| |
|
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Vlada Mars
|
PIJANISTKINjA VLADA MARS
BOJA SNOVA “OSLIKANA” MUZIKOM
“Snaga leži u sopstvenoj hrabrosti da sledim svoje
srce i intuiciju i nesebična podrška porodice, priajtelja i učenika”...
Novine broj 1305 -
Toronto, 14. oktobar 2011. |
 |
Koncert "COLOUR OF MY DREAMS" pijanistkinje Vlade Mars
će se održati 28. oktobra
u Torontu.
 Pedagog
i pianistkinja, Vlada Mars, započela je muzičko obrazovanje sa sedam
godina u muzičkoj školi 'Josip Slavenski' u Beogradu, Srbija. Tokom
deset godina provedenih u nizoj i srednjoj muzičkoj školi učila je
klavir, solfeđo, teoriju, harmoniju i istoriju muzike. Studirala je
muzikologiju na Beogradskoj Muzičkoj Akademiji. Posle prelaska u
Vankuver (Kanada), 1994. godine, zaposlila se kao muzički koordinator i
profesor klavira u Hollyburn Country Club u zapadnom Vankuveru gde
aktivno predaje, koordinira muzički program, organizuje recitale i
predavanja. Pored pedagoškog rada, Vlada održava i solo koncerte u
kojima istražuje minimalističku i filmsku muziku.
Zašto ste se odlučili da dođete baš u Kanadu?
Posle burnih devedestih u bivšoj Jugoslaviji, moja porodica i ja smo
stigli u Kanadu u jesen 1994. godine i nastanili se u Vankuveru. Želja
je bila da se život pojednostavi, da prestane da se razmišlja o
nepotrebnim stvarima, da se posvetim muzici, a u Kanadi je to bilo
moguće od samog početka.
Kako su izgledali prvi koraci, u svetu muzike, kada ste došli u
Kanadu?
Sve imigrantske priče liče jedna na drugu a opet su sasvim različite jer
smo mi svi doneli različite uticaje iz zemalja iz kojih smo došli. Skoro
sam razmišljala da je moja priča malo drugačija od priča mojih
prijatelja jer sam ja u Kanadu došla sa 25 godina, bez karijere u
Beogradu, dakle Vankuver je bio početak a ne nadgradnja i samim tim
mogućnosti da se ostvarim su bile jednostavnije.
Prvih nekoliko godina je bio period navikavanja na novu zemlju, jezik,
kulturu. U proleće 1997. godine dobila sam mogućnost da otvorim svoj
biznis u Hollyburn Country Club-u. Od jednog studija moja muzička škola
je prerasla u 4 studija i petoro zaposlenih.
 Vaša ljubav prema muzici ne zna za granice. Da li Vas rad sa mladima
inspiriše?
Da. Ideja da počnem da se profesionalno bavim klavirom potekla je od
mojih učenika, njihova vera u moje sposobnosti da se kreativno izrazim.
2007. godine sam održala prvi koncert 'Music in the Movies' jer me je
oduvek zanimala filmska muzika. Nastavila sam sa proučavanjem iste i
2009. godine održala i drugi samostlani koncert pod nazivom 'Playground
Love'.
Onda sam se okrenula istraživanju minimalističke muzike, jer me je
privukla jednostavnost melodije i kako kroz 'minimlnu' muziku može da se
pojednostavi život i da se fokusira na prave vrednosti.
2010.
sam napravila koncert pod nazivom 'Going Places' koji me je zaista odveo
na razne strane sveta tako da sam održala koncerte u Vankuveru, Torontu,
Londonu u Velikoj Britaniji i u Beogradu.
Mnogi od ovih koncerata su bili u dobrotvorne svrhe a svirala sam i na
otvaranju mnogih izložbi eminentnih umetnika iz Vankuvera jer je muzika
koju izvodim slična slikarstvu. U Toronto dolazim posle koncerta u
Vankuveru sa novim programom 'Colour of My Dreams'. Moja inspiracija je
u slikama Joana Miroa i mojim sopstvenim snovima.
Stvaranje muzike je za svakog umetnika izazov. Kako se osećate u
ulozi profesora?
Moj prvenstveni poziv je profesor klavira i teorije muzike. Pedagoški
rad sa decom i odraslima me ispunjava i oplemenjuje. Za mnoge moje đake
ja nisam samo profesor klavira nego i mentor, 'life coach'. Moji đaci
trenutno studiraju na Berklee Sćool of Music u Bostonu, Univerzitetu u
severnom Teksasu, Pomona Univerzitetu u Kaliforniji. Njihovi
profesionalni i lični uspesi su najveća nagrada mog truda i ulaganja u
njihovo muzičko obrazovanje.
 Da li je teško opstati u ovoj vrsti umetnosti?
Tokom protekle godine sam shvatila da moja energija i posvećenost
klaviru privlači ljude raznog obrazovanja, godina, statusa. Čovek
opstaje zahvaljujući svojoj snazi i želji da prenese poruku.
U junu ove godine sam svirala na jednom festivalu na ulici u Vankuveru.
Izvodila sam jednu kompoziciju Yanna Tiersena, kada mi je prisao
đubretar u narandžastom prsluku i pitao me da li je kompozicija u e-molu
i onda dodao da ima apsolutni sluh i nastavio svojim poslom. To je bio
momenat kada sam shvatila da muzika zaista nema granica.
Šta je to što Vama daje snagu da istrajete?
Snaga leži u sopstvenoj hrabrosti da sledim svoje srce i intuiciju i
nesebična podrška porodice, priajtelja i učenika. Inspiracija je
energija koju zračim i energija koju dobijam od drugih ljudi
zahvaljujući mom sviranju.
Koji momenat u životu biste izdvojili kao poseban u Vašoj karijeri?
Presudan momenat je bio prošle jeseni kada sam shvatila kada budem
izašla iz svoje komforne zone (siguran posao, porodica, okruženje) da ću
tek onda moći da uradim nešto zaista vredno i kreativno. Pored koncerata
koji su se desili zahvaljujući mojoj organizaciji i upornosti, počela
sam i da komponujem sopstvenu minimalističku muziku i da je izvodim
javno bez straha.
Šta bi ste poručili mladima koji kreću ovim putem?
Citiraću Steve Jobs-a jer je to poruka ne samo za mlade nego za sve nas:
“Naše vreme na zemlji je ograničeno i nemojte da ga gubite živeći neki
tuđi život. Ne dozovolite da buka tuđih mišljenja nadjača vaš unutrašnji
glas. I najvažnije sledite svoje srce i intuiciju. Oni već nekako znaju
šta zaista hoćete da postanete. Sve ostalo je nevažno”.
Svakako je potrebna velika hrabrost da se sledi taj skoro nečujan
unutrašnji glas. Vlada Mars je krenula trnovitim putem jer želi da živi
svoj život punim plućima.
Uspela je da makar deo svojih snova i želja "oslika" kroz muziku, a
samim tim i prenese drugima tu čudnu energiju i harizmu koju poseduje...
koncert je uskoro... dođite i uživajte u šarenolikim snovima Vlade Mars.
Ivana Đorđević |
|
Oglasavanje Marketing
|
