|
|
Broj 1216, 18. septembar 2009.
| Oceniti ustavnost odluke o dolasku Euleksa |
| |
Predstavnici Skupštine Zajednice opština Kosova i Metohije predali su juče
predsedniku Srbije Borisu Tadiću Ustav kako bi ga podsetili na obavezu da
štiti integritet države, i programska načela Euleksa iz kojih se vidi da je
zadatak te misije da stvori nezavisno Kosovo.
 Nakon
što su predsednik Škupštine Radovan Ničić, Ljubomir Kragović i Marko Jakšić
(desno) ostavili dokumenta na pisarnici Predsedništva, Ničić je novinarima
rekao da su odbornici došli u Beograd i kako bi upozorili da je Srbija
saučesnik u stvaranju nezavisnog Kosova.
"Zvanični Beograd pomaže Euleksu da napravi institucije Kosova i da Kosovo
postane država u punom smislu. Zamolili bismo Beograd ako ne želi da nam
pomogne da nam ne odmaže, da ništa ne potpisuje i da Albancima ne pomaže da
stvaraju svoju državu", rekao je Ničić.
Ničić je rekao da ne očekuje ništa od Srbije jer je onima na vlasti jedini
cilj da ostanu i dalje na vlasti.
Dodao je da će se, bez obzira na sve to, kosovski Srbi i odbornici svim
silama boriti da toj nezavisnoj državi otežaju da ojača svoje institucije i
postane nezavisna država.
Odbornici su pre protesne šetnje, tokom koje su uzvikivali "Izdaja, izdaja",
"Kosovo je Srbija ne treba nam Unija", prisustvovali crkveno-narodnom saboru
na Kolarčevom univerzitetu, na kojem je ocenjeno da najave novih sporazuma
Beograda i Euleksa "nagoveštavaju još crnje dane za kosovske Srbe".
Skupština Zajednice opština Kosova i Metohije je tom prilikom najavila da će
od Ustavnog suda Srbije zatražiti da oceni ustavnost odluke vlasti Srbije da
se odobri dolazak misije EU na Kosovo.
Članovi Skupštine, koju čine odbornici izabrani na lokalnim izborima na
Kosovu 11. maja, takođe su naveli da će od Ustavnog suda tražiti da poništi
sve ugovore koje državne institucije potpisuju sa misijom EU.
Odbornici su upozorili vlast u Beogradu da ne pristaju na, kako su naveli,
formiranje granica između Srbije i Kosova i dodali da nedavno potpisani
sporazum MUP Srbije i Euleksa o saradnji u suzbijanju organizovanog
kriminala znači utvrđivanje granice Srbije i Kosova.
Tokom Sabora koji je trajao skoro dva časa, ukazano je na humanitarnu
katastrofu kojoj su izloženi kosovski Srbi, da se na Kosovu gase i napuštaju
srpske institucije i na pristrasnost misije Euleksa.
Kragović, koji je inače i predsednik Obora za Kosovo i Metohiju rekao je da
Srbi na Kosovu "žele da žive po zakonima Srbije, da imaju svoju lokalnu
samoupravu, svoje zdravstvo, prosvetu, pravosuđe, policiju, da žive pored
Albanaca, a ne pod njihovom vlašću".
Odbornik iz Zvečana i predsednik SNV severnog Kosova Milan Ivanović izjavio
je da su odbornici došli u Beograd kako bi izneli istinu i činjenice na
svetlost dana jer se "nezavisnost najbolje stvara u tišini i mraku".
Saboru je prisustvovao i poslanik Skupštini Srbije Slobodan Samaržić, koji
je ocenio da Vlada Srbije ne drži stvar u svojim rukama ali da je to ne
oslobađa odgovornosti za ono što čini.
Samardžić, bivši ministar za Kosovo i Metohiju, ocenio je da je situacija
možda još i gora nego što se pretpostavlja, da Srbija time što na terenu
gotovo da i ne radi, šalje znak i Albancima i međunarodnoj zajednici da
prihvata nezavisnost.
