|
Subota, 14č., Rihrsal Faktori studio za muzičke probe u Misisagi. Vrata
za utovar stoje otvorena uz pomoć pojačala, a muzičari nebrojeno mnogo
puta prolaze kroz njih na putu auto-studio-auto-studio, da unesu svu
neophodnu opremu za još jednu probu.
 Davor
Jordanovski, bend lider Tribjuta za Indekse, unosi dve ogromne
klavijature, jednu po jednu; pa pojačalo, pedale, stalke, nosače i
milion kablova raznih vrsta i boja. Emir Halilović, solo gitarista kor
benda, takođe nosi svoje pojačalo, voljenu gitaru i bezbrojne pedale.
Srećom, bubnjaru Vladi je omogućen bubanj u prostoru za probu, tako da
ima zadovoljstvo da nosi ženinu klavijaturu umesto svog glomaznog
instrumenta; dok ga ona, Irina, klavijaturista tribjuta, prati i donosi
note, još malo kablova, i nepresušnu energiju koja sija iz njenih
nasmejanih očiju.
Pušači stoje u organizovanoj grupici, smeju se, prepričavaju proteklu
nedelju, i raspravljaju se o tačnosti nota sa prošle probe. Alen
Živanović, basista, stiže sa četvorogodišnjom ćerkom, Anyom, koja nosi
bojanicu i boje, spremna za još jednu tatinu probu.
Ja kasnim, kao po običaju, pošto pre proba volontiram, i utrčavam da
postavim kafu i kolačiće, pre nego što počne svirka. Eni i Denis,
organizatori, kao i vokali, sede u Denisovom autu i vode brzinski
sastanak gde diskutuju budžet, prodaju karata, kao i razvoj kreativnih
ideja koje su u progresu.
 Jedan
po jedan, pristižu članovi ovog velikog tribjuta velikim Indeksima.
Veliki studio za probu zvoni od mikrofonije, spontanih solaža i zvuka
palica na čineli, dok se muzičari "uključuju" i štimuju. Odlučuje se
redosled pesama jer neminovno je da neko mora kući pre ostalih, nečijem
detetu je rođendan, a neko ima probu za predstavu odmah posle ove probe.
Zauzeti ljudi, sa porodicama, poslovima i obavezama, polako postaju sve
tiši i isključuju se iz sadašnjice. Reba, gost basista, gasi svetla,
pali reflektore na bini, i u studiju nastaje tišina. Davor prelazi preko
programa dana i najavljuje prvu pesmu probe. U tišini, jasno se čuje
njegov glas : "Znači idemo iz a-mola, jedan, dva, tri, i….." Počinje
svirka.
Nalazimo se u magičnom momentu kreativnosti, gde ništa osim muzike ne
postoji.
Tokom probe, muzičari dolaze i odlaze, zavisno od pesama
koje se sviraju. Jedno vreme su tu i Svetlana i Igor, tango plesači koji
će da upotpune scenu svojom plesnom interpretacijom Indeksa. Nina
Shapilsky, profesionalni muzičar iz Rusije, radi sa vokalima, i bek
vokalima. Davor Mamuzić prati sve aktivnosti video kamerom, jer koristi
ovaj tribjut za svoj dokumentarni film o našoj muzici.
U proseku, bar 20 ljudi prođe kroz studio u jednom danu.
Nedostaju samo muzičari iz Amerike koji dolaze na pojedine probe, zbog
velike udaljenosti. Pojave se supruge, deca, prijatelji. Ivana Đurić
poznata po svom velikom entuzijazmu i ljubavi prema muzici, svrati da
nas forografiše, eto, onako.
Atmosfera je prijateljska, a napeta. Sprema se 30 pesama, sa isto toliko
učesnika... veliko iskušenje za sve, jer pesme Indeksa, kao što je
poznato, su veoma komplikovane. Mnogi muzičari nikada pre nisu svirali
njihov materijal. Mnogi muzičari nikada pre nisu svirali zajedno. Možda
po prvi put u Torontu, imamo pripadnike svih republika bivše Juge na
jednoj sceni.
