SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2010
PRIJAVITE SE NA VREME

    Broj 1216, 18. septembar 2009.

Ustavne promene u BiH nisu prioritet
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da ustavne promene u BiH nisu prioritet, jer one nisu uslov za evropske integracije i zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika (OHR). "Odluka o tome da li će se učestvovati u ustavnim promenama i o okviru koji će se postaviti, može isključivo doneti parlament RS", kazao je Dodik posle razgovora sa predsednicima Demokratskog narodnog saveza (DNS) Markom Pavićem i Socijalističke partije RS (SP RS) Petrom Đokićem. On je kazao da treba reafi-rmisati poziciju RS, kao strane koja je potpisala Dejtonski sporazum, pa time i Aneks IV, koji je Ustav BiH. "Godinama je namerno ignorisano da je RS strana potpisnica Dejtonskog sporazuma i da zato imamo pravo na sve informacije i izveštaje visokog predstavnika o tome kako se realizuju aneksi", rekao je Dodik novinarima. On je ponovio da će RS 2011. godine samostalno izvršiti popis stanovništva, ako na nivou BiH ne bude moguće doneti zakon o popisu stanovništva. Srpski predstavnici u parlamentu BiH insistiraju da prilikom popisa bude i izjašnjavanje građana o nacionalnosti, veri i jeziku kojim govore. "Neki su nam rekli da to nije ono što želi Evropa, ali mi želimo da izvršimo popis i u tome nas niko ne može sprečiti. Onaj ko misli da da to nisu relevantni podaci neka ih ne koristi, a onaj ko misli da su relevantni neka ih koristi", naveo je Dodik. Još je ponovio da građani RS na referendumu treba da se izjasne da li su za ulazak BiH u NATO. "U svim evropskim zemljama predhodila je odluka i referendum o tom statusu, te ne vidim zašto bi bilo problematično da to uradimo i ovde. Mi ne vidimo mogućnost da se provede jedinstven referendum na nivou BiH", naveo je premijer RS. On smatra da treba provesti odvojene referendume u oba entiteta i na bazi rezultata tih izjašnjavanja definisati zajednički stav organa BiH. Komentarišući izjavu visokog predstavnika u BiH Valentina Incka da treba ukinuti tročlano Predsedništvo BiH i uvesti funkciju predsednika i dva potpredsednika BiH, koji bi se rotirali, Dodik je rekao da o tome "odlučuje RS, a ne Incko". "Mi ćemo odlučiti. Mi smo protiv toga i ostaće Predsedništvo BiH i to ne može da se menja", poručio je on. On je optužio pojedine me-đunarodne predstavnike u BiH da "mešetare", poručujući da on "nije ničija dadilja da im ispunjava želje". Premijer RS je naveo da se putem pojedinih medija, prvenstveno onih iz Federacije BiH, "širi priča o kriminalizaciji" aktuelne vlasti u RS, kako bi se na sledećim izborima dovela nova politička struktura. "Planiramo da donesemo zakon o informisanju sličan onom u Srbiji", zaključio je Dodik.

Tela poginulih u ratu u BiH preneta u novu spomen kosturnicu
Posmrtni ostaci 245 neidentifikovanih srpskih žrtava iz proteklog rata preneti su u novoizgrađenu spomen kosturnicu na vojničkom groblju "Miljevići" u Istočnom Sarajevu. Prema podacima Organizacije porodica poginulih i nestalih srpskih civila i zarobljenih vojnika Republike Srpske (RS), od prenetih posmrtnih ostataka ubijenih Srba, 90 odsto su civili nastradali prve godine rata u BiH, a među neidentifikovanim telima nalaze se i skeleti 170 žrtava pronađenih na širem području Sarajeva. U Republici Srpskoj (RS) se obeležava Dan nestalih u odbra-mbeno-otadžbinskom ratu. Tim povodom u novoizgrađenoj spomen kosturnici služen je parastos za srpske žrtve.

U Sloveniji od gripa obolelo 11 učenika
U osnovnoj školi u Polzeli 11 učenika je obolelo od novog gripa tipa A (H1N1), saopštile su danas slovenačke zdravstvene vlasti. Epidemiolozi doma zdravlja u Celju su saopštili da preduzimaju uobičajene mere higijene. Oni su naveli i da nisu utvrdili uzroke zaraze, jer se većina učenika upravo vratila sa letnjeg raspusta, koje je uglavnom provela van mesta u kome žive. Na mogućnost pojave zaraze posumnjalo se u prošli četvrtak, pošto deset učenika nije došlo na nastavu. Zbog pojave gripa u školu nisu došla 94 od 492 učenika škole u Polzeli, a njihovo oduštvo se tumači strahom roditelja od moguće zaraze.

