|
|
Broj 1218, 2. oktobar 2009.
| Najbogatije kinesko selo |
| |
Sa zvučnika na glavnom trgu svakog sata odjekne lokalna himna: "Ako hoćete da
vidite čudo, dođite u Huasi". Mada, nikakva objava nije potrebna.
Duž širokih bulevara pod drvoredima nižu se redovi gotovo istovetnih vila sa
crvenim krovovima, negovanim travnjacima i garažama za dva automobila. Svaka
porodica ima kuću i bar jedan automobil - dobijen od zajednice.
 Dobrodošli
u najbogatije selo u Kini. Imovina prosečne porodice je 150.000 dolara u
ze-mlji gde se godišnji dohodak po stanovniku kreće oko 2.000 do-lara.
Prihodi sela, ako se Huasi uopšte danas tako može nazva-ti, u poslovima sa
čelikom, gvožđem i tekstilom iznosili su prošle godine 50 milijardi juana
(7,3 milijarde dolara). Sve delatnosti su ujedinjene u grupaciju Huasi -
prvu komunalnu korporaciji koja je svoje akcije plasirala na kineskoj berzi.
Ova preduzetnička enklava od 30.000 ljudi u osnovi je i dalje komuna u kojoj
je vlasništvo nad zemljištem zajedničko i gde se dobra dele između svih.
Mada je kao primer izuzetan, Huasi simbolizuje 60 godina komunističke
vladavine u Kini. Pošto je decenijama zatirala slobodna tržišta da bi ih
zatim prigrlila, Kina je danas mešavina kapitalizma sa komunističkim
naznakama - sve čvrsto povezano jakom dozom praktičnosti.
Ta kombinacija je suština uspeha Huasija pod vođstvom Vua Renbaoa,
82-godišnjeg seoskog starešine. Zajednica je dobila sve pohvale Komunističke
paritje kao primer preobražaja siromašnih seljaka u bogate kapitaliste u
toku samo jedne generacije.
"Šta je socijalizam? Šta kapitalizam? Mi samo hoćemo ono što je dobro za
naše ljude. Hteli smo da ljudi postanu bogati", kaže Vu agenciji AP.
Ali, Vu ne pominje drugu stranu kojom Huasi odražava savremenu Kinu: više
hiljada radnika došljaka koji dobijaju daleko manji deo kolača - nejednakost
koja dolazi sa slobodno-tržišnim rastom.
Vuov pristup ekonomskom razvoju - posezanje za svim načinima koji
omogućavaju njegovom selu da se obogati - nailazi na odličan ođek u
današnjoj Kini gde se uspeh meri bogatstvom.
 Nekada
je selo Huasi, na jednom kvadratnom kilometru kamenjara u istočnoj
provniciji Điangsu, bilo isto kao i stotine siromašnih sela širom zemlje.
Osnovan 1961. godine, Huasi je bio poljoprivredna komuna sastavljena od
desetak manjih zaseoka - "radnih brigada". Kuće su bile primitivne a čvrsti
putevi retki.
Selo se našlo i usred katastrofalne gladi koju je izazvala prinudna
kolektivizacija obradive zemlje. Decenijama, sećaju se seljaci, ručak sa
mesom je bio luksuz. Ipak, sledili su Maovo učenje i bili proglašeni za
primernu komunu.
Vu, koji je od osnivanja Huasija bio sekretar seoske KP, shvatio je da
stanovnici nikada neće napredovati kao seljaci. Ohrabrio je porodičnu obradu
zemlje i želeo da slobodno prodaje seoski rod bambusa. To su bile opasne
ideje tokom decenije kulturne revolucije, 1966-76. godine.
Seoska omladina izvela je Vua na trg kao "zagovornika kapitalizma" i držla u
zatvoru šest meseci. Ali, bio je odlučan da okuša svoje zamisli. Osnovao je
malu fabriku posuđa 1969, koju je krio od viših državnih zvaničnika.
"Fabrika je bila tajna. Kad bi fukcioneri došli u posetu slali smo radnike
nazad na rad u polja", priča Vu. "Spolja smo kritikovali kapitalizam, a
iznutra se bavili njim".
"Komunizam je imao dobrih strana. Kapitalizam takođe ima dobre stvari tako
da smo mogli da učimo iz toga. Bojim se izbora samo jednog puta", kaže Vu
koga seljaci danas zovu Starim sekretarom.