Sada, samo sedam dana pre koncerta u Opera Haus, razgovaram sa bendom,
učesnicima ovog velikog tribjuta.
Alen Živanović, basista i revnosni roker naše dijaspore, je svirao sa
većinom muzičara Kanade i Amerike, i verovatno na 90% rok svirki na
kojima sam bila gost.
 Alene,
kako se ovaj tribjut za Indekse razlikuje od dosadašnjih svirki?
Alen: "Mislim da je sama organizacija koncerta veoma dobra. Ekipa je
uglavnom ispekla zanat organizujući ili učestvujući u svirkama koje su
rađene u proteklom periodu. Čini mi se i da je kolaboracija između
muzičara dijaspore u porastu, atmosfera je pozitivna i harmonična, baš
kao i sami Indeksi , pogotovo na refrenima" . (Poslednji deo reče uz
veliki osmeh)
"EKV tribjut koncerti, na primjer, odisali su tom istom energijom i
ljubavlju, te ne sumnjam da će i ovaj tribjut biti uspješan. Poruka je
jasna: dijaspora mora da radi zajedno, kao jedna cjelina. Jako nas je
malo ostalo da se sada opet dijelimo”.
Kako ti se čini materijal? Da li se tvoj stav o Indeksima i njihovoj
muzici na neki način promenio od prve probe?
Alen: "Lijepo je muzicirati uz Indekse sa ovako izvrsnom ekipom. Stvari
nisu nimalo naivne, vokalne virtuoznosti Pimpeka su nenadmašive, a bas i
gitarske linije su takođe izazovne. Orgulje i klavir da i ne spominjemo.
Jedno malo otkrovenje za mene je bilo značenje nekih njihovih tekstova,
koji su u suštini jako mračni, iako u muzkom smislu pjesme imaju veseo
vajb, pogotovo na refrenima".
Kad smo već kod refrena, prilazim bend lideru koji najmanje ima vremena
za praznu priču. Davor Jordanovski je povelika muzička legenda u
Makedoniji, a i u severnoj Americi, gde je njegova kompozicija Frame of
Mind bila hit
1 više od dva meseca na "U.S. Smooth Jazz Charts" radiju.
 Davore,
ovo je veliki projekat, sa mnogo učesnika. Takođe, muzika Indeksa nije
baš slična tvom stilu muzike. Da li je ovaj projekat doprineo da stekneš
nova iskustva i šta ti se najviše dopada?
Davor: "Imao sam priliku da sviram sa većinom naših muzičara u severnoj
Americi, a eto posle toliko godina ipak upoznajem nove muzičare, mlađe i
starije, tako da je to lepo iskustvo. Indeksi su interesantan bend,
veoma progresivan; ne samo za vreme u kojem su svirali, nego i danas.
Muzika je interesantna, drugačija, i tekstovi su odlični. Mogu slobodno
da kažem da sam bogatiji za 30 pesama repertoara posle ovog iskustva.
I lepo je što nas ima sa svih strana. Najvažnije je druženje, i
stvaranje nove generacije "naših" muzičara na ovim prostorima. Mislim da
u tome uspevamo".
Ostavljam Davora da vodi probu i razgovaram sa Harisom Kajtazovićem,
jednim od vokala, kao i frontmenom, aranžerom, tekstopiscem i
kompozitorom grupe Valter. Haris živi i stvara u Americi, a peva tako
dobro da ćete da se naježite - obećavam.
 Harise,
ti si sa grupom Valter već izdao prvi album koji je veoma dobro
prihvaćen, pa ste čak pravili turneju po Americi. Indeksi su baš van
stila muzike koju si kreirao sa Valterom. Šta te je inspirisalo da se
pridružiš ovom projektu, i da putuješ na probe u Toronto, čak iz Amerike?
