|
|
Broj 1221, 23. oktobar 2009.
| Riznica mudrosti pod manastirskim krovom u
Miltonu |
| |
Sačuvani prvi tragovi pismenosti, dragoceni, retki spisi, istorijski dokumenti,
zapisane misli mudraca i filozofa, sistemi prepisivanja knjiga i dokumenata,
jedinstveni primerci starostavnih knjiga - ti pojmovi se uglavnom vezuju za
pojam manastira. Manastiri ?? oduvek bili svetionici duha, riznice mudrosti
i znanja, utočiste za sve duše - i one izmučene, na-paćene, umorne, i one
vedre i one izgubljene i pronađene. Manastir je za čo-vekovu dušu ispružena
ruka spasenja.
 Upravo
takvu sliku o smislu i cilju postojanja manastira pružalo je prisustvo
nekoliko stotina ljudi u nedelju, 18. oktobra na imanju našeg Manastira
Svetog preobraženja u Miltonu. U blaženstvu ujedinjene duše - najpribližniji
je opis svega što se odigravalo od ujutru do uveče na manastirskom prostoru.
Najpre služba u samom manastiru, prepunom vernika i pričešće posle službe.
Svetački prizor pružale su majke sa decom u naručju koja su bila potpuno
mirna dok ih je sveštenik celivao i davao im na-foru. Osećanje blaženstva
zaogrnulo je i odrasle i decu.
Božija služba je tog dana bila izuzetno svečana i inspirativna, jer su je
obavljali trojica vladika: Njegovo preosveštenstvo, naš Vladika Georgije,
koji nam je podario najlepši manastir u provinciji Ontario i njihova
preosveštenstva: Episkop britansko-skandinavski Vladika Dositej i Jegarski
administrator eparhije temišvarske Vladika Budimski Lukijan, koji su došli
iz daleka da uveličaju ovaj događaj.
 Događaj
od izuzetne važnosti bilo je osvećenje manastirske biblioteke, arhiva i
muzeja Eparhije kanadske. Sazidana je nova zgrada, iza konaka, potpuno
dovršena, spolja i iznutra okrečena. Ostalo je da se unutrašnji prostor
isparceliše i uredi prema dizajnu arhitekte biblioteke, g. Nenada Štrpca, iz
Vankuvera. Suvišno je napomenuti da je profesionalno znanje g. Štrpca, kao i
drugih mnogobrojnih donatora, poklon Manastiru i izraz poštovanja prema
Vladiki Georgiju koji je ovaj manastir podigao srpskom narodu u Kanadi.
Pre tačno četvrt veka: "hirotonisan je naš Vladika Georgije i u ove dane
Pokrova Presvete Bogorodice zapao ga je tron Eparhije kanadske, ovde u
istinski vavilonskom ambijentu i atmosferi. U svetu prepunom kojekakvih,
izopačenih izazova, Vladika Georgije, ni na tren, ni za jotu nije odstupio
od služenja Gospodu i žrtvovanom čedu, Hristosu. Ustanovio je nove bogomolje
inorodnom Sinu, po svom ovom severnom tlu, utemeljio je i u vremenu i u
prostoru, manastir Svetog Preobraženja, ovde u Miltonu i učinio je da svako,
od mnoštva izbeglih i sklonjenih, koji će stići posle njega u ova daleka
kanadska snegovanja, da svako ko je ovde bio ili dolazi redovno , kada se
povede razgovor o manastiru u Miltonu, kaze: - Naš manastir." - u ovim
biranim, poetski nadahnutim rečima, citiranim iz govora književnika Radovana
Gajića, sublimirane su sve pohvale i čestitke upućivane Vladiki Georgiju,
svo vreme od strane dvojice vladika, gostiju, ostalog sveštenstva i
mnogobrojnih parohijana
 Osvećenje
biblioteke bio je veoma svečan čin. Dostojanstvena povorka, na čelu sa
vladikama i sveštenicima, najpre se zaustavila na platformi ispred
novopodignute prilazne kosine (rampe). Tu je, uz prigodni govor i počasti,
donatoru za postavljanje ograde rampe, g. Željku Čolakoviću dodeljen orden
Svetog Save. Potom je presečena vrpca i prisutni su se niz kosinu spustili
do platoa ispred biblioteke.
