Ovogodišnji majski, peti po redu ArtSalon u orgnizaciji studija Artistic Way iz Toronta održan je od 29. maja do 12. juna 2015. u umetničkom studiju umetničkog fotografa.

Svoje likovne radove izložili su Aleksanar Janićijević, Anja Karišik, Ana Klasnja, Boban Dosić, Bojan Basarić, Bojan Vidović, Bole Ćirović, Branko Mijoković, Budimir Dimitrijević, Ciba Karišik, Dejan Dimitrijević, Đuro Lubarda, Dragica Gađanski – Didi, Dubravka Matić – Mandić, Gordana Brelih, Gordana Olujić, Grozdana Bukvić, Ivana Bjelica, Jan Macintyre, Lili Otašević, Maja Radenović, Marie Finkelstein, Marija Vilotijević, Marina Stojković, Martina Vrbanić, Mila Vukosavljević, Milan Vasić, Nataša Stojković, Nebojša Neba Maćoš, Nebojša Stojković, Ozrenko Mrkić, Tanja Stankić, Tilya Helfield, Una Janićijević, Uroš Jelić, Vesna Milovanović, Violeta Milovanović, Vladan Ignjatović, Vladimir Ostojić, Zorica Bogdanović i Zvonimir Zupančić – ukupno 41 umetnik.



Umetnike je ispred organizatora izložbe pozdravio Nebojša Stojković, u svojstvu kustosa izložbe i rekao: „Ovaj put smo u ateljeu gde se umetnost stvara, u ateljeu našeg prijatelja Zvonka Zupančića, i posebno je iskustvo videti kako umetničko delo izgleda u prostoru u kome se stvara. Svi mi sa onih naših prostora, svojim delima svedočimo ko smo, odakle smo i kako doživljavamo umetnost, mada moram da naglasim da je umetnost individualna, jer svako ponaosob nosi svoju jedinstvenu emociju.“ Sa suprugom Natašom, Nebojša je već više godina inicijator i pokretač ovog likovnog okupljanja.



Izložbu je otvorio Radovan Gajić, istoričar umetnosti, književnik koji je pohvalio napor da se jedno kulturno događanje ove vrste koliko toliko uredno i redovno održava i da nastavlja tradicije nekada redovne izložbe u organizaciji davnog Singidunuma.

U uvodnom tekstu kataloga ove izložbe, pod naslovom OBLIČJA DRAME NAŠEG DOBA, Gajić je istakao: „Onaj ko ne prepoznaje dramu svoga doba, taj ne može ni da ostvari delo važno da saopšti znak toga doba. Art Salon uporno nastoji tome: da sabere i predstavi znake doba kojim smo određeni i koje određujemo svojim delovanjem u njemu, znake izazvane dramom našeg doba. Čak i kada je prividno nevidljiva i na izgled neprisutna, drama doba uznemirava unutrašnji dramski duhovni predložak, narav ili „prirodu“ umetnika, karakter stvaraoca, i on reaguje delom. Ovaj, majski, Art Salon 2015. godine, u organizaciji umetničkog studija i galerije Artistik vej (Artistic Way) iz Toronta, Salon je mnogih znanih, čiji je postao kroz minule godine - ovde su predstavljeni radovi umetnika koji su izlagali još na prvoj izložbi ove vrste – ali, ono što je bitno, u većoj meri ovo je Art Salon brojnih, sve značajnijih, čiji obećava da će to - tek, i sve više - biti.

Dakle, pred nama je izložba radova poznatih, ovde među nama, majstora likovnog izraza, kao i izložba dela sve prepoznatljivijih, mladih čija se drama likovnog iskazivanja sve glasnije čuje. Zanimljiv je, iz toga, susret ovde prisutnih raznorodnih škola, u kojima se uvežbavala stvaralačka tehnika kojom se iskazuju obličja izraza drame svoga vremena; tu se beogradska, sarajevska, zagrebačka - i razne druge uzburkano strasne balkanske - sreću sa torontskom i ostalim, kanadskim i američkim, likovno-pedagoškim obradama unutrašnjih doživljaja stvaralaca.



Ma kako pažljiva u detaljima izvođenja sva dela ipak odišu brzinom izvođenja, koja se otkriva u različitim formalnim karakteristikama dela. Najčešći, samo uslovno, autor dela jeste brzina emocije; ovo nikako ne znači da su dela rađena na brzinu! Tu energiju, brzine reagovanja emotivnog stanja, pažljivo oko posmatrača jasno uočava. I to je odraz označenja doba u kojem postojimo. Vreme za strpljene emocije je prošlo. Ponegde neopravdana veselost boja i oblika, šarenilo, naizgledna nedovršenost, pretrano detaljisanje, isuvišno bavljenje naizgled nevažnim, usiljena intelektualnost, angažman bez idejne podloge, namerno nastojanje na dopadljivosti... sve to može da se „čita“ iz ovih dela, baš kao i mnogo toga drugog i drugačijeg. Ipak, sve to zajedno, sabrano ovako na jednom mestu, uvodi u dimenziju višeslojne nesmirivosti drame doba, sve poprima karakter nemira TV šou programa ili video igrice.

Potsetimo se: i savremene TV vesti samo su, od pažljivo odabranih priloga, realiti TV šou i na ivici su video igrica. I ne zaboravimo: vizuelno iskustvo elektronskih ekrana, i onih u našim džepovima, poniklo je upravo iz ovakvih i sličnih likovnih iskaza kakvi su ovde prezentovani. Otuda, ovakva promišljanja, ovim povodom, nisu slučajna. Zar nije i to pitanje - gde je skončala vizualizacija? - upravo o drami našeg doba? ...... U svakom slučaju: neka, ovde osvežavajuće prisutna, mladost autora izdrži što duže da, pre svega u svojim delima, bude mlada. Baš onako kako su to izdržali i još uvek izdržavaju mnogi, samo navodno stari, stvaraoci koji, još uvek mladi, takođe izlažu na ovom Art Salonu. Ovo, o mladosti i starosti, jeste o drami svakog doba.“



Izložba je okupila veliki broj ljubitelja likovnih umetnosti Toronta.
Prilikom otvaranja izložbe Radovan Gajić je izdvojio delo umetnice Anje Rajković Klasnja naglašavajući da se ovde radi o dramatičnom pokušaju forenzičko-poetskog zapisa trenutka smrti dragog bića, gde se ovaj zapis vizualizuje u milisekundama kroz formalno kolorističku promenu likovnog prostora.

Ivana Đorđević