 Komedija
apsurda "Epitaf " u režiji Vojina Vasovića, po tekstu Dore Delbianco, u
scenografiji Nataše Kovačević, okupila je već proverenu grupu glumaca
amatera: Ivanu Obradović, Dejana Petkovića, Jasminku Mitić, Natašu Đekić,
Kseniju Jovšić, Viktora Ginića, kao i nove talente, Đorda Svilarica, u
vodećoj ulozi glave porodice i Nebojše Đekića sa ulogom da ljubi i ubija.
Salu "Fairview Library Theatre" napustio sam u dobrom raspoloženju,
zabavljen pre svega očiglednim uživanjem glumaca na sceni.
 Na
kratko sam razmenio par pohvala sa poznanicima
posle predstave,
u sali u kojoj su članovi DGD Polet domaćinski ugostili svoju odanu
publiku, "razgovorom sa glumcima" uz lake napitke.
Sutradan, kad sam počeo da pišem ovaj prikaz, pokušao sam da saberem lepe
utiske o predstavi, ali i da nađem nešto za "drugarsku kritiku". Možda ću
čak i da odgonetnem suštinu ovakvog projetka i motivaciju protagonista da
ulože izuzetan trud, i da to objavim čitaocima.
 Nema
sumnje, radi se o ambicioznoj postavki predstave koja likovima podseća na
Kovačevićevu familiju ubica "Maratonci trče počasni krug". Muzički tretman
iz filma "Kill Bill", kao i povremene pantomimske scene sa usporenim
kretnjama glumaca, upotpunjene veoma uspešnom kostimografijom i izuzetno
originalnom scenografijom, dočaravaju scene kao iz stripova.
Glumci su bili ubedljivi, jer su, čini mi se, vrlo ozbiljno odglumili
neozbiljne likove u koje su i sami poverovali, pa ih je publika često
nagrađivala smehom i aplauzima. Meni se posebno dopala scena u kojoj Dejan
Petković repuje posmtrni govor.
 Ne
bi me začudilo ni da se mnogima u gledalištu svidela ideja glavešine ove
familije da koristi pištolj sa uspavljujućom municijom da prekine svoju ženu
u sred reči, kada god mu dozlogrdi, a ona se posle, kada se probudi, ne seća
toga i odmah ode da kuva ručak.
Da ova predstava ima neku drugu poruku osim "važno je samo dobro se zezati"
ipak sam možda na kraju i otkrio. Ruganje besmislu da laskave reči na
nadgrobnom spomeniku treba da daju smisao uludo protraćenim životima.
Intersantno je, i za pohvalu, da je predstava, upotpunjena titlovanim
prevodom, pa je bila dostupna i na engleskom jeziku, iako je izvođena na
srpskom - da je ceo svet razume.
Žarko Klasnja
|