Parlament dao zeleno svetlo Hrvatskoj
Parlamentarni odbori za spoljnu politiku i za evropska pitanja su na današnoj zajedničkoj sednici dali zeleno svetlo za nastavak pregovora Hrvatske za ulazak u Evropsku uniju (EU). Na taj način je otvoren put švedskom predsedništvu EU da sazove međuvladinu konfe-renciju za nastavak pregovora sa Hrvatskom. Istovremeno će se nastaviti slovenačko-hrvtaski pregovori o granici na osnovu predloga evropskog komesara Oli Rena. Predviđa se da će pristupna konferencija EU i Hrvatske biti održana 16.oktobra, a slo-venački ministar spoljnih po-slova je nedavno rekao da bi se ona mogla održati već krajem ovog ili početkom idućeg meseca.

Pet miliona maraka medijima
Vlada Republike Srpske (RS) odobrila je pet miliona konvertibilnih maraka za pomoć medijima koji deluju u RS. U saopštenju Vlade RS navedeno je da su iznosi određeni prema utvrđenoj listi bodova, a mediji koji su dobili novac narednih devet meseci moraju da zadrže isti broj radnika. Najviše je dobila Radio-televizija Republike Srpske (RT RS), 600 hiljada KM, a slede banjalučka Alternativna televizija (ATV) i bijeljinska BN televizija sa po 400 hiljada KM. Po 300 hiljada KM dobili su dnevne novine Glas Srpske i Nezavisne novine, dok je dnevnom listu Fokus odobreno 270 hi-ljada KM. Novinskoj agenciji SRNA pripalo je 200 hiljada KM. Banjalučki magazin Reporter takođe je dobio 200 hiljada KM, dok su po 175 hiljada KM dobili listovi Pres i Večernje novosti. Euroblicu dodeljeno je 100 hiljada KM. Televizija Istočno Sarajevo i prnjavrski Kanal 3 dobili su po 150 hiljada KM, televizija Prijedor 100 hiljada KM, a paljanska OSM televizija 45 hiljada KM.

Izrael će se okrenuti Zapadnom Balkanu
Potpredsednik vlade i ministar inostranih poslova Izraela Avigdor Liberman kazao je u razgovru sa crnogorskim zvaničnicima da će njegova zemlja u narednom periodu više biti okrenuta saradnji sa zemljama Zapadnog Balkana. Liberman je najavio pojačano interesovanje investitora njegove zemlje za učešće na tenderima u Crnoj Gori, kao i za saradnju u oblasti turizma i prometa nekretnina, saopšteno je iz vlade nakon razgovora sa premijerom Milom Đukanovićem. Crnogorski premijer je ukazao da će danas potpisani sporazum o ukidanju viza između dve države "omogućiti intenzivniju komunikaciju poslovnih ljudi i investitora". "Crna Gora je veoma zainteresovana za ucešće izraelskih investitora u projektima infrastrukture, saobraćaja, turizma i poljoprivrede", kazao je Đukanović, a preneo vladin biro. Ministar inostranih poslova Izraela se tokom boravka u Crnoj Gori sastao sa predsendikom države Filipom Vujanovićem i šefom diplomatije Milanom Roćenom.

Crna Gora će ispuniti uslove za ukidanje viza
Crnogorski ministar inostranih poslova Milan Roćen izjavio je da će vlada "učiniti" sve da ispuni uslove za ukidanje viza građanima Crne Gore za putovanja u države EU. Roćen je novinarima u Podgorici kazao da će vlada izmeniti Zakon o strancima i ispuniti "još nekoliko konkretnih zahteva koji stoje pred Crnom Gorom".