Kad se Kina zvanično "zagrejala" za privatno predu-zetništvo krajem 70-ih,
Huasi je već bio odmakao u igri. Iskoristio je prihode svoje fabrike kao
kapital za širenje i osnivanje novih kompanija. Od tih skromih početaka,
preduzi-mljivi seljaci Huasija su prevazišli i svoje najsmelije snove.
"Kada sam bio mlad, nismo imali ni tri obroka dnevno", kaže Zu Zong (48),
sada jedan od direktora lokalne čeličane. Sa ženom i jednom kćerkom, Zu živi
u kući od 460 kvadrata, sa mermernim podovima. Tročlana porodica ima tri
automobila.
Stanovnici sela dobijaju osnovnu platu, ali gro zarade dolazi iz podele
godišnjih bonu-sa. Od podeljenog profita dužni su da ulože 80 odsto u akcije
kompanije. Svi žitelji imaju besplatno lečenje, obrazovanje i penzije - što
je većina Kineza izgubila na prelazu u kapitalizam. |
| |
| |
|
| |
| Konzervativcima predstoje teški pregovori sa
liberalima |
| |
Dva dana posle saveznih parlamentarnih izbora su predstavnici liberala (FDP),
novog koalicionog partnera u vladi savezne kancelarke Angele Merkel,
najavili da će veoma odlučno voditi koalicione pregovore sa konzervativcima
i neće odustati od svojih ključnih zahteva.
 Konzervativne
stranke, kancelarkina Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i sestrinska
bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) osvojile su u nedelju 33,8 odsto
glasova. To je drugi najgori posleratni rezultat konzervativaca na save-znim
izborima, ali za sastav vlade dovoljan, jer je FDP po-stigla najbolji
posleratni re-zultat sa 14,6 odsto glasova.
No koalicioni pregovori mogli bi da budu teški. Analitičari ne isključuju
mogućnost da će FDP pre ulaska u pregovore tražiti da se napravi "bilans"
državnog budžeta, da se utvrdi koliko će skočiti nezaposlenost pošto isteknu
sredstva za finansiranje skraćenog radnog vremena na koje su zbog krize
prešle mnoge firme i i da se utvrdi da li ima prostora za poreske olakšice.
Ozbiljna razmimoilaženja između budućih koalicionih partnera postoje i u
vezi sa poreskim obevezama preduzeća i porezom na nasleđe. Sporan je i
zdravstveni sistem, čiju je reformu sprovela dosadašnja
konzervativno-socijaldemokratska vlada, i koju CDU/CSU, kako je navedeno u
njihovom predizbornom programu, žele da zadrže, a FDP da je ukine.
Razmimoilaženja između konzervativaca i liberala postoje i oko više tema
vezanih za unutrašnju politiku, pravosuđe, građanska prava i prava radnika.
Kancelarka Merkel je izričito najavila da dosadašnje dogovore o minimalnim
zaradama neće povući i obećala "socijalno uravnoteženu politiku nove vlade"
i nastavak kontakata kako sa preduzetnicima tako i sa sindikatima.
 No,
sindikati, koji su već uoči izbora pozvali članove da svojim glasom spreče
stvaranje crno-žute vlade, upravo stra-huju da će u novoj koaliciji sa
liberalima konzervativci preći na neoliberalni kurs u privredi, koji
smatraju veli-kom opasnošću po prava zaposlenih.
U crno-žutoj koaliciji, kako se zbog partijskih boja naziva savez
hrišćanskih demokrata i liberala, već su vladali konzervativni kancelari
Konrad Adenauer od 1961. do 1963. godine, Ludvig Erhard od 1963. do 1966.
godine i Helmut Kol od 1982. do 1998. godine.
Međutim, ranije je CDU/CSU imala po četiri do pet puta više mesta u
Bundestagu od liberala. Sada su oni toliko jaki, da sebe više ne vide kao "juniora"
u koalicionoj vladi koji "obezbeđuje" tek nekoliko procenata koji nedostaju
moćnim konzervativcima.
Analitičari ojačalu FDP, svasnu da njeni glasovu omogućavaju novu koaliciju,
vide i kao opasnost po kancelarku Merkel i ocenjuju da će joj biti teže da
vlada sa njima nego protekle četiri godine sa Socijaldemokratskom partijom
Nemačke (SPD).
