|
|
Broj 1227, 04. decembar 2009.
Počela rasprava o Kosovu pred Međunarodnim sudom
pravde |
Usmena rasprava o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova
počela je u utorak pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Predsednik suda
Hisaši Ovada iz Japana je na početku zasedanja ukratko sumirao dosadašnji
tok postupka.
 Šef srpske delegacije je Dušan Bataković, koji je ambasador Srbije u Parizu,
zamenik šefa delegacije je Saša Obradović, te eksperti za međunarodno pravo
Malkolm Šo iz Velike Britanije, Marsel Koen iz Švajcarske i Andreas Cimerman
iz Nemačke.
Početku rasprave prisustvovao je i ministar inostranih poslova Srbije Vuk
Jeremić.
Delegacija vlasti u Prištini koje su u februaru 2008. godine jednostrano
proglasile nezavisnost Kosova, svoje argumente će sudu predočiti popodne, od
15 sati.
Delegaciju Prištine predvodi ministar spoljnih poslova Skender Hiseni, a
pravne argumente u korist nezavisnosti Kosova izložio je britanski advokat
Majkl Vud.
"Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih
institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom", glasi
pitanje koje je Međunarodnom sudu pravde u oktobru 2008. godine postavila
Generalna skupština UN, usvojivši na zahtev Srbije rezoluciju o tome.
Rezolucija je zvanično primljena u Palati mira u Hagu 10. oktobra 2008.
Svoje odgovore na to pitanje najvišem sudu UN ponudiće, od 1. do 11.
decembra, predstavnici 28 država. Za učešće u raspravi prijavilo se 30
zemalja, ali su u međuvremenu odustali Bahrein i Laos.
Međunarodni sud pravde će, pošto sasluša usmene argumente, utvrditi
savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće za države. Za donošenje
savetodavnog mišljenja postoje rokovi, a u praksi odlučivanje 15 sudija,
predvođenih predsednikom suda Hisaši Ovadom iz Japana, traje mesecima.
U nedavnom susretu sa novinarima sudija Ovada je naznačio da je "normalno"
da odluku suda "prihvati" Generalna skupština UN koja je i zatražila
mišljenje. Da li će Generalna skupština zatim i postupiti po tom
savetodavnom mišljenju suda, zavisi od nje, a isto važi i za države, rekao
je japanski sudija Ovada.
Od osnivanja 1946. godine, Međunarodni sud pravde je dao savetodavno
mišljenje u 25 međudržavnih sporova.
Petnaestorica sudija će saslušati zastupnike Albanije, Nemačke, Saudijske
Arabije i Argentine, Austrija, Azarbejdžan, Bahrein i Belorusija.
Predstavnici Bolivije, Brazila, Bugarske i Burundija stupiće pred Sud 4.
decembra, a Kine, Kipra, Hrvatske i Danske u ponedeljak, 7. decembra.
Pravni zastupnici Španije, SAD, Rusije i Finske dobiće reč 8. decembra, dok
će sledećeg dana Sud saslušati mišljenje Francuske, Jordana i Norveške.
Pretposlednjeg dana rasprave, 10. decembra, pred Sudom će se pojaviti
predstavnici Holandije, Laosa, Rumunije i Velike Britanije, a rasprava će
biti okončana 11. decembra nastupima Venecuele i Vijetnama.
Sve učesnice u raspravi će, po odluci suda, za izlaganje argumenata imati 45
minuta.
U prethodnoj fazi postupka, pisane podneske je Sudu uložilo 35 država: Češka
Republika, Francuska, Kipar, Kina, Švajcarska, Rumunija, Albanija, Austrija,
Egipat, Nemačka, Slovačka, Ruska Federacija, Finska, Poljska, Luksemburg,
Libija, Velika Britanija, SAD, Srbija, Španija, Iran, Estonija, Norveška,
Holandija, Slovenija, Letonija, Japan, Brazil, Republika Irska, Danska,
Argentina, Azerbejdžan, Maldivi, Sijera Leone, Bolivija i Venecuela. |
| |
| |
|
| |
| Tadić: Očekujem samo pozitivan ishod za
Srbiju |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da od rasprave pred Međunarodnim
sudom pravde u Hagu o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti
Kosova očekuje samo pozitivan ishod za Srbiju.
"Verovatno će ta odluka biti široko definisana i uglavnom očekujem pozitivan
ishod za Srbiju zbog činjenice da jeste prekršeno međunarodno pravo.
