| U FOKUSU | SRPSKA ZAJEDNICA | INTERVJU | HOROSKOP | ZDRAVLJE | KUVAR | SLAVE |

| NASLOVNA | ARHIVA | KONTAKT / REDAKCIJA |

 
 

  



 

  

ADVOKAT MIKETIC

 

EAGLE_KARATE

Stari Grad
NIKOLA TODOROVIC
 
 

  

  

 
    

Novine Toronto

 

Google        Novine Toronto
      
Linkovi

   
Kamera Borisa Spremo
  
SAIGON-VIETNAM
 

 
   
 
 
 
 
 
 
Aerodrom/Airport Toronto
Dolazak-Arrivals

Odlazak-Departures
Video klipovi
Info Toronto
FIND A JOB
ЋИРИЛИЦА - Latinica
 
 
Beograd - Ada Ciganlija
           - Trg Nikole Pašića
           - Novi Beograd
 
 
 
Stanje na putevima
Toronto - Don Valley
             - Gardiner/QEW

             - 401/400
Burlington/Mississauga (QEW)
Niagara (QEW/405/58)
Sarnia (402)
London (401)
Windsor (401)
Kingston (401)
Thousand Islands (401)
Ottawa - City Streets
 
  
 
Rekli su...
   
  
 
 
Inauguration of The Embassy of Universal Law
 
The Inauguration of The Embassy of Universal Law took place on Tuesday
24th of April 2017.
The Embassy of Universal law
(or The Embassy of Almightiness) has been established on the planet Earth for the
first time ever.
 

Ovde može da bude
i Vaš oglas!

 
OGLASITE VAŠU FIRMU, USLUGE, PROIZVODE I SERVISE
 
Ako nemate web sajt,
mi ćemo vam napraviti.
 
POZOVITE NAS !
1 416 892-9882
  

redakcija1@novine.ca
  
NOVINE Marketing
 

Vojin Vasović - Premijera filma "Bio dvaput jedan kralj" (Twice Upon A Time)
      
 SRPSKA ZAJEDNICA

Petak, 21. april 2017.

 

 

 

ANDRIĆEV GOJA

SUSRET GOROSTASA
   


 U okviru predviđenog serijala događaja povodom obeležavanja 125-godišnjice rođenja pisca, literarnog nobelovca Ive Andrića, u Galeriji Srpske nacionalne akademije u Torontu, prvi program održan je 8. aprila o. g. U svom kazivanju, naslovljenom "Smelost i potčinjavanje" autor, književnik i istoričar umetnosti, Radovan Gajić upustio se u osvetljavanje eseja Ive Andrića "Goja" (1929.) i "Razgovori sa Gojom" (1935.)
Bacajući svetlo na značaj ovih Andrićevih radova, Gajić je naznačio: "Andrić će se u ovom eseju pozabaviti Gojinim delom u celini, ne samo pomenutom slikom ("Poslednje pričešće svetog Hosea od Kalasance").

GAJA-O-GOJI

Književnikov rad, zasnovan na njegovim impresijama o Goji i Gojinom slikarstvu, više je, i danas, značajan za ondanja istraživanja u oblasti istorije umetnosti, koja se u tom dobu, kao nauka, kod nas tek nalazi u začetku, nego li kao literarno delo. Ali upravo u Andrićevim impresijama prepoznajemo budućeg vrhunskog majstora pisane reči jezika Srba. Pre ikakvog biografskog podatka o slikaru, Andrić nas upoznaje sa Gojom sledećim uočavanjima sopstvenog doživljaja poslednjeg velikog majstora klasičnog slikarstva i evo šta kaže: ‘Ali i ono što sada možete da vidite od Gojinih dela u galeriji Prado, dovoljno je da vas ozari jednim sjajem koji nije prosto zemaljski ali nije zaista ni nebeski. Goja vas ponese, zaprepasti, ustraši i oduševi. I vi odete, prolazite svetom i muzejima, ali Goju nećete nikada moći da zaboravite."

GAJA-O-GOJIGajić je podvukao: Tako ovde, u štivu "Goja", mi imamo susret dva gorostasa; u trenutku kada nastaje delo sreću se potvrđeni i dokazani gigant svetskog klasičnog slikanja i prvi začetnik modernog evropskog likovnog izraza, sa jedne strane, a sa druge strane, mladi literarni džin koji će se tek uspraviti da, tako i sam, uspravi jezik svog "malog naroda". Do tada, Andrić će već imati za sobom više objavljenih, da ih tako nazovem "kamernih komada", lirskih zapisa i kratkih priča, u kojima će uglavnom tretirati istorijske teme, bilo iz bliže bilo iz dalje prošlosti. Izbor Goje, kao teme, koliko god bio kulturološki u osnovi, toliko je isto, po svom karakteru, i istorijski. U pitanju je život umetnika koji se, u Andrićevom dobu, okončao već pre jednog v eka.

