|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1232, 29. januar 2010.
| Oko Kosova nema saglasnosti sa saveznicima u
EU |
| |
Šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak potvrdio je u razgovoru za Pravdu da
se po pitanju priznanja Kosova Slovačka neće solidarisati se saveznicima u
Evropskoj uniji a zbog nacionalnih interesa zadržava specifični stav, te
Kosovo ne priznaje.
"Ja sam uvek bio pristalica zajedništva i solidarnosti sa saveznicima, ali
postoje situacije kada naša nacionalna pozicija zahteva da imamo svoj
specifičan pristup. To je tema Kosova, to su činjenice koje treba poštovati",
rekao je Lajčak slovačkom listu.
 Slovački
ministar podsetio je da o pitanju priznanja jednostrano proglašene
nezavisnosti Kosova postoji rezolucija slovačkog parlamenta koja vladu
obavezuje.
"Takođe je jasno i javno mnjenje koje govori samo za sebe", naglasio je
Lajčak i dodao da partneri Slovačke u EU i NATO imaju za to razumevanja, kao
i predstavnici na Kosovu.
Lajčak je u tom intervjuu takođe odbio teze koje govore između ostalog da je
je Slovačka zbog odbijanja da prizna Kosovo "trojanski konj" Rusije i u
Uniji i u NATO.
"Slovačka nije ničiji 'trojanski konj', ne izdvaja se ni u okviru EU ni u
NATO. Naš stav prema Rusiji proizilazi iz zdravog razuma, koji odražava i
zdrav pristup slovačkog naroda. Mi ne pravimo od Rusije demona niti je
idealizujemo. Ne potcenjujemo, niti precenjujemo. Nemamo potrebu da
dokazujemo lojalnost nekom tako što ćemo pljuvati na Rusiju ili odbijati sve
samo zato što je sa tim došla Moskva", kazao je šef slovačke diplomatije.
Miroslav Lajčak je govoreći o zategnutim mađarsko-slovačkim odnosima u
intervjuu Pravdi izrazio nadu da će eventualna pobeda opozicione stranke
Fides bivšeg mađarskog premijera Viktora Orbana pozitivno uticati na tu
stranku.
"Lako je biti bučan u opoziciji. Drugačije je kad dođete na vlast i domet
vaših izjava je sasvim drugačiji. Verujem da će to blagotvorno delovati na
stranku Viktora Orbana i da će predstavnici Fidesa shvatiti da svoju
politiku ne mogu da temelje samo na skandalizaciji Slovačke", rekao je
Lajčak. |
| |
| |
|
| |
| Obama u govoru o stanju nacije, a najviše o
ekonomiji |
| |
Američki predsednik Barak Obama je u svom govoru o stanju nacije najviše
pažnje posvetio ekonomiji u SAD, obećavši milionima Amerikanaca da će ih
vratiti na posao.
U prvom govoru o stanju nacije od stupanja na dužnost pre godinu dana, Obama
je priznao da se promene u koje su svi verovali "nisu dogodile dovoljno brzo".
 Obama
je rekao da mnogi Amerikanci imaju razlog da budu razočarani i da ima onih
koji misle da on kao predsednik nije u stanju da ispuni obećanja, ali je
istakao da neće odustati. Američki predsednik je rekao da će nastaviti da
radi na sprovođenju obećanih reformi u važnim oblastima i da "neće igrati na
sigurno".
Otvaranje novih radnih mesta mora ostati prioritet i u 2010, rekao je Obama,
koji se osvrnuo i na ogromni državni deficit, izrazivši nadu da će skupi
programi koji ne funkcionišu biti ukinitu.
Barak Obama je takođe apelovao na Kongres da završi započetu reformu
zdravstvenog sistema.
U svom govoru Obama je upozorio da će SAD imati poteškoća da idu u korak sa
drugim državama ako ne budu rešile pitanja poput zdravstvenog osiguranja,
energije i obrazovanja.
"Vašington nam decenijama govori da čekamo, čak i kada se problemi
pogoršavaju", rekao je Obama, ali za to vreme, prema njegovim rečima, ne
čekaju ni Kina, ni Nemačka, ni Indija.
Oko dve trećine Obaminog govora bilo je posvećeno ekonomskim problemama i
brigama većine Amerikanaca. Obama je rekao da "razume zabrinutost"
Amerikanaca koji se bore da plaćaju račune dok velike banke dobijaju bonuse.
Za razliku od njegovih prethodnika, spoljnopolitička pitanja su se našla u
drugom planu Obaminog govora o stanju nacije.
