uhapsila ga. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
