|
Oskarovac Ričard Drajfus, počasni gost 43. Festa,
poručio je da filmska industrija mora da se vrati na ono što je američka
filmska industrija bila pre blok bastera kako bi filmovi mogli da
dodirnu ljude širom sveta.
 "U
naše vreme nismo tako radili, nismo pokušavali da stignemo do svih, već
da ispričamo svoju priču i tome bi trebalo da se vratimo", izjavio je
Drajfus koji je u velikoj dvorani Sava centra primio počasnu nagradu "Beogradski
pobednik".
Drajfus je ocenio da je "divna, ali i strašna stvar" to
što je film kao virus koji se širi čitavim svetom.
"Film je umetnost koja je nadjačala sve druge", rekao je Drajfus i dodao
da je u savremenoj kinematografji u kojoj dominiraju blokbasteri, "budućnost
filma u njegovoj prošlosti".
"Blokbasteri su specifičan distributivni sistem koji teži da svaki
gledalac, u svakoj kulturi, reaguje na određeni film i tako zaradi novac
na globalnom nivou. To su postigli 'Ajkula' i 'Ratovi zvezda", kazao je
američki glumac.
On je ocenio da nikada više nećemo gledati filmove poput "Lorensa od
Arabije" ili "Vaterloa" jer savremena tehnologija diktira umetnički
oblik.
"Danas se sve postiže kompjuterskom animacijom. Ideja o odlasku u
bioskopski mrak, kao u crkvu, gde su ljudi zajednički nešto
proživljavali, držali se za ruke za vreme strašnih scena, postala je
stvar prošlosti, što je strašno. Sedimo kod kuće ispred televizora, a
oni epski filmovi za pravi bioskopski doživljaj više se neće snimati",
rekao je Drajfus koji je sinoć došao u Beograd.
Ričard Drajfus i Sinisa Mali u Beogradu
Povodom dolaska na Fest, Drajfus je za agenciju Beta rekao da se zbog
svog porekla u Beogradu kao i u ostalim delovima istočne Evrope, oseća
kao kod kuće.
"Film je zahvatio ceo svet i nadjačao sve druge umetnosti. Danas svako
želi da snimi film, a nema toliko ljudi koji bi hteli da budu slikari,
vajari. Mislim da ima previše nagrada, previše festivala. A trebalo bi
da bude više rada", izjavio je on.
Drajfus je glumačku slavu stekao 70-ih godina sa hitovima "Američki
grafiti", "Ajkula" i "Bliski susreti treće vrste", a Oskara je dobio
krajem te decenije za glavnu mušku ulogu u filmu "Devojka za zbogom".
Objavio dve knjige, a poznat je i kao društveni aktivista i
glasnogovornik o pitanjima politike i korišćenja informacija u medijima.
Drajfus se zalaže za poštovanje privatnosti, slobodu govora, demokratiju
i individualnu odgovornost, a posvećen je unapređenju podučavanja
građanskog prava u američkom školstvu.
Osnivač je neprofitne organizacije TheDreyfussInitiative.org, a predvodi
i nacionalnu inicijativu da se građanska kultura vrati mladima.
Ričard Drajfus u filmu Ajkula
Povodom noći u kojoj je dobio Oskara, američki glumac je rekao da sa ove
vremenske distance smatra da je ta prestižna nagrada došla prerano.
"Došla je prerano ali me je oslobodila pritiska da moram da govorim kako
ću jednog dana dobiti Oskara", kazao je Drajfus i dodao da su ljudi brzo
zaboravili da je dobio tu nagradu.
"Gluma je bila način da ostvarim duboko unutrašnje viđenje sebe. Tako
sam morao da glumim savršenog oca pre nego što sam to postao u životu, a
i velikog ljubavnika pre nego što sam to postao, a jesam postao",
duhovito je primetio vrlo raspoloženi Drajfus i dodao da je za njega "gluma
uvek bila snažno unutrašnje zadovoljstvo".
Ričard Drajfus u Muzeju Kinoteke
"Pre svega, imao sam ambiciju da ne budem glumac jednog tipa likova ili
stalni glumac jednog reditelja. Želeo sam različite, životne uloge,
takve koje će odražavati moju etiku, ideale i ideje", kazao je oskarovac.
Upitan da prokomenariše to što ljudi sve manje idu u bioskope a filmove
gledaju kod kuće preko interneta, Drajfus je rekao da "na žalost, ne
možete mladima diktirati šta i kako da gledaju".
N.T.
|