Haris: "Indeksi, kao i druge grupe iz te ere su van stila svega onoga
što se danas izdaje, kako na našem podneblju, tako i u svijetu. Muzika
evolvira, a tako i ukusi. Na našu kolektivnu žalost, današnja popularna
muzika je odavno okupirana elementima opšteg šunda, a linija između "dobrog"
i "lošeg" je veoma tanka. Teško je opstati na strani "dobrih", a ne biti
opskurantan. Iako nisam rastao uz Indekse, razumijem koliko je velik
trag koji su ostavili, kako muzički, tako i lirski. Čast mi je raditi sa
ovako velikom i talentiranom ekipom ljudi na ovom projektu, a volim i
nova poznanstva i druženje".
Šta bi poručio publici koja će vas gledati uživo 1.
decembra u Opera Haus?
Haris: "Publici u Torontu i ostalima sa prostora Sjeverne Amerike bih
poručio da ih čeka super šou, i da će biti veliki promašaj ako ne dođu!
Iako je cijeli koncept ludost, nas je jako malo koji se bavimo "našom"
muzikom na ovom kontinentu, a koliko ćemo dugo još moći to raditi zavisi
isključivo od te iste publike. Važno je da njegujemo svoju kulturu i
svoj jezik (nezavisno od lokalnih različica i dijalekata), a muzika je
jedan od super načina za to".
Mladi i progresivni vokali, kao što je rekao Haris, me motivišu da
razgovaram sa jednim legendarnim vokalom, znanim širom Kanade, Amerike,
pa i bivše Juge, Srđanom (Srletom) Stefanovićem. Nemoguće je da je čak i
jedan obožavatelj rok scene propustio da bar jednom gleda Srleta uživo.
Veteran rok dijaspore, osnivao je i svirao sa nebrojenim bendovima, na
nebrojenim tribjutima, otvarao koncerte zvezdama sa naših prostora,
snimao albume, pa čak i postao lokalna zvezda u Trpnju u Dalmaciji, a tu
priču ćemo rado drugom prilikom da vam ispričamo.
Srle, ti si neosporno, jedan od najpoznatijih vokala naše
rok scene u Americi i Kanadi. Pevao si na milion i jednom koncertu, ali
se ne sećam da si ikada pevao pesme Indeksa. Kako ti leže?
Srle: "Da budem iskren, izbjegavali smo Indekse u reprtoaru, jer su nam
uvijek bili veoma komplikovani za skidanje i pri tom oduzimali dosta
vremena, a valjalo je skidati nove pjesme i širiti rok propagandu, što
se potvrdilo na probama za ovaj izvanredni projekat. Boga mi, svi smo
morali dobro zagrijati stolicu da se sve dovede na zavidan nivo, koji
smo i postigli.
Da dodam i to da u prošlosti nisam puno ni obraćao pažnju na njihovu
muziku jer to nije bila muzika koja mi se sviđala, ali kroz rad na
projektu Tribjut za Indekse, naučio sam da ih volim, a još više da ih
poštujem, jer su zaista mrak bend. Smatram da zaslužuju kako poštovanje
muzičara, tako i ljubav publike. Ovakvi događajiupravo omogućavaju da i
muzičri i publika uživaju u muzici Indeksa".
Ovo je "drugarski" projekat dijaspore. Međutim, nije
naivan, i nije mali. Mnogo truda i vremena je uloženo u koncert koji
predstoji. Osim podrške publike, šta još može dijaspora da uradi da
održi momentum ovakve inicijative, i da ne dozvoli da se naša muzika
ugasi sa novim generacijama?