Dobijamo informacije da albanska strana pomera temu rasprave izvan
međunarodnog prava", rekao je Tadić novinarima.
On je naveo da pored povrede međunarodnog prava postoji još jedna činjenica,
da je presedan etnički motivisane secesije toliko opasan za čitav
međunarodni poredak i bezbednost sveta i da će sud i tu činjenicu morati da
uzme u obzir.
"Jer, ukoliko se legitimizuje ili konvalidira jedan ovakav postupak koji je
po mom dubokom uverenju mimo međunarodnog prava mi bismo mogli da imamo
dramatične političke krize svuda u svetu sa nesagledivim ishodima", kazao je
predsednik Srbije.
Slučaj Kosova i odbrana teritorijalnog integriteta Srbije i njenih interesa
na KiM, kako je ocenio, ima izuzetan međunarodni značaj, podsećajući da su u
raspravi o tome, pred Međunarodnim sudom u Hagu učestvovale sve velike sile.
"Verujem da će sud zauzeti svoj deo odgovornosti. Srbija će nastaviti da
brani svoje interese i naš cilj je da se nastave pregovori o budućem statusu
Kosova, jer Srbija nije niti će prihvatiti ovakvu jednostano proglašenu
nezavisnosti Kosova", istakao je Tadić.
Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu danas je počela usmena rasprava o
legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.
Svoje odgovore na to pitanje najvišem sudu UN ponudiće, od 1. do 11.
decembra, predstavnici 28 država i vlasti u Prištini koje su u februaru
prošle godine jednostrano proglasile nezavisnost Kosova. Za učešće u
raspravi prijavilo se 30 zemalja, ali su u međuvremenu odustali Bahrein i
Laos. |
| |
| |
|
| |
| Obolelo 387 osoba, 22 umrle od novog gripa u
Srbiji |
| |
Od novog gripa izazvanog virusom A (H1N1) u Srbiji je obolelo 387 osoba,
saopšteno je iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanović Batut".
 U
Srbiji su registrovana, zaključno do srede, i 22 smrtna ishoda novog gripa.
Na bolničkom lečenju je 477 osoba sa oboljenjima sličnim gripu, od kojih su
23 na respiratoru.
Najveći broj obolelih od oboljenja sličnih gripu registrovan je u 45.
nedelji, da bi u 46. došlo do blagog pada koji je nastavljen i u 47. nedelji.
"Poslednji smrtni slučajevi obolelih iz Golupca, Bele Crkve, Kragujevca,
Novog Sada i pacijenta iz Niša koji je sa teškom kliničkom slikom gripa bio
hospitalizovan na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu registrovani su 27.
i 28. novembra", navodi se u saopštenju iz Instituta Batut.
Pema podacima iz Batuta, od novog virusa gripa najviše oboljevaju deca od
pet do 14 godina.
Institut podseća da su epidemije pandemijskog gripa prijavljene među
stanovništvom Južnobačkog, Južnobanatskog, Severnobanatskog, Sremskog i
Zapadnobačkog okruga, Kraljeva, Požege, Užica, Paraćina, Čačka, Ivanjice,
Beograda i epidemije u školskim kolektivima u Nišu, Kragujevcu i Leskovcu.
Na predlog Instituta za javno zdravlje Srbije, ministar zdravlja je 11.
novembra proglasio epidemiju pandemijskog gripa. |
| |
| |
|
| |
| Potvrđen statut Vojvodine u Skupštini Srbije |
| |
Skupština Srbije potvrdila je u ponedeljak Statut Vojvodine sa 137 glasova
poslanika vladajuće koalicije i opozicione Liberalno demokratske partije.
Protiv je glasalo 24 poslanika. U trenutku glasanja u sali je bilo 163
poslanika.
Statut će stupiti na snagu nakon donošenja odluke o proglašenju u Skupštini
Vojvodine i objavljivanja u "Službenom listu AP Vojvodine", a odluku o
spovođenju Statuta treba da donese Skupština Vojvodine dvotrećinskom većinom
glasova od ukupnog broja poslanika.
Statutom, koji je najviši pravni akt AP Vojvodine, utvrđeno je da je
Vojvodina autonomna pokrajina građana i građanki koji u njoj žive i koja je
neodvojivi deo Srbije, a koja ima status pravnog lica.