U jednom od komentara se, uz podsećanje da će u koaliciji zahtevi liberala
prema konzervativcima biti oštri i nepopustivi, ocenjuje da su "zlatna
vremena kancelarke Merkel prošla". |
| |
Snežana Bogavac
Berlin |
|
| |
| U poligamnom braku žene ne žive pod istim
krovom a muž "rotira" |
| |
U Maleziji, gde je među muslimanima mnogoženstvo legalno ali ne i rašireno,
osnovan je Klub za poligamiju koji za cilj ima pomoć samohranim majkama,
bivšim prostitukama i ženama koje jesu ili misle da su usedelice, da nađu
supruga.
Osnivač je iz klana Ašarijevih čiji je jedan član, 43-godišnji biznismen
Ikramulah, muž četiri žene i otac 17 dece, ponovo "sveže oženjen". Brak sa
Rohajom Mohamad, majkom se-dmoro dece, Ikramulahu je ugo-vorila baš njegova
supruga, advokatica Kartini Marof.
 I
Ikramulahov otac je poligamista i danas taj 72-godišnjak ima 38 potomaka iz
pet brakova ali nikada nije prekršio islamska pravila i imao više od četiri
žene istovremeno.
"Želimo da promenimo stav ljudi prema poligamiji, da je oni vide kao nešto
lepo a ne odvratno", rekla je za AP osnivač Kluba Hatija Am, četvrta žena
Ikramulahovog oca Ašarija Muhamada.
Iako se čini da poligamiji nema mesta u Maleziji, azijskoj demokratiji koja
se ponosi neoboderima, visokom tehnologijom i brzim privrednim rastom, ona
je duboko ukorenjena u zemlji sa 27 miliona stanovnika, pretežno muslimana.
Poligamija se ipak prakti-kuje u samo oko dva odsto muslimanskih brakova.
Procenat je tako mali jer su žene u Maleziji sve slobodnije i sve se češće
posvećuju karijeri.
Poligamisti navode da je prorok Muhamed imao 12 žena, uključujući udovice
kojima je bila potrebna zaštita. "Neki ljudi o poligamiji govore s podsmehom
jer je ne razumeju po-tpuno", kaže Ikramulah.
Članovi Kluba, 300 muževa i 700 žena, nadaju se da će javnosti pokazati
sliku srećnih porodica i umiriti borce za prava žena koji tvrde da neke
supružnice i deca pate u poligamnim brakovima.
Ministarka za porodicu, muslimanka Šahriza Abdul Džalil ističe da se
poligamija ne ohrabruje u malezijskom društvu a grupa Sestre islama, koja je
protiv poligamije, uverava da ta praksa nije dobra za žene.
 Protivnica
poligamije je i 42-godišnja poslovna žena Šarifa. Ona je prošle godine,
posle 15 godina braka, zapretila razvodom mužu koji se zaljubio u razvedenu
majku troje dece i poželeo još jednu suprugu s obrazloženjem da oseća da toj
drugoj ženi treba pomoć.
Šarifa se na pomen druge osećala kao da joj se svet srušio a kao uteha joj
nije poslužilo objašnjenje da će joj pristajanje na drugu ženu obezbediti
mesto u raju.
Ta majka dvoje dece, koja hrani porodicu jer joj je muž neza-poslen, nije
suprugu dala dozvo-lu za još jednu ženu i par je završio u bračnom
savetovalištu. Na kraju je Šarifin muž obećao da se neće još jednom oženiti.
"Žene treba da imaju stav. Mi smo sve napredenije. Znamo naša prava. Neću da
uđem u po-ligamni brak. Znam da zaslužujem bolje", izričita je Šarifa.
Ali Kartini, stara 41 godinu, međutim, kaže da je za nju poligamija dobra
jer, dok se ona bavi u sudu, prva žena njenog muža kuva, pere i odgaja decu.
"Supruge se nadopunjuju. Na-ravno, deliš muža i prirodni su konkurencija i
ljubomora. Ali, uprkos svemu, trudite se da postanete prijateljice i naučite
da delite probleme", navodi Kartini mane i prednosti poligamije.
Inače, u poligamnom braku žene uglavnom ne žive pod istim krovom a muž "rotira".
Svi se okupljaju za praznike.
A Hatija, koja je 1982. postala četvrta žena Ikramulahovog oca, priča da je
bila skeptična kada je o poligamiji reč ali da je pristala na brak jer je
tada, u 27. godini, već bila prestara da nađe muža.
"Šta je loše u deljenju supruga? Ja to radim već gotovo 30 godina", pita se
Hatija, majka osmoro dece. |
| |
| |
|
| |
| Irci po drugi put o Lisabonskom ugovoru |
| |
Irci će danas, 2. oktobra, drugi put izjasniti o Ugovoru iz Lisabona, a
istraživanja javnog mnjenja nagoveštavaju da će većina sada podržati taj
sporazum o reformi evropskih institucija.
