|
Nemačka ne sme treći put u sto godina da razbije Evropu, time što bi, "iako
sad u najboljoj nameri da očuva evropsku integraciju", srušila evro, a
time bi i vrata EU za ulazak Balkana bila zalupljena.
 To
je, u intervjuu italijanskom listu Korijere dela sera ocenio bivši šef
nemačke diplomatije Joška Fišer, koji je naglasio da je "evro politički
projekat", i time odgovorio na pitanje zašto Grčka ne bi mogla "na
uređen način" da istupi iz zone evra.
Evro je, dodao je on, "trebalo da bude snaga političke integracije, što
je bila temeljna zamisao".
Fišer, sada čelnik firme za strategijske konsultacije "Joška Fišer end
kompani" podvukao je da ništa ne može jamčiti da izlazak Grčke iz zone
evra ne bi izazvao pad poverenja, juriš na banke u Španiji, Italiji i
verovatno u Francuskoj - dakle finansijsku lavinu koja bi pokopala evro.
"A potom, šta mislite da bi Grci učinili, pošto bi bili izvan evra",
zapitao je Fišer, i ocenio da bi Grčka "potražila druge partnere, kao
što je to recimo Rusija, koja je na to već spremna i niko o tome ne
govori".
"Tad bismo rekli zbogom i proširivanju EU na jugoistočnu Evropu,
evropskoj integraciji Balkana bi bio kraj. To je ludost", smatra Fišer.
On je predočio da "bez obzira na različita poimanja toga da li Turska
pripada Evropi, nema ni najmanje sumnje da je Balkan, područje bremenito
nestabilnošću, deo Evrope, "a da se i ne govori o tome da bi Grčka
izbačena iz evra sve gurnula u rasulo".
"Nemačka je u dva maha u 20. veku vojnim sredstvima razrušila samu sebe
i evropski poredak, a zatim je ubedila Zapad da je iz svega izvukla
valjane pouke", primećuje Fišer i dodaje da su Nemci "tek potpunim
prihvatanjem Evrope pridobili saglasnost za svoje ujedinjenje".
"Bila bi to tragična ironija ako bi ujedinjenjena Nemačka, mirnim
sredstvima i s najboljim namerama, izazvala raspad evropskog poretka po
treći put, a opasnost je upravo to", ocenjuje Fišer.
Bivši nemački ministar smatra da je nemačka kacelarka Angela Merkel "kratkovida,
jer ako padne evro, svi će biti gubitnici".
On ocenjuje da "kancelarka Merkel samo misli na iduće izbore, što je
kratkovida računica, jer je ona na unutrašnjem planu veoma oslabljena, a
Merkel je jaka samo ako je nemačka privreda jaka".
Fišer smatra da bi upravo u slučaju težih nevolja za evro i nemačka
privreda pretrpela teške udarce i zalaže se za to da i Berlin prihvati
da se većim delom dugovi onih prezaduženih članica evrozone "evropeizuju",
odnosno da se, čemu se opire kancelarka Merkel, uvedu evropske obveznice
koje bi izdavala Evropska centralna banka i čime bi cela zona evra
jamčila za sposobnost vraćanja dugova.
Fišer traži jedinstvenu poresko-budžetsku politiku i ekonomsku vladu
evro zone, što bi sve vodilo snažnijem političkom ujedinjenju EU.
Nemačka bi tad s pravom zahtevala temeljite strukturalne reforme u "slabijim"
članicama evro zone, s ciljem da i njihove privrede postanu konkrentne,
a države delotvornije.
"Ključno je to da Nemačka svojom ekonomskom moći i sredstvima mora
jamčiti za opstanak evro zone", kaže Fišer i dodaje da će tada cela
evrozona moći da se odupre pritiscima finansijskog spekulativnog tržišta.
On ukazuje da je "za Evropu stanje veoma ozbiljno" i jako je sumnjičav
da nešto ozbiljno može da se preokrene, jer ne vidi snage i vođe u
Evropi, koji bi bili u stanju da preduzmu nužne korake, "bez kojih preti
opasnost da bude uništen čudesni poduhvat dva pokolenja Evropljana".
"Brine me jako što sadašnja strategija očigledno ne deluje, ona štaviše
radi protiv demokratije, kao što to pokazuju rezultati izbora u Grčkoj,
Francuskoj, pa i Italiji", ocenjuje Fišer.
On dodaje da ta strategija ide suprotno stvarnosti, budući da se zna da
je iskustvo iz krize 1929, deflacione politike u Americi i Vajmarskoj
Nemačkoj kancelara Bruniga, pokazalo da "stezanje kaiša u vreme krize
vodi pravo u depresiju", pad proizvodnje i ekonomskog rasta.
Evropa je sad, upozorava Fišer, "na ivici ambisa", jer ako evro padne.
doći će do ponovnog zatvaranja evropskih zemalja u svoje granice, što bi
dovelo do dramatične svetske ekonomske krize, "a to je nešto što naše
pokolenje nije doživelo".
Fišer smatra da Evropa, bar evro zona, mora ići ka nekoj vrsti
federacije i ukazuje na primer Amerike iz 1871, kad je prvi američki
ministar finansija Aleksander Hamilton "federalizovao" dugove saveznih
država, koje su bankrotirale zbog pobune i rata s Englezima.
"Da nije toga bilo, mlada američka konfederacije bi propala", ističe
Fišer.
Dragan Blagojević
|
