Galerija Srpske nacionalne akademije u Torontu domaćin je još jedne veoma uspele izložbe slika. Slikar Miloš Bojović, posle dvadestšestogodišnjeg slikarskog rada u imigraciji, priredio je svoju prvu samostalnu izložbu. Izložba je otvorena u subotu 15. novembra ove godine, a otvaranje je predstavljalo i malu svečanost za sve članove Akademije.

Tom prilikom, Predsednica SNA, gospođa Sofija Škorić, uručila je dugogodišnjem članu i nekada izuzetno aktivnom potpredsedniku Akademije, gospodinu Rajku Radojeviću priznanje, koje mu je dodelila Kulturno prosvetna zajednica Srbije, Zlatnu značku za doprinos čuvanju i širenju srpske kulture, što je, obzirom na poznat samopregoran i požrtvovan rad gospodina Rajka Radojevića, pozdravljeno burnim aplauzom.

Otvarajući izložbu, Radovan Gajić, istoričar umetnosti i književnik, među ostalom je rekao: "Miloš Bojović je, obimom svoga likovnog stvaralaštva, prolifičan, mnogodelan, a formalnim izrazom raznorodan stvaralac. Ponegde, u ovom drugom, njegovo stvaralaštvo je i na ivici kontroverznog.

Na jednoj strani, ostvarenog likovnog opusa, u dvadeset i šestogodišnjem emigrantskom umetničkom radu, nalaze se savršeno detaljni izvedeni prizori - likovna platna - iz svakodnevice životinjskog sveta ili mrtve prirode, dok su, na drugoj strani, slike ispunjene motivima žala ili pak scenama postapokaliptično sunovraćene civilizacije koju
proživljavamo.
                                                             Miloš Bojović, Sofija Škorić i Radovan Gajić

Ove druge slike, na osoben način, anticipiraju i moguću neminovnost kraha utopijskog projekta koji je čovečanstvo preduzelo svojim globalističkim porivom, i priključuju Miloša Bojovića nevelikoj, ali značajnoj grupi savremenih svetskih slikara u već nomenklaturisanom dosijeu "stvaralatvo po svršetku sveta".


    Cviko Vidaković, Rajko Radojević, Djuro Lubarda, Miloš Bojović, Sofija Škorić i Radovan Gajić

Bojovićeva, pak, ostvarenja sa prizorima životinjskog sveta, bilo žive bilo mrtve prirode, prevazilaze, u pojedinim radovima, i fotografski i hiperealistički postupak. Tu, umetnik prodire u dubinu strukture postojećeg, slikanog, do makro detalja tako da on bojom, bojama, širinom i domišljatošću palete, pred posmatračem oživljava stukturu kore, kože, krzna, tkiva... on ovde paletu upotrebljava na način da ostvaruje i iluziju treće dimenzije obrađenog detalja. Boja, kao skulptoralni element na platnu, ovde je u funkciji re-konstrisanja živog da bi ono o/živelo u slici.
Žanr motivi u kojima dominira žal, kao platna Prijatelji i Starac, dati su u sfumatu, u tehnici izmeštenog ili neprisutnog fokusa, čime se potencira namereni sentiment…

Izložba, vredna pažnje, otvorena je do 30. novembra 2014. na adresi 2381 Dundas Street West.

N.T.