|
|
Broj 1225, 20. novembar 2009.
| Sporno bacanje vakcina i prevodi |
| |
Stručnjaci epidemiolozi preko Gugla prate širenje virusa tipa A H1N1, jer tu
mogu najbrže da dobiju podatke o njegovoj aktivnosti, kretanju i broju
obolelih.
Ispostavlja se da podaci sa Gugla gotovo u potpunosti odgovaraju onima
prikupljenim na tradicionalan način. Oznaka za Kanadu je 'intenzivno',
odnosno najviši stepen, ali je u poslednjih nedelju dana došlo do značajnog
pada. Uz pomoć nekih matematičkih proračuna takođe je predviđeno usporavanje
aktivnosti virusa, mada stručnjaci i dalje izražavaju oprez.
 Dr
Dejvid Batler-Džons ističe da je u Kanadi oko jedne četvrtine stanovnika do
sada primilo vakcinu, po čemu smo vodeći u svetu. Opsežnost va-kcinacije,
kao i to što nema zastoja u imunizaciji, objašnjavaju i zašto je ovde do
sada bilo tako malo ozbiljnih i smrtnih slučajeva.
Ono što je, međutim, ovih dana izazvalo sporne reakcije je to što je
objavljeno da se neke vakcine bacaju. U pitanju su vakcine koje su već
pripremljene za davanje, ali nisu upotrebljene iz najraznovrsnijih razloga,
najčešće zbog toga što je veoma teško unapred proceniti broj pacijenata. Rok
trajanja vakcina u špricevima je 24 sata, a posle toga moraju da se bace.
Nadležni ističu da pokušavaju sve da drže pod kontrolom i da ovo uopšte ne
treba da uznemirava, zato što je bačeno svega oko jedan odsto od ukupnog
broja upotrebljenih vakcina.
Predstavnici opozicionih liberala su na listu zahteva, koje su stavili pred
vladu u vezi sa borbom protiv pandemije, ubacili i pitanje finansiranja
prevoda na druge jezike, sem engleskog i francuskog, materijala u vezi sa
svinjskim gripom. Sada lokalna zdravstvena služba iz svojih, i inače
skromnih sredstava, to finansira, umesto da to bude u nadležnosti federalne
vlade.
Portparol ontarijskog mi-nistarstva zdravlja Dejvid Džensen, pak tvrdi da
provincija nije od službe za javno zdravlje dobijala zahteve za pomoć u tom
pogledu. On naglašava da se preduzimaju brojne mere, poput informisanja kroz
94 etničke novine, radio spotove na 19 je-zika i pamflete na 28 jezika na
veb-sajtu Ministarstva zdra-vlja.
Opozicija takođe zahteva pomoć vlade za pokrivanje troškova za angažovanje
dodatnog broja medicinskih sestara, što bi ubrzalo proces vakcinacije.
Nekoliko trudnih nastavnica u Britanskoj Kolumbiji odbilo je da radi u
školama, sa obrazloženjem da je zbog velikog broja obolele dece radno
okruženje postalo rizično za njih. Posebnoj komisiji je, stoga, naloženo da
provere da li se sprovode sve odgovarajuće higijenske mere za smanjivanje
rizika od infekcije gripom na najmanju moguću meru. |
| |
| |
|
| |
| Inflacija ponovo pozitivna |
| |
U oktobru je inflacija bila 0,1 odsto, ponovo pozitivna posle pet meseci ispod
nule.
Korekcija je počela u oktobru, kada se razlika između ovogodišnje i
prošlogodišnje cene benzina sa septembarska 23 procenta, spustila na 13,1.
 U
stvari, statističari su saopštili da je u odnosu na isti period prošle
godine poraslo šest, od ukupno osam najvažnijih komponenti koje utiču na
inflaciju. Tu spadaju hrana, odeća, kućni troškovi i oprema, sredstva za
ličnu hi-gijenu i lekovi, rekreacija, alkohol i duvan.
Ipak, cene hrane i dalje u najvećoj meri utiču na stopu inflaciju, mada u
manjoj meri nego pre nekoliko meseci. U poređenju sa prošlogodi-šnjim cenama,
ovog oktobra hrana je bila za 2,3 odsto skuplja.
Bazna inflacija Banke Kanade, kojom nisu obuhvaćeni energenti i pojedini
prehrambeni proizvodi, porasla je na 1,8 odsto i približila se do zacrtana
dva odsto.
Po regionima, šest provincija imalo je pozitivnu inflaciju u oktobru, dok je
u septembru samo Saskačuan bio u plusu. |
| |
| |
|
| |
| Doplata za udobnije sedište u avionu |
| |
Er Kanada je najavila da će putnici koji žele da sede na sedištu po sopstvenom
izboru, morati to i da doplate.
Ovim se kompanija pridružila sve većem broju avioprevoznika koji putnicima
nude nude takvu mogućnost. Primera radi sedište sa većim prostorom za noge
moći će da se dobije po ceni od 35 dolara na domaćim linijama, do 75 na
međunarodnim.
