Razgovaramo sa Milenkom Pavlovom koji je ovih dana u Torontu povodom
koncerta Garavog sokaka kao i monodrame koja će biti prikazana ovog vikenda.
Novine broj 1239 -
Toronto, 26. mart 2010.
Radujete li se Kanadi, nije vas bilo sedam godina? Evo me po treći put među našima. Volim ovaj grad jer sam uvek lepo
primljen i izpoštovan. Oduševljen sam našom divnom publikom u Torontu,
koja može da oseti glumca i njegovo stvaralaštvo. Prepun sam lepih priča
i novih poznanstava koje ću preneti našim medijima.
Na Festivalu Balkanske komedije 2005 proglašeni ste najboljim
komičarem. Jesenas ste u Moskvi na Sveslovenskom festivalu sa
koleginicom predstavljali Srbiju i dobili Zlatnog Viteza, dobili ste
nagradu za "Titov tajni dnevnik". Šta vam znače nagrade? Nagrade su za mene trenutni uspesi i ne dozvoljam da me to ponese. Uvek
se trudim da budem običan čovek u komunikaciji sa ljudima. Na sceni sam
verovatno drugačiji , tako bar kažu… tu dajem sve od sebe na opštu
radost gledališta. Ovde publika ima osećaj za duhovnu kulturu, za koju
se borim čitavog svog života. Scena je izvor mog života i stvaralaštva.
Svaka predstava za mene je novo otkrovenje i ako dišem zajedno sa
publikom … ja sam presrećan.
Tumačili ste razne likove, odakle sada Tito? To
mi je bila davna želja. Igrati poznate ličnosti iz istorije veliki je
izazov, a ujedno i odgovornost. Našeg velikog satiričara i pisca
komedija, Miloša Nikolića, dugo sam ubeđivao da napiše tekst blizak
istorijskim činjenicama. Tako je nastao "Titov tajni dnevnik". To je
satirična komedija o njemu, a naročito o njegovom poniznom okruženju
koje ga je veličalo. Tu su i generali koji su se utrkivali da mu čuvaju
kerove, potom lekari i mnogi poltroni. Zanimljiva komedija o Titovim
tajnama iz sasvim drugog ugla. Trudio sam se da ga oživim i mislim da
sam uspeo u toj transformaciji.
Pozivam vas da se i sami uverite i dođete na predstavu koja će se u
Kičineru održati u petak 26. marta a u Torontu 28. marta i 3. aprila.
Sem Tita, učestvujete i na koncertu grupe "Garavi sokak"?
Tita ću igrati dva puta u Torontu i jednom u Kičineru. Kao komičar i
voditelj pojavljujem se sa Banetom Krstićem i njegovim Garavim sokakom
27. marta. Taj momak ima divnu romantičnu muziku starih vremena. Pored
javnih nastupa, ovde imam kumove i prijatelje … i eto meni razloga za
sreću.
Spremate li nešta novo u Srbiji?
Na stolu su mi dve velike humorističke serije od ekipe pisaca na čelu sa
Dostanićem. Jurim političare i biznismene ubeđujući ih da se kultura
narodu uvek viseštruko vraća. Za sada bezuspešno. Nadam se da će nam
neko pomoći, ne nama umetnicima, već našem narodu i širokom auditorijumu
TV gledališta.
Kriza je duboko pogodila Srbiju.Odražava li se to na kulturu?
Itekako … kriza ili kako je već zovu, doprinela je otpuštanju radnika i
ogromnom ekonomskom raslojavanju društva, tako da država vrlo malo
odvaja za kulturu. A kada je siromaštvo u pitanju trudim se, koliko je
to moguće, da se ne odrazi i na duh. Snalazimo se praveći predstave sa
malo sredstava. Tako smo koleginica Ljilja Đurić i ja uradili komediju "Samo
da znaš koliko te volim"… tišli smo u Moskvu na festival sveslovenskih
zemalja, pretstavljali Srbiju i proglašeni smo za najboljm glumački par,
dodelom "Zlatnog viteza". Putujemo i igramo komediju po svim krajevima.
Tako ćemo krajem aprila otići do Newyork-a, Newjersy-a, Bostona. Publika
se raduje toj predstavi.
Hoćemo li mi ovde videti tu nagrađenu predstavu?
Već smo pregovarali i eto nas kod vas već na početku jeseni. Radujem se
svakom dolasku, jer to je za mene veliko osveženje i podstreh. Samo kada
bi me ovi na carini pustili da donesem malo više "šljivke" prijateljima.
