Nekim čudnim sticajem okolnosti, kako to biva u životu, Radoslav se sreo sa Skotom Tejlorom, čovekom koji u sebi nosi neverovatnu harizmu i pred čijim “delima” ne možete ostati ravnodušni. Borba za istinu je put kojim on ide i koji nije nimalo lak. Njegov život je FILM. Nema holivudskih blaziranih fraza, montaže i laži. Samo istina i INAT u pokušaju da svetu predoči stvarno stanje stvari. Radoslav na osnovu dugogodišnjeg i profesionalnog iskustva vrlo uspešno uspeva da sve to uobliči u priču koja se odigrava na filmskom platnu.
Odlično urađen film koji bi svakako vredelo da vidi što više ljudi širom sveta. Njihova zajednička želja i cilj, da makar delić te istine prodre u etar, da makar na trenutak ljudi spoznaju manipulaciju velikih sila, ovim filmom svakako su ostvareni.

Nakon filma G. Bora Dragašević pozvan je od strane Skota Tejlora da izađe na binu jer je to čovek koji mu je u mnogim prilikama izašao u susret. G. Dragašević je izrazio divljenje zbog istrajnosti kojom se g. Tejlor već godinama bori za istinu a ujedno i pohvalio g. Ognjenovića za projekciju koja je po njemu bila izvanredna.

Posle projekcije filma razgovarali smo sa g. Ognjenovićem i g. Tejlorom.

Kakav utisak je na vas,

Da li ste zadovoljni prijemom na koji je film naišao kod publike?
Reakcija publike je bila fantastična. Sa pažnjom su odgledali sat i četrdeset minuta filma. Pratio sam reakcije i video da su ljudi potpuno ušli u priču i da film zaista deluje emotivno na gledaoce. I to ne samo na naše, već i na "rođene Kanađane" da tako kažem. To sam upravo i želeo, tj. da ovdašnjim ljudima prenesem malo našeg izvornog osećanja i da im kroz njega ponudim našu prirodnu sklonost ka istini. Po reakcijama ljudi koji nisu našeg porekla, čini mi se da sam u tome uspeo, i na to sam posebno ponosan.

Kako vam izgleda film sada kada je prikazan na velikom platnu, po prvi put u prisustvu publike? Da li biste nešto promenili u filmu, sada kada ste ga videli u sali?
Mislim da ne bih ništa promenio. Film "Od Beograda do Bagdada" sam snimao imajući u vidu publiku koja nikada nije čula za Skota Tejlora. Želeo sam da ga predstavim kao ličnost i da gledaoce uvučem u njegov svet. Kao što znate, Skot je veoma popularan među našim ljudima u rasejanju, naročito ovde u Kanadi i Americi, ali većina naših ljudi u Srbiji nikada nije čula za njega. Ja sam, praveći film, imao u vidu upravo tu publiku. Ako mi se na projekciji u Torontu možda učinilo da ekspozicija filma treba da bude kraća, ili da sam priču o njegovom zatočeništvu u Iraku već čuo, to je zato što o Skotu već mnogo znam od ranije, kao i vi. Ali mislim da će na publiku u Srbiji to delovati drugačije, kao što mislim da će svi oni delovi filma koji se odnose na svakodnevni život u Kanadi biti interesantniji za naše ljude u domovini, nego za nas ovde koji već znamo kako se ovde živi, jer i sami živimo takav život.

Da li mislite da u filmu ima previše ili premalo politike?
Reakcije gledalaca su sve odreda bile pozitivne, ali ja sam se u jednom trenutku zapitao da nisu možda neki gledaoci očekivali više politički film, više film-polemiku, a zapravo dobili "umetničku" sliku o Skotu Tejloru, borcu za istinu, koji poput Davida u borbi sa Golijatom ovde vodi borbu za istinu sa neizvesnim ishodom. Svesno sam izabrao taj put. Ja sam umetnik, a ne novinar. Ovaj film ne ide putem dokazivanja istine, on deluje direktno na emocije i kroz njih pokušava da utiče na naš stav o događajima koji nas okružuju, čiji smo svedoci i učesnici i da utiče na naš stav o životu koji živimo, ili na koji smo naterani da živimo.

Film će se prikazivati uskoro i u Beogradu?
Dobili smo poziv da prikažemo film u Sava Centru kroz mesec dana, pred oko sedamsto gledalaca. Organizatori žele da se posle filma održi i razgovor sa nama, Skotom i sa mnom. Mi smo prihvatili poziv, i ja sada žurim da završim titlovanje na srpski, jer je film kao što znate ceo na engleskom jeziku. Još uvek čekamo odgovor sa Festivala dokumentarnog filma u Beogradu. Ako nas pozovu, biće to dve projekcije u Beogradu u roku od nedelju dana. Prva bi, naravno, bila na festivalu.

Kakvi su, gosodine Tejlor, vaši utisci sa premijere? Da li ste zadovoljni reakcijom publike?
Bio sam fasciniran brojem ljudi koji su došli da gledaju film - sala je bila puna do poslednjeg mesta. To mi govori da još postoji veliki broj Srba koji se sećaju svega što se događalo pre desetak godina. Na premijeri sam bio dirnut podrškom tih ljudi meni i onome što radim. To je za mene bio dirljiv trenutak.

Koji momenat sa snimanja filma vam je ostao u najživljem sećanju?
Najteža scena na snimanju filma za mene je bila kada smo snimali intervju na Ground Zero u Njujorku. Za vreme dok je kamera išla, skupilo se mnogo ljudi koji su bili znatiželjni da čuju moje komentare. Bilo mi je izuzetno teško. Osećao sam se veoma nervozno da na takvom jednom mestu, gde postoji taj spomenik, optužim američku spoljnu politiku. Na trenutke mi se činilo da će nas zbog mojih komentara prisutni napasti.

Kako je bilo raditi sa režiserom Radoslavom Ognjenovićem?
Radoslav je veoma privatna, samostalna ličnost, sa sopstvenom vizijom kakav film želi da napravi. Ovaj filmski projekat je bio punih šest godina u post-produkciji. Za sve to vreme, to je bio potpuno njegov projekat. O svim stvarima u filmu je on odlučivao. Ja sam u celosti video film prvi put tek na premijeri 25 februara 2011.

Ivana Đorđević