"Vlast je ostala samo na rečima 'nikada nećemo potpisati nezavisnost', a od
nje se to i ne traži", kazao je on i dodao da se od vlasti u stvari traži da
digne ruke kako bi se narod uputio na Prištinu ili naterao da ode.
Na Saboru je zatraženo da se Beograd jasno odredi prema predstojećim
izborima na Kosovu jer se, kako je rečeno, jedno govori, a drugo dešava na
terenu. Takođe apelovano je i na malobrojne Srbe koji su se prijavili za
učešće na izborima "da dignu ruke od tog posla".
Prema rečima potpredsednika Skupštine Marka Jakšića, Saboru, iako je
planirano, zbog odluke Svetog arhijerejskog Sinoda nisu prisustvovali
vladika Artemije i njegovo sveštenstvo i monaštvo. |
| |
| |
|
| |
| Povorka ponosa neće biti provokacija |
| |
Povorka ponosa biće održana u nedelju 20. septembra bez odlaganja i
odustajanja, uprkos postojećem riziku i pretnjama nasiljem, saopštili su
danas organizatori tog skupa.
Članica Organizacionog odbora Dragana Vučković izjavila je na konferenciji
za novinare da taj skup neće biti provokacija i promocija seksualne
orijentacije, već ljudskih prava i sistema vrednosti zasnovanog na
poštovanju različitosti i toleranciji.
"Ono što prati organizaciju tog skupa potvrđuje činjenicu da u našem društvu
postoji grupa koja je izložena marginalizovanju i nasilju, i zato ta
manifestacija ne treba da bude zabranjena", rekla je Vučkovićeva.
Prema njenim rečima organizatori očekuju da će skup, uz obezbeđenje policije,
proteći u najboljem redu i da neće biti incidenata. Ocenila je da su
organizatori manifestacije odgovorni da među učesnicima ne bude provokacija
i nereda, dok su državne institucije dužne da spreče sve ostale incidente i
eventualno nasilje.
Članica Organizacionog odbora Milica Đorđević rekla je da učesnici povorke
moraju doći na Plato kod Filozofskog fakulteta do 11 časova, jer im u
suprotnom, policija i redari neće dozvoliti da se pridruže skupu.
Skup će obezbeđivati jake policijske snage, a zabranjeno je unošenje
staklenih, metalnih, ili drugih predmeta koji mogu biti opasni, rekla je
Đorđevićeva i dodala da će spisak nedozvoljenih stvari biti istaknut na
sajtu Parade ponosa.
Prema njenim rečima, očekuje se da će u povorci biti oko 500 učesnika koji
će zbog bezbednosti, tek po dolasku na manifestaciju dobiti informaciju i
uputstvo o tome kako će se skup okončati.
Povorka će se kretati Vasinom ulicom, do Trga Republike i Knez Mihailovom
nazad do Platoa kod Filozofskog fakulteta, rečeno je novinarima.
Kako je najavljeno, učesnicima skupa obratiće se predstavnici organizacija
za zaštitu prava LGBT populacije iz Srbije, Hrvatske, kao i predstavnik
evropske kkoalicije LGBT zajednice. |
| |
| |
|
| |
| Amfilohije: Povorka ponosa je povorka srama |
| |
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije ocenio je danas da je najavljena "Povorka
ponosa", koja će u Beogradu biti održana 20. septembra, ustvari "povorka
srama i Sodome i Gomore".
"Da li je jalova ljubav - ljubav? A takva je muželožnička, gej-lezbijska
ljubav koja neće i ne može naslediti carstva Božjega, jer je besplodna i
jalova. Jer njen eros vodi u smrt i samoubistvo, istovetan je sa smrću",
naveo je mitropolit Amfilohije u reagovanju.