U Irskoj, koja je na prvom referendumu 12. juna 2008. godine odbacila
Lisabonski sporazum, ponovo je organizovan referendum, pošto je EU toj
zemlji napravila određene ustupke, pre svega u vezi sa pitanjem vojne
neutralnosti i broja komesara u Evropskoj komisiji.
Uoči drugog izjašnjavanja, sunovrat irske privrede, jedan od najtežih na
starom kontinentu, dominirao je predreferendumskom debatom. Oni koji su i
dalje protiv tvrde da "u svemu postoji element državnog i evropskog
nasilništva koje se ogleda u poruci: 'Ako ovog puta ne budete glasali za
Lisabonski sporazum, biće još gore".
"To nije razumna rasprava već pre prislanjanje pištolja uz slepočnicu uz
poruku: gla-sa-jte za sporazum ili vam se crno piše", mišljenje je mnogih
Iraca.
 Na
drugoj strani su EU, Irska vlada, sve vodeće irske stranke izuzev Šin Fejna,
krupan biznis i mnogi Irci koji smatraju da je glas "za" na referendumu
najbrži put za izlazak iz ekonomske krize.
Prema istraživanju javnog mnjenja, čije je rezultate 25. septembra objavio
dnevnik Ajriš tajms, 48 odsto glasača namerava da glasa za Lisabonski ugovor,
a 33 odsto protiv, dok je 19 odsto neopredeljeno.
Prošlogodišnje odbacivanje sporazuma na referendumu u Irskoj osujetilo je
planove da Lisabonski ugovor bude ratifikovan do kraja prošle godine i da
stupi na snagu poče-tkom 2009. godine.
Pošto nije ratifikovan u planiranom roku, sporazum će sada stupiti na snagu
prvog dana u mesecu posle podnošenja zvanične potvrde o poslednjoj
ratifikaciji. Da bi stupio na sna-gu mora da ga ratifikuje svih 27 članica
EU.
Sporazum su do sada ratifikovale 23 članice EU, uglavnom u parlamentima, a
prva je to učinila Mađarska 17. decembra 2007. godine, samo četiri dana
posle njegovog potpisivanja. U Irskoj je obavezno izjašnjavnaje građana na
referendumu o značajnim pitanjima u vezi sa nacionalnim suverenitetom.
Proces ratifikacije je u toku u Češkoj, Poljskoj i Nemačkoj. Posebno je
otvoreno pitanje završetka ratifikacije u Češkoj, gde predsednik Vaclav
Klaus, poznati evroskeptik i protivnik Lisabonskog ugovora, odlaže odluku o
potpisivanju.
Eventualno kašnjenje u ratifikaciji Ugovora moglo bi da utiče na rokove i
planove za formiranje nove Evropske komisije, čiji mandat ističe 1. novembra.
Pregovori o reformi institucija EU počeli su 2001. godine a rezultirali su
predlogom evorpskog ustava koji su, međutim, građani Francuske i Holandije
odbacili na referndumima 2005. godine. Nakon toga, umesto ustava, predložen
je ugovor o reformi institucija koji je potpisan 13. decembra 2007. u
Lisabonu.
Najvažnije novine su utvrđivanje kvalifikovane većine u Savetu EU, veća
uloga Evropskog parlamenta u zakonodavnom procesu, uvođenje funkcije
predsednika Evropskog saveta i funkcije visokog predsta-vnika EU za spoljnu
politiku.
Ugovor prvi put predviđa mogućnost da članica istupi iz EU. Takođe, ako
Lisabonski ugovor bude usvojen, Povelja EU o osnovnim pravima postaće pravno
obavezujuća.
Prema novom sporazumu, odnosi članica u EU biće jasniji zahvaljujući boljem
raščlanjivanju nadležnosti. Evropa bi trebalo da bude efikasnija, pošto će
biti pojednostavljene metode rada i glasanja, a institucije savremenije.
Od 2014. godine kvalifikovana većina će se bazirati na natpolovičnoj većini
članica i građana, odnosno odluka će biti doneta ako je podrži 55 odsto
članica koje predstavljaju 65 odsto stanovnika Unije.
Uvođenjem funkcije predsednik Evropskog saveta prestaće šestomesečna
rotacija članica na čelu EU. Predsednik će se birati na dve i po godine.
