Jedna od stvari koje nas ova pretstava može da nauči je da u životu, čak i
ako si kovač, poslovica 'svako je kovač svoje sreće' baš i ne važi, pogotovu
u ratnim vremenima.
 Ova
pretstava satkana od suptilnog tkanja ironije i sarkazma to objašnjava na
prilično mudar način, raspličući kako to da je sin Nemca kovača, koji je bio
na frontu u Rusiji Srbin, dok je sin Srbina kovača, koji je bio u logoru u
Nemačkoj, Rus, a sin Rusa kovača, koji je oslobađao selo Srbina kovača,
Nemac.
Razotkrivajući ovu istinu predsdtava 'Kovači' autora Miloša Nikolića je
zabavila publiku u punoj sali 'Isabela Bared Teather' u Torontu.
Maestralno igrajući lik pijanog kovača, Nemca, Branko Vidaković svojim
kretnjama u potpunosti dočarava proces sticanja životne mudrosti na brzinu.
Polako bez velikog kulminirajućeg raspleta i žestokih emocija predviđa: 'Ako
opet zarati, moj sin Nemac, koji je Srbin, ratovaće protiv Rusa, koji je
Nemac, a Rus, koji je Nemac, oslobađaće Srbina, koji je Rus... A Srbin, koji
je Rus, robovaće kod Nemca, koji je Srbin! Pa će Srbin, koji je Rus, praviti
sina Nemcu, koji je Srbin, a Nemac, koji je Srbin, praviće sina Rusu, koji
je Nemac, dok će Rus, koji je Nemac, praviti sina Srbinu, koji je Rus! A ako
opet zarati.... Ko ovo razmišljanje do kraja isprati, shvatiće i da ratovi,
a pogotovo oni iz nacionalističkih razloga, baš i nemaju smisla. Ovi likovi
su još i dobro prošli, dobili su samo 'pogrešne' naslednike, a mogli su i
glavu da izgube.
Reditelj Stefan Sablić oslonio se u ovoj pretstavi sa minimalnom
scenografijom na odličnu glumačku podelu preostalih kovačkih uloga: Srbina,
Milenku Pavlovu, a Rusa, Draganu Nikolića - Gidži. Njihovi likovi, samo
spolja različiti u suštini su isti mali ljudi, kovači, čiju sudbinu kuju
neki drugi. Zorica Mirković u ulozi Nemice deli istu sudbinu birajući jedino
ono što može da bira. Ćerka kovača i žena kovača bira i ljubanika kovača, sa
istom životnom ležernošću kojom njen muž razmislja o budućim mogućim
ratovima. Nasmejala nas je i kada se pravdala kao i kad se ljutila na muža.
Posle ove predstave, zagrejan dobrim raspoloženjem, neosetljiv na hladnoću u
Kanadi, treba se prošetati do nekog prijatnog restorana i posle ukusne
večere sa čašom vina u ruci studirati vijuganje dima od dobre cigare.
Žarko Klasnja |