U svom književno-kritičarskom delu "Zar opet o Kišu" poredeći različitost pristupa istoj kategoriji, kod imenovanog u naslovu knjige i Ive Andrića, autor Nebojša Vasović će istaći: "Ono što je po Isidori u Andrićevom delu najbolje to "nije literatura", već nešto što potiče iz "piščevog instinkta". Prava "piščeva oblast", dakle, (nastavlja Vasović) nije ono što pisac bira racionalno, zaveden modom vremena, već ono što može da oseti i uzdigne do nivoa opsesije, višegodišnje predanosti jednom predmetu za koji uspeva da nađe odgovarajuću umetničku formu. Andrić, dakle, ne bira istorijske teme iz nekakve svoje racionalne ljubavi prema istoriji, već zato što ih oseća, što je to njegova opsesija. A ta opsesija ga je odvela u tematiku koja nikada nije bila popularna, ma koliko se odnosila na važan period naše istorije."

GAJA-O-GOJI

Ovde, na primeru Goje i Andrića ja bih rekao: i svetske istorije, jer baš na Goji, sve rečeno je savršeno tačno. I kada čitalac prouči ovaj esej, ne samo da će uočiti određenu Andrićevu opsednutost Gojom već će zahvaljujući majstorstvu upotrebe reči, gramatike, jezika uopšte, i sam čitalac biti, delimično (ili više od toga) podložan opsesiji Gojom.
Moramo, ipak, da pravimo razliku. Za autora, Andrića, o tome se može govoriti, o opsednutošću jednom temom dok u odnosu čitalac - Andrić, ipak, moramo da govorimo o spisateljskoj moći da pisac druge pripusti u sopstvenu opsesiju i pokaže im, predstavi nam, grandioznost lepote te opsesije. To je ono po čemu se pisci razlikuju u svojoj moći da upotrebljavaju ovaj jezik, od istih reči, koje mi svi, svakodnevno, nemilice i u besmislice trošimo."

Svodeći svoje kazivanje, Gajić je istakao: "Od prve pojave Andrićevog eseja do naših dana, objavljeno je o Goji par stotina knjiga na raznim jezicima i u raznim kulturama. Kao ni svi ovi autori, ni Andrić nikada nije sreo Goju. Otuda sve ovo izlaganje je imaginarno, i o Goji i o Andriću. Stvarno, sve je ovo o uticaju umetničkog dela na umetničko delo i primer je prolaznosti umetnika, ali neprolaznog trajanja umetnosti." - naglašavajući: "Čitajući ovo Andrićevo štivo prisustvujemo uzvišenom razgovoru likovnog štiva i literarnog, samo piščevog, unutarnjeg prostora."

GAJA-O-GOJI

Gajić je zaključio: "Koliko god to bilo protivrečno, oba su, i Goja i Andrić, živote proveli ipak kao potčinjeni društvenom redu i poretku, ali su oba neskriveno ispoljili, kroz svoje stvaralaštvo i svaki u svom istorijskom okviru, ličnu smelost kroz svoju naklonost prosvetiteljstvu i slobodarstvu, kao i što su tiho pokazali svoj intelektualni otklon od hrišćanstva. Naime, oba su delo stavila u milje sunčeve svetlosti, u "posvećenost" kultu sunčevog, pod znakom pitanja "faraonskog" svetlodiska. Njihov zrak svetlosti nije zrak unutrašnje duhovne svetlosti, o kakvom uče pravoslavni oci, već je konkretan, ovonebeski, snop svetlosti koji budi ovostvarnosni, ali unutrašnji zrak u nama. Kako će u "Razgovoru" zapisati Andrić: "Postoji samo jedna stvarnost sa večitom plimom i osekom nama samo delimično poznatih a uvek nesumnjivo istih zakona." U tom kontekstu stoji i veličina i Gojinog i Andrićevog dela i danas."

Odlomke iz Andrićevih eseja čitao je glumac Dimitrije Porobić. Popodnevni, prijatan i nadahnut, susret u ambijentu izloženih radova akademskog slikara Ozrenka Mrkića, završen je slobodnim razgovorom koliko na temu Andrić - Goja, toliko i na temu stvaralac - delo. Sledeći program biće održan krajem maja o. g, o čemu će uskoro biti detaljnijih obaveštenja.

N.T.
 

 
 
  


 

 
     
 
Oglasavanje Marketing
Novine Toronto
 

Free Downloads
 
Google - Chrome
MOZILA Firefox
MSN Messanger
Apple iTunes
Apple Quick Time Player
Adobe Flash Player

 
Java
Bit Torrent
Skype
Real Player
Win Media Player


Antivirus
AVG Antivirus FREE

  

 
Spyware

Spybot FREE
AD-Aware FREE
 
File Compress & Encrypt
Win Zip
Win Rar
 

Britic
Glas dijaspore

EURO Market
  
The Lord Byron Fundation for Balkan Studies

 
Serbia Tourist Guide
Zavicaj


Plaćanje kred. karticom
Credit Card Payment


Copyright © 1996-2017 "NOVINE Toronto"