On nije govorio o zatvaranju zatvora Gvantanamo za teroriste na Kubi,
neuspehu u pregovorima Izraelaca i Palestinaca ili borbi protiv utočišta Al-Kaide
u Pakistanu, glavne terorističke pretnje SAD.
Naveo je da jeste postignut uspeh u borbi protiv terorizma budući da je "mnogo
više" terorista Al-Kaide ubijeno 2009, otkako je on predsednik, nego u
globalnoj borbi predvođenom SAD u 2008. godini.
Govoreći o spoljopolitičkim izazovima, Barak Obama je upozorio Iran da će
snositi "ozbiljne posledice" ako rukovodstvo te zemlje nastavi da ignoriše
svoje obaveze i pokuša da se domogne nuklearnog oružja.
Rat u Iraku privodi se kraju i "američki vojnici će napustiti Irak do kraja
avgusta", rekao je predsednik SAD i ponovio da će biti povećan broj
američkih vojnika u Avganistanu.
Obama je takođe apelovao na američki Kongres da "konačno ukine" zakon kojim
se zabranjuje služenja vojske homoseksualno orijentisanim osobama. |
| |
| |
|
| |
| Hamas je takođe počinio ratni zločin |
| |
Međunarodna organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč je odbacila kritike
palestinskog pokreta Hamas i saopštila da su pripadnici te organizacije
tokom rata u Gazi gađali civilne ciljeve u Izraelu.
"Meta su bili civili, a namerno gađanje civila predstavlja ratni zločin",
piše u izveštaju HRNj o ratu u pojasu Gaze koji je vođen od decembra 2008.
go januara 2009. godine.
Palestinski izvori navode da je u ofanzivi izraelskih snaga tokom 22 dana
poginulo oko 1.400 Palestinaca, uglavnom civila. Izraelski izvori navode da
je tokom sukoba poginulo 13 izraelskih državljana.
U Hamasu, međutim, tvrde da su njihove mete bili isključivo vojni ciljevi, a
da su eventualne civilne žrtve slučajnost.
Izveštaj HRNj-a rađen je za potrebe UN, a Izrael i Hamas treba da do 5.
februara dostave odgovor na to da su tokom sukoba u Gazi počinili ratne
zločine. |
| |
| |
|
| |
| Samo Jerusalim može biti prestonica Palestine |
| |
Palestinski predsednik Mahmud Abas izjavio je da Palestinci zahtevaju da
prestonica njihove buduće države bude u istočnom delu Jerusalima, a ne u
gradu Abu Disu kako to predlaže izraelska strana.
U intervjuu ruskoj televiziji na arapskom jeziku, Abas je kazao da je važno
da se jasno odredi koji deo Jerusalima će pripasti Palestincima, a koji
Izraelu.
On je naglasio da ne može biti nastavka mirovnih pregovora sve dok Izrael
gradi jevrejska naselja na istoku tog grada.
"Ukoliko pristanem da učestvujem u pregovorima dok izgradnja traje, oni mogu
onda da kažu da je to njihovo jer sam ja pristao na razgovore", rekao je
Abas, prenosi izraelski list Džeruzalem post.
On je dodao da Izrael traži da bude priznat u granicama iz 1947. godine, ali
da će, ukoliko to očekuju i od Palestinaca, morati da pristanu na dogovor o
Jerusalimu.
Abas je dodao da je to i uslov za nastavak mirovnih pregovora, prekinutih
još decembru 2008. godine kada je premijer Izraela bio Ehud Olmert. |
| |
| |
|
| |
| Šteta od četiri milijarde evra zbog šverca |
| |
Godišnja šteta koju nemačka država pretrpi zbog potrošnje neoporezovanih
cigareta iznosi četiri milijarde evra, navedeno je u studiji Instituta za
svetsku privredu iz Hamburga.
Kako iz istraživanja citiraju nemački mediji, količina u Nemačkoj
neoporezovanih, iz drugih zemalja prošvercovanih cigareta, od 2005. do 2008.
narasla je za 20 odsto, što je oko 23 milijarde komada cigareta.
Najveći udeo neoporezovane robe u potrošnji cigareta je u saveznim
pokrajinama na nekada socijalističkom istoku Nemačke. Najviše švercovanih
cigareta u tom regionu dolazi iz susedne Poljske.
Mediji prenose i navode stručnjaka da ovaj problem ne pogađa samo Nemačku,
već čitavu Evropsku uniju (EU).
Evropska komisija je zato najavila da će već na početku novog mandata da
uloži desetine miliona evra da bi obustavila sve veću navalu švercovanih
cigareta iz Belorusije i Ukrajine.