Srle: "Kada smo osnivali naš bend, Balkanski Plagijat, plan je bio da se
postavi čvrst stub Rok end Rola u sjeverno-američkoj dijaspori i pri
tome nismo odustajali, ali život je tekao, i time donosio nove životne
okolnosti. Neki su krenuli u školu, neki na nova radna mjesta, mnogi su
se oženili i dobili djecu, što se dešavalo i drugim bendovima, tako da
je rok dijaspora doživjela jedan period stagnacije i zatišja. Bila je tu
i tamo po neka svirka, ali ne sa onim početnim žarom i nivoom, koji smo
postavili 2002. godine sa projektom Tribjut za EKV, gde se dokazalo da
smo zajedno jači!
U martu ove godine, moralna i emotivna potreba za održavanjem Ju-rok
scene na ovim prostorima nas je ponovo okupila na projektu, Tribjut za
EKV i "Vrati unatrag", gde je odaziv muzičara i publike bio fenomenalan.
Tada sam shvatio: najvažnija stavka u dijaspori je da budemo ujedinjeni
u druženju i izražaju, neovisno na nacije, novac i životne okolnosti, i
da nastavimo kvalitetno kao i u ovom projektu, a to će se odraziti i na
publiku, za koju smatram da je željna ovakvih zbivanja. Ovom prilikom
bih se zahvalio vjernoj publici, koja nas je godinama bodrila i
posjećivala naše koncerte, jer da nema vas, ne bi bilo ni nas. Hvala vam!
 Irina
Angelov-Mladenović je dobro poznata kanadskoj publici. Profesionalni
muzičar, udata je za Vladu Mladenovića, bubnjara projekta, takođe
profesionalnog muzičara, sa kojim vodi muzičku školu za sve uzraste,
MusicHead. Često se desi da njihov sin Janko svrati na probu, sa svojom
gitarom. Ova muzikalna porodica je upotpunjena Irininim tatom Stojanom
Angelovim, koji peva neke od najvećih hitova Indeksovaca na našem
tribjutu.
Irina, ti si obrazovan i iskusan muzičar i nosiš pod pojasom nebrojane
performanse. Obzirom da muzika Indeksa nije jednostavna, da li ti
pripreme za Tribjut predstavljaju izazov?
Irina: "Apsolutno. Raznovrsnost žanrova uklopljenih u muziku Indeksa
svakako predstavlja izazov za svakog muzičara. Iz izvođačke perspektive,
interesantno je raditi na prenošenju autentične atmosfere svake od
pesama, njihovoj raznolikosti i poetičnosti.
Na koncertu učestvujete ti na klaviru, tvoj suprug Vlada na bubnjevima,
i tvoj otac Stojan kao jedan od vokala. Da li je ovo prvi put da svo
troje sarađujete na istom projektu, i kako to ide?
Irina: Imam sreću da potičem iz muzičke porodice i da sam od najranijih
dana okružena vrsnim muzičarima. Na moju veliku radost, nije prvi put da
sarađujem sa suprugom i ocem. Uvek mi je čast i užitak da sa njima delim
scenu. Rad na materijalu je najinteresantniji deo procesa, jer se
međusobno nadopunjujemo i razmenjujemo muzičke ideje."
Koji ti je omiljeni deo projekta?
Irina: "Iskreno, davno izgubljeni osećaj jedinstva i uspomene na jedno
vreme, jednu zemlju i jedan legendarni bend”.
Irinin komentar je na mestu, jer ovaj tribjut neverovatno podseća na to
prošlo vreme, i više je od koncerta. Kada razgovaram sa Eni o ovom
tribjutu, često koristimo reč "predstava" ili "performans", umesto reči
"koncert". Razlog je taj što je ovo potpuno atipičan muzički događaj.
Na sceni će, pored benda i mnogih gostiju, biti tango plesači, kao i
voditelj, Dragan Karanović, koji takođe peva nekoliko pesama.
Dragane, pored pesama koje pevaš, ti takođe vodiš program i deliš sa
publikom interesantne anegdote o Indeksimsa. Opiši nam ideju iza tvog
nastupa, i zašto je potreban voditelj na ovom tribjutu.
