| |
|
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
- Kako se grade dečija igrališta u srpskim enklavama na Kosovu Rada
Micic
|
SRPSKA ZAJEDNICA |
Petak, 21. decembar 2012. |
|
Kako se grade dečija
igrališta u srpskim enklavama na Kosovu
Više od igre |
| |
 U
ovim prazničnim danima dok na televiziji gledamo filmske priče o 'čudima' i
kako dobro pobeđuje i biva nagrađeno, verujem da će čitaoci, u pismu koje
sledi, naći jednu takvu priču, jednostavnu i iskrenu, punu dostojanstva. To
je priča o podizanju sedam dečijih igrališta na Kosovu i to u Orahovacu,
Velikoj Hoči, Brestoviku, Osojanu, Banjskoj, Lipljanu i Zerovnici, za sada.
Ideja za ovaj projekat se rodila u neumornoj Radmili Mičić kada je prilikom
posete Metohiji od vaspitačice iz Orahovca čula rečenicu: "Radmila, moja
deca ne znaju šta je tobogan." Mnogobrojne teškoće su deo velikih akcija.
Ova akcija je velika sama po sebi zbog otežanog kretanja po Kosovu i
Metohiji. Ali, kad je želja velika, kad postoji cilj koji se odnosi na decu,
nemoguće postaje moguće. Uz pomoć dobrih ljudi, san o toboganu je postao
stavrnost u sedam srpskih enklava.
 Radmila
je ovu akciju nazvala"više od igre", jer zaista to je više od igre." To je
kap dečije radosti, delić bezbrižne čarolije koja bi trebalo da je deo
svakog detinjstva".
U želji da vam prenesemo deo dečije radosti srpskih mališana, donosimo deo
pisma Ljiljane Karanov koja je ispred humanitarne organizacije Mati Tatjana
propratila opremu i montiranje isporuke u Lipljanu, Banjskoj i Zerovnici:
Draga Radmila,
što se tiče same isporuke, ona je protekla da ne može bolje. Sve je bilo
odrađeno krajnje profesionalno i sa naše i sa Kaličninove strane i od strane
ekipe vozača i dvojice majstora koji su bili vrhunski. Uspeli smo i ovaj put
da oslobodimo isporuku svih davanja, poreskih i carinskih, što mislim da je
velika ušteda tako da sam ja lično vrlo srećna i ponosna da je sve uspešno
završeno . Sama oprema je super, visokog kvaliteta, živih boja i za dečicu
vrlo privalačno. Kad smo stigli u Lipljan, oprema je već bila delimično
montirana. Tobogani su nekako došli prelepi u tom dvorištu, upotpunili
igralište škole "Braća Aksić" u centru Lipljana.
 Deca
u prvi mah nisu shvatila da je to za njih pa su zaobilazili taj deo terena i
išli da igraju košarku a kada smo ih pozvali i objansili da im to ostaje kao
poklon nije bilo kraja radosti. Ceo zaposleni kadar je izašao da nas
pozdravi, baš je bilo puno radosti. Mislim nekada da donatori čak i ne mogu
da shvate koliko tako mnogo potrebne radosti i lepote i podrške unose ovoj
deci na Kosovu i Metohiji.
Nastavili smo put na sever, tako do Banjske, gde su nas sačekale kamere TV
"Most" iz K. Mitrovice i dečica koja su se zatekla u školi. Tamo je bilo
mnogo vriske a šleper koji je istovarao opremu privukao je pažnju meštana pa
su se deca sjurila iz okolnih kuća, oni nisu mogli da sačekaju istovar da se
završi pa su sami pomogli da se istovar obavi. Novinarki je cela ta vrsika
bila zanimiljiva kao i probni spust niz šareni tobogan, bukvalno se nije
znalo ko će pre niz tobogan...
Jedan mališan je izjavio za televiziju ovako:- Hvala svim našim Kanađinama..
a jedna curica je rekla:- "Što je ovo baš lepo, niko nam nije javio da ćemo
dobiti ljuljaške i sve to i eto sada više ne moramo da se igramo samo unutra
možemo i napolju, jupiii!".
 Poslednji
istovar je bio u Žerovnici malom brdovitom selu, gde smo em stigli po mraku
em je baš u tom momentu nestala struja. Pomučili smo se oko rizičnog
istovara na neosvetljenom putu, ali sve je proteklo odlično. Svi su pomogli.
Iako je bilo kasno, ipak su stigla i dečica i odmah se sjurila na prvo što
je bilo istovareno iako su više bili zainteresovani za tobogane.