Planirano je, pored ostalog, da se istočne granice EU opreme specijalnim
rentgenskim skenerima u vrednosti od oko 30 miliona evra.
Porez na proizvode duvanske industrije je, posle poreza na naftne derivate,
najveći izvor poreskih prihoda nemačke države.
Pretprošle godine je taj porez iznosio 14,3 milijade evra, od čega 13,3
milijarde otpada na gotove cigarete. Porez na duvanske proizvode ide
isključivo saveznoj državi.
Duvanska industrija očekuje da će nemačka vlada i ove godine povećati porez
na njihove proizvode. Sada od 4,50 evra, koliko košta paklica cigareta, 3,74
evra, ili oko 83 odsto, otpada na porez. |
| |
| |
|
| |
| Rubini predviđa raspad evrozone |
| |
Profesor Njujorškog univerziteta Nuriel Rubini pesimistički ocenjuje
perpektive Evropske unije i zajedničke monete - evra uz opasku da više od
Grčke evrozonu ugrožava Španija.
"U perspektivi, ne ove ili naredne godine, ali u budućnosti možemo očekivati
raspad valutnog saveza u EU, i to je rastući rizik", rekao je Rubini na
Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, prenosi ruski poslovni sajt BFM.ru.
Evrozona će, za sada, funkcionisati, "sa jakim centrom i nešto slabijom
periferijom i u jednom trenutku neke od zemalja mogu izaći iz evrozone",
odnosno napustiti evro, smatra Rubini koji je predvideo globalnu ekonomsku
krizu. I to će, kako je kazao, biti prvi ispit evrozone.
Španiju i Grčku muče visoki budžetski deficiti i pad konkurentnosti.
Te zemlje su u zoni evra, zato ne mogu da pribegnu devalvaciji što bi uz
izvoz pomoglo za izlazak iz recesije, kaže Rubini.
"Španija kao četvrta ekonomija u regionu, bez obzira na sve probleme u
Grčkoj, u većoj meri može da ugrozi evrozonu. U Španiji je slabiji bankarski
sistem i stepen nezaposlenosti je viši, preko 19 odsto, gotovo duplo više od
proseka EU", kaže on.
Prošle godine budžetski deficit Grčke preko četiri puta je premašio u EU
utvrđenu kvotu od tri odsto BDP-a. Grčka je jedna od 13 zemalja koja po
preporukama Evropske komisije u određenom roku treba da snizi budžetski
deficit. Grčki dug ove godine mogao bi da dostigne 120 odsto BDP-a, što je
najviše među zemljama članicama EU.
Prvi čovek Evopske centralne banke, Žan Klod, međutim, kaže da je apsurdno
misliti da se evroblok može raspasti i da je to pitanje pokrenuto imajući u
vidu tešku sistuaciju u Grčkoj koja se trudi da snizi budžetski deficit, dok
Španija ima problema sa narastajućim dugom.
Triše je odbacio mišljenje da bi Grčka mogla da izađe iz evrozone. |
| |
| |
|
| |
| Umro Hauard Zin |
| |
Istoričar, teoretičar i društveni aktivista Hauard Zin preminuo je u sredu od
posledica srčanog udara u 88. godini u Santa Moniki, u Kaliforniji,
saopštila je njegova kćerka Mila Kabat-Zin.
Zin je poznat kao kritičar američkog korporativnog sistema i autor
alternativne "Istorije naroda", omiljene među poznatima - od Boba Dilana,
Brusa Springstina, do Olivera Stouna, Meta Dejmona i Bena Afleka.
 Knjiga,
koja je prvi put objavljena 1980. i čiji je tiraž bio 5.000, postala je
bestseler. Do 2003. godine je prodata u milion primeraka.
Mada nije pisana kao udžbenik, knjiga je bila popularna u srednjim školama.
Imala je brojna posebna i strip izdanja, među kojima "Glasove Istorije
naroda" namenjene mladima.
"Ne znam nikoga ko je imao tako snažan i koristan uticaj", smatra američki
aktivista, lingvista i pisac Noam Čomski, koji je bio blizak prijatelj
Hauarda Zina.
"Njegov rad iz istorije promenio je viđene prošlosti", kaže Čomski.
Kako navodi Asošijeted pres (AP), u vreme kada je bilo malo političara koji
su se usuđivali za sebe da kažu da su liberali, "Istorija naroda" bila je
otvoreno levičarska priča.
