| |
|
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Radoslac Ognjenovic Beograd-Bagdad
|
RADOSLAV OGNjENOVIĆ
OD BEOGRADA DO BAGDADA
Radeći istraživanje za jedan dokumentarni film koji sam želeo
da snimam, sastao sam se sa Skotom Tejlorom i on mi je istovremeno
ispričao priču o sebi i svom školskom drugu i....
Novine broj 1277 -
Toronto, 18. februar 2011. |
 |
Radoslav Ognjenović diplomirao je početkom 1980-ih godina filmsku i
televizijsku režiju na Fakultetu Dramskih umetnosti u Beogradu, kod
profesora Vladana Brace Slijepčevića i Mila Đukanovića. Na Televiziji
Beograd proveo je oko 12 godina, režirajući preko šezdeset dokumentarnih
emisija i filmova u raznim redakcijama. Režirao je i dokumentarne
filmove za nezavisne filmske producentske kuće u Beogradu, kao što su
Avala film, Zastava film i Centar filmskih radnih zajednica.
Dokumentarni filmovi g. Ognjenovića su učestvovali na festivalima u
Beogradu, Strazburu, Londonu, Kembridžu i Rejkjaviku.
 Radoslav
je režirao televizijski film "U srcu moje plavuše" u kome su glavne
uloge igrali Sonja Savić, Svetislav Bule Gončić, Branimir Brstina i
Dragoljub Milosavljević-Gula. Početkom 1990-tih godina, živeo je u
Londonu, u Engleskoj, gde je radio za J. Artur Rank produkciju i
Glentham Studio. U Torontu je od 1994-te godine i tu je radio kao
asistent režije na kanadskim igranim filmovima. Osnovao je i
producentsku kuću za snimanje dokumentarnih i igranih filmova Graystone
Films.
Povod razgovora sa g. Radoslavom Ognjenovićem je premijerno prikazivanje
dokumentarnog filma “Od Beograda do Bagdada” 25.februara u Torontu.
- Kako ste se odlučili da radite film sa ovom tematikom?
Radeći istraživanje za jedan dokumentarni film koji sam želeo da snimam,
sastao sam se sa Skotom Tejlorom zbog određenih kontakata koje sam želeo
da dobijem od njega. On mi je dao kontakte, ali mi je istovremeno
ispričao priču o sebi i svom školskom drugu i o tome kako su na čudan
način bili 'u sukobu' za vreme bombardovanja Beograda. Odmah sam se
zainteresovao za temu, i rekao mu da hoću to da radim.
Tokom rada na pripremi filma, saznao sam da je Skot zarobljen u Iraku.
Uplašio sam se, ne zbog filma, nego zbog Skota. U to vreme naše
poznanstvo je već dostiglo nivo prijateljstva i nije mi bilo 'svejedno'.
Kada mi je jedan poznanik posle mesec dana javio da je Skot pušten,
laknulo mi je. Odmah sam odlučio da i to njegovo iskustvo uključim u
film, a dodao sam i epizodu o Njujorku, tako da je nastao scenario za
film "Od Beograda do Bagdada".
- Film je završen 2009. Zašto se tek sada premijerno prikazuje?
Razlog je tehničke prirode. Trebalo je rešiti tehničke probleme u vezi
sa zvukom. Kao što znate, u današnjim bioskopima, zvuk se emituje iz
nekoliko desetina zvučnika koji su postavljeni u krug (takozvani stereo
surround) a kopija koju sam ja napravio za televizijsko emitovanje je
imala stereo zvuk, dakle samo dva zvučna kanala. Trebalo je napraviti
kopiju za bioskopsko prikazivanje, koja ima daleko više tonskih traka -
i to je potrajalo, jer su pojedini članovi moje filmske ekipe rasuti po
celom svetu, na raznim kontinentima.