Albanci iz Makedonije u kućama kosovskih Hrvata
Preostali Hrvati u selima Letnica i Šašare, u kosovskoj opštini Vitina, žive u strahu jer Albanci koji su u njihova sela došli kao izbeglice iz susedne Makedonije javno čine štete, a od mnogih kuća su napravili štale. Pojedini Hrvati kažu da su ih Albanci u više navrata i fizički napadali. Predsednik opštine Vitina Nedžmedin Arifi smatra da izbegli Albanci iz Makedonije treba da se vrate kući, jer je tamo konflikt okončan a ambasador Hrvatske na Kosovu Željko Kramarić naglašava da ljude i imovinu treba zaštititi i da Hrvati moraju dobiti obeštećenje za svoju oštećenu imovinu. Od nekadašnjih oko 4.500 Hrvata u selima Letnica, Vrnavokolo, Vrnez i Šašare, sa zaseocima Zagrađe i Veselica, danas je ostalo samo njih 47, uglavnom starih. U vreme konflikta u Makedoniji Albanaci su, pričaju preostali Hrvati, kao izbeglice došli iz susednih pograničnih sela i zaposeli kuće Hrvata koji su ranije izbegli za Hrvatsku i druge evropske zemlje. Još tada su, kažu sagovornici izveštača Bete, zvaničnici govorili da su Albanci iz Makedonije u ta sela smešteni privremeno. Preostali Hrvati sada kažu da nije reč o privremenom boravku, jer su vremenom ti Albanci uz pomoć donatora, i na druge načine, pribavili velika stada stoke i da su od hrvatskih kuća napravili štale. Ta stoka noću pase useve u baštama Hrvata jer je njima, kažu, preostalo da zaseju samo okućnice. Njihovu nekada obradivu zemlju pridošli Albanci koriste kao pašnjake, a uveliko seku i okolne šume. Zbog svega toga ranije izbegli Hrvati, koji su i ove godine došli iz Hrvatske i drugih evropskih zemalja da obeleže katoličke praznike Veliku i Malu Gospu, 15. avgusta i 8. septembra, kažu da nisu mogli, kao ni ranijih godina, da prenoće u svojim kućama. Noć su proveli kod prijatelja u Letnici, odnosno u autobusima, kolima, a neki su morali da presede noć ispod zidina crkve Uznesenja Gospe letničke u Letnici. Portparol Kosovske policije Arber Beka rekao je za Betu da u poslednjih osam meseci nije bilo prijava u regionu Letnice. On je pozvao građane kojima je nešto uzurpirano ili su napadnuti, ili im neko preti, da to prijave policiji. Stjepana Ivića (56), koji se iz Hrvatske vratio u nameri da živi u svojoj kući u selu Šašare, novinar Bete sreo je u dvorištu kod prijatelja u Letnici. Od njegovog povratka, kaže Ivić, ostala je samo želja, jer mu je kuća uništena. Do Šašara se uglavnom ide peške. Na putu do Ivićevog uništenog doma prolazi se pored kuća sa kojih su počupani vrata, prozori, sve instalacije, zidovi su urušeni, a krovovi nakrivljeni i stoje samo na jednoj gredi jer su druge posečene. I Ivan Gegić (41), koji je došao iz Hrvatske da obeleži Gospu i da obiđe svoju kuću, doživeo je pravi šok. "Moje selo Šašare izgleda gore nego sela kroz koja je protutnjao rat, a ovde nije bilo sukoba. Znamo da Srbi odavde nisu odneli ni žlicu. Kuće su, međutim, potpuno uništene. Ostali su samo urušeni zidovi i ponegde nakrivljeni krovovi. Od većine kuća napravljene su štale. Albanci iz Makedonije drže krave i na spratu moje očerupane kuće", priča Gegić. Najgore je to, kaže on, što ovdašnja vlast sve to gleda i niko ništa ne preduzima, a ni hrvatska vlast ne daje nikakvu podršku svojim zemljacima na Kosovu. Gegić i Ivić, kao i Hrvati koji su ostali u ovim selima, kažu da će pismeno zahtevati da u Šašare i druga hrvatska sela Letničke župe izađe međunarodna komisija i da utvrdi načinjenu štetu. Zahtevaće, kažu, da Albanci odmah odu iz njihovih sela, jer u Makedoniji već godinama nema rata. Traže od kosovskih i međunarodnih institucija da obnove njihove razrušene kuće, kako bi Hrvati koji žele da se vrate mogli to da učine. U selu Šašare izveštač Bete sreo je Albanca Zećira Suljiša. On kaže da je iz jednog sela kod Kumanova u Makedoniji koje je od Šašara, peške kroz šumu preko granice, udaljeno oko dva sata. Na pitanje zašto su od hrvatskih kuća napravljene štale, Suljiš kaže da stoka "bežeći od vrućine sama ulazi u kuće zato što na kućama nema ni vrata ni prozora". Predsednik opštine Vitina Nedžmedin Arifi ističe da opština nije dovela izbeglice iz Makedonije. "To su učinile međunarodne organizacije a mi smo bili solidarni i prihvatili te ljude. Rat je završen i izbegli Albanci bi trebalo da se vrate svojim kućama. Kada bih se ja pitao, oni bi se vratili odakle su došli", kaže Arifi. Dodaje da je tražio od međunarodnih organizacija da izbegle Albance vrate u Makedoniju ali da još nije dobio odgovor. Ambasador Hrvatske u Prištini Zlatko Kramarić rekao je Beti da su on i zvaničnici ambasade u svim razgovorima upozorili predstavnike opštine Vitina i predstavnike kosovske vlasti na sve ono što se događa preostalim Hrvatima. "Nama je razumljivo da su ti ljudi u vreme konflikta u Makedoniji privremeno ušli u prazne kuće Hrvata ali to ne treba da bude trajno". Tražimo, rekao je ambašador, da u Letnici i drugim selima "funkcioniše pravna država". Ambasador je naveo da je dobio uveravanja i predsednika i premijera Kosova, kao i kosovskih ministara, da su "spremni da se sa ovim problemom uhvate u koštac". Na Kosovu je nekada bilo oko 10.000 Hrvata koji su živeli u selima Letničke župe i u Janjevu. Njihovo iseljavanje je počelo 90-ih godina sa raspadom bivše Jugoslavije, a deo Hrvata je otišao i 1999, posle dolaska međunarodnih mirovnih snaga na Kosovo. Danas je u Janjevu ostalo oko 250, a u Letnici i okolnim selima samo 47 Hrvata.
Nikola Bešević Vitina

