|
Sada već starija garda Torontskih ex-yu rokera već mjesecima vrti istu
ploču postavljajući pitanje: Da li se planira neki muzički događaj koji
bi ih ponovo okupio? Isti se nostalgično osvrću na mnogobrojne lokalne
svirke koje je vrijeme, zajedno sa većinom nekadašnjih bendova,
progutalo.
Euforično prepričavajući kako se nekada gotovo svakog mjeseca moglo
otići na neku domaću svirku, ljubitelji rok scene jedan događaj uvijek
posebno ističu - Tribute to EKV, održan novembra 2002.-e, kada je Opera
House za jedno veče naselilo 800 duša, opjevavajući Milanove mračne
tekstove u spomen na naše pionire post-punka.
Od tada je prošla decenija...
 Iako
Balkanski Plagijat, VIS RefYUgees, B.A.S. Project, Aritmija, Crveni
Bombarder, i Layoff više u originalnim postavama ne sviraju, pojedini
bivši članovi su odlučili ponoviti taj za dijasporu nezaboravan događaj.
Koncert pod nazivom "EKATARINA VELIKA - VRATI UNATRAG" će se održati 17.
marta u legendarnom Lee's Palace, sa početkom u 21č.
Kao specijalni gosti, veče će svojim prisustvom obogatiti bivši član
grupe EKV Marko Milivojević (bubnjevi 1990-1994.) i Theodore Ted Yanni (producent/gitarista
Ljubav, Par Godina za Nas).
Da bi vas približili kako događaju, tako i gostima večeri, odlučili smo
Marku i Tedu postaviti par pitanja:
Theodore Yanni, muzički producent i inžinjer iz Australije
Kako to da se 1987.-e nađeš u Beogradu, i kako je došlo do saradnje sa
Ekatarinom Velikom?
(Prevedeno sa Engleskog)
Stigao sam u Beograd iz Londona sa prijateljem koji je iz Srbije. Uspeli
smo da iznajmimo studio u Beogradu na mesec dana i to je bilo moje prvo
snimanje u Srbiji.
Tokom rada na tom albumu, pozvali smo devojke iz benda Aska da nam budu
prateći vokali. Jedna od tih devojaka je bila Viktorija i ona me je
zamolila da radim na njenom albumu. Upoznala me je sa direktorom PGP-a,
Pecom Popović. Peca je smatrao da bi Milan i ja dobro radili zajedno i
ugovorio je sastanak. Milan i ja smo postali veoma bliski i ubrzo smo
počeli da radimo na albumu Ljubav u Studiju 5 u Beogradu.
Kako je generalno tekao rad sa Milanom koji je opšte poznat kao
bolestan perfekcionista?
Milan nije bio perfekcionista. On je bio pravi umetnik, koji nije bez
mana, ali je znao kako punktirati srž svog emotivnog bića i to je bila
njegova tajna.
Mnoge hvale od strane kritičara za ploču Ljubav kao i velika zasluga
naglašena od publike za tvoj doprinos istoj. Da li si ti bio taj koji je
insistirao na agresivnijim gitarama? Da li je istina da se nije računalo
da će baš prva stvar na albumu, pjesma "Zemlja", postati hit?
Pa moglo bi se reći da sam uticao na Milana kada dođe do agresivnijih
gitara. Uvek smo svirali zajedno pa je to valjda bilo prirodno. Ja sam
svirao na svim pločama koje sam radio za EKV.
Mi smo mislili da bi "Zemlja "mogla da bude hit, ali ne baš toliki
koliki je postala.
Da li je postojala razlika u radnom procesu na ploči Ljubav, i
narednoj Samo par godina za nas, koju si producirao u saradnji sa Mitrom
Subotićem? Sa kojom od ove dvije si više zadovoljan, i da li možeš sa
njih izdvojiti lično najdražu stvar?
Moja omiljena pesma EKV-a je "Voda". I, za mene, Ljubav je i dalje
sjajan album.Bilo nam je fantastično kada smo stvarali Ljubav sa Bojanom
i Magi, koji su bili izuzetno bitni za ovaj album.
Par Godina su zapravo Milan i Suba snimili. Album je tada nosio drugo
ime.
Peca me je pozvao i pitao me da snimim dve hit pesme za isti, pošto je
verovao da im treba veliki hit.
"Par godina" je snimljena u veoma malom studiju u Novom Sadu, kao i "Amerika"
, te "Nisam mislio na to".
Kakvi su tvoji generalni pogledi na EKV tribute održane na prostorima
bivše Jugoslavije? Da li pamtiš 'Tribute to EKV' održan u Torontu
2002.-e, i kakva su tvoja očekivanja za mart?
Prelepo je videti nove generacije eks Jugoslovena koji odrastaju
slušajući Milanove pesme; a impresivno je i da znaju sve reči tih pesama!
Toronto je jedan primer EKV-a i toga kako je njihova muzika dotakla sve
krajeve sveta. To je fantastično.
Možeš li nam reći nešto o svojim planovima za budućnost?
Planiram da nastavim da pomažem pri razvijanju novih ideja i talenata,
sa mladim umetnicima kojima treba pomoć da pronađu svoj put i svoj stil.
Marko Milivojević:
Kako je došlo do toga da zamijeniš Srđana Todorovića? Kakvi su bili prvi
utisci po upadu u tada već popularan bend?
Kada je Žika izašao iz EKV, ceo bend je želeo da ga ja zamenim. Oni su
dugo znali da sam ja super za njih. Bio sam i VDOV izbor. I Koja me je u
to vreme zvao da sviram u Kičmi. Pre EKV svirao sam sa Divljanom,
Partibrejkersima, U Škripcu i drugim popularnim bendovima.
Možeš li nam reći nešto o dinamici benda kao i kreativnom procesu?
Za EKV je dinamika bila temelj zvuka, razvoja svake pesme, vrsta režije.
Mislim i da je u tome EKV najdalje otišao od svih rok grupa. To je i
najteži element na kome smo najviše radili. Svi smo puno razmišljali i
onda donosili rezultate na probu, kao da smo u prostoriji imali maketu
koju smo svaki dan kao tim dograđivali.
Koje su bile reakcije na činjenicu da je dotadašnji basista Bojan
Pečar odselio za London? Da li misliš da je Bojanov odlazak bio jedan od
uticaja na promjenu zvuka?
Bojan je ključan za EKV kao i za yu-rock. Njegov odlazak je učinio da
bend postane u stvari trio.
Možeš li podijeliti sa nama osjećanja o preranoj smrti svojih kolega?
Oni su toliko dali da taj gubitak ne znači ništa za celu priču. Oni su
ostvarili umetnički prostor. Zvali su nas i mi smo ušli za njima. Od
tada smo zajedno.
Kakvi su tvoji generalni pogledi na EKV tribute održane na prostorima
bivše Jugoslavije? Da li pamtiš 'Tribute to EKV' održan u Torontu
2002.-e, te kakva su tvoja očekivanja za mart?
To je nastavak fantastične priče o EKV. Fenomen. Ni jedan drugi bend ili
izvođač u ex-yu, na Balkanu, ni u Evropi nema okupljajući tribute,
duhovni krug oko benda, nešto kao Led Zeppelin ili The Doors. O Torontu
2002. slušao sam od Teda Yannia, koji kaže da je bilo fenomenalno videti
salu ispunjenu do poslednjeg mesta raspevanim ljudima koji slave muziku
jednog benda.
Ovogodišnji Tribute to EKV iskoristićemo da donesemo EKV sound do
publike u Torontu. EKV je živ, mi smo EKV.
Eni Odobašić
|
