|
Knjiga Branka Bubala, "Duša u pepelu", u izdanju izdavačke kuće
Svet knjige, iz Beograda, 2012. godine, predstavljena je, u petak 01. marta 2014
godine u sali crkve Sveti Sava, na Riveru, u organizaciji Kanadsko- srpskog
udruženja pisaca Desanka Maksimović.
 Medijator
programa večeri bila je Sanja Krstonošić, odlomke iz knjige čitao je, potresno i
slikovito, uspešno dramatizujući literarne situacije, pesnik Milan Janković, a o
knjizi su govorili: protojerej Vasilije Tomić, pesnikinja Katarina Kostić i
autor romana.
Protojerej Vasilije Tomić je, između ostalog, rekao: "Ovo je teška knjiga, o
teškim vremenima i sudbinama.
Knjiga "Duša u pepelu" je optužnica, podijeljena na dva dijela: "Ostati ovde" i
"Duša u pepelu", i rasprostrta na preko 400 stranica. Ovo je optužnica protiv
neumitnosti sudbine, srpske nevjerovatne naivnosti, vođa, s vrha srpskog
političkog i vojnog establišmenta; optužnica protiv svijeta vaskolikog; svih i
svakoga; a najprije protiv izdaje, koja se u početku samo najavljuje a poslije
široko razrađuje i dokazuje. Knjiga je naknadno i rezignirano svođenje računa
nad prohujalim vremenom i kovitlacem, koji je vjetrovito zahvatio sudbine
ljudske i razvijao ih na sve strane, kuda nisu htjeli ni umili...
Nema sumnje u to da je autor sebe ovaplotio u glavnom junaku svoje hronike,
Davidu P. Hronika ratnih i poratnih zbivanja u Vukovaru i njegovoj okolini
počinje i završava se s odlascima... Mi, koji smo imali nesrećnu sreću da,
grizući svoje nokte, vukovarska zbivanja pratimo sa velike prostorne udaljenosti,
knjigom - optužnicom Branka Bubala dobili smo odgovore na mnoga naša pitanja i
razdiranja. Autor nam, sa priličnom dozom oporosti, saopštava da su nesrećni
ljudi, sirotinja, bili uvučeni u igru velikaša, prokletih duša, a da ni sami
nisu znali ko je konce povlačio i živote im ispretumbao. "Ko nas pomera na tim
nevidljivim žicama, u ovom smešnom i tužnom pozorištu lutaka?" - pita se Bubalov
junak David.
Knjiga je slojevita. Autor je pokrenuo mnoga pitanja i na njih svoje odgovore
dao. Što se tiče drame i potresa njegovih likova, i svega što se zbilo, Branko
Bubalo sve dileme svodi u jedan okvir: Bez svega se moglo da je više mudrosti
bilo.
I kad bismo htjeli da zaklopimo knjigu, odahnemo od stida, muke i prebiranja i
sa posljednjom stranom da pomislimo da je svemu tome kraj, on nam i tu misao
uskraćuje. Ne, nije kraj. Biće još posrtanja i stradanja; dok god nas bude. "
Govoreći o književnom postupku, stilu Branka Bubala, Katarina Kostić je istakla:
"Branko Bubalo je pisac realističke proze. On piše o vremenu u kome živi, o
događajima i ljudima iz stvarnog života. Za njega, kao pisca, stvarnost je
najveći izazov - baš zato što je kompleksna, nepročitljiva, često lepo upakovana,
a kad se ukrasni omot skine, obelodani se surova realnost. Po toj realnosti
Bubalo uspeva da zagrebe svojim perom, da je iščeprka iz zaklona, da je
obelodani. Dobrih vremena za pisca nema, a sadašnjost sa dva lica - svetlim i
tamnim - sve više pokazuje svoje mračno lice, sve teže joj polazi za rukom da
obmanjuje, sve su vidnije teške bolesti savremene civilizacije i njena posrtanja
pod teretom zla. Piscu nije lako da se uhvati u koštac sa takvom stvarnošću. "
Zahvalivši se svima na učešću u programu kao i publici, na brojnom prisustvu,
romansijer Branko Bubalo, kome je ovo četvrti roman, je podvukao: "Nastojao sam
da napišem priču o onima koji su to sve prošli za one koji nisu prošli, i zbog
onih koji nisu uspeli da prođu, koji su stradali. "
Veče je završeno slobodnim razgovorom autora sa publikom.
N.T.
|