Lisabonskim ugovorom biće objedinjeni evropski instrumenti spoljne politike,
uvođenjem funkcije visokog predstavnika EU za spoljnu politiku koji će biti
i potpredsednik Evropske komisije. Biće uspostavljena i Evropska slu-žba za
spoljno delovanje koja će obezbediti podršku visokom predstavniku za spoljnu
politiku.
EU bi, prema sporazumu, trebalo da bude efikasnija u nekoliko političkih
oblasti ključnih za građane i Uniju danas. To se posebno odnosi na pitanja
slobode, bezbendosti i pravde, borbe protiv terorizma i kriminala.
Sporazum potvrduje osnovne slobode građana EU i princip solidarnosti među
članicama u slučaju terorističkih napada ili prirodnih katastrofa, kao i u
oblasti energetike.
U oblasti bezbednosti i odbrane očuvaće se dosadašnji oblici odlučivanja a
otvoriće se mogućnost za jačanje saradnje među manjim grupama članica. |
| |
| |
|
| |
| Broj žrtava zemljotresa raste i dalje, novi
bilans 770 |
| |
Prema najnovijim podacima zvaničnika, broj poginulih od zemljotresa na Sumatri
je 770, a sve su opravdanija strahovanja da će broj poginulih biti nekoliko
hiljada.
Spasilački napori da se raščiste ruševine nakon potresa tla jačine 7,6
stepeni otežani su kišom, nedostatkom adekvatne opreme, i nepristupnošću
ruševinama.
 U
glavnoj gradskoj bolnici u Padangu, koja je takođe oštećena zemljotresom,
nalazi se ogroman broj povređenih. Nema dovoljno lekova i osoblja.
Predsednik Indonezije Susilo Bambang Judhojono apelovao je na vladu da što
hitnije dopremi pomoć žrtvama avionima ili brodovima, s obzirom da su glavni
zemni putevi presečeni ili teško oštećeni, a klizištu su dodatni problem.
Vlada je odblokirala 26 miliona dolara na ime pomoći ugroženima, a neke
zemlje, poput Japana i Švajcarske su najavile da šalju ili su već poslale
ekipe specijalista za pomoć u katastrofama.
Komunikacija se vrlo teško odvija na svim nivoima, nema struje, u mnogim
delovima ostrva nema vode ni hrane.
Većina stanovnika je napustila Padang, veliki lučki grad od skoro milion
stanovnika, u strahu od mogućeg cunamija i sećanja na 2004.godinu, kada je
nakon potresa od 9,1 stepeni usledio katastroflani cunami na severu Sumatre
u kome je više od 200.000 ljudi izgubilo život u tom delu Azije, a samo u
Indoneziji njih 170.000.
Juče ujutro je ostrvo pogodio novi jak zemljotres jačine 6,8 stepenim na oko
150 km južno od grada.
"Zapad Sumatre je kao supermarket za ekološke katastrofe - vulkani su
aktivni, klizišta i zemljotresi su česti i jaki...", rekao je šef
istraživačkog vulkanološkog centra. |
| |
| |
|
| |
| Visoki troškovi zatvaranja škola zbog gripa u
SAD |
| |
Zatvaranje američkih škola i dnevnih boravaka zbog novog gripa moglo bi da
košta između 10 milijardi i 47 milijardi dolara, navodi se u danas
objavljenom izveštaju Instituta Brukinkgs iz Vašingtona.
Iako je američka vlada pozvala uprave škole da prekinu nastavu samo kao
poslednju meru, kada se od novog gripa razboli veliki broj dece ili
nastavnog osoblja u određenoj ustanovi, brojne škole zatvorene su u
proteklih mesec dana od kada je počela školska godina.
 U
ponedeljak je bilo najmanje 187 zatvorenih škola u SAD, u kojima je 80.000
đaka, saopšteno je iz američkog Ministarstva obrazovanja.
Brukings centar za socijalnu i ekonomsku dinamiku procenjuje u izveštaju da
bi troškovi četvoronedeljnog zatvaranja svih škola u SAD mogli da se kreću
između 10 milijardi i 47 milijardi dolara, što je, kako se navodi u
izveštaju, sasvim umerena procena.
Nedolazak dece u škole znači da i roditelji moraju da odsustvuju sa posla, a
neki od tih roditelja su i zdravstveni radnici, kaže se u izveštaju.
Gledano po gradovima, masovno zatvaranje škola u Vašingtonu bi koštalo 65
miliona dolara, Njujorku 1,1 milijardu dolara, a u okrugu Los Anđelesa 1,5
milijardi dolara.