Teritoriju pokrajine, kako je utvrđeno, čine teritorije jedinica lokalnih
samouprava u njenim geografskim oblastima - Bačka, Banat i Srem, a bez
saglasnosti građana Vojvodine izražene na referendumu ne može se menjati
njena teritorija.
Referendum je, kako se navodi, punovažan ako je na njemu glasala većina
građana koji imaju biračko pravo i prebivalište u Vojvodini, a da je odluka
na referendumu doneta ako je za nju glasala većina utvrđena zakonom.
Srbi, Mađari, Slovaci, Hrvati, Crnogorci, Rumuni, Romi, Bunjevci, Rusini i
Makedonci kao i druge brojačano manje nacionalne zajednice koje žive u
Vojvodini ravnopravni su u ostvarivanju svojih prava, piše u Statutu.
Uz to, utvrđuje se da opštu vrednost od posebnog značaja za AP Vojvodinu
predstavljaju višejezičnost, multikulturalizam i multikonfesionalizam.
Predviđeno je da AP Vojvodina ima simbole - zastavu i grb, čiji izgled i
upotrebu uređuje Skupština Vojvodine svojom odlukom, u skladu sa Ustavom
Srbije i Statutom.
U članu 10 statuta koji je naslovljen sa glavni grad AP Vojvodine, piše da
je Novi Sad glavni, administrativni centar AP Vojvodine.
Imovina AP Vojvodine, način njenog korišćenja i raspolaganja uređuje se
zakonom, navodi se u Statutu i dodaje da su u svojini pokrajine stvari koje
na osnovu zakona koriste organi AP Vojvodine, ustanove i javna preduzeća
čiji je osnivač pokrajina i druge pokretne i nepokretne stvari, u skladu sa
zakonom kojim se uređuje javna svojina.
Taj zakon tek treba doneti.
AP Vojvodina, kako piše u statutu, sarađuje s teritorijalnim zajednicama i
drugim oblicima autonomije drugih država u okviru spoljne politike Srbije i
uz obavezu poštovanja njenog teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka.
Utvrđeno je da AP Vojvodina zaključuje međuregionalne sporazume u oblastima
iz svoje nadležnosti, može biti član evropskih i svetskih udruženja regiona,
a uz saglasnost Vlade Srbije može osnivati predstavništva u regionima Evrope
i u Briselu radi unapređivanja svojih privrednih, naučnih, obrazovnih i
turističkih kapaciteta.
Utvrđeno je da Skupština Vojvodine osniva Vojvođansku akademiju nauka i
umetnosti kao naučnu i umetničku ustanovu od posebnog značaja.
Skupština Vojvodine ili Vlada pokrajine imaju pravo žalbe Ustavnom sudu ako
se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice
lokalne samouprave onemogućava vršenje nadležnosti AP Vojvodine, predviđeno
je Statutom.
Takođe, pokrajinska skupština ili vlada mogu pokrenuti postupak za ocenu
ustavnosti ili zakonitosti zakona ili drugog opšteg akta Republike Srbije
ili jedinice lokalne samouprave kojim se povređuje pravo na pokrajinsku
autonomiju.
Propisano je da AP Vojvodina donosi Statut, pokrajinske skupštinske odluke,
pokrajinske uredbe, odluke, deklaracije, rezolucije, poslovnike, pravilnike,
uputstva, naredbe, rešenja, preporuke, zaključke i druge akte.
Pri vršenju poslova iz nadležnosti AP Vojvodine, svi građani su jednaki u
pravima i dužnostima i zabranjena je svaka diskriminacija, navodi se u
Statutu i dodaje da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava, kao i
individualnih i kolektivnih prava, ne može smanjivati.
U organima i organizacijama AP Vojvodine u službenoj upotrebi su srpski
jezik i ćirlično pismo, mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski
jezik i njihova pisma, a primena latiničkog pisma srpskog jezika urediće se
pokrajinskom skupštinskom odlukom.
AP Vojvodina donosi svoj budžet i završni račun, osniva organizacije,
agencije, javna preduzeća i ustanove, fondove, privredna društva radi
obavljanja poslova pokrajine i vrši nadžor nad njihovim radom, a odlučuje i
o zaduživanju pokrajine.
Budžet Vojvodine iznosi najmanje sedam odsto budžeta Republike Srbije.
