Proslog vikenda smo, u Regent Theatru u Torontu, imali priliku da se družimo, smejemo i sa setom prisećamo nekih lepih i dalekih vremena kada je naša mladost, kao i svaka mladost, prštala od snage i energije kojom smo hteli da menjamo svet. I naivno, duboko iskreno verovali da nas ništa neće zaustaviti u toj plemenitoj nameri.

Ali đavo nikada ne spava... Sva ta maštanja, pokušaje i tugu zbog neuspeha za koji nismo krivi, a debelo smo platili svoj bunt, verno nam je dočaralo ''pero'' bukvalno neuništivog Neleta Dr. Karajlića, frontmena grupe “Zabranjeno pušenje” i nezamenjivog člana “Top liste nadrealista”. U svom literarnom prvencu ''Fajront u Sarajevu'' , na , pokazalo se, preuranjenom putu na nebo, u kolima hitne pomoći , ispisuje ličnu sarajevsku priču, dok mu uzglavlje čuva smirena gospođa Sudbina, a kraj nogu cupka nestrpljivi arhangel Azrael.

Autor je na opušten i zabavan način predstavio sebe i svoje delo, ''sa smejanjem i pevanjem'' uz muzičku pratnju raspoloženih muzičara, ''Kanadskog zabranjenog pušenja''.
Sa nenametljivim i prijatnim domaćinom, organizatorom ovog događaja, Nenadom Stankovićem i njegovim duhovitim video zapisima, putujemo kroz Sarajevo Neletovog detinjstva i mladosti. Na licu mesta saznajemo da mu je knjiga nepoželjna u sarajevskim knjižarama, zašto ga osuđuju što nije želeo ulogu žrtve u dotiranom, krvavom filmu, gde je proveo detinjstvo i ko su najjače EX Ju grupe, po mišljenju sarajevskog taksiste.

Kroz spontani razgovor o knjizi, neki od nas se upoznaju, drugi se dirljivo prisećaju srajevskih znamenitosti, mesta i ljudi koji su obeležili burne i plodne sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka. Ležerno krstareći muzičkom i političkom scenom doba u kome se kidaju lanci i menjaju zastareli moralni nazori, poneseni stvaralačkom slobodom i kreativnim nabojem, rađaju se legende Ju roka, koji se, kao Zabranjeno pušenje i Nadrealisti, ne libe da obrađuju teme socijalne nepravde ili podsmevaju ljudskoj gluposti i zatucanosti.

I tako sve do momenta pucanja ''privremenog bratstva'' i početka kraja jedne idile. Polako i na sigurnom putu za pakao, rušila su se prijateljstva i svetovi kao kule od karata, i Nele je sa pravom u svom stilu zavapio : ''Oh da mi je doživjeti da se u mojoj zemlji istorija počne pisati olovkom. Bio bi to mali korak za čovjeka, a veliki za čovječanstvo.''

Bilo je to neizmerno emotivno, nostalgično i toplo veče baš kao i Neletova priča. Kao da je njom želeo da se oduži rodnom gradu, prijateljima i idejnom pokretu Nenj Primitives , zahvaljujući kojima je, kao i svojoj neiscrpnoj energiji, ostavio neizbrisiv trag u srcima sledbenika, nas tada mladih, željnih da srušimo stare stege i osvojimo svet.

Ali neko je pogasio svetla samo 5 minuta ranije... ajmo, raja fajronat.

Branka Milićević