Moj ton-majstor, čovek koji je radio na tonskoj obradi ovoga filma,
montažer Branko Neškov, inače jedan od naših najpoznatijih majstora
zvuka, koji je radio tonsku obradu većine srpskih igranih filmova u
poslednje vreme, stalno je zaposlen u Lisabonu, u Portugalu. Tako da je
obrada zvuka, koju smo započeli u leto 2009 u tonskom studiju u
Košutnjaku, nastavljena preko Lisabona, sve do Rio de Žaneira gde je i
završena. Naime, Branko Neškov je završio obradu zvuka u studiju u Rio
de Žaneiru, gde se zatekao dok je radio na jednom od filmova brazilske
produkcije. Razlog kašnjenja je i to što sam morao da napravim nekoliko
probnih projekcija u samoj bioskopskoj sali Isabel Bader u Torontu, jer
nijedna bioskopska sala nema iste karakteristike. Kada sam bio
zadovoljan minimumom kvaliteta slike i zvuka, odlučio sam da prikažem
film.
 -
Recite nam nešto o sadržaju filma
Film "Od Beograda do Bagdada" je dugometražni dokumentarni film u kome
sam pokušao da, na osnovu istinitih priča Skota Tejlora, kanadskog
novinara iz Otave, ispričam priču o Novom svetskom poretku. Odnosno o
onome što nam se događalo u protekloj deceniji, od bombardovanja Srbije
(tj. tada SR Jugoslavije), preko rušenja zgrada Svetskog trgovinskiog
centra u Njujorku, do Nato napada na Irak i Avganistan (tj. do onoga što
nam se događa danas).
Moj prilaz ovoj temi nije feljtonistički, već krajnje subjektivan. Moj
glavni junak je Skot Tejlor i mene interesuju njegova lična iskustva i
priče iz tih sredina zahvaćenih ratom, u kojima se on zatekao u takva "nemirna"
vremena. Na primer, dok je bio u Beogradu, njegov školski drug je bio
jedan od pilota koji su bombardovali grad. Skot je za to vreme sedeo u
hotelskoj sobi hotela Moskva, u centru Beograda i pisao izveštaje. Kao
što znate, Skot je bio zarobljen u Iraku, osuđen na smrt i izvođen na
pogubljenje nekoliko puta.
Skotove priče su veoma lične i vrlo dramatične. Ja sam se u svom
rediteljskom postupku služio dramaturgijom igranog filma, tako da
zahvaljujući svojoj strukturi, film može da se gleda kao igrani film.
Film traje sat i trideset osam minuta.
 Kako
je bilo sarađivati sa Tejlorom?
Skot je pre svega izuzetna ličnost. Svoju hrabrost je dokazao na terenu,
a privatno je vrlo duhovit i nemirnog je duha. Voli izazove i ekstremne
situacije, ne zadovoljava se osrednjim, mrzi mediokritete. Tu mi je bilo
lako da se poistovetim s njim, a to mi je bilo potrebno i zbog filma.
Tokom rada na filmu, znali smo da pravimo "ekstremni film". Nismo se
mnogo brinuli o tome šta će ko da kaže. Uostalom, znali smo da ono što
mi govorimo ovim filmom, zvanični mediji nikada ne bi rekli. I to nam je
obojici bio izazov.
Skot je takođe odličan novinar, koji zna sa malo reči izuzetno precizno
da se izrazi, i da pogodi pravo u srž problema. Izuzetno brzo je shvatao
šta želim da kažem određenom scenom i preradio bi tekst tako da bude
potpuno u funkciji te zamisli. Skot ima izuzetnu moć da veže pažnju
gledaoca svojom pričom, vrlo je sugestivan, i ja sam to obilato koristio.
Tamo gde bi on zastao, ja sam intervenisao režijom, tako da mislim da
smo postigli potpunu uverljivost, što nam je i bio cilj.
On je takođe dobar glumac. Na snimanju mi je često u šali postavljao
pitanje "Šta je moja motivacija u ovoj sceni?" aludirajući na rad sa
glumcima. Potpuno se prirodno kretao u odnosu na kameru, kao da je
filmski glumac, a ne novinar. Uostalom, on je pred kamerama proveo dosta
vremena, izveštavajući za sve moguće televizijske stanice, ali ipak to
je nešto drugo. Rekao bih zato da mu je gluma prirodno urođena.
