|
|
Broj 1228, 11. decembar 2009.
| Građani EU kažu da je korupcija raširena |
| |
Građani Evropske unije smatraju da su političari u njihovim zemljama
korumpirani i taj stav sve je izraženiji, pokazala je anketa Eurobarometra
čiji su rezultati danas objavljeni.
Više od 80 odsto građana EU ocenilo je da je korupcija zahvatila institucije
na svim nivoima: 83 odsto kaže da je to slučaj sa nacionalnim institucijama,
81 odsto da su korumpirane regionalne institucije, a 81 odsto lokalne.
To je značajan porast u odnosu na istraživanje Eurobarometra iz 2007, kada
je 70 odsto ispitanika ocenilo da su institucije njihovih zemalja
korumpirane.
U Francuskoj, 83 odsto ispitanika reklo je da korupcija postoji u
nacionalnim institucijama, a anketa je pokazala da Francuzi sve više osećaju
korupciju jer je zabeležen rast pozitivnih odgovora od 15 odsto za godinu
dana.
U nekim drugim zemljama korupcija je već godinama realnost. Tako je u
Italiji čak 89 odsto ispitanika reklo da ona podriva nacionalne institucije,
što je dva odsto više nego 2007. godine.
Najjači utisak da se radi o pojavi koja je veoma znacajna zabeležen je među
građanima Finske, gde je to reklo 32 odsto više žitelja nego ranije, na
Malti, gde je povećanje 23 odsto i u Španiji, gde je povećanje 13 odsto.
Najoštriji prema korupciji su građani novih članica EU, zemalja istočne
Evrope: više od 90 odsto njih ubeđeno je da su nacionalne institucije u
njihovim zemljama korumpirane. U Sloveniji, Litvaniji i Češkoj to misli čak
96 odsto, a u Grčkoj celih 98 odsto.
Na vrhu liste "optuženih" za takvo stanje su političari: 54 odsto Evropljana
reklo je da su ubeđeni da političari dobijaju mito i koriste svoju poziciju
da bi ostvarili ličnu korist.
Političare na listi zanimanja koja su najviše korumpirana slede zaposleni u
javnoj trgovini (za koje 52 odsto građana to kaže) i zaposleni na izdavanju
građevinskih dozvola (51 odsto).
Eurobarometar, agencija EU za ispitivanje javnog mnjenja, obavio je anketu
od 11. septembra do 5. oktobra u 27 zemalja članica Unije. |
| |
| |
|
| |
| Stopa smrtnosti od gripa A (H1N1) se znatno
smanjuje |
| |
Stopa smrtnosti od gripe A (H1N1) znatno je smanjena u Velikoj Britaniji, gde
je zabeležena stopa od 0,026 odsto smrtnosti, piše danas britanski
medicinski časopis Britiš medikal džornal (British medical journal).
"Prva pandemija gripa u 21. veku je znatno manje smrtonosno nego što se
mislilo u početku", navodi se u studiji naučnika, objavljenoj u časopisu.
Britanski naučnici su naveli da je 63 odsto bolesnika, umrlih od novog gripa,
imalo neku drugu ozbiljnu patologiju.
Smrtnost od novog gripa je manja od stope smrtnosti drugih pandemija gripa
tokom istorije - španski grip 1918. godine je izazvao dva do tri odsto
smrtnosti među inficiranim, a pandemije gripa 1957-58 i 1967-68 oko 0,2
odsto smrtnosti.
Naučnici smatraju da je manja stopa mortaliteta verovatno zahvaljujući
boljoj ishrani, uslovima lečenja i pristupu terapiji. |
| |
| |
|
| |
| Uručene Nobelove nagrade u svim kategorijama |
| |
Švedski kralj Karl Gustav DžVI uručio je juče u Stokholmu na svečanoj
ceremoniji Nobelove nagrade za medicinu, fiziku, hemiju, književnost i
ekonomiju.
Dobitnici su dobili svoje nagrade na godišnjicu smrti osnivača nagrade
Alfreda Nobela 1896. godine. Nobelova nagrada za mir uručena je u Oslu
američkom predsedniku Baraku Obami.
Pet žena je dobilo nagradu u Stokholmu, dok ih je ukupno 41 od osnivanja
nagrade pre 108 godina.
Nemačka književnica rumunskog porekla Herta Miler dobila je nagradu za
književnost. Amerikanka Elizabet Blekber i njena koleginica Kerol Grajder
dobile su ngradu za medicinu, zajedno s Džekom Šostakom.