Procenjuje se da bi zbog masovnog zatvaranja škola 12 odsto zaposlenih moglo
da odsustvuje sa posla.
Troškovi ne održane nastave procenjuju se na 6.1 milijardu dolara. |
| |
| |
|
| |
| Produžen pritvor osumnjičenima za pljačku
trezora |
| |
Švedski sud odredio je da još dve nedelje u pritvoru ostanu dve osobe
osumnjičene za prošlonedeljnu pljačku trezora nadomak Stokholma.
Sud u Stokholmu pustio je na slobodu trećeg osumnjičenog, ocenivši da nema
osnova za njegovo zadržavanje. Četvrti osumnjičen biće saslušan sutra.
Osumnjičeni, starosti od 21 do 36 godina, svi sa područja Stokholma,
uhapšeni su zbog pljačke ili pomoganja u pljački. Neki od njih imaju
kriminalni dosije, ali je policija odbila da objavi više informacija.
Pošto su iskočili iz helikoptera, maskirani razbojnici su kroz krovni prozor
ušli u trezor kompanije G4S u južnom delu Stokholma. Izazvali su niz
eksplozija u zgradi, pokupili novac i pobegli helikopterom.
Mediji u Srbiji preneli su da je u grupi koja je opljačkala trezor bilo više
osoba sa područja bivše Jugoslavije, a među njima i nekoliko bivših
pripadnika "crvenih beretki" - policijske jedinice MUP-a Srbije raspuštene
pošto su njeni pripadnici učestvovali u ubistvu premijera Zorana Đinđića.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je nedavno da je
srpska policija pre tri nedelja upozorila švedske kolege da se planira
pljačka. |
| |
| |
|
| |
| Megan Foks nezadovoljna svojim izgledom...? |
| |
 Glumica
Megan Foks, koja je redovno na vrhu lista najprivlačnijih žena sveta,
izjavila je da joj se ne dopada kako izgleda, preneo je magazin OK.
"Mogu da se probudim i osetim vitkom a da već sutradan, iako se preko noći
ništa nije dogodilo, počnem da osećam kao da sam se ugojila pet kilograma:
ništa mi ne pristaje i sve je pogrešno", ispričala je zvezda filmova "Transformersi"
i "Jennifer's Bodi".
Megan Foks (23) je takođe navela da su je u školi pojedina deca maltretirala
zato što je želela da postane glumica.
"Nikada nisam bila popularna, ni jedan jedini sekund. Svi su me mrzeli i
bila sam autsajder. Moji prijatelji su oduvek bili muškarci, agresivna sam i
devojčice me zbog toga nikada nisu volele", rekla je glumica. |
| |
| |
|
| |
| Tango na listi svetske kulturne baštine |
| |
Tango je deo svetske kulturne baštine, pošto je organizacija Ujedinjenih
nacija za nauku, kulturu u obrazovanje (UNESKO) tom plesu dodelila status
tradicije od posebnog značaja za čovečanstvo.
Argentina i Urugvaj, koji tvrde da su mesta na kojima je tango nastao,
godinama su tražile da senzualna muzika i koraci tog plesa postanu deo
svetske kulturne baštine, što je i prihvaćeno na sastanku 24 članice
komiteta za baštinu UNESKO-a u Abu Dabiju.
Zahvaljujući tome, dve zemlje dobiće novčanu pomoć iz posebnog fonda za
očuvanje kulturne tradicije, a vlade obe države lakše će i same moći da
ulažu u svoj najčuveniji izvozni proizvod posle govedine. "Veoma smo ponosni.
Nadamo se da će ova odluka doprineti širenju tradicije tanga u celom svetu",
kazao je ministar kulture Argentine Ernan Lombardi.
Tango se kao poseban plesni stil pojavio krajem prve decenije 19. veka u
predgrađu Buenos Ajresa i Montevidea. Danas je popularan u Evropi, Japanu i
SAD. Za trenutnu popularnost tog plesa zaslužni su i brodvejski hit "Forever
Tango" i televizijska emisija "Ples sa zvezdama".
"Tango je osećanje koje se može otplesati, a to osećanje je naravno strast",
kazao je Lombardi.
Argentina i Urugvaj dugo su bili u sukobu zbog rodnog mesta velikog tango
plesača Karlosa Gardela. Dve zemlje ostavile su po strani međusobne razlike
prošle godine, u okviru zajedničkog napora da ubede UNESKO da tango uvrsti u
tradicije vredne očuvanja radi dobrobiti celog čovečanstva. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