On je rekao da su Sodoma i Gomora u drevna vremena sami sebe uništili,
sagorevši u sumporu i ognju, upravo zato što su pretvorili prirodno
upotrebljavanje muškog i ženskog u protivprirodno, samouništavajuće.
"Vidovita crkva Božja ne može i ne sme prihvatiti protivprirodnost za
prirodnost, greh za vrlinu, beslovesnost za razumnost, antičovečnost za
čovečnost, samouništenje i obesmišljenje ljubavi kao najsvetije sfere života,
za radost života, pravednosti, za izbor puta koji vodi u istinsko ljudsko
življenje", kazao je Amfilohije.
"Kao takva, ona ne može prihvatiti niti odobriti povorku srama - za povorku
ponosa, pogotovu kad se njenim nametanjem, kao u ovom i svakom sličnom
slučaju, vrši javno nasilje nad inakomislećim", zaključio je Amfilohije. |
| |
| |
|
| |
| Pristojan život od kamenih ploča |
| |
Dok mnogi odlaze iz kuršumlijske opštine u potrazi za poslom i boljim životom,
bračni par Miladin (1958) i Vesna (1961) Milosavljević, iz planinskog sela
Grabovnica, odlučili su se za sasvim neuobičajen posao i način života.
Već deset godina oni sa svog jalovog imanja, na kome je rastao samo korov,
golim rukama eksploatišu kamene ploče i žive sasvim pristojno od svog rada.
Miladin i Vesna su za proteklu deceniju ručno prekopali oko 50 ari zemlje u
dubini od oko pet metara. "Koliko smo ploča do sada izvadili i obradili,
njima bismo mogli da popločamo auto-put odavde do Beograda", kaže Vesna.
 I
ne sluteći da na njegovom imanju, nasleđenom od predaka, leži čitavo
bogatstvo, Miladin je još sa 15 godina krenuo u svet, za boljim životom.
Međutim, pošto u Nemačkoj ništa nije uspeo da uštedi, vratio se u Grabovnicu.
U Kuršumliji je promenio nekoliko poslova u ovdašnjim, sada privatizovanim
preduzećima.
Ubrzo se oženio, a za troje dece, suprugu bez posla i ostarelu majku, plate
iz ovih preduzeća nisu stizale ni za osnovne potrebe. Organizovao je i otkup
pečuraka i drugih poljoprivrednih proizvoda u selu ali ni to nije pomoglo.
Kako ništa ovoj porodici nije išlo od ruke, odlučili su da ponovo probaju da
se bave poljoprivredom. Uzalud su on i supruga Vesna, rukama krčili u korov
zarasle njive i livade. Ništa nije uspevalo zbog kamenite podloge.
Godine su prolazile, sa decom su rasli i prohtevi, a para niotkud. Sve dok
Miladin krampom nije dublje zakopao nasred livade zasejane datelinom.
Posrećilo im se. Odmah su naišli na ravnu kamenu ploču. Za samo nekoliko
dana Miladin i Vesna su sa cele livade skinuli sloj zemlje, a ispod se "zasijala"
orgomna kamena ploča.
Krampom, budakom, lopatom, ćuskijom i gvozdenim klinovima, njih dvoje su
razbili ploču na iste delove, iste debljine i širine. Prvu turu kamenih
ploča, od 50 kvadrata, prodali su jednom Kragujevčaninu. Zarada od ove prve
ture je bila veća nego Miladinova godišnja plata u kuršumlijskom preduzeću
Kopaonik.
Ubrzo su dobili potvrdu sa Instituta za geologiju da se radi o izuzetno
kvalitetnom kamenu. Od tada, Miladin i Vesna imaju svoj majdan i eksploatišu
kamene ploče.
"Naše radno vreme je od jutra do mraka i leti i zimi. Uslovi za rad su veoma
teški. Nikakve mašine ne koristimo, isključivo ručno vadimo ploče i ručno ih
obrađujemo", kaže Miladin.
Sa zalaskom sunca završava se i njihovo radno vreme. Tada Vesna, pored
kućnih poslova, stigne da pročita i po koju knjigu, ali i da ode do grada
...