Izraelka Ada Jonat je podelila nagradu za hemiju sa Amerikancima
Venkatrmanaom Ramakrišnanom i Tomasom Štajcom.
Amerikanca Elinor Ostrom je prva žena koja je dobila nagradu za ekonomiju,
koju deli sa Oliverom Vilijamsonom.
Nagrada za fiziku je dodeljena Čarlsu Kaou, Vilijardu Bojlu i Džordžu Smitu.
Nobelova nagrada se sastoji od diplome, zlatne medalje i čeka od 10 miliona
kruna (958.000 evra). |
| |
| |
|
| |
| Ekrani za određivanje količina alkohola u
organizmu |
| |
U nekoliko gradova Velike Britanije postavljeni su interaktivni ekrani koji
obaveštavaju stanovnike o količini alkohola koju su uneli u organizam.
Britanska nevladina organizacija Drinkaver postavila je ekrane koji
funkcionišu na dodir u centru Londona, Lidsa, Birmingmena i Glazgova.
Kada korisnici upišu koliko su alkohola popili u poslednja 24 sata, ekran
podatke pretvori u jedinice alkohola i kalorije. Korisnici potom mogu da
uporede koliko odstupaju od preporučenih vrednosti.
Prikupljeni podaci biće upotrebljeni za "istraživanje navika kada je reč o
konzumiranju alkohola u Velikoj Britaniji" a služiće i da pokaže "da li
zaista preterujemo sa pićem za vreme praznika", navodi se u saopštenju
Drinkavera.
Organizacija navodi da će kampanjom "Šta Britanija pije ovog Božića"
sprovesti najveću interaktivnu anketu o konzumiranju alkohola u Velikoj
Britaniji.
Drinkaver procenjuje da će Britanci tokom božićnih praznika popiti količinu
alkohola jednaku 265 miliona krigli piva ili 602 miliona čaša votke ili 286
miliona čaša kuvanog vina. |
| |
| |
|
| |
| Novi grip u prodaji na internetu |
| |
Hit među Poljacima pred Božić postala je kupovina novog gripa i drugih
zaraznih bolesti poput ebole, kuge ili tifusa na internetu.
Naručena boljka, u stvari plišana igračka u obliku virusa ili bakterije koji
izazivaju odabranu bolest ali milion puta veća, stiže kupcu u roku od
nedelju dana.
Poljaci mogu da odaberu i različite boje plišanih virusa i bakterija a uz
svaku igračku dužine između 13 i 18 centimetara dobijaju i uvećanu
fotografija pravog mikroba.
"Može da posluži i kao poučna igračka za dete, ali i kao zabavno iznenađenje
za svakog ko ima bar mrvicu smisla za humor", piše na sajtu internet
prodavnice specijalizovane za igračke.
Igračka novi grip, koja inače podseća na prase, i drugi artikli iz te
kolekcije koštaju 8,75 evra. Sudeći po njihovoj odličnoj prodaji, naći će se
u vidu poklona pod brojnim jelkama.
Kuga i zloglasna ebola nemaju toliko kupaca koliko novi grip ali, kako
javlja poljska televizija TNV24, na listi najtraženijih igračaka mikroba
vodi sifilis. |
| |
| |
|
| |
| Prostitutke nude besplatne usluge tokom
samita o klimi |
| |
Prostituke jednog danskog udruženja žele da ponude besplatne usluge učesnicima
predstojećeg samita u Kopenhagenu o klimi, u znak protesta zbog operacije
protiv prostitucije koju su povele gradske vlasti danske prestonice.
 Vlasti
Kopenhagena su po hotelima grada postavile razglednice u kojima se poziva da
se ne traže usluge prostitutke, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo
prostitutki u Kopenhagenu. Prostitucija u Danskoj nije ilegalna.
"Svi učesnici skupa u Kopenhagenu moći će da koriste te razglednice kao
način plaćanja, nakon što zatraže naše usluge preko našeg sajta na internetu",
rekla je predstavnica udruženja prostitutki Suzan Meler.
"To će važiti za vreme trajanja samita", dodala je ona.
"Budite odgovorni, ne kupujte seks", piše na razglednici gradskih vlasti,
koje su direktorima hotela uputile pismo u kojima se sugeriše da gosti
hotela nemaju kontakte s prostitutkama u njihovim ustanovama.
"Ne očekujemo veliki odživ, već najviše hoćemo da protestujemo zbog ovoga
jer je to diskriminacija", rekla je Suzan Meler.
