| |
|
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
UDRUZENjE KNjIZEVNIH STVARALACA “DESANKA MAKSIMOVIC”
|
SRPSKA ZAJEDNICA |
Petak, 15. mart 2013. |
|
DVADESET GODINA SRPSKOG
DOBROČINSTVA “JOVAN DUČIĆ”
S POGLEDOM NAPRED |
| |
Dobročinstvo "Jovan Dučić" osnovano je u želji da zajedničku ljubav prema
poeziji i prozi podele sa što širim krugom ljudi. Društvo je okrenuto
očuvanju srpskog jezika i kulture, ćiriličnog pisma i bogate književne
tradicije srpskog naroda.
 Istovremeno,
članovi ovog društva bili su i veliki humanisti pa su tako proteklih godina
dobrovoljnim prilozima učestvovali u nizu akcija pomoći ugroženim, bolesnim
i siromašnim u otadžbini. Svih ovih godina postojanja prikupljena je i u
razne humanitarne svrhe poslata velika materijalna i novčana pomoć. Članovi
ovog poznatog društva, Hercegovci, ni u dalekoj Kanadi nisu zaboravili svoja
pradedovska ognjišta.
Nedavno je ovo društvo poslalo raznih ortopedskih pomagala, od invalidskih
kolica, specijalnih jastuka, madraca, štaka, navlaka i padobrana za proteze
Udruženju amputirača Trebinje, najtežim invalidima s naših prostora.
Kupljena su i tri specijalna aparata za Trebinjksi klinički centar.
Dobročinstvo se posebno ponose organizovanjem pesničkih večeri posvećenim
našim velikim pesnicima i rodoljubima Jovanu Dučiću, Đuri Jakšiću, Milanu
Rakiću, Aleksi Šantiću, Milošu Crnjanskom, Lazi Kostiću, Branku Radičeviću,
Momi Kaporu, Božidaru Glogovcu, srpskoj ljubavnoj poeziji i "srpskom
pesništvu"u cilju očuvanja jezika i naše duhovnosti.
U proteklom periodu društvo je organizovalo nekoliko promocija knjiga i
časopisa iz otadžbine, među kojima su najvažnije, promocija monografije Dr.
Božidara Mađara o istoriji srpskog društva "Prosvjeta" iz Sarajeva koja je
plod naučnog istraživanja koje je trajalo decenijama, i časopisa "Nova Zora"
čiji je glavni urednik, književnik Radoslav Bratić iz Beograda.
Društva "Prosvjeta" osnovano 1902 godine i formirano iz kruga srpskih
intelektualaca Mostara, Sarajeva, Tuzle i Banjaluke s namerom da omogući
lakše školovanje srpskih đaka u jednom seljačkom narodu koji nije imao
socijalnu elitu koja bi taj zadatak drugačije mogla izvršiti. Društvo je
imalo zadatak da opismenjuje srpski narod, da štiti modernu prosvetu i
neguje svoju kulturu. Drugi njen istorijski zadatak, koga su bili svesni oni
koji su društvo stva-rali, bio je potreba da se izgradi nacionalna
inteligencija.
Sve glavne ideje slobodno se može reči, potekle su od srpskih mostarskih
apostola, Alekse Šantića, Jovana Dučića, Svetozara Ćorovića, Atanasija Šole,
mostarskih "Gusala", čuvenog kulturnog i pevačkog društva, koje je vodio
Aleksa Šantić, i lista "Zora", u to vreme najčitanijeg književnog lista u
srpskim zemljama.
Promovisan je i časopis za književnost i kulturu "Nova Zora", koji je u
stvari nastavio tradiciju čuvene mostarske "Zore" koju su uređivali naši
najveći pesnici toga vremena Aleksa Šantić i Jovan Dučić.
Sadašnji novi časopis osnovalo je srpsko prosvetno i kulturno društvo "Prosvjeta"
- odbori iz Gacka i Bileće.
Mostarska "Zora" je bila časopis koji je ustao u odbranu srpskog nacionalnog
bića, koji je uzdizao književnost i kulturu srpskog naroda u tadašnjoj Bosni
i Hercegovini i koji je zajedno sa društvom "Prosvjeta" i Srpskom
pravoslavnom crkvom, hrabrio svoj narod i predao u amanet novim generacijama
luč nacionalne borbe za opstanak i napredovanje. Sadašnja "Nova Zora"
nastavlja tim putevima nacionalne borbe.
U njenoj redakciji i uredništvu su sada najeminentniji srpski stvaraoci,
književnici, pesnici, i crkveni velikodostojnici. Hercegovcima knjige mongo
znače i oni posebno cene i vole pesnike i pisce. Zato su ovaj časopis brzo
prihvatili i zavoljeli.
