| |
|
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
UDRUZENjE KNjIZEVNIH STVARALACA “DESANKA MAKSIMOVIC”
|
SRPSKA ZAJEDNICA |
Petak, 15. mart 2013. |
|
UDRUZENjE KNjIZEVNIH
STVARALACA “DESANKA MAKSIMOVIC”
35 GODINA SRPSKOG PESNIŠTVA |
| |
Udruženje književnih stvaralaca "Desanka Maksimović" obeležava 35 godina
svoga postojanja i veoma uspešnog rada. Udruženje je steklo, zavidan renome
u srpskoj dijaspori. Mnogi pesnici, članovi udruženja su poznati i našoj
otadžbini, članovi su Udruženja književnika Srbije, povezanih sa svojom
maticom, a mnogi su izdali svoje knjige poezije, nekolicina i po nekoliko
zbirki poezije.
 Danas
govoriti i pisati o našoj najvećoj poetesi Desanki Maksimović, čije ime nosi
ovo udruženje znači pisati o pesniku svog naroda. Ona je jedna izuzetna
pesnička pojava u našem pesništvu, to je pesničko delo koje pleni obimom,
kvalitetom i humanošću najvišeg reda. Za Desankino ime se zna od davne
pojave njene, od meteorskog uspona u same vrhove naše literature i kulture.
Od tad, ono je u samoj srži narodnog bića. Naše velike pesnikinje ima i biće
je dok bude živela njena poezija, dok bude trajala ljudska reč u srpskom
narodu koji toliko voli poeziju i svoje pesnike.
Od rane mladosti bila je vedro zagledana u život, jer je njenom mladalačkom,
ljudskom i tvoračkom biću razbokorila široka skala osećanja i misli.
Malo je pesnika, ne samo kod Srba, već i u istoriji književnosti sveta, da
su rođenjem obdareni takvom vitalnošću, da su i u poznim godinama svoga
života pisali poeziju izuzetnog kvaliteta. Desanka je pisala poeziju preko
70 godina, pisala je poeziju blisku običnim ljudima i svom narodu. U isto
vreme pisala je primamljivo i za one koji se bave poezijom i lako i
jednostavno što su osnovne odlike i kvalitet njene poezije. Svoje prve pesme
objavila je 1920 godine i sve do svoje poslednje zbirke pisala je o svojoj
otadžbini, životnoj istini, verovala je u budućnost svog naroda i njegove
poezije.
Godine 1976, naša velika pesnikinja posetila je prvi put Severno - Američki
kontinent. Poziv joj je bio upućen iz Toronta, od strane tada tek osnovanog
Jugoslovenskog - Kanadskog udruženja žena, povodom proslave 8. Marta.
Boraveći u Torontu naša velika poetesa je tada upoznala naše pesnike koji su
pisali stihove na maternjem jeziku. Tada je održano pesničko veče na kojem
je ona saslušala stihove naših pesnika i dala na njih objektivan kritički
ali dobronameran osvrt rečima: "Govoriću vam kao da ste pesnici
profesionalci. Drugačije ne vredi da vam govorim. U tom smislu svaki od vas
treba što više da čita poeziju i da se njom bavi. Dušu, emocionalnost imate.
Ali se morate odmači i stalno odmicati od vremena kako se nekada pisalo.
Morate se približiti savremenom pesničkom izrazu. Treba izučavati pesnički
zanat. A kome je suđeno da uđe na vrata poezije, neće zakasniti."
Tada je govorila i o svojoj poeziji. Ponela je radove našeg pesnika u
Beograd, sa obećanjem da će se zauzeti za njihovo objavljivanje u zemlji.
Kao što je obećala, to je i sprovela u delo. Naime, 1980 godine, izašla je
prva zbirka iseljeničke poezije pod nazivom " Domovino noćas sam te sanjao",
u izdanju Kruševačke "Bagdale", sa uvodnom reči Desanke Maksimović. Zbirku
je uredio pesnik Nikola Korbutovski, tadašnji glavni urednik lista "Zavičaj".
Ta prva zbirka je imala veliku magičnu težinu. Bilo je to vreme pionirskog
otkrivanja našeg pesničkog i duhovnog bratstva u rasejanju, koje je čuvalo
srpski jezik, a time i njegovu dušu van otadžbine. Naši pesnici u dijaspori
su istorizovali srpsko nacionalno biće, koliko u jeziku, toliko u duši, a
potom su se dokazali i u probuđenom jedinstvu koji će sudbinski određivati i
neke poetske tokove u zadnjoj deceniji 20-tog veka.
