|
Početkom 2010, za veme boravka u Brogradu, pozvala me drugarica i
sva srećna saopštila da je nabavila karte za feeenomenalnu i uvek rasprodatu
predstavu '' Pevaj, brate'' .
I beše kao dežavu...
Dom sindikata, oduševljena publika i neki novi klinci u usponu. Kao Leb i sol,
Neša Leptir i mnogi drugi, od davnina su baš odatle uzletale u nezaborav muzičke
i glumačke zvezde.
Po tekstu Stevana Koprivice predstavu ''Pevaj, brate'' je
na scenu postavio reditelj Slavko Saletović, krajem 2009. Pored odlične glumačke
ekipe: Andrije Miloševića , Milana Kalinića i najmlađeg Milana Vasića, svoj deo
posla je odlično odradila i doprinela burnim salvama smeha kostimograf i
scenograf Milanka Berberović, uz ''muzičku pratnju'' Nebojše Jakovljevića i
Osvajača.
Dobitnici su nagrade Miodrag Petrović-Čkalja za najsmešniju predstavu na
39.Danima komedije i pojedinačnih glumačkih nagrada na drugim festivalima sa
područja bivše Jugoslavije. O uspehu prvog dela najrečitije govore zvanični
podaci: 200 predstava sa preko 200.000 posetilaca.
Tema predstave ''Pevaj brate '' je borba za opstanak Fajte, Devila i U-Džejla,
muzičara različitih žanrova i godina, u '' ružičastoj'' srpskoj sadašnjosti.
Zamišljena kao rekvijem ''metalu' , neminovno se dotiče aktuelnih političkih,
kulturnih i moralnih tema i dilema, sa odmerenom dozom ironije i satire.
Nastavak predstave nas vodi na Eurosong u Ćirokatsri, rodni grad Envera Hodže, u
bunker- style back stage gde se naši pošteno izabrani predstavnici spremaju za
ostvarenje sna...
U suštini bolna i tužna tema, zahvaljujući tekstu koji se duhovito poigrava sa
mnogim aspektima devalvacije moralno-kulturnih vrednosti, bravurozno i tokom
cele predstave vas navodi na smeh, istovremeno šaljući jasnu S.O.S. poruku.
I kao David, mala Srbija i njeni ljudi velikog srca i dalje vode nepravednu
bitku, jer svaka se pobeda računa, a naročito na vrhu Evrope...
Ovih tmurnih i hladnih dana, kada nam i male brige padaju teško na promrzla tela,
gostovanje ovih ambasadora dobrog raspoloženja sa nastavkom smešne starne
propasti srpske kulture i društva uopšte, bio je pun pogodak i pravi
antidepresant. Šala nas je održala, njojzi hvala!
Hvala organizatorima, Zoranu Moro (System Entertainment) i Nikoli Ćurčinu,
organizatorima, koji su zaslužni što je predstava gostovala u Torontu.
Na kraju, dopustiću sebi da ponovim nefiltriran komentar umetnicima, direktno iz
srca: Obožavamo vas i hvala što ste došli!
Branka Milićević
Foto: Ivana Đorđević
|
