|
|
Broj 1222, 30. oktobar 2009.
| OFSET 2009 - OTAVSKI FESTIVAL SRPSKIH TEATRA |
| |
Otavski festival srpskih teatara, OFSET, održan je u Otavi od 16-18 oktobra.
Ove godine učestvovali: Srpski Teatar iz Otave -"Laki komad" (komedija
Nebojše Romčevića), ZONA 416 (Toronto) - "Urnebesna tragedija" (drama Dušana
Kovačevića) i Srpsko pozorište iz Toronta - Jesi li ti do doš'o da me vidiš"
(komedija Miodraga Karadžića).
 Već
treću godinu, veliki entuzijasti, članovi Srpskog teatra iz Otave organizuju
ovu manifestaciju u želji da se i na ovim prostorima stvori pozorišna scena
koja će okupljati amatere koji uživaju u tim “daskama koje život znače”.
Predivna sala "Kailash Mitar" na Karlton univerzitetu (Carleton) pružila je
svim glumcima amaterima pravi "miris" pozorišnog zadovoljstva sa
profesionalnom uslugom i tehnikom.
Organizatori su se pobrinuli za svaki detalj, sve da bi se gosti osećali što
ugodnije. Od smeštaja i hostesa koje su sačekivale grupe koje su pristizale
u Otavu pa do tretmana u pozorištu i zajedničke žurke organizovane za sve
učesnike skupa.
 Publika
u Otavi, kao i uvek, poželela je dobrodošlicu na najlepši način. Burnim
aplauzom nagradila su gostujuća pozorišta. Opravdano, jer su sve tri
predstave, svaka na svoj način, pružile kvalitet koji je bio iznad
amaterskog nivoa.
U subotu veče svi učesnici bili su gosti u prijatnom ambijentu restorana
Grill Man vlasnika Đorđa Samaradžića gde je, kao i svake godine, za muzički
deo bio zadužen orkestar srpskog teatra iz Otave " Harmonia". Sedmoro
članova, oduševilo je svojim repertoarom i muzičkim umećem sve prisutne.
Profesionalci, u pravom smislu reči, prošetali su nas kroz ruske stepe,
dočarali nam vatreni temperament cigana i podsetili nas na naše lepe
starogradske pesme. Do duboko u noć ostali smo sa ovim divnim ljudima,
družeći se i uživajući u prilici da budemo svi zajedno, na jednom mestu,
posle napornog rada koji je uložen da bi pozorište našlo svoje mesto, i ovde
u Kanadi.
Svakako se mnogi pitaju, kako u Otavi tako i u Torontu, čemu sve to i zašto?
 Mnogo
je vremena potrošeno, mnogo sati nerviranja, brige i strepnje da li će se
odraditi sve na pravi način. U ludilu života u kome se svi nalazimo…pa još
to. Da, potrebno je mnogo snage i strpljenja… a najviše entuzijazma i želje
za promenom da bi se ovako nešto dešavalo.
Onog časa kada se poslednji reflektor na bini ugasi, kada odjekne aplauz u
publici i kada vam kroz glavu prolete fleš slike svega kroz šta ste prošli,
sa nekim novim ljudima, novim prijateljima…shvatite da sve nije bilo suludo,
shvatite da ste uradili pravu stvar, da ste konačno uradili nešto samo za
sebe, samo za svoju dušu.
Hvala Otavi na još jednom lepom trenutku koji smo dodali u naš "album"
života i koji će nas puniti do sledećeg viđenja.
Ivana Đorđević |
| |
| |
|
| |
Prošlog vikenda na repertoaru pozorišta Assemblu Hall osvanula je pozorišna
predstava "Nova pokondirana tikva" autora Zlatana Fazlagića, po motivima
Jovana Sterije Popovića u izvođenju novo-oformljene amaterske grupe "d.g.d. Polet
Production" iz Toronta.
 Poznat
Nušićev komad "Pokondirana tikva" modernizovan je tekstualno i scenski pa se
prestava preselila u današnji Beograd, u porodicu u kojoj majka, sticajem
okolnostim dolazi do veće sume novca i tada njen skorojevićki mentalitet
dolazi do potpunog izražaja.
