|
Kada govorimo o navikama pijenja alkohola, danas zapažamo
da gotovo nema prilike koja nije praćena pijenjem nekog od
alkoholnih napitaka.
Uobičajeno je piti za vreme letnjih vrućina –
zbog žeđi, a u zimskim hladnoćama – radi utopljavanja. Rođenje
deteta je praćeno veseljem uz čašicu, ali pijenjem se ublažava
i žalost za umrlim. Pije se uz dobro jelo, ali se češće i više
pije bez ikakvog jela. Fizički rad je gotovo nezamisliv bez pijenja,
dok se istovremeno mnogo više pije u dokolici i u sličnim
situacijama kada se ništa ne radi.
Najbolji opis ovog pijenja nalazimo u knjizi J. Londona –
(Kralj alkohol), kad kaže: …”kad ih zadesi nesreća, ljudi piju.
Kad nemaju sreće, oni piju u nadi da će sreća doći.
Ako umesto sreće dođe nesreća, oni piju da zaborave. Ako
se sretnu sa prijateljem, oni piju. Ako se posvađaju sa prijateljem
i izgube ga, opet piju. Ako im je udvaranje okrunjeno uspehom, toliko su
sretni da moraji piti.
A kad budu odbijeni, piju iz suprotnog razloga. Ako nemaju šta da rade,
oni i tada piju, jer sigurno znaju da će, kad popiju dovoljan broj
čaša, crvi početi gmizati u njihovim mozgovima i da će
imati pune ruke posla. Kad su trezni, žele da piju. A kad se napiju, žele da piju još više…”
Izrazito pozitivni odnos društva prema konzumiranju
alkohola leži u njegovom psihofarmakološkom učinku na čoveka.
On je izraziti anksiolitik i blagi sedativ. Ublažavajući napetost
razgaljuje dušu i umnogome olakšava međusobnu komunikaciju.
Anksioznost je u čoveka normalana pojava, bez koje ne
bi bilo moguće prilagođavanje na svakodnevne nove uslove.
Čovek tokom evolucije nije razvio neograničeni
prag podnošljivosti (tolerancije) na frustracije. Najčešće
rastemo u oskudici, skučenosti i u emocionalno nesređenoj
porodici. Život je, takođe, pun osujećenja, zabrana, kazni i
raznih nepravdi. Živimo u vremenu potpune zaokupljenosti samoljubljem i
strahom od obespravljenosti. Nasilje nije nikad jače carevalo.
Ljudsku zajednicu karakteriše “kultura mržnje”, gde frustracija,
gnevnost, suparništvo, sebičnost i mržnja istiskuju sklad, ljubav,
toleranciju…
Navedene su svakodnevne pojave koje provociraju
kvalitativnu i kvantitativnu pojačanu anksioznost. To su neugodne
emocije koje čovek teško podnosi. Stoga on spontano traži neko
sredstvo koje će ublažiti to stanje. Našao ga je u alkoholnom piću,
prihvatio ga i ugradio ga u život u svakodnevnoj potrebi za olakšanjem
napetosti. Tako se alkoholno piće instaliralo u kulturu najvećeg
dela čovečanstva i postalo svakodnevni i nerazdvojni pratilac
savremenog čoveka.
|