Zin je Kolumba smatrao odgovornim za genocid, a mane je nalazio
predsednicima od Džeksona do Ruzvelta a slavio je radnike, feministkinje i
članove otpora. Čak ni liberalnim istoričrima nije bilo lagodno uz Zina.
Tako je Artur Šlesindžer jednom izjavio da zna da Zin smatra je on "opasan
reakcionar".
U intervjuu za AP iz 1998, Zin je rekao da mu nije bila namera da napiše
objektivan ili kompletan udžbenik iz istorije. Kako je tvrdio, knjiga je
bila odgovor na tradicionalne tekstove - "prvo poglavlje, ne zadnje, jedne
nove istorije". "Ne postoji potpuna priča, svaka priča je nepotpuna",
objašava Zin.
"Istorija naroda" je bila omiljena među poznatima. Zinova istorija postigla
je dodati uspeh kada su Aflek i Dejmon dobili Oskara za najbolji originalni
scenario za film Gasa van Santa "Dobri Vil Hanting" (Good Njill Hunting) iz
1997. godine.
Dejmon i Aflek su odrasili uz Zina, bili su porodični prijatelji. Zin me "naučio
da je dragoceno i neophodno za demokratiju u Americi drugačije misliti",
rekao je Aflek, kome je Hauard Zin trebalo da bude i gost na venčanju sa
Dženifer Lopes, do kojeg nije došlo.
Aflek je dodao da je Zin govorio da "istoriju pišu obični ljudi, ne elite".
"Imao sam sreću da sam ga poznavao i pokušaću svojoj deci da prenesem ono
što sam od njega naučio", rekao je glumac.
Zin je rođen u Njujorku 1922. Bio je sin jeverejskih doseljenika, a istoriju
je doktorirao na prestižnom univerzitetu Kolumbija.
Sa 17 godina, na nagovor mladih komunista iz Bruklina, gde je stanovao,
učestvovao je u političkom skupu na njujorškom Tajms skveru. Kasnije je
rekao da je taj skup za njega bila "potresna lekcija", pošto su ga, kao i
ostale demonstrante, razjurili i tukli policajci na konjima.
Zin se priključio vazduhoplovnim snagama SAD 1943, u želji da doprinese
borbi protiv nacista. Bio je čak odlikovan za svoje zasluge, ali se kasnije
pitao "šta je sve to značilo". Stavio je ratna dokumenta i ordenje u jednu
fasciklu na kojoj je napisao - "Nikad više".
U vreme pokreta za građanska prava u SAD, Zin je ohrabrivao svoje studente u
Atlanti, gde je vladala rasna segregacija, da slobodno koriste knjige iz
biblioteka rezervisane za crne studente.
Objavio je i nekoliko članaka u kojima je kritkovao administraciju
predsednika Kenedija da je spora u zaštiti Afroamerikanaca.
Zin je bio omiljen među studentima - jedna od njih je i Alis Voker, koja je
kasnije napisala roman "Boja purpura" (The Color Purple). Međutim, zbog
kritika da se škola nije uključila u pokret za građanska prava, Zin nije bio
omiljen kod uprave fakulteta, zbog čega je dobio otkaz.
Godine koje je Zin proveo kao profesor na Bostonskom univerztetu obeležili
su njegovi istupi protiv Vijetnamskom ratu i svađe sa upravnikom škole.
Penzionisao se 1988, ali je nastavio da drži predavanja u školama i aktivno
je učestvovao u raznim protestima.
"Srećna okolnost u vezi s Hauardom jeste to što je poslednjih godina imao
zadovoljstvo da njegov doprinos bude tako značajan i priznat", rekao je
Čomski, dodajući da je Zin jedava uspevao da izađe u susret svima koji su ga
pozivali da govori.
Pored "Istorije naroda", napisao je nekoliko knjiga i tri pozorišna komada,
a jedan od njegovih poslednjih tekstova bio je esej koji je prošle nedelje
objavio "Nejšn, povodom prve godišnjice administracije Baraka Obame.
Godinu dana od stupanja novog predsednika na dužnost, Zin je napisao da nije
razočaran, zato što nikada nije mnogo očekvao od Obame.
"Mislim da su ljudi opčinjeni Obaminom retorikom, ali da bi narod morao da
počne da shvata da će Obama biti osrednji predsednik - što u naše vreme
znači opasan predsednik - osim ako se ne pojavi neki narodni pokret koji će
mu dati podsticaj u pravom smeru", napisao je Zin. |
| |
| |
|
| |
| MMF podigao prognozu ovogodišnjeg svetskog
ekonomskog rasta |
| |
Međunarodni monetarni fond (MMF) očekuje da svetski privredni rast u 2010.
dostigne četiri odsto, tri četvrtine procenta više nego što je globalni
kreditor prognozirao jesenas u izveštaju "Svetske ekonomske perspektive".