- Koga bi istakli od saradnika koji su sa Vama radili na ovom
projektu?
Imao sam nekoliko odličnih saradnika na ovom projektu, od kojih neki
spadaju u sam vrh filmske profesije. To nije moje lično mišljenje, već
njihov stvarni status u ovoj industriji. Pored Branka Neškova, koga sam
već pomenuo, izuzetan posao je uradio kompozitor Siniša Cvetković-Ludvig
od koga sam tražio da "prokomponuje" ceo film, što je izuzetno težak
zadatak. Ludvig ga je obavio majstorski, i dao je filmu jednu stilsku
celinu i atmosferu, naročito u priči o Iraku. Pomenuo bih svog
prijatelja, snimatelja Branimira Ružića, koji je snimio sve scene u
Otavi i Torontu. U osvetljavanju scena smo se služili iskustvima iz
igranih televizijskih filmova, a Branimir ih je snimio nekoliko na ovom
kontinentu.
Moje veliko otkriće je momak iz Nove Skoše po imenu Andre Doucet, video
montažer sa izuzetnim, rekao bih urođenim refleksima za montažne rezove,
nemirnog duha, koji nikada u potpunosti nije zadovoljan postignutim
kvalitetom montažnih sekvenci. Najzad, ali ne i na poslednjem mestu,
moram da pomenem producenta Dragana Marinkovića iz DTV produkcije, koji
je sa svojim kamerama, vozilima i ekipama u Beogradu bio uvek pri ruci i
dao mi potpuno odrešene ruke da Skota 'prošetam' kroz ceo Beograd, od
Ušća do Skadarlije i nazad. Zahvaljujući Draganu, beogradski deo priče
je urađen na profesionalnom televizijskom nivou.
- Da li planirate da učestvujete na nekim festivalima?
Za sada, postoji interesovanje za ovaj film u Moskvi i Teheranu.
Ponudiću ga sto većem broju festivala, jer mi iskustvo govori da najveći
broj pokušaja daje najbolje rezultate. Ja bih želeo da prikažem film pre
svega beogradskoj publici, na Festivalu dokumentarnog filma u Beogradu.
Zbog svoje tematike, mislim da je film "prijemčiviji" onoj publici koja
ne zavisi mnogo od zapadnih medija, pa ću nastojati da film pošaljem pre
svega na one festivale za koje mislim da priliče ovom filmu.
- Koji su Vam planovi za budućnost?
Ne postoji striktan plan za distribuciju ovog filma, ali neki obrisi
njegovog plasmana se već naziru. Pokušaćemo da prikažemo film u našim
sredinama u Kanadi i Americi. Zatim na univerzitetima, gde već postoji
iskazano interesovanje za njega. Pošto je film na engleskom jeziku,
pokušaćemo da privučemo i publiku čiji je maternji jezik engleski. To se
odnosi kako na bioskopske projekcije, tako i na prikazivanje na
televiziji.
Takođe, želeo bih da prikažem film i na nekoj od beogradskih televizija.
Mislim da ovakva priča o Skotu Tejloru zaslužuje da bude viđena od
strane široke publike u Srbiji.
- Da li radite na nekom novom projektu?
Trenutno radim na dva projekta. Radim na projektu za dugometražni
dokumentarni film o generalu Luisu Mekenziju. Upravo sam završio prvu
verziju scenarija za film pod radnim nazivom "San generala Mekenzija"
("General Mackenzie's Dream") u kome ću pokušati da dam sliku sveta
očima ovog generala. Sa generalom Mekenzijem sam imao jednu 'rundu'
razgovora u kojoj je on načelno pristao da napravimo film o njemu; sada
dolazi ona teza faza u kojoj treba tačno fiksirati predmet filma, i tu
ostaje da vidimo kako ćemo se dogovoriti. Drugi projekat je jedan
niskobudžetni igrani film koji bi se snimao u okolini Toronta.
Ivana Đorđević |
|
Oglasavanje Marketing
|