Vojvodina ima izvorne prihode koje stiče naplatom poreza, taksi i drugih
naknada, prihodima od imovine čiji je titular, učešćem u prihodima javnih
preduzeća i ustanova, javnim zajmovima, komercijalnim zajmovima i kreditima,
transferom budžetskih sredstava, primanjem donacija i drugih davanja bez
naknade.
Prihodom AP Vojvodine smatra se i dopunski tansfer iz budžeta Republike
Srbije.
AP Vojvodina može pokrajinskom skupštinskom odlukom poveriti jedinicima
lokalne samouprave i nacionalnim savetima nacionalnih manjina obavljanje
pojedinih poslova iz svoje nadležnosti.
Predviđeno je da se pokrajinskom skupštinskom odlukom osnuje sedam
pokrajinskih upravnih okruga, i to na teritoriji Bačke u Subotici i Somboru,
na teritoriji Banata u Kikindi, Vršcu, Pančevu i Zrenjaninu i na teritoriji
Srema u Sremskoj Mitrovici.
Skupština AP Vojvodine, koja ima predsednika i jednog ili više
potpredsednika, najviši je organ i nosilac normativne vlasti u pokrajini, a
ima 120 poslanika koji se biraju na neposrednim izborima tajnim glasanjem.
Poslanik je slobodan da neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje
političkoj stranci na čiji je predlog izabran za poslanika, navodi se u
Statutu.
Posebno telo Skupštine koje ima 30 članova jeste Savet nacionalnih zajednica,
a koji se bira iz reda poslanika koji se izjašnjavanju kao pripadnici
nacionalnih manjina.
Vlada AP Vojvodine je nosilac izvršne vlasti na teritorije pokrajine i za
svoj rad odgovorna je Skupštini Vojvodine koja je i bira. Pokrajinsku vladu
čine predsednik, jedan ili više potpredsednika i članovi vlade.
Utvrđeno je da predlog za promenu statuta mogu podneti najmanje jedna
trećina od ukupnog broja poslanika, pokrajinska vlada i radno telo Skupštine
nadležno za pitanja ustavno-pravnog položaja AP Vojvodine i najmanje 40.000
birača.
O predlogu za promenu statuta odlučuje Skupština dvotrećinskom većinom
glasova od ukupnog broja poslanika. |
| |
| |
|
| |
| Torlak u martu počinje da proizvodi vakcinu
protiv gripa |
| |
Proizvodnja vakcina protiv novog gripa A H1N1 počeće u martu na Institutu za
virosologiju, vakcine i serume "Torlak", saopštio je taj Institut. Kako se
navodi, Institut je ispunio programski sadržaj za proizvodnju vakcine, a
otvaranje pogona planirano je za 21. decembar.
Na zajedničkom sastanku Upravnog i Nadzornog odbora Instituta "Torlak", koji
je održan danas, razmatrana je aktuelna situacija u vezi s proglašenjem
epidemije gripa tipa A H1N1.
Konstatovano je, takođe, da je u dosadašnjem periodu Institut blagovremeno
dijagnostikovao sve sumnjive slučajeve iz Srbije, Crne Gore i Republike
Srpske. |
| |
| |
|
| |
| Tadić se izjasnio da je kriv zbog šampanjca |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić priznao je na saslušanju kod sudije za prekršaje
da je popio gutljaj šampanjca u loži stadiona Crvene zvezde posle utakmice,
ali je rekao da nije znao da je to prekršaj.
"Nisam znao da je konzumiranje alkohola, makar samo u vidu nazdravljanja,
zabranjeno, i u potpunosti prihvatam odgovornost za učinjeni prekršaj",
rekao je Tadić na saslušanju.
U izjašjavanju pred sudijom za prekršaje Dušanom Potežicom, Tadić je dao
podatke o sebi, navodeći da je po zanimanju psiholog i da nije prekršajno
odgovarao.
Kazao je da se ne poziva na imunitet.
U drugim sudnicama su istovremeno saslušani i ministarka sporta Snežana
Samardžić-Marković i predsednik Skupštine Beograda Aleksandar Antić.
Zbog nadrazvljanja šampanjcem posle utakmice Srbija-Rumunija, 10. oktobra,
na kojoj je srpski nacionalni tim izborio plasman na Svetsko prvenstvo,
troje funkcionera i predsednik Fudbalskog saveza Srbija Tomislav Karadžić
terete se za kršenje Zakona o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama.
Zakon zabranjuje točenje alkohola na stadionima tokom i 90 minuta posle
utakmice. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