Dragan: "Mislim da prisustvo voditelja nekako dočarava atmosferu tog
vremena i početaka popularne muzike u Jugoslaviji. Javnost je upoznala
Indekse kroz niz šlagera šestedestih i sedamdesetih i oni su ostali
asocirani sa tom vrstom nastupa kroz sve godine postojanja. Uz to par
priča o njihovim dogodovštinama nekako dodaje dozu ljudskosti i
prisnosti. Može se reći da pokušavamo proslaviti Indekse kroz sjećanja
ljudi koji su ih voljeli i pratili ... cilj nam je da cijeli koncert to
probudi".
Pored voditelja, spomenula sam tango plesače. Svetlana Ćosić i Igor
Rašić će ulepšati scenu plesnom interpretacijom muzike Indeksa.
Svetlana i Igore, vi plešete tango uz izabrane pesme tokom koncerta.
Tango i Indeksi nisu česta kombinacija. Recite nam nešto o vašoj
koreografiji, inspiraciji … zašto tango?
Igor: "Argentinski tango se rodio u siromašnim predgrađima Buenos Airesa
kao proizvod mešanja afričkih, evropskih i južnoameričkih kultura u
vreme masovne imigracije u taj grad krajem devetnaestog veka.
Jedinstveni ritam je nastao usled interakcije plesova poput polke,
valcera, mazurke, habanere i kandombea. Svoje zlatno doba tango je
doživeo tek u prvoj polovini dvadesetog veka, nakon što je bio
internacionalizovan u Parizu, Londonu i Nju Jorku.
Poput Astora Piažole koji je udahnuo tangu novi život šesdesetih godina
prošlog veka, tako i čitava plejada mladih argentinskih umetnika od
devedesitih pa do danas nastavlja da daje tangu jednu novu dimenziju.
Jedinstvenost ovog plesa dolazi iz improvizacije, uz poštovanje
univerzalnih pravila. Jedan od najvećih atributa tanga je široki spektar
mogućnosti za izraz emocija kroz ples i muziku.
Svetlana: Naš plesni doprinos tribjutu za Indekse je dodatni izraz sete
i emocija. Koristeći dramski pristup plesu, dobijamo celovitost na sceni.
Inspiracija dolazi iz romantičnih tekstova Indeksa, sanjive melodije i
našeg ličnog doživljaja ovog legendarnog benda. Koreografiju je
osmislila naša prijateljica tangera Iris Ashkenazi, a dramski delovi su
delo dramaturga, Ognjena Georgievskog.
Slavko Rebić (Reba) je gost basista, a u mladosti je bio poznat sa
bendom Rezervni Točak.Rebo, vi ste svojevremeno bili iskusan muzičar.
Kada ste poslednji put svirali, pre ovog koncerta?
Reba: "Da budem iskren, Dijana, ja sam već zaboravio da se, uopšte, i
svrstavam među muzičare. Poslednji put sam svirao po klubovima
Jugoslovena koji su daleke 1990. još uvijek postojali u Holandiji. Kada
sam se vratio kući sa te turnejice, situacija u našoj zemlji se
strmoglavo pogoršavala i ja sam tog ljeta odlučio da svoju gitaru "okačim
o klin". Od tada, pa do početka oktobra ove godine, ja više nikada nisam
odsvirao niti jednu jedinu pjesmu na nekom žičanom instrumentu. Pogotovo
ne na bas gitari".
Kakav je osećaj raditi sa mladim i raznovrsnim muzičarima na pesmama
Indeksa?
Reba: ”Sada, nakon toliko vremena apstinencije od sviranja, imam veliko
zadovoljstvo raditi na pripremi koncerta posvećenog 50. godišnjici od
osnivanja sarajevskih Indeksa. Zadovoljstvo je još i veće zbog činjenice
da sarađujem sa grupom mladih, i te kako talentovanih muzičara, među
kojima su je i nekoliko nekolicina vrsnih profesionalaca. Kada tome
dodam i to da vole i sviraju rok, muziku uz koju sam odrastao, zar treba
više razloga da bih se osjećao lijepo među njima.