Transformacija njene ličnosti odražava se kako na okruženje u kom živi tako
i na ljude sa kim živi, kako autor kaže "ludilo mozga, haos, znači i…
katastrofa". Bogatstvo koje je iznenada stekla stvara u njoj neodoljivu
želju da postane deo, jel'da, današnjeg glamoruznog i izveštačenog sveta
estrade.
Od samog početka predstave kreće u "fazonu" beogradskih foliranata "napucan"
sa svim forama i slengom koji je svojstven određenim krugovima tog nekog
"krem" društva koje viđamo na ekranima tv prijemnika ili o njima piše žuta
štampa.
Iz rečenice u rečenicu glumci nam, sa jedne strane, dočaravaju deo te
"elite" ismejavajući kako nivo njihovog mentalnog stanja pa tako i vrednosti
za kojima teže, jer glavni cilj života je ...."vrh brate, vrh"..., a sa
druge strane prikazuje se skromnost i jednostavnost za kojom teži ostatak
porodice. I publika koja je imala priliku da vidi ovu predstavu, baš tako
nekako se podelila, naravno u dve grupe.
 Jednima
se predstava dopala zbog autorskog teksta autora Zlatana Fazlagića, koji
realno odražava trenutno stanje života u Srbiji sa svim onim što prati takav
stil života od rečnika i načina odevanja do tih nekih novopostavljenih
vrednosti. Predstavu su ocenili kao veoma duhovitu, a glumce da su vrlo
dobro odigrali role koje su im dodeljene.
Drugima nivo teksta u predstavi nije nešto što zadovoljava njihov ukus i
interesovanje. Na momente im je bilo čak zamorno od nabijenog teksta o
estradnim likovima koji su im nepoznati, jer ne prate tračeve žute štampe i
srpske tv programe. Smetalo im je vrlo oskudna scenografija a i premalo
scenskih radnji i kretanja glumaca po bini.
Zajednička ocena je da neosporno treba odati priznanje autoru teksta na
umešnosti sa kojom je prisutnima dočarao sloj Beograda koji nažalost
figurira na tim prostorima i koji je idol malograđanima i nekom polusvetu
ali sam sadržaj teksta je ono što nije zadovoljilo nečije ukuse.
Većina se takođe slaže da je predstava predugačka obzirom da je trajala
skoro 2 sata bez pauze, po čemu se mora pretpostaviti da reditelj nije
pušač, te oba tabora preporučuju da se ta činjenica mora uzeti u obzir.
Zajedničko mišljenje je da je Ivana Obradović apsolutno legla uloga majke
Seke i zaslužuje pohvale pogotovo što nije bilo lako izneti celu prestavu i
savladati toliki tekst.
 Većini
je na momente smetala transformacija glasa uloge ćerke Gordane Goge Jarić,
jer smatraju da je Jasminka Mandić odlično odigrala tu ulogu i ostvarila
odličnu transformaciju te da je bilo nepotrebno da se i glasom karikira lik
koji predstavlja, te da je to u stvari umanjio glumačku umešnost koju je
pokazala.
Isti slučaj je i sa ulogom koju je igrao Zoran Milenković (Rade) i čini se
da je bilo sasvim nepotrebno karakirati glas obzirom da je odlično ušao u
lik koji je tumačio.
Dejan Petković u ulozi Dragana Gagija Nikolića je bio fenomenalan i
zaslužuje svaku pohvalu jer je neizmerno verno odglumio transformaciju
potrebnu za novonastalu situaciju u kojoj se našao, kao i lik Gabija koju je
igrao Viktor Ginić koji je baš zato što je delovao spontano i prirodno
apsolutno dočarao rolu koja mu je dodeljena.
Ksenija Viličić Jovšić u ulozi Bosiljke Bobe, je sasvim solidno dočarala
sponzorušu i prepoznatljiv lik beogradskog krem društva.
Sve u svemu glumci amteri su maksimalno odradili svoj posao. Ostaje samo
nedoumica da li ovaj sadržaj, tekst koji smo imali priliku da vidimo
zadovoljava nivo koji očekuje publika u Torontu.
Ali ukusi su različiti i uvek će biti publike kojoj će se nešto dopasti a
nešto neće. Ono što stoji je da se treba podržati rad amatera jer je velika
stvar da jedan grad ima svoju scenu i svoja pozorišta.
Ivana Đorđević |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