Priznanje Eparhije za gradnju zgrade biblioteke arhive i muzeja, dobili su
g. Blagoje Savić i Slobodan Gojković.
Vladika je odlikovao i tri mlada sveštenika: Miroslav Ratković, Goran
Gojković i Milan Jovanović.
Najuzbudljiviji momenat bilo je proglašenje prvog kuma Biblioteke. U
licitiranju, najveću donaciju za biblioteku - 35.000 ponudio je poznati i
ugledni dobrotvor Jovo Vujasinović i time počasno proglašen za kuma
Biblioteke, uz komentare sa više strana: "Oni koji su uvek davali i dalje to
čine".
Nabrojana su dosadašnja Jovina dobročinstva, njegova stalna briga i
konkretan doprinos za održavanje Manastira u Miltonu.
Zatim je presečena vrpca na vratima objekta i povorka je ušla u Biblioteku.
Sav prostor je bio ispunjen narodom. Zaorilo se "Na mnogaja ljeta",
harmonični glasovi sveštenika i crkvenog hora odjekivali su između zidova i
peli se prema visinama. Zatim je Vladika Dositej osvestao svetom vodicom
zidove Biblioteke.
 Održan
je i prigodan umetnički program koji je vodio književnik Radovan Gajić. On
je najpre pozvao poznatu vo-kalnu solistkinju Nedu Gavrić, koja je, kao i
mnogo puta do sada, uveličala sve-čani događaj, organizovan u našem
Manastiru. Neda je znalački, bez pratnje muzike, otpevala staru narodnu
pesmu "Ona mi sije jeleče". Recital koji su izveli naši renomirani dramski
umetnici, Amra i Dimitrije Porobić, takođe uvek prisutni u kulturnim
programima održavanim u Manastiru, ostavio je snažan utisak na prisutne,
zbog pogođenog izbora stihova. Najpre je Dimitrije Porobić pročitao tekst
Matije Bećkovića o Svetom Savi. Zatim su Amra i on govorili naizmenično
stihove Dragana Lakićevića, Matije Bećkovića i Dragomira Brajkovića. Potom
je književnik Rado-van Gajić saopštio svoje Slovo o Manasiji, iz koga
citiramo odlomak:
Osnivajući časopis Eparhije i istoimenu izdavačku kuću "Istočnik", vladika
Georgije je nedvosmisleno iskazao svoj odnos prema knjizi, prema reči. Svima
nam je bilo jasno da ga vodi ono spoznanje, da knjiga, da reč, svoj trag
dubi u srcima onih kojima je upućena. I danas, evo nas okupljenih pod
gospodskom palicom vladičanstva, u budućem zdanju biblioteke, arhive i
muzeja naše Eparhije kanadske. Ovo treba, kao u despotovoj Manasiji, kao u
Manasijinom hramu, da bude središte, srž centra iz koga će se na dalje
propovedati i širiti reč vere onoga koji je svojim milosrđem jedini išao i
ide ka svima, ka svakome od nas, ka svakome od onih koji će tek doći.
Baš ti koji će doći moći će ovde da nađu potvrdu svojim uzdanjima i
nadanjima. Ovde treba da se čuva ono blago koje se ispisuje za buduće dane,
kako nas puti Sveta Knjiga: "Jer što se naprijed napisa za našu se nauku
napisa, da trpljenjem i utjehom pisma nadu imamo" (Rimljanima Poslanica
15.4.).