Imao sam privilegiju da sa svojim nekadašnjim bendom sviram na velikom
rok spektaklu 1982. godine,u velikoj sali sarajevske Skenderije, sa
kojim su Indeksi obilježili dvadesetu godinu svog postojanja. I sada,
trideset godina nakon toga, opet u čast tih velikana jugoslovenskog roka,
moja malenkost je ponovo na sceni. Ja se i ovom prilikom osjećam
privilegovan i počastvovan pozivom da učestvujem u ovakvom muzičkom
događaju.”
Hvala Rebi na ovako lepim i iskrenima rečima, i na entuzijazmu. Bez
straha se posle tolikih godina prihvatio gitare, i 1. decembra će
svirati pred stotinama ljudi - bravo!
Kada smo već kod entuzijazma, presrećem Lejlu Halilović, našeg
energetičnog pratećeg vokala. Lejlina cela uža porodica učestvuje na
koncertu!
Lejla, ovo je tvoj prvi koncert na kojem pevaš kao prateći vokal. Reci
nam nešto tome kako se ti pripremaš Opiši mi proces pripreme za ovako
veliki projekat?
Lejla: "Ja pružam ovom projektu jedan "školski" prateći vokal i kao
takva, bitno je da se prilagodim glavnim vokalima.
Na primer, uzela sam sa Eni dva privatna časa pjevanja kod jednog
simpatičnog šeširdžije, radi generalnog oslobađanja. Od tada redovno
radimo, prateći i glavni vokali, sa Ninom Shapilsky, koja nas dribla kao
prava ruska profesorica. Naučila sam puno toga i usput se podsjetila
kako je lijepo družiti se sa muzikom i sa ljudima koji vole muziku.
Kolege veterani iz benda nam ponekad daju veoma korisne savjete, tako da
je dobro učiti od njih.
Vježbaju se neki korisniji dijelovi mozga u ovom procesu. Ta vježba
tjera da obraćaš pažnju na ljepotu detalja koji doprinose cjelini, kao
na primer dikcija; znati pronaći intonacij u glavi, način na koji
izgovaraš fraze, i slično.
Moram još da dodam da u odnosu na "Olimpijske" pripreme kroz koje naši
talentovani i vrijedni muzičari prolaze, pripreme za prateće vokale su
pionirske vrste”!
Pored tebe, na koncertu učestvuju tvoj brat Emir koji je deo kor benda,
tvoj tata Dinčo, kao gost na gitari, i vaša pomajka i Dinčina bolja
polovina, Nina, kao gost na klaviru i mentor za vokale. Kako je raditi
sa porodicom na ovako kreativan način?
Lejla: "Naša familija je generalno ekipa zabava i šala, tako da ne mogu
reći da je pravljenje ruske salate sa tatom, bratom i Ninom išta manje
kreativno od sviranja i druženja uz muziku, jer muzika je uvijek u našim
domovima. Ali da odgovorim na pitanje:
Ono što ovaj projekt izdvaja od pravljenja ruske salate je da smo svi
malo ozbiljniji što se tiče rokova, materijala, da se trudimo da
doprinesemo projektu i da nadmašimo očekivanja. Lijepo je upoznati i tu
"kancelarijsku" stranu familije, gde marljivo radimo vođeni jednim
ciljem bez zabušavanja, a sa istom dozom i zajebancije".
Na kraju probe, taman kada smo svi preumorni posle 5 sati intenzivne
svirke, kradem par minuta sa Eni Podgajski, organizatorom i vokalom
projekta. Eni već deset godina planira tribjut Indeksima i intimno
poznaje njihovu muziku. Ovaj koncert je rezultat velikog truda i ljubavi
sa njene strane.