Samit o klimi u Kopenhagenu počinje u ponedeljak i traje do 18. decembra.
Očekuje se više od 15.000 učesnika iz 192 države. |
| |
| |
|
| |
| Obami uručena Nobelova nagradu za mir |
| |
Predsedniku SAD Baraku Obami je juče u Oslu uručena Nobelova nagrada za mir za
2009. godinu.
"Prihvatam ovu počast sa dubokom zahvalnošću i velikom poniznošću", rekao je
Obama na svečanosti i naglasio da nagrada govori o tome da ljudi nisu
zatočenici sudbine i da "naša dela imaju uticaja i mogu da skrenu istoriju u
pravcu pravde".
 Obama
je u govoru ponovio ono što je rekao pre ceremonije: da uviđa da su u
poređenju sa nekim velikanima istorije, dobitnicima te nagrade, kao što su
Albert Švajcer i Martin Luter King, njegova "dostignuća mala".
On je takođe ponovio da ima mnogo ljudi zaslužnijih od njega da dobiju tu
počast. Ali, rekao je, možda je nakontoverznija stvar oko dodele ove nagrade
baš njemu to što je on vrhovni komandant zemlje koja vodi dva rata.
Kao odgovor na to Obama je rekao da se nekad mora ratovati protiv zla u
svetu i da bi se osigurala bezbednost SAD, ali je izrazio žaljenje zbog
gubitka ljudskih života.
"Moramo da počnemo da priznajemo tešku istinu da nećemo iskoreniti silovite
sukobe tokom našeg života. Biće trenutaka kada će zemlje, delujući
samostalno ili zajedno, smatrati da je upotreba sile ne samo potrebna, nego
i moralno opravdana", rekao je Obama.
On je rekao da, iako veoma ceni miran otpor, kao šef države koji se obavezao
da štiti i brani, ne može da se rukovodi samo time, niti da skrštenih ruku
prati pretnje američkom narodu.
"Jer nemojte se zavaravati: zlo postoji u svetu. Pokret nenasilja ne bi
mogao da zaustavi Hitlerovu vojsku. Pregovori ne mogu da ubede vođe Al Kaide
da odlože oružje. Reći da je sila nekad neophodna nije poziv na cinizam - to
je priznavanje istorije, nesavršenosti čoveka i granice razuma", rekao je
on.
Ali naglasio je da sve zemlje moraju da se pridržavaju međunarodnih
standarda o primeni sile.
Američki predsednik je naglasio da se stabilan mir može postići ako svet
postavi nekoliko uslova.
Međunarodna zajednica, rekao je on, mora da uvede sankcije protiv zemalja
kao što su Iran ili Severna Koreja koje se suprotstavljaju međunarodnim
zahtevima da prekinu nuklearne programe, ili zemljama kao što su Sudan,
Kongo ili Mjanmar koje ugrožavaju sopstvene građane.
"Oni režimi koji kršse pravila, moraju da odgovaraju", rekao je Obama.
On je rekao da će SAD uvek biti uz one koji se bore za slobodu u Iranu,
Mjanmaru, Zimambaveu.
"Svedoci smo mirnog dostojanstva reformatora kao što je Aung San Su Ći,
hrabrosti Zimbabveanaca koji su glasali uprkos nasilju i hrabrosti stotina
hiljada ljudi koji su mirno protestovali u Iranu", rekao je Obama.
On je rekao da su režimi tih zemalja pokazali da više strahuju od želje
svojih građana, nego od strane sile.
"Odgovornost je svih slobodnih ljudi i slobodnih zemalja da jasno kažu tim
pokretima da su nada i istorija na njihovoj strani", rekao je Ombama.
Pre nego što je Obami uručio nagradu, predsednik Nobelovog komiteta Torbjern
Jagland je pokušao da odgovori na kritiku da je to priznanje isuviše rano
dodeljeno Obami.
"Mnogi samtraju da je nagrada stigla prerano. Ali istorija je prepuna
izgubljenih prilika. Sada i danas imamo priliku da podržimo ideje
predsednika Obame", rekao je Jagland i naglasio da je nagrada "poziv na
akciju za sve nas".
Norveški Nobelov komitet iznenadio je svet kada je 9. oktobra saopštio da je
Obama dobitnik nagrade za mir, samo devet meseci od dolaska u Belu kuću, sa
dva rata koje SAD vode u Iraku i Avganistanu, i bez značajnih diplomatskih
dostignuća. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