... I zaista ovde je još jedno zdanje iz koga nama sija, treba da nam sija,
da nas hrabri Gospod u uzdanju našem, i ovde je čovek koji je to doveo u
stvarnost i vizijom i svojim ličnim radom, naš Vladika Georgije."
Kada je uzeo reč, na kraju, Vladika Georgije je rekao: "Neki govore da nam
nije potrebna biblioteka u doba interneta, a ja na to odgovaram: sve će
proći, ali Božija reč ostaje zauvek. Mi volimo da se okupljamo da bi uživali
u jelu i piću. Ali potrebna nam je i duhovna hrana. Potrebna nam je
biblioteka, da knjigama hranimo svoju dušu." Vladika je govorio o budućem
izgledu unutrašnjosti Biblioteke. Biće na dva sprata. Na gornjem će se
instalirati kompjuteri Posetioci će imati miran kutak za sedenje,
prelistavanje knjiga i dobijanje podataka preko interneta.
Zatim je Vladika poimence zahvalio svim donatorima, odanim parohijanima bez
čije pomoći i moralne podrške ne bi sve ovo bilo ostvareno. A ostvareno je
do sada mnogo. Kako sam Vladika reče: Imamo sveti hram u kome se molimo Bogu,
imamo konak, u kome namerni i slučajni putnici-dobronamernici mogu da
predahnu i konače, snabdeli smo manastirsko zemljište sportskim rekvizitima
i sl., da naša omladina ima razloga da dođe, da se odomaći na svojoj zemlju,
i da postane privržena svojoj veri; I evo, sada imamo i posebnu zgradu
biblioteke, gde će se čuvati i negovati srpska pisana reč, u kojoj će se
obrazovati i duhovno uzdizati buduća pokolenja, gde će naši ovdašnji pisci
moći da prilože svoje knjige…" Da ne bih nečije ime nehotično propustila,
izostaviću nabrajanje zaslužnih Srba, o čijem učinku i donacijama je govorio
Vladika Georgije. Hvala im veliko!
Govori, čestitke i izrazi zahvalnosti Vladiki Georgiju nastavljeni su i za
vreme ručka u novoproširenom paviljonu.
O podvižništvu Vladike Georgija i parohijana Svetosavske crkve i Manastira
Svetog Preobraženja govorili su dugo i sa mnogo ljubavi Vladika Dositej i
Vladika Lukijan. Urezalo mi se u pamćenje kazivanje Vladike Dositeja: "Mi u
Evropi ne možemo ni da sanjamo o ovakvom božanskom poduhvatu, da sagradimo
manastir sa konakom, bibliotekom i da pravimo planove za izgradnju novih
objekata. Ali eto, Bog je odredio, da u daleku, prostranu, hladnu Kanadu
dođe mladi podvižnik Georgije i ostvari Božiju promisao."
Prvi dragoceni eksponat nove manastirske biblioteke i muzeja uručen je
takođe za vreme svečanog ručka. Generalni konzul Republike Srbije, g. Zoran
Grković, u dugom, rodoljubivom govoru, uz mnogo pohvala za podvižništvo
Vladike Georgija, sveštenstva Svetosavske crkve i odanih parohijana, svečano
je izjavio da biblioteci i muzeju Manastira Svetog Preobraženja gospodnjeg u
Miltonu poklanja svoj lični primerak reprint izdanja Sretenjskog ustava iz
1835. godine.
Ovo je bio veoma značajan događaj za srpsku dijasporu u Kanadi. Daj Bože da
dugo ne čekamo do sledećeg. Ako ovako nastavimo, umesto razdeljenosti i
nesloge, živećemo u istinskoj sabornosti i jedinstvu. |
| |
| Katarina Kostić |
|
| |
| "Pesmom kroz Srbiju" |
| |
Akademija Srpske Narodne Igre-Miroslav Bata Marčetić, koncertom "Pesmom kroz
Srbiju", a pod pokroviteljstvom Generalnog Konzulata Republike Srbije u
Torontu, raspevano i veselo obeležila je tradicionalne Dane srpske kulture u
srpskom centru na Diksiju u Misisagi.