Eni, pored organizacije ovako velikog projekta, takođe pevaš prateće
vokale sa Lejlom Halilović, kao i glavni vokal na par pesama. Kako
stvaraš objektivnost prema projektu, obzirom da učestvujesš i iza i na
sceni? Da li to pomaže ili odmaže?
Eni: "Prosto je nemoguće biti objektivan prema nečemu što sanjaš toliko
dugo, nebitno da li bio uključen u organizaciju, bio na sceni ili samo
bio zadužen za vodu na probama. Tokom zaista ogromnog posla da se ovaj
događaj organizuje sam znala često otići u ekstreme sa detaljima koje
sam željela sprovesti baš onako kako sam ih zamislila.
Obzirom da će koncert biti sto posto posvećen velikim Indeksima, pa neću
imati priliku da ovo učinim javno, voljela bih ovom prilikom da iskažem
ogromno hvala tebi, što si nesebično odvojila mnoge sate svoje
svakodnevnice za ovaj projekat i što si nas često spuštala iz oblaka na
zemlju".
Nema na čemu, zadovoljstvo je moje. i ja sam mnogo naučila od ovog
projekta. Reci mi malo o ostalim učesnicima.
Eni: "Moram naglasiti da bi ovaj projekat bio nemoguć i bez preostalih
28 duša: muzičara koji su proveli mjesece skidajući izuzetno kompleksan
materijal, a pri tom nisu mnogo prigovarali ni kada bi tata benda, Davor
Jordanovski, na probi kompletno ispravljao već skinute i uvježbane
akorde.
Takođe moram izdvojiti Dragana Karanovića, koji je pjesnička duša
tribjuta, Lejlu Halilović, koja se pored bek vokala zauzela za sponzore
i reklamu, veliku damu Ninu Shapilsky kojoj smo prezahvalni na
konsultaciji i vokalnim vježbama, Amera Kantardžića, koji nas je povezao
sa snimateljskim timom koji uključuje Davora Mamuzića.
Hvala veličine vasione našem veb dizajneru Kemalu Sulejmanoviću na
učestalom cjelonoćnom radu. Veliko hvala i mom partneru u borbi, Denisu,
koji je vjerovao u moju ideju i odlučio da projekat podrži lično a i uz
pomoć svog veb portala pljuga.com.
Znam da sam izostavila mnoge ljude kojima sam zahvalna i bez čije pomoći
tribjut ove velične i kvaliteta ne bi bio ostvariv. Ispunjava me to što
je toliki broj dijasporske muzičke komune zaista udružio snagu svojih
talenata i što spremamo veče kakvo jugoslovenska dijaspora defintivno
još nije imala priliku da doživi".
Sada, sedam dana pred koncert, da li postoje stvari za koje bi želela da
su urađene drugačije, i obrnuto - kojim stvarima se ponosiš pred sam
kraj ovog iskustva?
Eni: "Evo razmišljam u nadi da izvučem nešto što je ostavilo negativan
utisak na mene tokom procesa, ali ne nađoh ništa. Okupiti tako mnogo
ljudi različitih karaktera, dobi, iskustva, te na kraju krajeva i ljude
iz različitih podeneblja bivše Jugoslavije samo ukazuje na moć muzike
koja je naša uzajamna religija.
Žao mi je što svaki posjetioc nije imao priliku da prisustvuje našim
probama koje su slika Jugoslavije u malom. Znali bi i da dignemo nos
jedni na druge, da grubo ukažemo na stvari koje trebaju da se isprave,
ali bi se jako brzo objasnili i banuli u smijeh vođeni pjesmama Indeksa.
Indeksi za sve nas predstavljaju neko blaženo i bezbrižno doba, vrijeme
drugarstva i uzajamnog poštovanja. I to je upravo ono što ćemo
posjetiocima prenijeti 1. decembra, te ujedino ono što me čini
nezimjerno ponosnom".
Poznato je da će 15. decembra biti održan još jedan koncert sa temom
Indeksa, sa nekim od originalnih članova benda, kao i poznatim gostima.