"Ceo dan provodim na majdanu, kada naiđu mušterije ili neki slučajni
prolaznik, često pomisle da sam muško. Zbog ovog posla su mi razvijeni
mišići, pa i ličim na muško", šali se Vesna.
Milosavljevići su veoma zadovoljni zaradom. Od prodaje kamenih ploča kupili
su dva automobila i poljoprivredne mašine, sazidali pomoćne objekte u
dvorištu porodične kuće.
Njihove dve ćerke u međuvremenu su se udale, a sin tek došao iz vojske. "Njemu
sada treba odmor i provod, a i ne želimo da on nastavi da radi ovaj posao",
kaže Miladin. Oboje ističu da će oni raditi dok ih zdravlje služi, iako su
obezbedili dovoljno novca za stare dane, a i da deci pomognu.
Obezbedili su takođe i sigurno tržiste i to, kako kažu, sve po preporuci,
nisu imali nikakvu reklamu. Priča se prenoslia od usta do usta, na daleko se
za njih čulo.
Do sada su, širom Srbije, za više od hiljadu objekata obezbedili kamene
ploče. Njihovim pločama su popločana dvorišta imućnih ljudi, ukrašene fasade
crkava, kafića, restorana. I staze u Đavoljoj varoši su popločane njihovim
pločama.
Prva tura od preko 100 kvadrata kamenih ploča nedavno je izvezena u Dansku,
dok će za naručioce iz Nemačke i Holandije, sledeće dve ture biti isporučene
za mesec dana. Nadaju se da će se posao i dalje širiti. |
| |
Ljiljana Danilović
Kuršumlija |
|
| |
| Četiri decenije na istom trofejnom biciklu |
| |
Penzioner Sveto Čolić (72) iz Loznice već 42 godine vozi bicikl, proizveden
još 1943, za potrebe kopnenih diverzantskih jedinica nemačke armije u Drugom
svetskom ratu.
Dobio ga je na poklon od prijatelja Janoša Kušickog, Nemca poljskog porekla,
sa kojim je radio u Nemačkoj, gde je 1967. godine kao radnik lozničke "Viskoze"
došao na specijalizaciju za rad na pumpama visokog pritiska u jednoj
tamošnjoj fabrici.
 Kušički
je bicikl zarobio pri kraju rata, kada je kao dobrovoljac sa britanskim
trupama ratovao Africi. Trofejni bicikl je potom preko Italije stigao u
poraženu Nemačku, gde je posle završetka rata nastavio da živi Kubicki, da
bi ga potom poklonio prijatelju Srbinu.
Sveto kaže da je za osam godina boravka u Nemačkoj, sa svojim prijateljem i
stanodavcem, takođe pasioniranim ljubiteljem vožnje biciklom, prešao celu
pokrajinu Baden Vitenberg, vozeći ponekad vikendom i deonice duže od 300
kilometara.
Nakon povratka u Loznicu svakodnevno je na posao u "Viskozu" išao biciklom,
sve do penzionisanja 1989. godine. Svoje druženje sa omiljenim dvotočkašem,
nastavlja i dalje kao penzioner, vozeći se skoro svakog dana do sedam
kilometara udaljenog porodičnog imanja u selu Runjani.
Automobil skoro da više nije ni koristio osim kada je s porodicom išao na
duža putovanja. "Otkako je kod mene na njemu sam samo ugradio svetlo, menjao
gume i jednom pedale, dok je sve ostalo kao kada je izašao iz fabrike",
priča Sveto. Prema njegovoj slobodnoj proceni, za sve ove godine sa "diverzantom"
je prevalio preko 2,5 miliona kilometara. Na njemu je, kako kaže, preterao
tone tereta, džakove cementa ili đubriva za zemlju.
Pre 25 godina umalo nije ostao bez svog bicikla. Pozajmio ga je ocu da ode
do pijace gde mu je dvotočkaš ukraden. Policija je uspela brzo da nađe
bicikl, a od tada ga nikome ne pozajmljuje.