 Globalni
privredni oporavak snažniji je nego što se računalo ali se njegova brzina
razlikuje od regiona do regiona, navodi se u objavljenom izveštaju Fonda.
MMF podseća da se nakon najdublje globalne krize u novijoj istoriji
ekonomski rast stabilizovao i proširio na razvijene ekonomije u drugoj
polovini 2009. godine.
U najrazvijenijim zemljama MMF očekuje da oporavak ostane spor dok će na
brojnim perspektivnim tržištima i u zemljama u razvoju ekonomske aktivnosti
biti relativno intenzivne, uglavnom predvođene rastućom domaćom tražnjom.
Privredni rast razvijenih ekonomija u 2010. Fond sada prognozira na dva
odsto, za tri četvrtine procenta više nego što se očekivalo u oktobru, dok
rast u 2011. predviđa na dva i po procenta.
Među rizike za ekonomski rast razvijenih zemalja MMF je ubrojio visoku
nezaposlenost i veliki javni dug, kao i još "neizlečene sasvim" finansijske
sisteme.
Rast perspektivnih ekonomija i zemalja u razvoju Fond prognozira na oko šest
odsto u 2010, nakon dva procenta u 2009. Nova ovogodišnja prognoza viša je
za gotovo procenat od one iz oktobra prošle godine.
Kada je o inflaciji reč, MMF u novom izveštaju prognozira da će u razvijenim
zemljama inflacija sa prošlogodišnje nulte porasti ove godine na 1,25 odsto
zato što će oporavak cena energije više nego kompnezovati usporavanje rasta
troškova rada.
Inflacija u perspektivnim ekonomijama i zemljama u razvoju porašće ove
godine na 6,25 odsto, prognozira Fond. |
| |
| |
|
| |
| Obeležen Dan sećanja na holokaust |
| |
Povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokasuta, 27. januara, najviši
zvaničnici Republike Srpske (RS) su u Banjaluci položili vence na spomen
obeležje žrtvama logora ustaškog logora Jasenovac u Drugom svetskom ratu.
Predsednik RS Rajko Kuzmanović poručio je da se na ovaj način još jednom
svedoči o "monstruoznom genocidnom činu koji su počinili fašisti i njihovi
pomagači", i istakao da ti događaji treba da budu pouka svima.
Premijer RS Milorad Dodik kazao je da su u Jasenovcu stradali najviše
Jevreji, ali i Srbi, "nad kojima je izvršen genocid", poručujući da se ne
može preći preko činjenice da taj zloglasni logor i njegove žrtve nikada
nisu verifikovane.
Prema njegovim rečima, to se desilo "zato što režim bivše Jugoslavije, iz
različitih razloga, nije smatrao da treba da se napiše istina".
Predsednik Jevrejske zajednice Banjaluka Jakov Danon kazao je da ta
zajednica priprema zaključak da se 22. april, dan proboja logoraša u
Jasenovcu, proglasi za Dan obeležavanja holokausta u BiH. |
| |
| |
|
| |
| U 2009. rekordnih 212 miliona nezaposlenih |
| |
U svetu je 2009. godine nezaposlenost dostigla rekordnih 212 miliona ljudi,
saopštila je Međunarodna organizacija rada (MOR).
"Broj nezaposlenih u svetu dostigao je 212 miliona u 2009. i u odnosu na
2007. , pre svetske krize, povećan je za 34 miliona ljudi", navodi se u
saopštenju agencije Ujedinjenih nacija sa sedištem u Ženevi.
U izveštaju MOR-a se ističe da se stopa nezaposlenosti razlikuje po
regionima.
U istočnoj Aziji je krajem 2009. stopa nezaposlenosti iznosila 4,4 odsto,
dok je u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, Zajednici nezavisnih država i
Severnoj Americi bila više od 10 odsto.
Iako MOR predviđa poboljšanje u 2010. na osnovu procena rasta Međunarodnog
monetarnog fonda, stopa nezaposlenosti će ostati visoka.
Kako se navodi, u razvijenim zemljama bi broj nezaposlenih mogao da poraste
za tri miliona, dok bi u ostalim regionima mogao neznatno da opadne.
Navodeći da je ekonomska situacija u svetu i dalje osetljiva, MOR je
apelovala na države da preduzmu mere u cilju suzbijanja nezaposlenosti. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