Tobogane koje pravi Gdin. Kaličanin u "Kalkom" Kraljevo pravi su hit, jer tu
su razne žive boje , jakrko žuta, crvena , plava, zelena, a tu su i razni
tuneli, spirale, mogu da se obave i paralelni spustovi, što deca neverovatno
vole, tako da su u stanju neumorno da se penju i spuštaju dole-gore.
Sačekla nas je ljubazna dirktorka škole Gđa. Stana Minić i jedna mališan je
prepoznao dirketorku, pa iako je svo vreme bio polumrak i prišao meni i pita
me ovako otovreno, baš po srbski, kaže dete meni:- "Jel ti, jel sad ova (a
sve pokazujući rukom na prisutnu direktorku škole) jel to treba ona sad da
ti plati?" Ja prasnula u smeh, pa i pitam ko ova, kaže pa naša dirktorka jel
treba da ti plati.. ja pojasnim polako da je u pitanju donacija iz Kanade da
je to od naših Srba i da je na trajni poklon. Dete to isto priđe, poljubi me
i kaže:
- E da znaš ako je tako u tom slučaju da si nam dosta učinila ako je tako...
posle smo to svi prperičavali kao glavnu anegdotu ...
Ja sama nemam reči za sve što činite za ovaj narod. Toliko je tamo prijatno
sa svima koji su nas dočekali, bilo da je neopisivo lepo.
Pozdrav odavde od mene i mojih saradnika iz Gračanice a imaćete mnogo toga
uzvratnog i od same dece i nastavnika, svi su Vam nešto spremili, diplome,
pozdrave...
Tvoja Ljilja
 Mnogo
je dobrih ljudi u ovoj celoj priči, od članova H.O. "Stara Raška" iz Toronta
preko koje idu sve uplate (i koja daje priznanice za porez) do Ljiljane
Karanov iz H.O. "Mati Tatijana" iz Novog Sada koja je odradila čitavu šumu
neophodnih dokumenata. Tu je i čovek od reči, proizvođač opreme, Dragoljub
Kaličanin iz Kraljeva, koji će u srcu verovatno zauvek ostati scena kad su
dovezli opremu u Veliku Hoču, deca su ih dočekala skandirajući: Tobogani,
tobogani...
Mnogo je donatora, spomenućemo samo neke od njih: Organizacioni odbor "Druge
večeri Republike Srpske" i Krajiškog prela iz Vindzora na čelu sa Slavkom
Vidakovićem, CŠO Sv.Velikomučenika Dimitrija i CŠO Gračanica iz Vindzora,
sportska škola "Junak" iz Toronta, Srpska škola "Sveti Sava" iz Kičinera,
porodice koje redovno daruju Papići, Lolići, Vukmanovići, Kotarci,
Stojkovići, Price, Aničići.
Proizvodnja, transport i montaža jednog igrališta košta 4.000evra. Za ulazak
kamiona na Kosovo treba izdvojiti 160 evra. Oprema se inače proizvodi u
Kraljevu, u firmi "Kalkom", vlasinstvo Dragoljuba Klacinaina. Možda 4.000
zvuči mnogo, ali dečija radost nema cenu. Dečije igralište za srpsku decu na
Kosovu je oaza detinjstva, bajka o slobodi koja se budi u spustu niz tobogan
ili u letu na ljuljškama.
Igralište je jedino mesto gde naša deca mogu da budu deca.
Ovakve ackije treba da podržati da traju jer to je "više od igre".
Kažu da je teško utvrditi razliku između tuge i beznađa, sve neka ista teška
osećanja. Ipak ima jedna razlika, i u velikoj tuzi ljudi se ne predaju. Može
i svet da se promeni, ali se trudiš da učiniš od života najviše što možeš.
Skoro sam slušao jednog uvaženog psihologa, profesora fakulteta ovde, kako
objašnjava da tuga kada izgubiš nekoga bliskoga ustvari ne prolazi. Samo se
vremenom javlja ređe i intervali su kraći , ali tuga ostaje ista, jaka kao i
pre.
Ako vas čitajući ovo pismo obuzme tuga, ne treba da se od toga branite,
pomognite ako možete.
Za sva dodatna objašnjenja možete da se javite neumornoj Radi Mičić, na
telefon 416 236-2822.
Deca u selim Štrpce, Gotovuša i Sušica željno iščekuju tobogane. I ma koliko
priložili, čini mi se da je 'bargain'. Životom u teškim vremenima sa tihim
dostojanstvom ovi ljudi nam daruju nešto što se ne može kupiti u ovdašnjim
prodavnicama, životnu hrabrost.
Samo je jedna rođena zemlja, sve je ostalo varka.
Žarko Klasnja
|
|
Oglasavanje Marketing
|
