Srpske žene Delfa Ivanović i slikarka Nadežda Petrović osnovale su "Kolo srpskih sestara" još davne 1903. na Veliku Gospoinu.

"Kolo srpskih sestara" u Torontu osnovano je u oktobru 1941godine, po uzoru na postojeće u otadžbini, iz rodoljubivih pobuda, da svojim radom doprinesu sve što je u njihovoj moći i pomognu narodnu borbu za oslobođenje i obnovu Kraljevine Jugoslavije. Pod pritiskom ratnih grozota i stradanja srpskog naroda, sestre: Angelina Kaljalović, Milka Tošić, Julka Pupić, Mila Čuk, Milica Milošković, Milica Marković, Suzana Hric osnovale su "Kolo srpskih sestara". Međutim, te iste godine, "Kolo srpskih sestara" u otadžbini prestaje sa radom po direktivi nemačkog režima, što Sestrama u Kanadi daje još više snage da izdrže i pomognu srpskom narodu.

Poznato je u da je srpska žena i majka imala veliko učešće u istoriji srpskog naroda. Srpska žena neguje stare tradicije, običaje i veru pravoslavnu. Ona ima dve velike ljubavi: ljubav prema detetu i ljubav prema otadžbini. Srpkinje ljubav i svoje ideale ptotkale su u humanitarnom radu u"Kolu srpskih sestara".


Sestre su oduvek predstavljale dušu kolonije, pomažući svuda gde je pomoć bila potrebna - kako matrijalno tako i ličnim zalaganjem, u želji da očuvaju sve ono što je srpski narod kroz vekove vodilo, čuvalo i održavalo. "Ovo je važan zadatak, jer je ovaj rad u korist svete crkve i naše vere", govorile su.
Početak rada KSS bio je veoma težak. Srpkinja je u to vreme bilo veoma malo, a zadatak koji su zadale sebi veliki i naporan.
Međutim, uz pomoć kraljevskog Generalnog konzulata u Montrealu i kanadskog Crvenog Krsta, sve godine rata, je pomoć dostavljana borcima i ratnim zarobljenicima u nemačkim i italijanskim logorima.
Na predlog sestre Julke Pupić, 1944. godine, KSS je uzelo ime "Kraljica Aleksandra", da bi 1955.godine Nj.V..Kraljica Aleksandra postala i pokroviteljica "Kola srpskih sestara" iz Toronta.
Tim povodom Sestrama je poslala pismo sledeće sadržine:


"Drage moje Sestre,
Vašoj želji rado se odazivam. Primam se pokroviteljstva vašeg Kola. Koristim ovu priliku, da vas molim, da produžite vašu nesebičnu humanu nacionalnu akciju, za spas i dobro onih, koji se danas pate i muče, kao žrtve komunističkog režima. Ja ću vam biti iz sveg srca blagodarna.
Ja sam uverena da i vi, sve moje Sestre, srpske žene, majke i supruge delite moje misli, moja osećanja, i ovu moju svest o našim dužnostima prema našem rodu i prema našim životnim drugovima. Znam da će te pregnuti, zajedno samnom, da i mi, današnje srpske žene, moramo biti ono što je srpska žena od vajkada bila, veran i dostojan saborac svog životnog druga u samopregornoj službi svome narodu!
U toj želji, primite drage Sestre, moje pozdrave
Aleksandra".


"Kolo srpskih sestara" je, 1948.godine, dalo podršku i učestvovalo u rad izgradnju srpske crkve i do dana današnjeg KSS "Kraljica Aleksandra" pomaže crkvu, srpski dom i srpski centar i druge verske, humanitarne organizacije. Cilj rada je širenje nacionalne svesti među ovde rođenom omladinom.
Sestre su uvek davale sve od sebe i time su doprinele da se svi osećaju skoro kao da su kod kuće. Među njima je vladala ljubav, sestrinjsko razumevanje, trpeljivost i sloga. Kroz razna previranja koja su podelila naše ljude - naše muževe, braću one su ostale složne, na visini svojih ciljeva, jer razumeju uzvišeni poziv srpske Majke i Kosovke devojke.

Posle više od 70 godina one i dalje postoje. Opstale su i pored svih ratova, sukoba, previranja…

Kada je 1990. godine, obnovljen rad "Kola Srpskih Sestara" u otadžbini, zacrtani su zajednički ciljevi i zadaci svih srpskih Sestara sveta. A to su:
- da pruže svaku pomoć u zbrinjavanju sirotih, nejakih i dece
-da šire načela dobrote i čovečnosti
- da pomažu humanitarne ustanove za materijalno ugrožene
- da osnivaju bolnice za neizlečive bolesnike
- da neguju.rad, ljubav, nesebičnost, požrtvovanje...

Narodna poslovica kaže:
"Ne stoji kuća na zemlji, već na Ženi".

Pripremila: Ivana Đorđević