Organizovan sa ciljem, da se sav prihod od donacija koje se sakupe predaju
za izradu fresaka u crkvi Sabor Svih Srpskih Svetitelja u Misisagi, koncert
je samim tim bio još svečaniji .
 Dobrodošlicom
svih prisutnih među kojima i Generalnog Konzula Republike Srbije u Torontu,
Gospodina Dragana Grkovića sa suprugom, prote Prvoslava Purića i Mihajla
Dodera, kroz program nas je vodio magistar glume, Mladen Obradović.
Koncert je odpočeo pesmom "Molitva", a zatim se zapavela svima poznata "Sedam
sati judara"..
- O istoriji našeg naroda postoje mnoge pesme koje vekovima traju, kaže
gospodin Bata Marčetić, a vrednost njihove posebnosti je u neprolaznosti,
jer ove pesme podsećaju narod na njegove korene.
Zaista pevački Ansambl Akademije ume da ponese publiku. Zasluga pripada
svakako i vokalnom pedagogu Gospođi Sonji Crnomarković kao i sefu orkestra i
vokalnom pedagogu Akademije, gospodinu Mići Petroviću.
Poznato je da je kao jedan vid čovekovog ispoljavanja od njegovog postanka
bilo pevanje, u kombinaciji sa plesom i glumom koje od pradavnih vremena
počiva na improvizaciji.
Naša narodna pesma ima koncept melodijemodela, koja se najčešće naziva "glas",
a nesto ređe "kajda" ili "arija". Otuda je kod nas osnovni folklorni "kompozicioni
princip" – korišćenje melodije već poznate pesme, kojoj se dodaje novi tekst.
Kod mnogih naroda i kod nas, vrlo je važna melodijska improvizacija koja se
razvijala od nesvesnog do svesnog.
U mnogim našim izvornim narodnim pesmama postoji potreba da se sve odpeva
bez prekidanja daha, te tako pevači tokom izvođenja pesme uzimaju vazduh
naizmenično i čini se da je čitava pesma ispevana na jedan dugački dah...
Kada je reč o izvornoj pesmi, Akademija Srpske Narodne Igre Mioslav Bata
Marčetić, zna kako da je neguje.
-" Nema više prela i sjela kao što je nakad bilo, gde su se mladi okupljali
oko ognjišta u nekoj toploj sobi uz petrolejku ili fenjer, u kojoj su igrali
i pevali, a guslar zatezao strune i tamjanom ih osvežavao, da bi gromkim
glasom zapevao...Vremena su se izmenila, a starih običaja sve je manje, kažu
u Akademiji. Upravo iz tog razloga, cilj nam je da produžimo postojanje
srpskih tradicionalnih pesama i običaja koje su na pragu da sasvim nestanu i
da na taj način sačuvamo i prikažemo lepotu, kvalitet i raznovrsnost naše
kulturne baštine."
 Iz
devojačkih i momačkih grla tokom večeri, čule su se pesme "Sinoć sjala jedna
zvijezda mala", "Kada sveta nedilja osvane", "Ajmo moje seje poigrati".
"More izgrejala",' Čula baba, razbrala", 'Pogledaj de moj jarane/ Kude si
posla mori Cveto","Vo naše selo Malovo", "Gora ječi", "Vrbice vrbo zelena",
" 'Pesma Orahovcu", "Gusta mi magla", " U selo kavga golema"/'Goranine".
Koncert je završen bogatim i zasluženim aplauzom ne samo zbog predivnih
pesama i još lepšeg izvođenja, već i humanog gesta da se sav prihod od
koncerta pretoči u oslikavanje fresaka u našoj crkvi.
"Leti, leti, pesmo moja mila,
Glas tvoj nek se do neba izvija!" |
| |
| Ksenija Vučević |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
