Nije slučajno da sam nedelju dana pred ovaj ženski praznik, 8. mart, upoznala pesnika Milića Radevića i njegovu knjigu na promociji u Laviniji 26. februara, baš pred izlazak ovog svečanog lista posvećenog ženama. Kad se susretnete sa njegovim stihovima shvatićete i zašto. Promociji je prisustvovalo dosta žena ali i mnogo više muškaraca. Zbirka pesama imala je trnovit put, sazrevala je u pesniku godinama, ali je ipak stigla do ruku čitalaca. Tematski je raznolika: ljubavna, refleksivna, rodoljubiva i sentimentalno-patriotska lirika. Kako sam pesnik kaže bila je prvo tajna, pa stid, pa najzad potreba da se izraze emocije.

Pesnik Radević o tim danima kaže:
"Čini mi se da sam se ceo život pripremao za pesnika. Još u osnovnoj školi počeo sam da pišem poeziju i slikam, upravo mi je to otac i branio. Doduše latentno. Deda po kome nosim ime Milić, bio je pravnik i predsednik suda u Crnoj Gori, stric takođe pravnik, otac oficir, put mi je već bio trasiran, oficir ili pravnik. S majčine strane deda, bio je proslavljeni vojskovođa koji je komandovao u Mojkovačkoj bici od Kolašinskih Polja do Levera na Tari, kome sam posvetio pesmu ''Deda - Mi živimo na srpskoj zemlji'' koju peva Bora Đorđević. Pošto sam upisao Vojnu školu u Beogradu sve dotadašnje pesme sam spalio, jednostavno mi se to nije uklapalo uz poziv kojim treba da se bavim. Tad sam negde našao i pročitao da je kralj Nikola svu svoju ljubavnu poeziju spalio, rekavši: ''Kakav sam ja ratnik koji piše ljubavnu poeziju'', pamtim to kao jednu stigmu koja mi je ostala urezana u sećanje, ali moralna obaveza svakog čoveka je da prepozna talenat u sebi i ako ga ima sve da učini kako bi taj dar živeo."

Na promociji zbirke pesama "Dani koji se ne broje" stihove je, neuobičajeno, čitao, kazivaoi recitovao sam pesnik, a onda i pesnici članovi udruženja Desanka Maksimović: Gordana Laković, Katarina Kostić, Stojanka Radenović Petković, Dragana Živić, Dušica Ivanović, Ilija Obućina. Stihove dve pesme je uz gitaru otpevao Goran Lučić. Takođe, na video bimu odgledali smo snimke pesama ''Deda - Mi živimo na srpskoj zemlji'' i "Rodi mi sina Srbiju da ljubi" u izvođenju Bore Čorbe.



Katarina Kostić, u svom osvrtu na poeziju Milića Radevića istakla je:
Po obimu i širokom spektru tema, zbirka ,,Dani koji se ne broje" izlazi iz okvira onoga što se očekuje od prve zbirke pesama. Moglo bi se tumačiti da je pretenciozna, ali kada čitalac uhoda u aleje stihova biva obuzet vrelinom misli i osećanja, ali i težnjom pesnika da to dvoje izbalansira, da bi mogao živeti pišući i pisati živeći. Raspoređene u sedam ciklusa, pesme u knjizi ,,Dani koji se ne broje", pored centralnih tema: ljubav, smrt, odnos prema Bogu, zastupljene su elegične, zavičajne/rodoljubive, refleksivne i buntovne, protiv nepravdi svih vrsta. Često se tematski prepliću, mnogi stihovi mogu i drugačije da se rasporede, u sledećoj zbirci će se to iskristalisati."

Životna interesovanja ovog neobičnog pesnika su veoma raznovrsna. On je predsednik Udruženja bajkera "Harli - Devidson" i vlasnik kultnog beogradskog rok kluba ,,Čorba Kafe''. On slika i piše, ali i skija i uživa u letenju. Njegov život je avanturistički roman, u kom je i borac za pravdu i rodoljub i neobuzdani dečak.

O sebi i stvaralaštvu sam se određuje: "Ja sam od onih pesnika kome objektivna stvarnost ne ograničava maštu. Ja svoje snove živim, pa je moja poezija na nivou proživljenog, neka vrsta dnevničkih zapisa, vinjeta, crtica. Svi moji prijatelji su saučesnici u stvaranju moje poezije u metafizičkom rukopisu pesama. Smisao mog pisanja je racionalan pristup proživljenoj imaginaciji, pritom ulažem napor da ne narušim sopstveni senzibilitet."
Drage moje dame, evo jedne divne poetske zbirke na dar. Kavaljeri, evo vama prilike da se ohrabrite i napišete po neki stih.



Pesnik Radević o svojim pesničkim planovima kaže:
"Radim trenutno na novoj zbirci pesama koja će se pojaviti na ovogodišnjem sajmu knjiga u Beogradu. Da bih pisao pesme kojima sam zadovoljan treba mi vremenska distanca, zato mnogo radim na svojim pesmama. Tako kada završim pesmu obično je ostavim da odleži po par meseci da bih je ponovo pročitao sa neke nove vremenske distance ili nekog drugog meridijana, tada donosim sud o svojoj pesmi i tek tada je gotova recepcija jedne pesme. Moja je pesma tada prošla kroz aktivni stvaralački akt koji uključuje volju, imaginaciju i um, pomeranjem estetskog zadovoljstva na interaktivno čitanje. Ja sam tada subjekat koji opaža i prosuđuje umetnost, takve čitaoce i priželjkujem. To dođe kao post festum mom stvaranju. Drago mi je ako sam uspeo evocirati vaše uspomene čitajući svoju poeziju, čitajmo poeziju - pesma će trijumfovati u nama, a mi kroz nju."

"Zbirka pesama "Dani koji se ne broje" predstavlja još jedan dokaz tvrdnji da pesništvo nikada neće umreti. Dok je čoveka živeće i trajaće pesnička reč. Poezija Milića Radevića jeste sugestivna, silovita i neobuzdana pesnička reč", zapisao je Milorad Prelević.

Violeta Dimitrijević