 Novine
takođe podrazumevaju da se majke sa malim bebama smeste iza zidova ili
pregrada, gde u delu koji se i inače zove nebeski krevetac, ima prostora za
bebe da spavaju.
Ove novine su uvedene na zahtev putnika, objašnjavaju zvaničnici
aviokompanije. Posebna sedišta će moći unapred da se rezervišu, tako da
putnici mogu biti sigurni da će na putovanju imati osiguranu dodatnu
udobnost.
Međutim, u Asocijaciji putnika u aviosaobraćaju, portparol Hari Gau kaže da
ovakve i slične doplate za letove postaju model ponašanja aviokompanija,
koje naplaćuju svaku uslugu, uključujući i vazduh koji se udiše.
Povoljno je, ipak, što su putnici, naročito oni visoki, u prilici da za sebe
dobiju adekvatniji smeštaj u avionu. On, međutim, nikako ne odobrava dodatno
plaćanje za udobniji smeštaj majki sa bebama, nazivajući to korakom unazad i
čak, predbožićnim poklonom avio-škrtice.
Vestdžet naplaćuje od prošle godine putnicima do 15 dlara za dodatni prostor
za noge, dok regionalna kompanija Porter Erlajnz ništa ne zaračunava. Oni
kažu da imaju dodatnih pet do sedam santimetara prostora između redova, tako
da je putnicima svugde udobno. |
| |
| |
|
| |
| Završen festival novog srpskog filma u
Torontu |
| |
Severnoameričkom premijerom filma "Đavolja varoš" Vladimira Paskaljevića u
Torontu je završen deveti festival novog srpskog filma.
Na festivalu koji je završen u nedelju uveče, prikazani su još i filmovi "Čekaj
me, ja sigurno neću doći" Miroslava Momči-lovića, "Medeni mesec" Gorana
Paskaljevića i "Tamo i ovde" Darka Lungulova.
"Tokom nepune prve decenije 21. veka na festivalu je prikazana gotovo
celokupna produkcija srpske kinematografije u ovom periodu", izjavio je za
Betu osnivač i organizator festivala Nenad Stanković.
"Srpske filmove videlo je više od 30.000 gledalaca - iseljenika iz Srbije i
drugih delova bivše Jugoslavije, ali i drugih ljubitelja filma", dodao je
Stanković.
Festival novog srpskog filma najveća je manifestacija te vrste u Severnoj
Americi i jedan od najznačajnijih kulturnih događaja u dijaspori. |
| |
| |
|
| |
| Festival srpskog filma u Vankuveru |
| |
Projekcijom filma "Beogradski fantom" u Vankuveru je završen treći festival
srpskog filma.
Na festivalu su prikazani i filmovi "Tamo i ovde", "Sveti Georgije ubiva
aždahu" i "Drug Crni u NOB-u".
Direktor ovogodišnjeg festivala bio je Edi Osghian, beogradski đak i
vankuverski režiser i producent.
"Treći festival srpskog filma okupio je brojnu publiku u ovdašnjoj poznatoj
dvorani 'Holivud', i to ne samo pripadnike dijaspore, nego i Kanađane i
druge ljubitelje filma nesrpskog porekla", rekao je agenciji Beta osnivač
festivala i počasni konzul Srbije u Vankuveru Petar Vladiković.
"Kanadski mediji posvetili su srpskim filmovima izuzetnu pažnju. Promocioni
partneri festivala su najgledanija televizijska stanica u Britanskoj
Kolumbiji 'Global', kao i jedne novine i jedna radio stanica. Zapažen članak
objavljen je i u najtiražnijem dnevniku 'Vankuver san', a imao sam
zadovoljstvo da o festivalu govorim i na državnom radiju Si-Bi-Si (CBC)",
rekao je konzul Vladiković.
Generalni i "zlatni" sponzor festivala je firma "Putevi-Užice", a "srebrni"
sponzori su kompanije iz Kanade i Srbije, kao i Stevan Kovačević. Osnivač
festivala je počasni konzul Srbije u Vankuveru Petar Vladiković. |
| |
| |
|
| |
| Najviše nagrada za roman o prirodi moći |
| |
 Dve
književnice koji ne žive u Kanadi dobitnice su najstarijeg i najprestižnijeg
kanadskog književnog priznanja, Nagrade generalnog guvernera za dva "romana
godine".
Kejt Pulinger nagrađena je za roman na engleskom jeziku "The Mistress of
Nothing", Žili Macijeri ( za delo "Le discours sur la tombe de l'idiot"
napisano na francuskom.
Kejt Pulinger potiče iz Britanske Kolumbije ali živi u Engleskoj a
Kvebečanka Žili Macijeri živi u Francuskoj.
"Kreirajući fascinantan lik guvernante u romanu o prirodi moći -
zavodljivosti, nedostižnosti i sposobnosti da izmeni ljudsku dušu" prva je
pobedila četiri finalistkinje među k | |