Četiri osobe uhapšene, ne i Halilović
Pripadnici Agencije za istrage i zaštitu BiH (SIPA) zaplenili su svu dokumentaciju iz stana bivšeg generala Armije BiH Sefera Halilovića vezano za ratni period, ali nisu uhapsili Halilovića. Halilović je u Hagu oslobođen optužbi za zločine počinjene nad Hrvatima u selima Grabovica i Uzdol. Policija je juče zbog zločina nad hrvatskim civilima u mestu Trusine 1993. godine, na području Sarajeva, uhapsila Nedžada Hodžića, Mensura Memića, Dževada Salčina i Senada Hakalovića. Oni su uhapšeni po nalogu Tužilaštva BiH zbog sumnje da su umešani u ratne zločine, potvrdio je portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić.

Proverava se kako je Glavaš dobio BiH državljanstvo
Pravosudni organi BiH proveravaju način na koji je Branimir Glavaš, slika dole, nepravosnažno osuđen u Hrvatskoj zbog ratnog zločina nad Srbima, stekao bosansko državljanstvo, izjavila je danas u Tirani sudija Opštinskog suda u Sarajevu Amela Skrobo. Ona je na konferenciji posvećenoj regionalnoj borbi protiv korupcije izjavila da u zemljama regiona postoji mogućnost dobijanja dvojnog državljanstva i da Glavaš uživa potpunu zašstitu kao državljanin BiH. "Zaštita državljana BiH je ustavna kategorija. BiH kao i Srbija i Hrvatska, ne izručuje svoje građane a mogućnost izručenja je predmet jedne duge rasprave i regionalne saradnje", izjavila je Skrobo. Ona je naglasila da je veoma teško procesuirati osobe koje su prelaskom granice izbegle suđenje i podsetila na slučaj Ante Jovovića koji je u Bosni pravosnažno osuđen na 10 godina zatvora ali je prebegao u Hrvatsku. Glavaš je 8. maja ove godine pred sudom u Zagrebu osuđen na 10 godina zatvora zbog ratnog zločina nad srpskim civilima u Osijeku 1991. On je neposredno pred izricanje presude prebegao u BiH koja odbija da ga izruči Hrvatskoj. Glavaš je prošle godine dobio državljanstvo BiH po osnovu rođenja svojih roditelja koji su poreklom iz Bosne i Hercegovine.

Završena vojna vežba Združeni napor 2009
Vojna vežba NATO-a "Združeni napor 2009", na kojoj je učestvovalo je oko 500 vojnika iz 16 zemalja NATO-a i oko 150 pripadnika Oružanih snaga BiH, završena je juče u banjalučkoj kasarni "Kozara". Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić kazao je na ceremoniji zatvaranja vežbe da BiH "ide sigurnom koracima ka punopravnom članstvu u NATO savezu", dodajući da će se lično zalagati za veća ulaganja u oružane snage BiH. Ministar odbrane BiH Selmo Cikotić rekao je da je ova vojna vežba doprinela profesionalizaciji oružanih snaga BiH, kao i da simbolizuje "početak jedne nove etape puta zemlje ka punopravnom članstvu u NATO". Ceremoniji zatvaranja vojne vežbe prisustvovali su i srpski i bošnjački članovi Predsedništva BiH Nebojša Radmanović i Haris Silajdžić, predsednik RS Rajko Kuzmanović, premijer RS Milorad Dodik, predstavnici američke komande za Evropu, kao i delegacija parlamenta BiH.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"