Iako su mu za njega nudili nove najskuplje modele, Sveto nikada nije želeo
da se odvoji od starog bicikla, jer ga podseća na godine provedene u
Nemačkoj i druženje sa prijateljem Janošem Kušickim, koji više nije među
živima. |
| |
| Tomislav Živanović |
|
| |
| Obezbediti ispoljavanje jednakosti i
različitosti |
| |
Vlada Srbije je, povodom najavljene "Povorke ponosa" 20. septembra u Beogradu,
konstatovala da državni organi treba da obezbede slobodno ispoljavanje
jednakosti i različitosti.
"Srbija je demokratska država sa visokim standardima ljudskih prava i pravo
svakog građanina je da izražava svoje ustavne slobode", rečeno je na sednici
Vlade Srbije na kojoj se, kako se navodi, razgovaralo i o najavljenoj "Povorci
ponosa".
Vlada je pozvala sve građane da poštujući Ustav i demokratske vrednosti ne
narušavaju red i mir i da ne ugrožavaju bezbednost drugih građana. |
| |
| |
|
| |
| Otvoren 43. Bitef |
| |
Nemački dramski pisac Ronald Šimelfening otvorio je u utorak uveče u Sava
centru 43. Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef).
"Pozorište je umetnost koja ima puls i koja može da nam pomogne da se uzd
ignemo iznad nivoa na kojem se nalazimo", rekao je Šimelfening, koji je i
član žirija ovogodišnjeg Bitefa.
 Nakon
pozdravnog govora nemačkog dramskog pisca, publika u Sava centru bila je u
prilici da pogleda predstavu "Sutra" u režiji i koreografiji Sibija Larbija
Čerkauija, rađenu u produkciji Sadlers Vels teatra iz Londona.
Predstava "Sutra" nastala je kao rezultat Larbijeve opčinjenosti kung-fuom i
šaolinskom školom šan budizma, a u njoj nastupaju monasi, izvodeći svoj ples
na velikim drvenim kutijama, jedinom dekoru na sceni.
U glavnom programu 43. Bitefa, čiji je moto "Kriza kapitala - umetnost krize",
do 25. septembra biće izvedeno ukupno devet predstava.
Na Bitefu će gostovati i pozorišna trupa "Eks mahina" iz Kvebeka (Kanada) s
predstavom "Plavi zmaj" Roberta Lepaža, zatim teatar iz Lozane, koji će
izvesti predstavu "Airport kids", kao i Jo Stromgren kompani iz Bergena (Norveška)
s predstavom "Pisac".
Publika će biti u prilici da pogleda i dve domaće predstave: "Sanjare"
Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda, u režiji Miloša Lolića i "Brod
za lutke" u režiji Ane Tomović i izvođenju ansambla Srpskog narodnog
pozorišta iz Novog Sada.
Biće izvedene i predstave "Logor" Hotela Modern iz Roterdama (Holandija) i
"Karl Marks: Kapital, prvi tom" u izvođenju teatra iz Dizeldorfa (Nemačka).
 Planirani
su i prateći programi "Bitef polifonija" i "Bitef na filmu", koji se
prikazuje u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.
Izvođenje predstave "Pisac" o norveškom nobelovcu, piscu-kvislingu Knutu
Hamsunu, pratiće tribina na temu "Kvislinzi u umetnosti".
Festival će upotpuniti i izložba karikatura čiji je autor Jovan Ćirilov,
program posvećen 20. godišnjici smrti osnivača Bitefa, rediteljke Mire
Trailović, kao i izložba svih dosadašnjih plakata za Bitef.
Predsednik žirija 43. Bitefa je Patris Pavis, a ostali članovi su Ronald
Šimelfening, Oliver Frljić iz Hrva-tske, glumac Vladimir Aleksić i dramska
autorka Maja Petrić. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
