Da upornost ima svoju cenu poznato je isto koliko i da svaka upornost kad tad pokaže rezultate vredne pažnje široke javnosti, pa čak i najvećih sumnjala u ono što taj koji sve izdrži uporno radi.
Tako se pokazalo i na upravo završenom 14. Festivalu srpskog filma u Torontu, koga je osnivač i uporni organizator-selektor Nenad Stanković upriličio publici Toronta i ove godine od 27. do 30. novembra u filmskoj sali Ridžent teatar. Ljubiteljima domaćeg filma, predstavljeno je šest filmova iz srpske filmske produkcije u 2013/14. godini.

Festival je otvoren gala prikazivanjem filma "Branio sam Mladu Bosnu", reditelja Srđana Koljevića, uz prethodno obraćanje ambasadora Republike Srbije u Kanadi, Mihaila Papazoglua čime su otpočeli dani srpskog filma u Torontu.

Tokom festivala publici su predstavljeni filmovi "Mali Budo", reditelja Danila Bećkovića, "Top je bi vreo" reditelja Slobodana Skerlića, kao i dokumentarni filmovi "Inercija prošlosti - priča o 27. martu", autora Dejana Vražalića, "Arsen Dedić - Moj zanat" Mladena Matičevića, film "Moja mala veštica" Anastazije Lavrol i film "Kula ljudima" Džozefa Sikorskog.
"Branio sam Mladu Bosnu" je priča o advokatu Rudolfu Cistleru i njegovom gledištu na Sarajevski atentat 1914. godine, izvanredno odrađeno obzirom na mogućnosti kojima se raspolagalo ali sa ogromnim potencijalom, čak globalnih razmera, kakve je imao i sam atentat.
                                                                          Nenad Stanković i Mihailo Papazoglu

"Mali Budo" je klasična komedija iz lokalnog miljea bez velikih ambicija sa par svežih duhovitih i više poznatih "provala" koje ipak zasmeju publiku.
"Inercija prošlosti - priča o 27. martu" pokušava da osvetli istorijske događaje iz 1941. godine sa više strana i iz više uglova, zaključujući da konačnog suda o istorijskim zbivanjima nema.
"Top je bio vreo" je rađen je po istoimenom, veoma uspešnom romanu Vladimira Kecmanovića, sa nadom da će biti bar toliko uspešan. Nadajmo se da je odstupanje od teksta bilo na dobro filma.
"Arsen Dedić - Moj zanat" beleži život i intimu nekada vrhunski popularnog, jugosloveskog, kantautora, kompozitora i pesnika Arsena Dedića, junak i svedok sopstvenog života junak je filma.
"Moja mala veštice" film koji je trebalo da bude proprtani materijal muzičkog/ video art performansa u Cirihu pretvorio se u dokumentarnu sagu koja prati ljubavno odnos Alberta Ajnštajna i Mileve Marić na osnovu ljubavnih pisama ovog naučničkog para.


                                           Nenad Stanković i Dzozef Sikorski

"Kula za ljude" američka produkcija sa apsolutnom srpskom temom je još jedan u nizu filmova o neiscrpnoj inspiraciji, o geniju, pronalazaču Nikoli Tesli, njegovim projektima, vizijama i životu, koji je propraćen muzikom pijanistkinje i kompozitorke Marine Arsenijević. Na projekciji ovog filma, poslednje večeri festivala bio je i autor Džozef Sikorski koji je posle filma pažljivo i sa poštovanjem odgovarao na spontana pitanja publike u sali.

Bila je ovo izuzetno uspela prezentacija srpskog filma koja je, prema rečima organizatora Nenada Stankovića, određena u najvećoj meri voljom distributera da ne/sarađuju i dozvole da se film prikaže ili ne. Sa žalošću konstatuje da "ne postoji svest, kod organa države Srbije, da je potrebno da se mi koji živimo ovde, preko kulture povezujemo sa maticom." - dodajući:
" Nisam se nikome obraćao za finansijsku pomoć poučen iskustvima sa organizacijom prošlih festivala. Samo sam se obratio poslovnim ljudima u Torontu i oni su malo pomogli. Najviše sam zahvalan publici koja uporno sa mnom izdržava ovaj festival i redovno već 14 godina puni sale da bi videla produkciju svog govornog područja, svoje vizuelne kulture. Veliko hvala svim tim ljudima koji su jedini razlog da istrajem u ovom poslu i zbog kojih to i radim." Obzirom da je festival održan u danima kada se u Torontu, u jednoj drugoj bioskopskoj sali, održavao i festival filma Evropske unije, na kome nije bilo filma iz Srbije, puna sala Ridžent Teatra, svake večeri, pun je uspeh ovogodišnjeg festivala, manifestacije koju je u toku decenije i po posetilo preko trideset pet hiljada ljudi.
Nadajući se da će naredni, pomalo jubilarni, festival biti i bogatiji i raznovrsniji i posećeniji, organizatoru sve čestitke i puna podrška u upornosti iskazanoj na uobličavanju i održanju ovog, jedinstvenog u dijaspori, plemenitog kulturnog poduhvata u srpskoj zajednici u Torontu.

Novine Torotno