Ova poseta Desanke Kanadi i Americi bila je od ogromnog značaja za dijasporu.
Tada je kulturni život podignut na viši nivo, a poezija, kao jedan od
najzahvalnijih vidova negovanja maternjeg jezika, postala je popularna, pa
su učestale organizovane pesničke večeri i promocije knjiga naših pesnika.
Tako je, početkom 1978 godine osnovano ovo udruženje pesnika i pisaca u
Torontu, koje je dobilo ime velike poetese, sa njenom saglasnošću. Iste
godine u Čikagu je osnovana pesnička sekcija "Desanka Maksimović".
Zatim je izašla još jedna antologija pesnika srpske dijaspore, "Pevaj narode
moj", antologija 120 pesnika koji su žive-li i radili u 17 zemalja sveta, iz
Kanade, SAD, Australije, Nemačke, Rumunije, Francuske, Mađarske, Austrije,
Švedske, Švajcarske, Danske, Belgije, Južne Koreje, Italije, Poljske,
Engleske i Grčke. Ovi pesnici su objavili oko 200 knjiga na srpskom jeziku.
Knjiga je izašla u izdanju NIP "Turistička Štampa" Beograd, "Bagdala",
Kruševac i Udruženja pisaca iz dijaspore, Beograd. Glavni urednik i ove
zbirke bio je novinar i književnik Nikola Korbutovski iz Beograda.
Sastavljanje ovakve antologije je bio veoma osetljiv književni posao, ali su
uredniku u tome pomogli udruženja i klubovi, 'Desanka Maksimović" iz Toronta,
Literarno udruženje "Zora" iz Melburna i Udruženje pisaca "Sedmica" iz
Frankfurta na Majni kao i druga udruženja. Objavljeni stihovi u ovoj velikoj
zbirci su antologijske vrednosti i to nam govori da se danas savremeno
srpsko pesništvo ne može zamisliti bez mnogih autora iz rasejanja. Ove
pesnike je spojilo i udružilo iseljeništvo, iznutra srodilo pesništvo, a
više od oboje vera u važnost i smisao poezije.
I ovom prilikom želim istaći da su naši pesnici iz Kanade, posebno iz
Toronta, deo srpske književne bašte, već rascvetane i zrele, pune plodova.
Po istim tragovima koji stoje iza onih velikih njihovih prethodnika koji su
stigli ili nisu stigli da se za života vrate u otadžbinu, Jovan Dučić,
Rastko Petrović, pa i Miloš Crnjanski. Naši pesnici iz Toronta, članovi
udruženja književnih stvaralaca "Desanka Maksimović pišu izvanredne ljubavne
stihove i divnu rodoljubivu poeziju koja sadrži u sebi mobilizatorski ton,
ali u visokoj tenziji umetničke reči. Oni su lirski pesnici plodonosnog
uticaja na svoje čitaoce. I ovi pesnici ponovo dokazuju kolika je vitalnost
srpske poezije i srpske nacije. Njihova pesnička produkcija vezana je za
srpske izdavačke kuće, što upravo govori o integralnoj srpskoj književnosti.
Ako se postavi pitanje, gde se na početku ovog novog milenijuma nalazi
pesništvo srpske dijaspore, odgovor je da se srpska vangranična poezija
ponovo vraća onim inspirativnim vrelima u kojima dominiraju impulsne tragike,
jer je takva i situacija sa srpskim narodom. Ali, ovi pesnici su i optimisti.
U prilogu ovoj tezi najbolje govore i mnogi stihovi, koji su 1999. godine,
nastali i prvi put pročitani na trgovima i ulicama mnogih svetskih metropola,
na protestnim skupovima naših građana tokom NATO bombardovanja. I ti su
stihovi, kao i većina drugih izašli iz srca.
Zahvaljujem se našim pesnicima u Torontu i Kanadi koji pišu o nama i o našem
životu, daleko od otadžbine, njoj nas u stvari približavaju, čuvajući naš
jezik i duhovnost. A otadžbina koja je u istom jeziku, takođe je u istom
srcu.
Ovo udruženje književnih stvaralaca u Torontu vode pesnički orfeji, poznate
poetese Katarina Kostić, Stojanka Rađenović - Petković, Buba Braunštajn,
Snežana Ana Savić i ostali vredni članovi Udruženja.
Slobodan Rundo
|
|
Oglasavanje Marketing
|