Poslednjih godina članovi društva su prikupljali materijalna sredstva za
pomoć selu Klepci u Hercegovini, kao i za obnovu crkve "Svetog preobraženja"
u tom selu i održavanju srpskih svetilištva u Hercegovini, posebno u obnovi
manastira u Zitomislićima kod Mostara, obnovi i pohranjivanju ostataka
žrtava ustaškog terora iz drugog svetskog rata i povratak na svoja ognjišta
u Hercegovini.
Organizovan je i donatorski ručak, za obnovu saborne crkve "Svete Trojice" u
Mostaru. Društvo je pomoglo i osnivanje fondacije "Svetog velikomučenika
Vukašina" iz Klepaca. Sveta Hercegovina ima još jednog novomučenika, velikog
Petra Zimonjića, mitropolita Dabrobosanskog, sina Vojvode i sveštenika
Bogdana Zimonjića.
Za članove ovog društva suncem okupana Hercegovina je zemlja zasejana
ljudskim kostima i zalivena krvlju mučenika. To je otadžbina naših otaca,
vojvodina Svetog Save i Vasilija Ostroškog i novoprosijavnih svetih mučenika
Petra Zimonjića i Vukašina iz Klepaca.
Hercegovina je sveta zemlja jer je sva u svetinjama koje su gradili dedovi i
oci naši. Svetinje nam ruše jer znaju da bez njih ni mi ne postojimo, a mi
ih gradimo jer znamo da samo s njima postojimo u pravom smislu te reči. Zato
je obnova drevnih svetinja u dolini Neretve, koja je naša reka Jordan, sveta
i želja je svih Hercegovaca u Ontariju i Kanadi.
Gradeći hramove i sebe izgrađujemo i na taj način izražavamo želju da se i
sami obnovimo. Tako smo radili od pamtivjeka, tako će i ostati za svagda.
Zajedno i domaćinski, dobrotvorno, plemenito i ljudski.
Dobročinstvo je ponosno na organizovanje čuvenih Hercegovačkih večeri svake
godine u novembru mesecu, na kojima se okupi i do hiljadu Hercegovaca,
članova i prijatelja društva iz Kanade i Amerike, kao i na organizovanje
njihove slave svetog Ilije u Miltonu.
Nedavno je prikupljen i novac za dečiju bolnicu ovde u Torontu, a takođe su
novčano darovana i deca sa Kosmeta. Sredinom decembra održan je veliki
donatorski ručak za pomoć bolnici u Bileći, za nabavku novih aparata.
Hercegovci su, kroz svoju dugu istoriju i tradiciju, uvek imali nagon za
širokim inicijativama i gledali uvek napred. Oni su uvek bili oličenje
Srbina, duhovnog koliko i duševnog, gipkog koliko i ponosnog, opreznog,
koliko i neustrašivog, što predstavlja karakter Hercegovca u poznatoj
ravnoteži između njegovih pozitivnih i negativnih osobina.
Srbin, Hercegovac, znači Mediteranac, više nego Balkanac, čovek mašte koliko
i realista i čovek sna koliko i pozitivan stvarilac. Tumačeći hercegovački
duhovni lik, Jovan Cvijić je zapisao:" Verujem da su od sviju ljudi u našoj
zemlji Hercegovci po prirodi najučtiviji i najmanje skloni spletkama.
Njihova uboga pokrajina napravila ih je skromnim, pobožnim i umerenim. Srbin
iz te zemlje nije po svojoj prirodi samoučtiv, nego i topao i srdačan,
ljubak i dobrostiv. Skladnost i harmonija tog karaktera čini da je on
oprezan i pažljiv, istovremeno i ponosan".
Mnogi Hercegovci i članovi ovog društva su svojim ponašanjem uveliko
potvrđivali ovu Cvijićevu misao. Zato je ovo društvo humanitarne i umetničke
vokacije veoma značajno za srpski narod u Kanadi, kao i u otadžbini.
U narednom periodu članovi društva posvetiće posebnu pažnju prikupljanju
materijalnih i novčanih sredstava, za najugroženije u otadžbini,
organizovanju dobrotvornih priredbi i pesničkih večeri kao i promocijama
knjiga naših književnika i pesnika.
Pažnja će se posvetiti i obnovi drevnih svetinja, svetilišta, spomenika,
manastira i crkava. Društvo će delovati na humanitarnom, kulturnom i planu
očuvanja srpskog jezika, tradicije i duhovnosti.
Slobodan Rundo
|
|
Oglasavanje Marketing
|
