|
Prošle subote, 15. novembra, smo po ko zna koji put imali priliku
da se u poznatoj atmosferi Izabel Bader Teatra osetimo "kao kod svoje kuće". Po
našem starom običaju doterani i raspoloženi posetioci su se srdačno pozdravljali
sa prijateljima, koje zbog zahuktalog tempa velegradskog života obično i viđaju
baš na ovakvim i sličnim kulturnim događajima, spremni da započnu prijatno veče.
Urađena po motivima dela Dejvida Memeta, predstava "Seksualne perverzije u
Čikagu", je prvo izvođenje u našoj zemlji doživela u Jugoslovenskom Dramskom
Pozorištu još daleke 1993 godna. Zbog izuzetne popularnosti, ostala je na
scenama pozorišta Srbije celih 15 godina i dostigla cifru od preko 200 000
gledalaca.
Obnovljena, sa glumačkom ekipom koju čine Dragan Jovanović, Branka Pujić, Olga
Odanović i Dragan Mićanović a u režiji Omar Abu El Ruba, predstava je doživela
500-to izvođenje baš u Čikagu, 16 novembra, u okviru severnoameričke turneje.
Predvođeni sjajnim Draganom Gagijem Jovanovićem , glumci su nas temom,
scenografijom , kostimima i muzikom veoma uspešno vratili u šarenilo 70-tih
godina, doba "dece cveća" i seksualnih sloboda. Mada bi je neki na prvi pogled
svrstali u žanr komedije, tema kojom se Memet bavi je mnogo dublja i
kompleksnija. Vreme koje propoveda odbacivanje svih stega i lažnog morala,
slobodnu ljubav i nazivanje stvari pravim imenom, pa ma koliko to vulgarno
zvučalo, zateklo je glavne likove ove priče prilično emotivno nespremne.
I pored svih nastojanja da se uklope u novi pokret , "predozirani" stečenim
slobodama, jedne stvari nisu mogli da se odreknu ni da je poreknu, a to je želja
da budu voljeni. I svako se od njih grčevito i dirljivo borio da to i ostvari,
bilo izmišljotinama i lažima, psovkama , grubostima i uvredama, nemarnim ili
teatralnim ponašanjem , pokazujući kako se iza kul maske kriju krhke i
pogubljene mlade duše.
Bez obzira da li vam je ova predstava bila samo uvertira pred odlazak na piće i
dalji provod, ili celovečernja zabava, bez obzira na očekivanja, glumci su nas
vratili u godine bezbrižnosti i humanijeg života. A to se i te kako računa. Ili
kako Barni kaže: "Nemoj da nikad, ali nikad izgubiš smisao za humor!"
Branka Milićević
|