Kako opisuješ razliku između ova dva koncerta? Zašto publika treba da
dođe na ovaj koncert 1. decembra koji ti i Denis organizujete?
Eni: "Kako se ove godine obilježava 50 godina osnivanja Indeksa, uopsšte
nismo iznenađeni dodatnim događajima posvećenim Indeksima. Raduje me da
je decembar u znaku Indeksa, jer oni to zaista zaslužuju. Svirka koja će
se održati petnaestog decembra u Torontu je reklamno predstavljena kao
dio sjeverno-američke turneje Indekdsa. Bend se sadrži od nekadašnjih
članova, i da će, putem reklame doznajemo, vokalnu izvedbu vršiti Dado
Topić i Vajta.
Kulturno- umjetničko veče koje vam mi spremamo za se znatno razlikuje od
gore pomenutog koncerta sa tim da je organizovano, vođeno, te će biti
predstavljeno od članova muzičke dijaspore. Sedmočlani tribjut bend je
sastavljen od veoma iskusnih muzičara naše dijaspore, vođen virtuoznim
Davorom Jordanovskim.
Pored šarenolikog muzičkog ansambla, koncert će imati voditelja, Dragan
Karanović, koji će publiku zabavljati kratkim hronološkim isječcima iz
doba Indeksa. Pored tango plesača, na bini će takođe da se pojavi Tamer
Ciftci, koji će se pridružiti na sazu. Da bi naglasili i klasičnu
podlogu Indeksa, program sadrži jednu klavirsku obradu pjesme u izvedbi
poznate ruske pianistkinje Ninae Shapilsky, te će gosti moći da uživaju
i u baletnoj izvedbi predstavnice kanadske nacionalne baletne škole,
gđice Anise Tejpar.
Urgiramo da gosti na koncert dođu tačno u 19:30č., kada se vrata
otvaraju jer ćemo za vrijeme pripreme koncerta puštati snimke intervjua
tokom kojih su mame i tate dijaspore podelili svoja sjećanja na Indekse.
Vođeni međusobnom drugarskom privrženosti i ljubavi prema muzici bivše
Jugoslavije, a ne profitom, znamo da ćemo našom predstavom dići standard
za sva buduća dešavanja u dijaspori i da ćemo time pomoći da se duh naše
kulture održi i tako daleko od naših domova.
Nadamo se da će publika dijaspore da nas podrži u velikom broju, jer bez
vas sav naš trud ne bi imao smisao. Unaprijed jedno veliko hvala i
radujemo se odjeku vaših glasova i /ručica u pljesku/ aplauza.”
Dragi naši koji čitate ovaj intervju. Intervjuisala sam samo mali deo
ljudi koji su deo ovog projekta. Imamo toliko priča, iskustva, istorije
i lepote da podelimo sa vama, ali je to nemoguće uraditi u jednom
izdanju lista "Novina Toronto". Zato, dođite da nas čujete. Svesrdno smo
se napeli da iscedimo svaku kap talenta iz sebe, za jedno fenomenalno
veče.
Činjenica je ova - mi ovo radimo iz ljubavi. Ne radimo za novac, radimo
za druženje, za muziku, i za vas. Ako želite da par puta godišnje imate
prliku da čujete kvalitetnu svirku, motivisanu umetnošću, a ne profitom,
dođite na koncert. Bez vas nema nas.
Indeksi pune 50 godina, pa kao što se uvek ode na rođendan dobrom
prijatelju na tako veliki dan, nekome sa kim ste odrasli, i ko je bio tu
za vas kada vam je bilo najlepše, i kada vam je bilo najteže; dođite da
ih zajedno proslavimo, da zajedno zapevamo.
Vidimo se 1. decembra u Opera House.
www.tributetoindexi.com
Razgovor vodila: Dijana Ebach
Foto: Ivana Đurić
|
