Prvo veče iz nove serije programa "Šta to uveče radi? Radovan Gajić..." koji će ići pod naslovom "Emigracija i literatura" održano je u petak, 12. decembra ove godine, u crkvi Sveti Sava, na Riveru. Serija razgovora o značajnim piscima emigracije počela je predstavljanjem dela književnika i književnog kritičara Nebojše Vasovića.

Otvarajući program, Gajić je istakao da mu je posebno drago što može da predstavi stvaraoca prema kome javni mediji u Srbiji, a verovatno i državna kultur-birokratija, imaju odnos identičan onome iz vremena komunističke dikatature, kada su pravo na javnu reč imali samo autori koji su govorili ono što je vlast želela da čuje. "Naime - rekao je Gajić - iako je Nebojša Vasović dobitnik ovogodišnje nagrade "Nikolaj Timčenko", za najbolje književno-kritičarsko delo u 2013-oj, koja se, igrom slučaja, dodeljuje upravo na današnji dan, još ni jedno sredstvo javnog informisanja u Srbiji nije o tome obavestilo srpsku javnost, iako su dobitnici ove nagrade iz prethodnih godina i te kako pominjani u medijima.


        Ana i Dimitrije Porobić, Tatjana Čornij, Radovan Gajić, Branko Pirgić i Nebojša Vasović

Verujem da će posle ove večeri, ako nikako drugačije, Srbija, bar iz emigracije, iz Kanade, saznati da je njen književnik dobio nagradu u Srbiji, za svoju knjigu "Zar opet o Kišu?" (Konras, 2013)."
Govoreći o poeziji i književno kritičkom radu Nebojše Vasovića, književnik Branko Pirgić je između ostalog rekao: "Nebojša Vasović je autor 13 knjiga poezije i pet knjiga eseja, kritika i dnevnika. Posle više od četvrt veka života u Torontu, ovog autora prvi put predstavljamo ovdašnjoj publici.
Dobitnik više nagrada za poeziju i kritiku, prevođen na mnoge jezike, zastupljen u brojnim našim i stranim antologijama, ovaj vrsni pesnik i intelektualac nije u dovoljnoj meri prisutan u našoj kulturnoj javnosti.

Jedan od najpoznatijih srpskih pesnika druge polovine 20 veka - Novica Tadić zapisao je svojevremeno: "...iako je mnogi ne primećuju, srpska poezija je u samom vrhu i po tome smo mi u Evropi. Mnoge evropske zemlje poželele bi da imaju takve pesnike, jednako one u zemlji, kao i van nje, kakav je Nebojša Vasović". Angažovana, provokativna, duhovita, moderno pisana, Vasovićeva poezija se izdvaja kao jedinstven glas u savremenoj srpskoj poeziji.

Ono što, međutim, treba ovde istaći jeste da se njegova najnovija polemička studija bavi razobličavanjem i raskrinkavanjem mitologema na kojima se zasniva izgubljenost i dezorijentisanost našeg društva u svetu utopljenom u ideologiju mondijalizma.

Ozbiljnost i utemeljenost Vasovićevih argumenata iznetih u studiji "Zar opet o Kišu?" ispade "kost u grlu" plemenu srpskom koje, zadihano, bez prtljaga, hita u briselsku Evropsku Uniju. Ako je prva knjiga “Lažni car Šćepan Kiš“ (Narodna knjiga, 2004.) i izazvala pre desetak godina bučne i žučne polemike u našoj javnosti, ova druga je, i pored toga što je nagrađena, za sada osuđena na prećutkivanje.                         Nebojša Vasović
                                                            
Medijska javnost se jednostavno pravi da ove knjige, pune subverzivne i konstruktivne energije, - nema. Veruje da ako zažmuri, nju niko neće videti. Valja ovu Vasovićevu studiju pročitati i uveriti se u ozbiljnost raskoraka u kome poodavno živimo sve brže tonući u sveopštu bezličnost."
Odgovarajući na pitanja kolege Branka Pirgića o svom književnom radu, kao i na pitanja postavljena iz publike, Vasović je istakao: "Ima onih koji tvrde da sam pisao o Kišu kako bih sprečio čitanje Kišovih dela. To nije tačno. Možda bi neki voleli da je tako. Drugi kažu da sam knjigu pisao sa namerom da pokažem kako Kiš nije srpski pisac zato što je Jevrej. To je još besmislenije. Kako može neko ko je pisao na srpskom ne pripadati srpskoj književnosti?

Suština je da Danilo Kiš nije veliki pisac, kako tvrdi naša književna nauka, a kamoli najvažniji srpski književnik, što se danas koristi u cilju marginalizacije jednog Crnjanskog, Isidore Sekulić, Rastka Petrovića, i drugih značajnih autora. To su u književno kritičkom prostoru neosnovani sudovi i ja sam na to ukazao.

Treba čitati sve srpske književnike, pa i Kiša među njima, pa tek onda donositi sudove o vrednosti ovog ili onog dela, ovog ili onog autora. Dakle, ne biti idolopoklonik, pogotovo ne u literaturi, jer to je ono gde ona prestaje da bude literatura."



Odlomke iz dela Nebojše Vasovića, kao i njegovu poeziju čitali su dramski umetnici Tatjana Čornij, Ana i Dimitrije Porobić, Živko Cerović, kao i Radovan Gajić, dok su program obogatili svojim muzičkim nastupom grčki prijatelji Džordž Azelis na buzukiju i Kostas Cilfidis, solista.
Sledeće veče iz ciklusa "Emigracija i literatura" planirano je za februar 2015. godine, o čemu će detaljno obaveštenje biti dato blagovremeno.

Novine Toronto